Intervju – Božo Prelević, advokat

Najveći izazov za ovu vlast je kako sakriti istinu 1

fotografije: marija janković

28. 7. 2021. / 18.26

Najveći izazov za ovu vlast je kako sakriti istinu

"Da nije bila tako debelo povezana sa Belivukovom grupom, vlast se ne bi toliko uzbudila. Njih boli istina, a ne neistina. Boli činjenica da u poslednjih osam-devet godina postoje bezbrojni dokazi o saradnji vlasti i SNS-a sa Belivukovom grupom. Paradoks je u tome – što se vlast više reklamira kako je u stanju da izađe na kraj sa jednom kriminalnom grupom, što više pokazuje koliko su pripadnici te grupe opasni, to sve više govori o sebi, o tome sa kim sarađuje, kako vlada i kako organizuje izbore. Što više pokazuju koliko su uhapšeni krvožedni, to više kazuju o karakteru svoje stranke. To je nešto od čega ne mogu da pobegnu. Vlast ima veliki problem kako da ‘preklopi’ izjave koje izlaze iz tužilaštva"

"Nema nikakve sumnje da je vlast stajala iza Belivuka, za to postoje brojni dokazi. On je svojevremeno nametnut kao vođa Partizanovih navijača, uz podršku generalnog sekretara Vlade Srbije Novaka Nedića, po svedočenju bivšeg potpredsednika ovog kluba profesora Vladimira Vuletića, što niko nije demantovao. O tome svedoče i druga saznanja koja imamo o delovanju Belivuka i njegove grupe: on je, naime, kao dugogodišnji član Srpske napredne stranke, aktivno učestvovao na protestima protiv vlasti na strani vlasti i o tome postoje snimci, njegova grupa viđana je na lokalnim izborima gde je u ime SNS-a sprovodila nasilje nad građanima, uterivala strah prikupljajući ‘sigurne glasove’. Osim toga, članovi klana imali su ogromnu podršku policije na fudbalskim tribinama, što je takođe bilo evidentno", kaže za "Vreme" beogradski advokat Božo Prelević.

Prelević je jedan od najviđenijih članova Skupštine slobodne Srbije, koja okuplja intelektualce i javne ličnosti koji se zalažu za promenu vlasti i demokratizaciju zemlje. Takođe važi i za izuzetno dobro obaveštenog čoveka koji predano prati šta rade vlast i paradržavne strukture moći. Odmah posle petooktobarskih promena, bio je jedan od trojice ministara unutrašnjih poslova u prelaznoj vladi i tu funkciju je obavljao od oktobra 2000. do kraja januara 2001. godine. Javnost Prelevića pamti i kao predsednika Državne komisije za ispitivanje okolnosti pogibije vojnika u kasarni "Topčider", ali i kao advokata u brojnim procesima u kojima zastupa one koji su na različite načine (bili) na udaru državnog aparata.

"Klan Velje Nevolje je predstavljao – jedni će reći vojno krilo, a drugi će ga nazivati kriminalnim krilom SNS-a. Treći će utvrditi da je SNS zapravo političko krilo organizovanog kriminala. Na kraju, nije ni bitno koja od ovih tvrdnji je tačna, jer su sve opcije zastrašujuće. Zastrašujuće je i to što razlozi za hapšenje Belivukovog klana leže u sukobu koji je ova kriminalna grupa imala sa jednim drugim klanom, iza kojeg stoje ljudi koji su još bliži i još draži predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću. Praktično, jedan drugi klan je zauzeo mesto ekipe Velje Nevolje, koji je gubitnik u svojevrsnom unutarstranačkom obračunu. Dakle, ukoliko su građani pomislili da više nema Nevolja, moram da ih razočaram, jer je vlast stvorila drugog Nevolju koji nije Velja. Ova vlast ne ide bez Nevolja", kaže Prelević.

VREME: Možete li definisati na koji drugi klan mislite? Ko su ljudi koji su "pobedili" Velju Nevolju?

PRELEVIĆ: U pitanju su oni, a o tome izveštavaju i mediji, koji su izuzetno bliski familiji Vučić. Spominju se i ljudi sa severa Kosova, čiji su postupci u kojima su bili optuženi za dilovanje droge na zanimljiv način završeni bez osuđujuće presude.

Dakle, tvrdite da se vlast u borbi za prevlast između dve kriminalne grupe opredelila za jednu od njih i da se u tome krije tajna hapšenja Belivukovog klana i cela frtutma koja to hapšenje prati?

Tako je. Vlast je bila u prilici da bira između dve sukobljene kriminalne grupe i odlučila se da jednu strpa u zatvor. Vi ste videli šta se pre nekoliko dana desilo na stadionu Partizana kada je deo navijača uzvikivao uvredljive parole upućene predsedniku Vučiću, pa je pristigla ekipa sa susedne tribine da se obračuna sa njima. Posle tuče, ekipa se vratila na tribinu, potpuno nesmetano prolazeći pored policajaca. Šta se time poručuje? Javno se demonstrira, navijačima na stadionu i javnosti, koja grupa, čitaj kriminalna grupa, ima podršku policije i vlasti, odnosno ko su novi miljenici vlasti. Na sličan način je Velja Nevolja postao dominantan na Partizanovim tribinama, kao što je to pre njega bio Sale Mutavi. Jedan od ubica Brisa Tatona, Đorđe Prelić, nedavno je pušten na slobodu da bi potpomogao novoj grupi da stavi pod kontrolu Partizanove navijače. Slične stvari se dešavaju i među navijačima Zvezde, Vojvodine, Rada… Očigledno je da se vlast priprema za sledeće izbore, gde će "navijači" imati važnu ulogu u kupovini glasova, zastrašivanju građana, nasilju nad političkim protivnicima, kao i ključnu rolu u razbijanju demonstracija ukoliko do njih dođe.

U svakom slučaju, hapšenje Belivukovog klana je izazvalo veliku pažnju javnosti, a za to je najzaslužnija vlast. Čemu takva glasnost, sve te fotografije i snimci? Neki kažu da vlast kreiranjem društvene panike i prikazivanjem jezivih fotografija i snimaka želi da skrene pažnju sa drugih problema u društvu, drugi opet tvrde da se "promocijom jezivog zločina" reklamira "žestoki obračun vlasti sa kriminalom", a treći da je sve ovo posledica nečiste savesti režima. Kakav je vaš stav?

Da nije bila tako debelo povezana sa Belivukovom grupom, vlast se ne bi toliko uzbudila. Njih boli istina, a ne neistina. Boli činjenica da u poslednjih osam-devet godina postoje bezbrojni dokazi o saradnji vlasti i SNS-a sa Belivukovom grupom. Paradoks je u tome – što se vlast više reklamira kako je u stanju da izađe na kraj sa jednom kriminalnom grupom, što više pokazuje koliko su pripadnici te grupe opasni, to sve više govori o sebi, o tome sa kim sarađuje, kako vlada i kako organizuje izbore. Što više pokazuju koliko su uhapšeni krvožedni, to više kazuju o karakteru svoje stranke. To je nešto od čega ne mogu da pobegnu. Vlast ima veliki problem kako da "preklopi" izjave koje izlaze iz tužilaštva, a tek će imati problema sa tim kada počne suđenje. Vidite da je nakon izjava koja su Belivuk i Miljković dali tužiocu, SNS odlučila da organizuje tri velika stranačka skupa. To nije slučajno i to je znak da se boje. Oni imaju problem jer, koliko god se trudili, ne mogu da odvoje Stefanovića od Vučića, a samim tim ni Velju Nevolju od predsednika Srbije.

To što vlast radi, po mom je mišljenju kontraproduktivno, jer je nemoguće sakriti činjenicu da su Belivuk i njegovi ljudi godinama naprednjačkim funkcionerima čuvali leđa i za njihov račun napadali političke neistomišljenike. Postavlja se pitanje kako SNS može da se predstavlja kao demokratska, proevropska stranka ako njihovo "vojno krilo" melje ljude, po njihovom sopstvenom priznanju. Ne razumem zašto se naprednjaci bune zbog negativnih izveštaja koji dolaze iz EU kada nema goreg izveštaja od onoga što oni sami govore u medijima svaki dan.

Može li se, onda, reći da je vlast za strašne zločine ovog klana godinama znala i da je ćutala?

To je previše blaga formulacija. Ponavljam, vlast je učestvovala u formiranju i osnaživanju ovog klana. I to čak neprikrivano. Kada vidite Velju Nevolju da sedi u loži stadiona sa direktorom policije Vladimirom Rebićem, nameću vam se dve mogućnosti. Prva je da je direktor policije glup, što nije, znam čoveka. Druga je da je vlast demonstrirala svoju bliskost sa ovom kriminalnom grupom, a da joj u tome potpomaže uprava Partizana, sa Miloradom Vučelićem na čelu, koji svakodnevno piše panegirike Vučiću. Velju Nevolju je, ponavljam, vrh vlasti doveo na Partizanov stadion da bude vođa navijača, nije on iznikao na njemu.

Podsećam da je Srpska radikalna stranka imala dugu genezu saradnje sa mafijaškim grupama, a da je SNS nasledio tu praksu. Članovi Zemunskog i Surčinskog klana bili su izuzetno bliski radikalima, neki od njih i članovi stranke – to su ljudi koji su Šešelju dostavljali razne informacije, koje on potom objavljuje u svojim knjigama i promoviše. Nikada niste videli fotografije na kojima su ljudi iz Demokratske stranke, Demokratske stranke Srbije ili Građanskog saveza Srbije u društvu sa pripadnicima navijačkog podzemlja. A radikali se takvih fotografija nikada nisu stideli, oni su te ljude prigrabili. Prema radikalskoj i sada naprednjačkoj političkoj doktrini, onaj ko ima uza se policiju i "navijače", taj ima i institucionalnu i vaninstitucionalnu moć. Policija se koristi da se kontrolišu institucije, a "navijači" su vaninstitucionalna sila za političko i svako drugo nasilje. Otkada je Radmilo Bogdanović, 1991. godine, smenjen sa mesta ministra unutrašnjih poslova zbog toga što je policija na devetomartovskim demonstracijama tukla građane – SPS, SRS i danas SNS odlučuju da se za obračun sa građanima koriste "navijači". Tada se, kao, ne zna ko je tukao građane, a policija nikada ne uhapsi napadače. Ili ih uhapsi, pa ih pusti. Vidimo da su "navijači" imali važnu ulogu i na brojnim lokalnim izborima. Bilo ih je u Lučanima, Mionici, Šapcu, i gde sve ne. Šta su oni tamo radili? Pa sada znamo svi, sve je potpuno jasno. Ko je od toga imao koristi? Pa, SNS. Nema tu nikakve tajne. Zauzvrat, vlast je kao protivuslugu njima dozvolila da rade šta hoće.

Kako komentarišete izjavu Vučića da su mogli da pobiju pripadnike Belivukove grupe, ali da to, eto, nisu učinili?

Zastrašujuća rečenica! Izvinite, kako ste mogli da ih ubijete? Kako predsednik jedne države može tako nešto da izjavi? On, dakle, veli – mi smo mogli da učinimo krivično delo ubistva, ali nismo. Ako ste mogli da ih ubijete, onda ste vi ubice. U čemu je onda razlika između kuće u Ritopeku i zgrade Predsedništva Srbije osim u veličini?

Najveći izazov za ovu vlast je kako sakriti istinu 2

foto: marija janković

Kakva je, po vašim saznanjima, uloga Nebojše Stefanovića i bivše državne sekretarke u MUPu Dijane Hrkalović u čitavoj ovoj frtutmi? Oni se u režimskim medijima, i u iskazima predstavnika vlasti, direktno ili indirektno, apostrofiraju kao pokrovitelji Belivukove grupe.

Da bi spasao sebe, Vučić pokušava sve da prebaci na Stefanovića. Rekao bih da se to Stefanoviću ne dopada. On je dobio "malu snagu" kada je rekao da će tužiti medije koji podržavaju Vučića. Zapravo, on je prvi iz SNS-a koji je zapravo rekao da postoje mediji koji su pod apsolutnom kontrolom vlasti. Ima indicija da su Stefanović i Dijana Hrkalović sarađivali sa Belivukovom grupom, ali i da su to radili po stranačkom nalogu. Ima i indicija da je deo SNS-a vezan za jednu kriminalnu grupu, a drugi za drugu. Pa kada se one sukobe oko tržišta, usledi i sukob unutar stranke. I tada dođemo do jedne nemoguće situacije. Imate predsednika koji optužuje svog koordinatora službi bezbednosti da stoji iza grupe koja melje ljude. Ne znam u kakvom će rijaliti-PR-u biti moguće da će biti kriv Nebojša Stefanović, a ne Aleksandar Vučić, kojem je Stefanović još uvek koordinator tajnih službi. Nije Velja Nevolja na protestima, u Lučanima ili Šapcu, radio za frakciju SNS-a već za celu stranku.

Jasno je da je grupa Velje Nevolje bila strukturisana u samom vrhu SNS-a. I to ne kažem ja. To govori funkcioner SNS-a, advokat Vladimir Đukanović, predsednik skupštinskog odbora za pravosuđe, to govori i sam predsednik. Samo što oni kažu: nisu Belivukovi sarađivali sa nama nego sa Nebojšom Stefanovićem i Dijanom Hrkalović.

Oni, u stvari, govore o jezivom truljenju državnih institucija pred očima nepomičnih građana, zagledanih u obećanih 20 evra, uzetih na račun njihove dece. Jedini koji bi morao stati na put nesnosnom smradu, gnoju i truljenju jesu institucije Tužilaštva, Suda, Policije, Bezbednosti ili sami građani koji moraju braniti sopstvenu državu.

I kako će se, po vašem mišljenju, završiti sukob Vučića i Stefanovića? Smenom Stefanovića?

Mislim da iz sukoba sa Stefanovićem Vučić neće izaći neokrnjen. Samo je pitanje kakvu će štetu da pretrpi. Vučiću bi najviše odgovaralo da Stefanović sam da ostavku, ali ja nisam siguran da će se to desiti. Eventualno, možda se desi ako mu neko bude pretio "mesnim odborom" u Ritopeku. Vučić bi ga najradije smenio, ali nije siguran kakve će biti posledice. Uhapsio je Velju Nevolju, pa je dobio nevolju. Daleko bi veću nevolju imao kada bi krenuo na Stefanovića. Ovde se radi o problemu međusobno ucenjenih ljudi i zarobljene države. Mi smo svi zarobljenici naprednjačke politike i mafije koja je na velika vrata ušla u institucije države, a o tome i sam predsednik govori. On sam potvrđuje da je mafija preuzela državu. I on to priznaje mada su sve institucije pod njegovom kontrolom. Prvi čovek države kaže da je mafija povezana sa vrhom njegove stranke i da treba da glasamo za njega jer niko nije bolji. Ako je predsednik u pravu za veze sa mafijom, o kojima govore i drugi, onda niko nije gori kandidat od osobe koja je stvorila takav politički milje.

Uzgred, neće ovi iskazi Belivuka i Miljkovića biti jedini problem koji će Vučić imati tokom postupka protiv njih. Ovde će se množiti skandali. A tek ćemo ih se nagledati ako sukob sa Stefanovićem eskalira. Najveći izazov za ovu vlast je kako sakriti istinu. Kako ubiti "Krik"? Mislim da će Vučić imati veliki problem kada ovo suđenje počne, jer neće moći sve da zatvori u Pandorinu kutiju.

Uzgred budi rečeno, "Krik" nije objavio celokupni iskaz Velje Nevolje zato što je čuvao privatnost nekih aktera. Iz advokatskih krugova znam da su u njegovom iskazu prozvani i neki drugi ljudi, recimo osoba u čijem stanu se Belivuk nalazio sa predsednikom Vučićem. U pitanju je stan vaše koleginice novinarke na Zvezdari. "Krik" nije hteo da se bavi tim banalnostima, koji dodatno osnažuju Belivukov iskaz i dodatno prave problem SNS-u.

Čini se da vi nemate sumnje kako je postojala komunikacija, odnosno saradnja Belivuka sa predsednikom Vučićem?

Apsolutno nemam. Znam da je postojala komunikacija i znam i kada je prestala. Po prirodi stvari, tužioci, sudije i advokati znaju takve stvari, kao uostalom i novinari koji se bave organizovanim kriminalom. Ponavljam, nije Belivukova grupa preuzela tribinu tako što je puštala Cecu, nego zato što je imala podršku sa samog vrha države. Nema tu nikakve tajne kao što nije bila tajna da je vrh Srpske radikalne stranke blisko sarađivao sa Zemunskim i Surčinskim klanom.

U međuvremenu je obelodanjen i iskaz Marka Miljkovića, člana Belivukove grupe. On, pored toga što govori o saradnji koju je ovaj klan imao sa predsednikom Vučićem i sadašnjim ministrom policije Aleksandrom Vulinom, spominje i to da je ova grupa imala zadatak da kompromituje predsednika Višeg suda u Beogradu Aleksandra Stepanovića.

Ne znam da li je to tačno, ali zato pouzdano znam da je naprednjačka vlast u ozbiljnom sukobu sa Stepanovićem. Ako je tačno da su pokušali da ga diskredituju smeštajući mu seksualnu aferu, to je jezivo i to potvrđuje da imamo posla sa mafijom na čelu države. Žalosno je bilo gledati savetnika ministra Vulina, koji istog dana na jednoj televiziji nije deda okrivljenog, a na drugoj – jeste. Podmetnuto oružje u Jajincima, o kojem je takođe reč u iskazu, zanimljivo je pitanje, pre svega za tužioca. Ako je istina da je klan po dogovoru sa vlastima podmetnuo oružje da bi se pokazalo kako je predsednik ugrožen, onda je to još jedan prilog o tome kako je jeziva tehnologija ove vlasti. Videćemo da li će tužilac smeti da otvori ovaj predmet. Ako ne otvori, onda je tvrdnja okrivljenog istinita.

Kao kontrameru pojavljivanju Belivukovog svedočenja u medijima, vlast je objavila i navodne transkripte razgovora Belivuka i Miljkovića sa njihovim advokatom Dejanom Lazarevićem. Tačnije, prezentovao ih je njen "glasnogovornik" Dragan Vučićević. Ako se ne varamo, prisluškivanje poverljivih razgovora advokata i branjenika, a pogotovo njihovo objavljivanjepredstavlja krivično delo?

Da, to je krivično delo i gaženje svih ustavnih garancija prava na odbranu. Ako se prisluškuje razgovor advokata sa okrivljenim, vi onda gubite pravo na odbranu, vi onda nemate ni sud, ni tužilaštvo, nemate ništa. Gotovo je. Ako je to tako. Pravo da vam kažem, ja Vučićeviću ništa ne verujem, pa ni to da je u pitanju prisluškivani razgovor. Ne verujem mu ni zato što su rečenice koje je on izneo – ozbiljno glupe. Ne znam nijednog advokata koji je toliko glup da bi svom branjeniku savetovao tako nešto. Ali, mislim da bi advokatske komore ipak morale da reaguju i da traže ozbiljne garancije da se ne prisluškuju poverljivi razgovori između advokata i okrivljenih. Advokatske komore bi trebalo da traže da se oformi nezavisna grupa koja će istražiti ima li ili nema prisluškivanja. Ako se utvrdi da ima, advokati bi trebalo da obustave svoj rad. To se odnosi i na Društvo sudija Srbije i Udruženje tužilaca Srbije, odnosno na sudije i tužioce. To je ozbiljno krivično delo i trebalo bi saslušati advokata Lazarevića, jesu li to njegove rečenice ili ih je Vučićević

izmislio. Ne zna se šta je veći doprinos ludosti i propadanju.

Vlast je objavljivanje Belivukovog svedočenja iskoristila za žestok napad na medije, pre svega na "Krik", koji se proglašava mafijaškim listom. Recimo, predsednik parlamentarnog odbora za kontrolu službe bezbednosti Aleksandar Bečić najavljuje "beskompromisnu borbu protiv organizovanog kriminala" i kaže da neće biti zaštićeni ni "nezavisni novinari, policajci u uniformi ili političari". Da li možemo nečem sličnom uskoro da prisustvujemo, da se, recimo, novinari hapse jer su navodno deo organizovanog kriminala?

Kada to čovek čuje, pita se da li je Milošević još uvek živ. On je to radio u poslednjoj fazi svoje vladavine, zajedno sa Šešeljem i Vučićem. Valjda su nešto naučili iz Miloševićevog iskustva, da se takve stvari ne smeju raditi. To što je izjavio, Bečić nije mogao da nauči na fakultetu, niti u autobusu. To je mogao da čuje jedino u društvu istomišljenika. Mislim, međutim, da je Vučić politički pametniji od cele svoje stranke. Pokazao je mnoge loše osobine, ali ne može se reći da je politički glup. Bečićeva izjava je verovatno naručena misao posle koje nije teško biti pametniji. Takve izjave služe da bi Vučić bio pametniji.

Za kraj pitanje: da li je ova zemljakako to neki tvrdezaslužila ovakvu vlast?

To što joj se dešava, ova zemlja nije zaslužila. Građani Srbije su mnogo bolji od svoje vlasti. Ovaj režim nije po meri niti jednog naroda na svetu, niti jednog normalnog građanina, već jedino po meri Nevolja sa tribina i "mesnog odbora" u Ritopeku.

Ali, ovaj režim se ne može promeniti gunđanjem, zavaljenim u razočarenje. Sve pobede ove zemlje su izborili hrabri ljudi koji su imali neki cilj i ideju. Naš cilj mora biti: dajte da živimo normalno kao građani drugih evropskih zemalja. Dajte samo da imamo normalno obrazovanje, zdravstvo, medije, pravosuđe i zdravu životnu sredinu, normalan parlament, institucije i kontrolna tela. Da bi se to postiglo, moraju normalni ljudi da budu na vlasti, a ne Nevolje. Ima ljudi! Možemo svi zajedno!

Iz istog broja

Olimpijske igre

Globalni jug i Kubertenov san

Milan Milošević

Reagovanje

Zašto branite neodbranjivo

Dragan Đilas

Aleksandar Vučić i organizovani kriminal

Iskazi iz Centralnog zatvora

Slobodan Georgijev

Tokio 2020

Olimpijski duh protiv prepreka

Nebojša Broćić

Vakcinacija u carskoj Rusiji

Pelcovanje Katarine Velike

 

Istorija vakcina

Hronologija jednog agensa

Slobodan Bubnjević

Da li Geoks odlazi iz Srbije

U tesnim cipelama

Vukašin Obradović

Istorijat sukoba Škaljarskog i Kavačkog klana

Rat bez predaha

Filip Mirilović

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu