Crna Gora

Narod opet izneverio

Ukidanje izbornog cenzusa nateraće opoziciju da Filipu Vujanoviću pravi društvo prilikom treće trke za titulu predsednika Republike

Narod opet izneverio 1

Uprkos dvostrukom sličnom iskustvu poništavanja izborne pobede na republičkim predsedničkim izborima zbog nedovoljnog odziva birača, nema mnogo prostora za povlačenje paralele između političkih sudbina Filipa Vujanovića i Vojislava Koštunice. Za razliku od Koštunice, koji će, nakon gubitka državne funkcije, tokom proleća verovatno morati da počne da se navikava na pad u medijsku marginalizaciju, Vujanović može s ogromnom verovatnoćom da očekuje da će iz trećeg pokušaja, i uz malu pomoć partijskih prijatelja, ipak postati predsednik Crne Gore. Da cela procedura ne bude neopodnošljivo dosadna, pobrinuće se opoziciona Koalicija za promjene koja će, za tu priliku, odustati od bojkota i prijaviti svog predsedničkog kandidata.

Čak pre nego što je prebrojavanje glasova u poslednju, ledenu nedelju pokazalo da ni drugi put nije dostignut neophodan odziv od 50 odsto plus jedan birač, Vujanovićev partijski šef i naslednik na funkciji premijera Crne Gore Milo Đukanović najavio je da će, u slučaju ponovljenog izbornog neuspeha, vladajuća koalicija promeniti izborni zakon i ukinuti uslov o natpolovičnom odzivu.

"Bolje je imati predsjednika sada nego za dva mjeseca sa izmijenjenim Zakonom, jer je izvjesno da će to biti isti čovjek. To je Filip Vujanović, s obzirom na namjeru koalicije da ga kandiduje kao najpogodniju ličnost", poučno je izjavio Đukanović izlazeći sa biračkog mesta, ali se pokazalo da je, delom i na nagovor Koalicije za promjene, većina birača ipak odlučila da Vujanovića natera da još jednom izađe na predsedničke izbore.

Sudeći prema podacima koje su objavile nevladine organizacije koje su pratile izbore (u utorak, kad ovaj tekst nastaje, zvaničnih nije ni bilo), Vujanović nema razloga za brigu. Jeste da je osvojio oko dve hiljade glasova manje nego 22. decembra, ali je i sa takvim skorom, za oko 8000 glasova nadmašio rezultat koji je pobednička koalicija Demokratske partije socijalista i Socijaldemokratske partije osvojila na parlamentarnim izborima u oktobru. Ima i šansu da još malo popravi rezultat: zbog nepovoljnih vremenskih uslova izbori u nedelju nisu održani na 74 (od ukupno 1102) biračka mesta na severu Crne Gore. Na tim mestima upisana su 6644 birača. Čak i da svi oni glasaju, to nije dovoljno za uspeh izbora, jer uz već popunjenih nešto preko 212.000 listića, do "prebacivanja" cenzusa fali još oko 16.000 glasova (pravo glasa imao je 456.981 punoletni građanin).

Nepoznato je da li je i koliko na Vujanovićev rezultat uticalo "prijateljsko ubeđivanje" birača kome su, uoči izbora, pribegli njegovi partijski saradnici, sve radi obezbeđenja dovoljnog odziva građana. Đukanović se uzalud trudio da demantuje navode koje su, posredno, neki pripadnici DPS-a potvrdili – prvo je potpredsednik opštinskog odbora DPS-a iz Podgorice Novak Vukčević priznao da je zaposlenima u državnoj upravi "objašnjavao" da izbori mnogo koštaju. A upravnica pošte u Pljevljima Naima Šulović, demantujući navode da je direktoru Pošta Crne Gore dostavila spisak svih zaposlenih u pljevaljskoj pošti i podatke o tome ko je i kako glasao 22. decembra, ipak je priznala da je sa radnicima obavljala "informativne" razgovore, u kojima je "samo ukazala" na činjenicu da uspeh izbora zavisi i od njihovih glasova. Ona je istakla i personalni značaj društvenog angažmana, objasnivši da izbori mnogo koštaju državu, pa bi se njihovo ponavljanje moglo odraziti na plate radnika pošte.

Slično je bilo i u brojnim drugim ustanovama koje se izdržavaju iz budžeta, pa je pukla bruka na koju je morao da reaguje i OEBS, konstatujući da je reč o prevazilaženju "prihvatljivih normi" u izbornoj kampanji. Uz zadovoljstvo tokom izbornog procesa na sam dan glasanja, predstavnici OEBS-a ipak su preporučili promenu izbornog zakona (ukidanje cenzusa od 50 odsto) i najavili da će "ohrabriti" crnogorsku opoziciju da učestvuje na narednim predsedničkim izborima, "jer od ponašanja crnogorskih vlasti, kao i svih političkih partija zavisi da li će i naredni izbori biti demokratski".

I bez OEBS-ove preporuke, u opoziciji su shvatili da će očekivano ukidanje izbornog cenzusa obesmisliti bojkot, pa su, još pre održavanja poslednjih propalih izbora, najavili svoje učešće u sledećoj predsedničkoj trci. Doduše, bilo je tu nekih nelogičnosti: najveća članica Koalicije za promjene, Socijalistička narodna partija Predraga Bulatovića, saopštila je da će predsednički kandidat imati njenu člansku kartu, ali je isticanje svog kandidata najavila i Srpska narodna stranka Božidara Bojovića, ocenivši da je SNP "potrošio kapacitet da bude na čelu opozicionih snaga". Obe koalicione stranke, istovremeno, tvrdile su da će koalicija imati zajedničkog kandidata, a jedino je Narodna stranka Dragana Šoća izostala sa kandidatske licitacije. Iako ima procena da bi predstojeći unutarkoalicioni dogovori oko predsedničkog kandidata mogli dovesti do raspada opozicione porodice, već se mogu čuti najave da će na proleće (verovatno u maju) u trku s Vujanovićem ući lider SNP-a Predrag Bulatović.

Učesnici i rezultati

Prema podacima koje su, pre održavanja izbora na 74 zavejana biračka mesta, objavili Centar za monitoring (Cemi) i Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSid), februarski izbori bili su nešto uspešniji od decembarskih – izbornom zovu odazvalo se 47,1 odsto upisanih birača. Odziv je u decembru bio 45,9 odsto.

Najviše glasova osvojio je kandidat vladajuće koalicije Filip Vujanović – 173.293, odnosno 81,7 odsto glasova upisanih birača. Drugoplasirani je ponovo bio Dragan Hajduković, sa 6,9 odsto osvojenih glasova, a trećeplasirani predsednik Partije prirodnog zakona (jogi letača) Milo Radulović sa 1,6 odsto glasova. Ostalih šest kandidata ukupno je dobilo manje od jedan odsto glasova.

Iz istog broja

Velika korist od malih

Na rubu nove budućnosti

Dejvid Miler

Privatizacija valjevskog Uzora

Jesu li Amerikanci bombardovali

Dragan Todorović

Fabrike droge oko Beograda

Doktor Zarubica i Gospodin Čombe

Dejan Anastasijević

Imovina federacije

Dedinjski zlatni majdan

Slobodanka Ast i Dokumentacioni centar "Vremena"

Milena Mihajlović, svedok prolaznosti

Deset država u životu

Zoran Majdin

Simboli Državne Zajednice Srbija i Crna Gora

Plavo i plavetno na paragvajski način

Tamara Skrozza, Nebojša Grujičić

Ustav pa izbori

Stari duh novog dvora

Milan Milošević

Intervju - Vojislav Koštunica

Platiće se cena izbornih krađa i kršenja Ustava

Nenad Lj. Stefanović

Svi brojevi Vremena na jednom mestu!>

Pogledajte arhivu