Nedelja 2

foto: srpski filantropski forum

Nedelja


Nacionalni dan davanja

Priznanje Jovani Gligorijević

Jovana Gligorijević, novinarka nedeljnika “Vreme”, zaslužila je emisijom “Tabu”, u produkciji Televizije Insajder, priznanje Srpskog filantropskog foruma za doprinos dobročinstvu i filantropiji.

“Ona je uz pomoć zanimljivih sagovornika uradila 23 emisije na teme (mobing, seksualno uznemiravanje, sindrom sagorevanja na poslu, prevencija suicida, psihičko nasilje, žrtve tabloida, nasilje u javnom prostoru, depresija kod mladih, nasilje prema LGBT osobama, resocijalizacija bivših osuđenika, ženski alkoholizam…) o kojima se i danas nedovoljno glasno i nedovoljno jasno govori u našem društvu. Ilustrativni prilozi pojašnjavaju problem i odnos društva prema konkretnoj temi, a stručni gosti dodatno pomažu u razumevanju pojmova, načina i uzroka zataškavanja bitnog i pokazuju put kojim probleme o kojima se ne govori ni onoliko često, ni onako iskreno i istinito kako bi ih trebalo rešavati”, kaže se u obrazloženju.

Priznanja našoj koleginici i drugim istaknutim donatorima, kompanijama i pojedincima uručena su na svečanosti održanoj u Kolarčevoj zadužbini 9. oktobra, na Nacionalni dan davanja, koji je ustanovljen pre pet godina na inicijativu Srpskog filantropskog foruma i Koalicije za dobročinstvo, koju pored SFF-a čine Fondacija Ana i Vlade Divac, Trag fondacija, Catalyst Balkans, SMART Kolektiv, Forum za odgovorno poslovanje i Privredna komora Srbije.


Razotkrivena laž policije

Pretećeg poziva novinaru ipak je bilo

Na prošlonedeljnom sastanku Stalne radne grupe za bezbednost novinara predstavnik Republičkog javnog tužilaštva potvrdio je da Treće osnovno tužilaštvo u Beogradu nastavlja rad na otkrivanju osobe koja je preko telefona sredinom jula uputila pretnje smrću Dragojlu Blagojeviću, osnivaču i uredniku časopisa “Drvotehnika”, a na sastanku je predočen i izveštaj Sektora unutrašnje kontrole Ministarstva unutrašnjih poslova rađen po nalogu tužilaštva zbog sumnje da je unutar policije prikriven ključni dokaz u slučaju, zbog čega je u avgustu prvo odbačena Blagojevićeva krivična prijava.

Naime, nakon teksta “Raspodela sirovina iz državnih šuma pod velom tajni”, koji se bavi ozbiljnim malverzacijama u okviru Javnog preduzeća “Srbijašume”, Blagojevića je na fiksni telefon pozvala nepoznata muška osoba i poručila mu da će “umreti brzo”. Po njegovoj prijavi, tužilaštvo je zatražilo da policija istraži da li je u navedeno vreme, pred ponoć 12. jula, bilo poziva na Blagojevićev kućni telefon i sa kog broja. Međutim, iz Odeljenja kriminalističko-operativne analitike Policijske uprave Beograd stigao je izveštaj u kojem se kaže da u to vreme niko nije pozivao kuću Blagojevića.

Na insistiranja predstavnika novinarskih udruženja u Stalnoj radnoj grupi, zamenik republičkog javnog tužioca je zatražio podatke direktno od Telekoma i u odgovoru je potvrđeno da je Blagojević imao poziv navedenog dana u 23.45.

U zajedničkom saopštenju, novinarska i medijska udruženja zahtevaju od nadležnih da utvrde kako je došlo do skrivanja ključnog dokaza i ko je odgovoran za propust u ovom slučaju i očekuju od MUP-a da sprovede postupak unutrašnje kontrole u skladu sa zakonom i utvrdi ko je odgovoran.

“Zadatak MUP-a je da štiti novinare kojima su upućene pretnje, a ne da opstruira procesuiranje slučaja”, naglašava se u saopštenju i dodaje da je neophodno pregledati arhivu kako bi se utvrdilo da li je bilo sličnih “propusta” i u prošlosti.


Trgovina ljudima

Seksualna eksploatacija na prvom mestu

Nedelja 3
foto: pxhere.com

Po statističkom izveštaju Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima, seksualna eksploatacija je dominantan vid trgovine ljudima u Srbiji i čini je čak 50 odsto ovog krivičnog dela, dok je na drugom mestu višestruka eksploatacija (17 odsto), a na trećem prinuda na prosjačenje (10 odsto).

Kako prenosi “Politika”, prošle godine identifikovano je 46 žrtava trgovine ljudima, uglavnom žena (80 odsto), a od identifikovanih čak 37 su maloletne osobe, a među njima je 94 odsto devojčica.

U novembru i decembru zabeležen je veći broj prijava trgovine ljudima, čemu je doprineo i proaktivan rad Centra, a izdvojene su tri grupne prijave u kojima se navodi sumnja da je neodređen broj stranih državljana iz Indije, Kine i Vijetnama radno eksploatisan u našoj zemlji. S druge strane, srpski državljani koji su žrtve trgovine ljudima u inostranstvu najčešće su eksploatisani u Nemačkoj, a zatim u Severnoj Makedoniji, Švajcarskoj i Mađarskoj.


Pripreme za grejnu sezonu

Premijerka u rolci daje primer

Nedelja 4
foto: vladimir šporčić / tanjug

Dok čekamo izbor treće vlade Ane Brnabić, a bliži se 200 dana od održavanja izbora (prošle nedelje oboren je rekord u dužini formiranja izvršne vlasti koji je držala druga vlada socijaliste Mirka Marjanovića, izabrana 184 dana nakon izbora), mandatarka nas priprema za “izuzetno tešku zimu” i “treći svetski rat koji je već počeo”. Kako kaže, ona i Vlada Srbije ličnim primerom pokazuju kako se štedi struja.

“Ja sam već juče bila u rolci zato što je u vladi bilo nešto hladnije, a ne želimo da uključimo grejanje ni klimu. Mi i Predsedništvo smo prvi isključili dekorativnu rasvetu na zgradama da bi dali primer i krenuli od nas”, izjavila je Ana Brnabić na Televiziji Pink. Naglašava kako su nas rat u Ukrajini, raslojavanja i neodgovornost u Evropskoj uniji, te druge svetske nevolje dovele u tešku situaciju pred nastupajuću grejnu sezonu.
Premijerka, naravno, ne spominje svoju i odgovornost naprednjačke vlasti, a da je ima i da je više doprinela ovdašnjim strepnjama građana pred zimu, govori i analiza Edvarda Jakopina i Nataše Čokorilo za časopis “Makroekonomske analize i trendovi (MAT)” – “Efekti poslovanja EPS-a u 2021: Suočavanje sa posledicama nerestrukturiranja”. Doslovno se kaže da su sve kvalitativne performanse Elektroprivrede Srbije pogoršane toliko da on predstavlja opasnost za makroekonomsku stabilnost države.

“Javno preduzeće EPS je rapidno pogoršalo sve svoje bilansne pozicije, a učešće u BDP-u zemlje je smanjeno sa 3,42 iz 2016. na 1,38 odsto u prošloj godini. U 2021. EPS je smanjio i bruto dodatu vrednost (BDV) za 35 odsto, ukupan i poslovni rashod EPS-a dvostruko je veći od ukupnog i poslovnog prihoda, smanjen je kapital za 7,4 odsto, gubitak je iznosio blizu 150 miliona evra, a obaveze dostigle tri milijarde evra, dok kumulirani gubitak iznosi 1,7 milijardi”, navodi se u analizi koja bi mogla da nosi i naslov “EPS: Suočavanje sa posledicama rada Milorada Grčića i naprednjaka”.


Žreb za EURO 2024

Komšijska grupa za prolaz posle 24 godine

Nedelja 5
foto: miloš milivojević / tanjug

Zahvaljujući odličnim rezultatima u poslednjih godinu i po, fudbalska reprezentacija Srbije (na slici dole) raspoređena je u drugu grupu po jačini pred žreb za Evropsko prvenstvo 2024. godine, što se baš isplatilo jer je dospela u grupu koja daje velike šanse da se konačno pojavi na šampionatu najboljih evropskih nacionalnih sastava.

Voljom prošlonedeljnog žreba u Frankfurtu, Srbija je u grupi G sa Mađarskom, Crnom Gorom, Bugarskom i Litvanijom, a za plasman na EURO 2024 potrebno je da zauzme jedno od prva dva mesta. Ili, ako u tome ne uspe, ostaje joj baraž, koji je osigurala osvajanjem prvog mesta u grupi B Lige nacija.

Selektor Dragan Stojković u skladu sa dosadašnjim stavom kaže da o baražu ne razmišlja, već samo o direktnom plasmanu.

“Jedna vrlo otvorena grupa, komšijska. Možemo autobusom, da uštedimo koji dinar, da ne idemo avionom”, našalio se Stojković, a kapiten Dušan Tadić je izjavio da smo favoriti za prvo mesto u grupi, ali i da, pošto dobro poznaje konkurente, “sve selekcije zaslužuju respekt i poštovanje”.

Ipak, trenutno je pažnja svih u reprezentaciji i oko nje okrenuta ka predstojećem Svetskom prvenstvu u Kataru i od tamošnjih rezultata umnogome će zavisiti sa kakvim će se raspoloženjem dočekati kvalifikacije.

Utakmice kvalifikacija se igraju od marta do novembra naredne godine, a šampionat će uz učešće 24 ekipe biti održan u Nemačkoj od 14. juna do 14. jula 2024. Poslednji put na Evropskom prvenstvu naša reprezentacija (tada SR Jugoslavije) nastupala je 2020. godine sa današnjim selektorom Stojkovićem u ulozi kapitena.

Iz istog broja

Rat u Ukrajini

Sukobi i crvene linije

Aleksandar Radić

Čeka li Rusiju prestrojavanje

“Ramzane, lepotane, samo tako”

Ilija Vukelić

Protesti “Ženska revolucija”

Besne smo i neka smo

Jovana Gligorijević

Mediji i nasilje prema ženama

Promene koje su započele novinarke i aktivistkinje

Jelena Jorgačević

Ustavno-pravna blokada u Crnoj Gori i lokalni izbori

Jesen opšteg nezadovoljstva

Voislav Bulatović

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu