Nedelja 2

foto: printscreen / građanski preokret

Nedelja


Protest ispred “Linglonga”

Svilajnčani traže svojih 5,5 miliona evra

Kineska kompanija “Linglong”, koja nadomak Zrenjanina gradi veliku fabriku guma, od prvog dana poslovanja u Srbiji privlači pažnju javnosti kako zbog pohvala i povlastica koje dobija od vlasti i režimskih medija, tako i zbog brojnih afera koje su isplivavale od potpisivanja ugovora avgusta 2018. do danas. Poslednja se upravo odigrava pošto su direktor i radnici podizvođačke firme “Alfa technics” iz Svilajnca blokirali ulaz na gradilište fabrike.

Dragoljub Radulović i 150 radnika zahtevaju da im “Linglong” hitno isplati dugovanje od 5,5 miliona evra za isporučene čelične konstrukcije, a na protest ispred buduće fabrike odlučili su se posle višemesečnih neuspešnih pregovora sa predstavnicima “Linglonga” i kineske kompanije “Čajna enerdži indženiring grup”.

“Nismo jedina firma kojoj Linglong duguje. Ima više od 100 firmi, sve su domaće kompanije, svima duguju, vrlo teško plaćaju, neki od njih su ovda sa nama. Ovi ljudi od 1. juna nisu primili platu, idu deca u školu od 1. septembra, ide zima, treba spremiti ogrev”, izjavio je Radulović za TV N1.

Iz “Linglonga” se nisu oglašavali do zaključenja ovog broja našeg nedeljnika (utorak uveče), ali je Radulović pokazao medijima dopis koji je dobio iz ove kompanije nakon najave dolaska u Zrenjanin, i u kojem im se savetuje da odustanu od protesta jer “time konflikt neće rešiti već samo produbiti”, a i “takva vrsta izražavanja nezadovoljstva mogla bi da naruši trgovinske i ekonomske odnose Srbije i Kine”.

“Ako odnosi Srbije i Kine zavise od ovoga, kakvi su to odnosi”, zapitao se direktor firme iz Svilajnca i najavio da ostaju ispred kapije “Linglonga” dok im novac koji su zaradili ne legne na račun.


Smene u beogradskim javnim preduzećima

Šapić priziva policiju da proveri GSP

Po hitnom postupku, uz štura obrazloženja podeljena pred sam početak sednice Skupštine grada Beograda, vladajuća većina izglasala je prošlog petka smene direktora 14 gradskih preduzeća i ustanova, čime je potvrđeno da su razrešeni kadrovi, uglavnom naprednjački, loše upravljali javnim firmama i uveli ih u finansijske i druge probleme.

Posebno je kritična situacija u Gradskom saobraćajnom preduzeću (GSP) zbog velikih gubitaka i brojnih afera koje se vuku za smenjenim rukovodstvom sa direktorom Radišom Momčilovićem na čelu. Prema procenama Centra za lokalnu samoupravu, dugovanja GSP-a dobavljačima iznose sedam milijardi dinara, a o očajnom stanju autobusa, trolejbusa i tramvaja svedoče javno ili anonimno sami vozači, kao i brojni kvarovi i nesreće koje se događaju na ulicama prestonice. A o sumnjivim transakcijama u nabavkama, održavanju, promociji i drugim poslovima prethodnih godina pisali su istraživački mediji i govorili opozicioni političari, da bi i sam gradonačelnik Aleksandar Šapić na prošlonedeljnoj sednici Skupštine grada izjavio kako bi voleo da istragu poslovanja GSP-a povede i Uprava kriminalističke policije.

Iz gradske kase izdvaja se godišnje više od 260 miliona evra za GSP i privatne prevoznike koji obavljaju javni prevoz, a sa novim vršiocem dužnosti direktora Zoranom Šarcem nova vladajuća garnitura pokušaće da ispravi greške i pokrije minuse smenjenih partijskih kolega, koje je izabrala i sve donedavno podržavala ista vladajuća većina.

Šapić najavljuje raskidanje ugovora sa kompanijom koja naplaćuje karte, skidanje reklama sa vozila jer je prihod zanemariv, i još mnogo toga što se može podvesti pod “sređivanje stanja u GSP-u i smanjivanje troškova”.

A donedavni zamenik gradonačelnika i Šapićev partijski saborac Goran Vesić protekle nedelje je sa pozicije novoizabranog narodnog poslanika i kandidata za neku ministarsku funkciju vredno podržavao kosovsku politiku Aleksandra Vučića, učestvovao u humanitarnim akcijama, čestitao Ivani Vuleti zlatnu medalju i obznanio da mu ne izbija iz glave pesme Vasko Žabata bugarskog folk benda “Kamčia orkestar” (Kombajn-vršalica), ali se ni rečju nije osvrnuo na raspadnuti “autobuski orkestar” koji je ostavio kao glavnokomandujući u gradskoj vlasti, niti na “pomor” svojih kadrova.


Minus u robnoj razmeni

Uvoz raste zbog skupih energenata

Energetska kriza izazvana agresijom Rusije na Ukrajinu, odnosno rastom cena i potražnje za energentima, kao i kolaps našeg elektroenergetskog sistema, uticali su na ogromno povećanje uvoza energenata, što je dovelo do velikog minusa u robnoj razmeni sa inostranstvom u prvoj polovini ove godine – deficit iznosi 4,7 milijardi evra.

Zbog toga Narodna banka Srbije projektuje da će učešće deficita tekućeg računa u bruto domaćem proizvodu ove godine biti oko 9,4 odsto umesto 6,5, kako je prognozirano u majskom izveštaju o inflaciji.

Gotovo 98 odsto povećanja deficita u robnoj razmeni odnosi se na rast vrednosti uvoza energenata, piše “Politika” i navodi analizu NBS koja pokazuje da je u prvom polugodištu 2022. godine nafte i derivata uvezeno za 1,6 milijardi evra, a u istom periodu prošle godine za nešto više od 658 miliona evra, dok je vrednost uvoza gasa skočila sa prošlogodišnjih 239 miliona evra na 1,1 milijardu evra. Oko 80 odsto povećanja odnosi se na rast uvoznih cena, dok je oko 20 procenata rezultat rasta uvezenih količina.

A povećanom uvozu doprineli smo i sami, lošim upravljanjem EPS-om, pa su katastrofe u TENT-u i na kopovima krajem prošle i početkom ove godine dovele do povećanja uvoza gasa (po pet puta višoj ceni od ugovorene), uglja, a i same struje. Umesto 92 miliona evra, koliko smo za uvezeni ugalj platili u prvih šest meseci prošle godine, u prvoj polovini ove izdvojili smo 251 milion, a za struju iz inostranstva od januara do juna platili smo 168 miliona evra, naspram prošlogodišnjih 37 miliona.


EPS u finansijskom kanalu

Havarije koštaju milijardu evra – za sada

Nedelja 3
foto: dragan kujundžić / tanjug

Od septembra prošle do juna ove godine u Javnom preduzeću Elektroprivreda Srbije (EPS) napravljen je gubitak od 610 miliona evra, pa ukupan finansijski dug ove kompanije zaključno sa 30. junom iznosi 1,5 milijardi evra.
Kako piše dnevni list “Danas”, finansijski efekti niza havarija i energetskog kolapsa s kraja prošle i početka ove godine približavaju se sumi od milijardu evra. Ispadanje iz pogona blokova Termoelektrane “Nikola Tesla” i incidenti na kopovima doveli su do manjka u proizvodnji struje koji do danas traju, a na loše upravljanje EPS-om, kao po kazni, nadovezala se priroda – zbog suše hidroelektrane su do sada proizvele za 27 odsto manje struje nego prošle godine.

Zato je u prvoj polovini ove godine EPS kupio 2.356 gigavat-časova struje na evropskom tržištu za 520 miliona evra (222 evra u proseku po megavat-času), a finansijskoj katastrofi doprinosi i prestanak izvoza struje, jer je po tradiciji Srbija leti izvozila struju i da nije bilo kolapsa sistema, sada bi EPS prodavao viškove struje po rekordnim cenama koje poslednjih meseci vladaju na evropskom tržištu.


Uspesi atletičara Srbije

Četiri medalje na Evropskom prvenstvu

Nedelja 4
foto: ap

Atletičarke i atletičari Srbije potvrdili su na Evropskom prvenstvu na otvorenom, održanom u Minhenu, da je ovaj sport u našoj zemlji na dobrom putu: osvojene su rekordne četiri medalje – jedna zlatna, dve srebrne i jedna bronzana, a time i 13. mesto na ekipnoj tabeli uspešnosti, u konkurenciji 1.495 takmičara iz 48 zemalja.

Zlatnu medalju osvojila je Ivana Vuleta (32) u skoku udalj, srebrne kuglaš Armin Sinančević (26) i kopljašica Adriana Vilagoš (18), a bronzanu skakačica uvis Angelina Topić (17).

“Ne da se ništa nije desilo slučajno ili preko noći, nego je minhenska bajka srpske atletike očekivani produkt jednog ozbiljnog procesa. Ko ne zna, ovo je idealan trenutak da čuje da su Adriana i Angelina državni projekti, u čije je mlade karijere finansijski i logistički uloženo više nego u bilo koga njihovih godina u svetu atletike”, izjavio je za “Danas” direktor Srpskog atletskog saveza i nekadašnji trofejni reprezentativac Slobodan Branković i dodao “da bi bilo folirantski ne reći da se s punim pravom nadamo da ćemo na Olimpijskim igrama u Parizu imati kvalitet za medalje”.

Srbija za sada ima jednu medalju sa olimpijada – bronzanu Ivane Vulete u Rio de Žaneiru 2016. godine.

Iz istog broja

Lični stav

Srbija je zaključana iznutra

Zdravko Ponoš

Intervju: Mile Kekin

Truju o ugroženosti da bi zauvek ostali na vlasti

Sofija Popović

Srbija i Evropa

Zašto kažeš nafta kad pitam za Prajd

Ivana Milanović Hrašovec

Suša

Plodovi ugljen-dioksida

Slobodan Bubnjević

Stanje na terenu

Međunarodne snage na Kosovu

Daniel Šunter

Kosovska slepa ulica

Ide Vučić preko Rubikona

Slobodan Georgijev

Nakon pada vlade Dritana Abazovića

Poslanici jači od države

Voislav Bulatović

Medijski ratovi i mirovi Aleksandra Vučića

Recept za izluđivanje sopstvenog naroda

Nedim Sejdinović

Ekonomija “zlatnog doba”

Šta nas stvarno čeka na jesen

Radmilo Marković

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu