Intervju: Prof. dr Vladimir Obradović

Neće biti šale sa opozicijom 2

foto: marija janković

Neće biti šale sa opozicijom

“Ponavljanje izbora ima smisla samo ako se promene uslovi za njihovo održavanje. Albert Ajnštajn je rekao da je ludilo ako ponavljaš iste stvari, a očekuješ drugačiji rezultat. Prave debatne emisije su u domenu naučne fantastike, te značajan deo našeg naroda živi u podrumu iz filma Andergraund. Iskreno se nadam da je Aleksandar Šapić samo prelazno rešenje na mestu gradonačelnika, jer je za upravljanje najvećim gradom potreban jedan set kompetencija koji, bojim se, on ne poseduje”

Skupština grada Beograda nedavno je konstituisana. Aktuelna vlast, odnosno sada već tradicionalna koalicija Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije, za sada sa samo jednim preletačem iz redova Dveri, ima pedeset sedam odbornika. Pariraće joj ideološki šarena opozicija, koja zajedno ima pedeset tri mandata.

O budućnosti opozicije u ovoj areni demokratije na gradskom nivou, o budućem gradonačelniku Beograda, ulozi univerzitetske intelektualne elite u politici, ali i ličnim razlozima zašto se upustio u ove vode, govori za “Vreme” prof. dr Vladimir Obradović, nestranačka ličnost na listi Ujedinjeni za pobedu Beograda i Srbije. Obradović je prvi profesor Fakulteta organizacionih nauka koji je još prije dvije godine govorio o plagiranom doktoratu ministra finansija Siniše Malog, kao i o ulozi ove visokoškolske ustanove u cijeloj toj aferi.

VREME”: Na listi Ujedinjene opozicije Srbije nastupali ste kao nestranačka ličnost. Zašto ste se odlučili za ovakvu vrstu ulaska u politiku?

PROF. DR VLADIMIR OBRADOVIĆ: Nisam mogao više da sedim i gledam kako Srbija nezaustavljivom brzinom ide nizbrdo. Ka ambisu. Nije posao univerzitetskog profesora da sedi, gleda i zgražava se. Smatram da moja društvena uloga prevazilazi držanje predavanja i ispitivanje studenata. Smatram i da mi profesori moramo stati na čelo reformskih inicijativa i podsticati promene. Ali jasno mi je vaše pitanje, jer se godinama unazad bavljenje politikom karakteriše kao nešto nečasno. Ljudi govore da ih politika ne zanima. A politika utiče na upis deteta u vrtić, pregled kod lekara, potrošačku korpu, tople domove, sigurno okruženje za život. Dakle, moramo se baviti politikom ukoliko iskreno želimo da promenimo svoje neposredno okruženje. Jednostavno, u savremenoj civilizaciji ne postoji drugi način.

Koji su ciljevi opozicije u Skupštini Beograda?

Osnovni cilj je da najbolje radimo ono za šta smo birani. Da budemo jak kontrolni mehanizam vladajuće manjine. Nelegitimna beogradska vlast neće moći da krijući od građana donosi i sprovodi mere na njihovu štetu.

Bitno je i da se vidi ko je zapravo i zaista opozicija. I to je počelo da se otkriva već na prvoj sednici, jedan odbornik je prebegao i izneverio volju glasača. Da li je on samo povukao nogu, videćemo brzo. Svakako će slika biti jasnija pred sledeće izbore.

Treće, i ne najmanje bitno, predlagaćemo konkretne mere koje treba da unaprede kvalitet života građana Beograda. Beograd je veliki i raznolik grad, pokriva i urbane i ruralne oblasti koje imaju različite potrebe. Mi se moramo truditi da podjednako odgovorimo na sve njih. Moramo težiti da Beograd ponovo postane moderna evropska prestonica koja prednjači u kreiranju savremenih koncepata življenja, a ne kaska decenijama za drugim gradovima.

Zašto mislite da je vlast u Beogradu nelegitimna? To smo čuli više puta od opozicije, ali SNS je osvojio većinu zajedno sa svojim dugogodišnjim partnerom SPSom?

SNS i SPS nemaju većinsku podršku građana Beograda. Te dve stranke u zbiru, prema zvaničnim rezultatima, imaju oko 45 odsto glasova, dok ostale stranke, koje sada čine opoziciju, imaju sa strankama koje nisu prešle cenzus oko 55 odsto. U apsolutnim brojevima, vladajuća manjina ima 70.000 glasova manje od opozicione većine, koja nije mogla da formira vlast zbog sistema raspodele mandata. Da su izbori bili pošteniji, razlika u korist opozicije bila bi još veća. Jasno je, dakle, da novoformirana beogradska vlast nema legitimitet da upravlja ovim gradom, jer većina građana to ne želi.

U kakvoj situaciji je opozicija u Skupštini Beograda?

Prva sednica pokazala je da neće biti šale sa opozicijom. Dakle, za sad, u dobroj.

Šta mislite o ponavljanju izbora u Beogradu, što je tema koju je pominjao Vučić, ali i neki predstavnici opozicije?

Ponavljanje izbora ima smisla samo ako se promene uslovi za njihovo održavanje. Albert Ajnštajn je rekao da je ludilo ako ponavljaš iste stvari, a očekuješ drugačiji rezultat. Protekle izbore obeležile su brojne nepravilnosti pre izbora, na dan izbora i posle izbora.

Dakle, ukoliko se ne izmene izborni uslovi, na ponovljenim izborima opozicija će ostvariti isti ili slabiji rezultat. Praktično, to znači da moraju da se urede birački spiskovi. Setite se fantomskih stanara… Mora se sprečiti pritisak na zaposlene u javnim preduzećima. Gradska izborna komisija ne treba da predstavlja partijske ispostave, već profesionalno telo koje štiti izbornu volju građana, a ne vladajuće većine. Najbitnije od svega jeste obezbediti nezavisno, pravovremeno i objektivno izveštavanje građana.

Prošlo je više od dva meseca od okončanja izbora, a prema mojim saznanjima niko od odbornika iz naše gradske koalicije nijednom nije pozvan na javni servis, niti na televizije sa nacionalnom frekvencijom, gde bismo govorili o našem viđenju razvoja Beograda, izboru gradske uprave i drugim temama bitnim za grad, iako smo druga po snazi lista u Skupštini grada. Prave debatne emisije su u domenu naučne fantastike. Značajan deo našeg naroda živi u podrumu iz filma Andergraund.

Da li je Aleksandar Šapić prelazno rješenje na mjestu gradonačelnika Beograda?

Iskreno se nadam. Dr Aleksandar Šapić je jedno od najlošijih kadrovskih rešenja za prvog čoveka Beograda otkako ja pamtim. Čovek je vrhunski sportista i veliki šampion, mnogo puta sam se iskreno radovao njegovim golovima. Međutim, za upravljanje najvećim gradom potreban je jedan potpuno drugačiji set kompetencija koje, bojim se, on ne poseduje. Očigledno ne poseduje ni rezultate koji bi ga za to mesto preporučili – na opštini čiji je bio predsednik izgubio je aprilske izbore, što nedvosmisleno ukazuje da građani nisu bili zadovoljni njegovim radom. Pored toga, više puta nam je pokazao da je manje sklon držanju sopstvene reči, a više pragmatizmu i oportunizmu. Njegov dosadašnji politički angažman karakterišu nedoslednost i brojne afere. Korumpiran je ličnom ambicijom da bude gradonačelnik i na tom putu nije prezao ni od čega.

Govorili ste još prije dvije godine o plagiranju doktorata ministra finansija Siniše Malog, da li se od tada bilo šta promijenilo?

Taj doktorat je već dva puta poništen od strane Beogradskog univerziteta, čiji sam profesor. Siniša Mali je i dalje ministar i nije isključeno da ne samo da će nastaviti da obavlja najviše državne funkcije, već i da će napredovati. Jedini koji je snosio neku odgovornost je prof. dr Dragan Đuričin, kome je izrečena javna opomena za povredu Etičkog kodeksa zbog članstva u komisiji poništenog doktorata. Ostali učesnici jedne od najvećih afera na Univerzitetu u Beogradu, do danas nisu snosili nikakve posledice, čak su pojedinci i napredovali u profesionalnom i poslovnom smislu.

Da li ste vi snosili posljedice zbog javnog iznošenja svojih stavova tada?

Svakako da jesam. Prošao sam kroz mukotrpan izbor za redovnog profesora, iako sam značajno prebacivao propisane uslove za izbor. Podsetiću da me je Kabinet premijerke zvanično odbio kao kandidata za člana Saveta za borbu protiv korupcije, uz obrazloženje da, kao i neki drugi predloženi kandidati, kritikujem vlast. Profesor Ognjen Radonjić, koji je doživeo istu sudbinu u ovom slučaju, dobio je od poverenice za zaštitu ravnopravnosti potvrdu da je u navedenom slučaju bilo diskriminacije.

S druge strane, oni koji se nalaze sa vladajuće strane političkog ekvilibrijuma, napreduju, dobijaju poslove i projekte, bez obzira na nedela koja čine. Kreira se nova ekonomska elita, utemeljena na odsustvu kritičkog mišljenja i političkoj podobnosti.

Pomenuli ste ranije da bi i profesori trebalo na neki način da se uključe u politiku, jer je ona jedino sredstvo za postizanje promjena danas. Međutim, čini se da su oni priličnoumrtvljeni”, zašto je tako?

Svaka generalizacija je pogrešna, pa tako i u ovom slučaju. Imate profesora koji su veoma aktivni u političkom životu, međutim, oni su malobrojni. Drugu grupu čine oni koji se, čini mi se opravdano, boje da će trpeti raznorazne uvrede i klevete u javnom prostoru, a naročito kroz režimu bliske medije, pa ne žele da se u to upuštaju. Evo, i na poslednjoj sednici Skupštine grada mogli smo da čujemo takve, uvredljive i nimalo prijatne tonove.

Treću grupu čine oportuni pojedinci. Oni uživaju privilegije od strane vladajuće kaste, ulaze u upravne i nadzorne odbore, dobijaju neretko nameštene i preplaćene poslove i projekte od državnih organa, javnih preduzeća i slično. Njima bi bavljenje politikom i borba za bolje društvo potencijalno doneli lične finansijske gubitke, jer najčešće ne mogu da dobiju poslove po fer i tržišnim uslovima, a ne bi više bili u milosti aktuelne vlasti.

Da li mislite da opozicija mora nastupati jedinstveno? Odnosno, kakvu poruku glasačima šalju međusobna trvenja nedugo nakon izbora?

Mislim da ljudi treba da se okupljaju oko ideja, a ne oko vođa. Kada svi to kod sebe promenimo, brže ćemo napredovati kao društvo. Smatram da će opozicija, uprkos određenim međusobnim razmiricama i trvenjima, kako vi kažete, dokle god bude delila iste ideje, a to je prvenstveno smena ove nelegitimne vlasti, u najvećoj meri nastupati jedinstveno. To se videlo i na konstitutivnoj sednici Skupštine grada, gde je opozicija delala jedinstveno i učinila taj dom pravom arenom političke borbe.

Iz istog broja

Intervju: Miloš Zdravković, stručnjak za energetiku

Najbrže rešenje za krizu su skladišta gasa

Slobodan Bubnjević

Energetska situacija u Srbiji i Evropi

Kako obezbediti struju ove zime

Bogdan Petrović

Slučajevi: Dijana Hrkalović vs. Nebojša Stefanović

Razvod uživo

Leposava Bogić

Politika kao sudbina

SNS ili DOS koji je preživeo

Slobodan Georgijev

Na licu mesta: Negotin

Grad pred umiranjem ili novom nadom

Branko Pešić

In memoriam: Stojan Drčelić (1964–2022)

Drčela, čovek koji je odbijao da se kopča na leđima

Ranko Pivljanin

Lični stav

Ničiji stadion

Ivan Mrđen

Povećanje penzija

Da li ćemo opet postaviti tempiranu bombu u budžet

Radmilo Marković

Na licu mesta: Majdanpek

Zagađenje i miniranje

Milica Čubrilo Filipović

Međunarodni dan izbeglica

Zemlje različite, muka ista

Zoran Stojanović

Hakerski napad na RGZ

Zaključavanje i zaključivanje

Rodoljub Šabić

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu