Izbori 2016.

Nas i Rusa 0,4 odsto 1

RUSKA MANJINA U SRBIJI: Dragan Todorović i Siniša Kovačević

foto: m. miškov

23. 3. 2016. / 14.23

Nas i Rusa 0,4 odsto

To što postoji institut pozitivne diskriminacije zahvaljujući kome nacionalne manjine participiraju u zakonodavnoj vlasti, jer ne mogu da dobace do cenzusa od pet odsto, omogućava političkim predatorima šarenolikih biografija, koje samo zanima poslanička apanaža, da ostaju i opstaju na političkoj sceni

Koalicija "Rodoljubi" koju predvode bivši radikal Dragan Todorović i dramaturg Siniša Kovačević podržala je izbornu listu Srpsko-ruskog pokreta, stranke ruske manjine. A sociolog Dušan Janjić napravio je predizborni sporazum sa bivšim muftijom Muamerom Zukorlićem, pa će Janjićeva Aktivna Srbija nastupati na izborima sa Bošnjačkom demokratskom zajednicom Sandžaka, strankom bošnjačke manjine.

Izbori u Srbiji donose, tu i tamo, dilovanje s manjinama, ali to izgleda više nije incident, sada to polako prerasta u trend. U stvari, to je doslovno iskorišćavanje, zloupotreba zakonske privilegije "prirodnog praga" koju imaju partije nacionalnih manjina – za ulazak u parlament. A to znači da je dovoljno petnaest do trideset hiljada glasova, u zavisnosti od izlaznosti na izborima, ili 0,4 odsto – da bi se zauzele skupštinske klupe. Cenzus od pet odsto koji je zakonski uslov "nemanjinskim" političkim partijama podrazumeva da se na izborima mora "zaraditi" od dvesta do trista hiljada glasova da bi stranka osvojila ili zadržala status "parlamentarne".

NI MANJE RUSA, NI VIŠE STRANAKA: I niko, ovde, ne osporava zakonsku mogućnost da se na ovaj ili onaj način podržavaju prava manjina, bilo da to čine pojedinci ili "nemanjinske" stranke. Međutim, ovde se "podrška" pretvara u ismevanje i građana i izbora. Trenutno su aktuelne "ruske teme", od Putina do "srpskog saveza sa Rusijom", pa su ovdašnje političke partije svoju patriotsku ideologiju zaogrnule krznom ruskog medveda, od DSS-a, Dveri, SRS-a, do Treće Srbije, pomenute koalicije Rodoljubi, Srpske narodne partije Nenada Popovića, pa i Vučićevog SNS-a, koji bez obzira na proevropsku politiku i dalje brižno gaji rusofilsku tradiciju prenetu iz staroradikalskih vremena. Pri tome, postoje i četiri manjinske ruske stranke, Stranka Rusa Srbije koju zastupa Dragan Cvetković, Ruska stranka Slobodana Nikolića, Srpsko-ruski preporod Slobodana Dimitrijevića i Jedinstvena ruska stranka osnovana u januaru ove godine, čiji je zastupnik Zoran Marić iz Temerina, a prema popisu iz 2011. godine u Srbiji živi 3179 stanovnika kojima je maternji jezik ruski ili 0,04 odsto od ukupnog stanovništva Srbije. I hajde, šta ima ko da kontroliše da li je stranka koja želi da se registruje odistinski manjinska. Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu proveri dokumenta partije i ako je sve po propisu, ne broje se, naravno, krvna zrnca podnosioca zahteva, dovoljna je slovenska duša da preskoči "prirodni prag" i uđe u Skupštinu.

Pre četiri godine se tako podigla prašina zato što se stranka NOPO (Nijedan od ponuđenih odgovora), koja je prvo osnovana kao nemanjinska, "obična" stranka, posle propasti na izborima i brisanja iz Registra političkih organizacija preregistrovala u stranku vlaške manjine. NOPO je posebno dospeo u žižu javnosti zato što ga je podržao, ali bio i nosilac izborne liste politički analitičar Đorđe Vukadinović, kome je zamereno što je odlučio politički da se angažuje preko vlaškog "prirodnog praga", mada je poslaničko mesto ustupio predsedniku stranke NOPO.

Sada se dramaturg Kovačević i eks-radikal Todorović, skrhani činjenicom da ima malo više slovenskih duša po kolonama koje će lakše dobaciti cenzus od njih, prikačiše na Srpsko-ruski pokret, čije je rešenje o upisu doneto 17. decembra prošle godine. Rodoljubi su poveli sa sobom Mađarsku ligu koju predvodi Čongor Levai. I svi srećni. I Mađari i Srbi i Rusi – ako ih ima.

MANJINSKI DO SKUPŠTINE I PARA: Republička izborna komisija takođe kontroliše izborne liste i proverava jesu li ispunjeni kriterijumi da se proglašena lista tretira kao manjinska i hoće li za nju važiti prirodan prag. Elem, u Srbiji su od 110 stranaka 60 i kusur manjinske (poslednja upisana u Registar političkih stranaka je stranka bugarske nacionalne manjine "To smo mi – Prirodni pokret" iz Bosilegrada, prim. aut.). Oni koji su 2009. izbrisani iz Registra političkih organizacija (do tada je u Srbiji postojalo 600 stranaka), ali i neki drugi, novi, zbog cenzusa od pet odsto sada pokušavaju da se domognu vlasti ili predizbornim koalicijama sa "velikim" strankama, ili kačenjem za registrovane manjinske stranke. Političku stranku može osnovati najmanje 10.000, a političku stranku nacionalne manjine najmanje 1000 punoletnih i poslovno sposobnih državljana Srbije, plus prirodni prag za ulaz u Skupštinu, plus budžetirana mesečna apanaža na računu stranke "po poslaniku".

I sociolog Dušan Janjić je, posle razgovora sa "velikima", na kraju uspeo da svoju Aktivnu Srbiju udomi kod bivšeg muftije Zukorlića. Do pre samo nekoliko nedelja, bio je u iščekivanju da ga pozovu naprednjaci ili socijalisti, jer kako je tada govorio, nije red da se Aktivna Srbija kao mala stranka – nameće, mada u miraz nosi oko 125.000 glasova. Po Janjićevim rečima, već su imali "dogovor o zajedničkom nastupu sa Forumom poslodavaca, Ratnim veteranima i sa desetak lokalnih pokreta".

Ukratko, u dilovima sa manjinskim strankama zloupotreba se javlja u najmanje dva vida. Prvo, manipuliše se biračkom voljom, a drugo, manipuliše se pravima nacionalnih manjina. Nije to samo problem nesavršenog političkog sistema, nego i manjina, tačnije njihovih predstavnika koji dozvoljavaju manipulaciju u ime svojih sunarodnika. To što postoji institut pozitivne diskriminacije zahvaljujući kome nacionalne manjine participiraju u zakonodavnoj vlasti, jer ne mogu da dobace do cenzusa od pet odsto, omogućava političkim predatorima šarenolikih biografija, koje samo zanima poslanička apanaža, da ostaju i opstaju na političkoj sceni.

Iz istog broja

Premijerova nedeljna služba u Rajkoviću i Ljigu

»Ja nisam iz ovog cirkusa«

Dragan Todorović

Intervju – Vanja Macanović, advokatica Autonomnog ženskog centra

Kako napustiti nasilnika

Jelena Jorgačević

Teroristički napadi u Briselu

Strah u srcu Evrope

Dejan Anastasijević

Izbori i mediji

Vaš termin je otkazan

Tamara Skrozza

Lični stav

Zašto me napadaju

Sanda Rašković Ivić

Reagovanje

Odgovor

Viši sud u Beogradu

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu