Prvih sto dana rada Vlade Republike Srbije

Na početku »zlatnog sata« 1

fotografije: miroslav petrović

28. 11. 2012. / 16.37

Na početku »zlatnog sata«

Za neke bolesti, poput srčanog infarkta, najvažnije je da pacijent što pre dođe lekaru – idealno bi bilo u toku prvog sata od opažanja simptoma. Tada su značajno povećane šanse da pacijent preživi, da se tromb koji je začepio arteriju razbije, a srce prođe sa minimalnim oštećenjem. Ovaj idealan period za intervenciju se još naziva i "zlatan sat". Na isteku prvih sto dana srpske vlade, Američka privredna komora u Srbiji, (AmCham) označila je tri najvažnija uska grla koja guše privredu Srbije i koja bi nova vlada što pre trebalo da sanira. Postoje dva razloga za to jer privreda ne može još dugo bez "dotoka kiseonika", tj. priliva zablokiranog kapitala investitora, i zato što vlada najlakše obavlja reforme unutar svog "zlatnog sata" – u prvoj godini od njenog izbora

Zakon o radu, Zakon o izgradnji i planiranju i parafiskalni nameti tri su neuralgične tačke srpske privrede, zbog kojih je ona nedovoljno /konkurentna, /efikasna i privlačna investitorima, zaključak je skupa nazvanog "Prvo prolazno vreme – 100 dana Vlade". Na inicijativu Američke privredne komore u Srbiji, u beogradskom hotelu "Metropol" rame uz rame u javnom dijalogu našli su se predstavnici Vlade Srbije (premijer Ivica Dačić, ministar građevine i urbanizma Velimir Ilić i specijalni savetnik ministra finansija Milica Bisić) i predstavnici nekoliko najvećih poslovnih udruženja u Srbiji (Američke privredne komore, Privredne komore Srbije, Srpskog poslovnog kluba "Privrednik", Udruženja poslodavaca Srbije "Poslodavac", Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj – NALED i Srpske asocijacije menadžera).

Zašto su baš navedene tri oblasti bile predmet dijaloga između Vlade i privrede? Zahvaljujući postojećim propisima iz oblasti građevinarstva i prostornog planiranja, građevinska industrija u Srbiji je maltene potpuno zamrla. Prema studiji USAID-a, da bi dobio građevinsku dozvolu, investitor mora da dobije saglasnost više od dvadeset državnih tela (ponekada mora da čeka u više navrata kod istog javnog preduzeća za različite dokumente). To produžava ceo postupak na čak devet meseci (i to ukoliko u međuvremenu neka dokumenta ne "zastare", pa procedura mora da krene iz početka), a sa svakim narednim "korakom" povećava se mogućnost za korupciju. Stoga, ne čudi podatak da je Srbija jedna od najnepoželjnijih zemalja na svetu kada je reč o izdavanju građevinske dozvole – prema studiji Doing Business Svetske banke za 2013. godinu, Srbija se nalazi na 179. mestu od ukupno 185 zemalja

Sa druge strane, nefleksibilnost sadašnjeg Zakona o radu i parafiskalni nameti lokalnih samouprava smanjuju konkurentnost zemlje u odnosu na okruženje i unose nesigurnost u poslovanje. Kao posledica, Srbija se našla na 90. mestu Forbsove liste najboljih zemalja za poslovanje, na četvrtom mestu otpozadi kada je o Evropi reč: lošije evropske zemlje za poslovanje, prema časopisu "Forbs", su samo Moldavija, Ukrajina i Rusija (vidi "Vreme" br. 1142, "Srbija na začelju Evrope").

"NUŽAN ZAJEDNIČKI IMENITELJ": Prema oceni AmChama, nova vlada je u prvih sto dana učinila najmanje u pogledu radnog zakonodavstva, jer nije započela rešavanje nijednog spornog aspekta u ovoj oblasti, među kojima su i smanjenje birokratije, uređenje radnih odnosa koje stimuliše zapošljavanje i kolektivno pregovaranje. Po rečima Miodraga Kostića, predsednika Udruženja "Poslodavac", nefleksibilni Zakon o radu je doprineo da se poslodavci mnogo više brinu o radnicima koji su otišli nego o onima koji su ostali na radnom mestu: "Danas kapital putuje sa jedne na drugu stranu sveta, i pitanje zakona o radu je u stvari pitanje atraktivnosti Srbije kao zemlje za investiranje. Nije samo porez nešto zbog čega će neka firma odlučiti da li da dođe u Srbiju ili ne. Na to utiču i politička stabilnost, rejting zemlje u međunarodnim okvirima, zakon o radu, infrastruktura, brzina dobijanja saglasnosti i dozvola, i sigurno je da je zakon o radu jedan od razloga što smo na onako lošem mestu na listi zemalja po atraktivnosti za investiranje. Radno zakonodavstvo treba da bude fleksibilnije, radnici treba da budu manje zaštićeni u smislu napuštanja svog radnog mesta, a to sa druge strane znači da treba da omogućimo poslodavcima da mnogo lakše primaju radnike. U Srbiji je danas takva situacija da kada jedan poslodavac treba da primi radnika, on zaista treba deset puta da razmisli da li mu taj radnik stvarno treba. Mislim da svi, i strani i domaći poslodavci, izbegavaju primanje nove radne snage, osim kada je to zaista nužno. Treba da prepišemo zakon o radu od nekih od ‘azijskih tigrova’, koji se brzo razvijaju i imaju velike stope rasta – Srbija treba da ide istim putem kao one zemlje koje traže svoje mesto među razvijenim zemljama, jer je njima potrebno da mnogo većim koracima trče i stignu one koji su već razvijeni", rekao je Kostić.

Zoran Petrović, potpredsednik Američke privredne komore, istakao je da i nezaposleni moraju da se pitaju kada se pravi zakon o radnim odnosima (vidi okvir), a Ivica Dačić je najavio donošenje novog zakona o radu tokom sledeće godine: "Smer u kome treba da idu promene Zakona o radu treba da je predmet dijaloga, treba naći zajednički imenitelj. Mi smo imali primere divljeg kapitalizma koji se prema radnicima nije ponašao u skladu sa bilo kakvim zakonom, niti sa bilo kakvim dobrim poslovnim običajima. Ni sindikalna borba nije prava kod nas, ne zna se na koga se sve odnosi kolektivno pregovaranje, niti se zna reprezentativnost onih koji učestvuju u pregovorima. Meni je muka kada treba da se održi neki sastanak, dve trećine vremena se provede u raspravama oko toga ko je reprezentativan, bilo od sindikata, bilo od poslodavaca. A problem je u komisijama koje treba da utvrde da li je neko reprezentativan, jer se u njima nalaze predstavnici onih koji su već reprezentativni.

U sledećoj godini mi moramo da definišemo zakon o radu koji bi uvažio primedbe poslodavaca, u smislu da se stvori ekonomski sistem koji neće smetati dobrom poslovanju, a sa druge strane stvoriti takav sistem koji bi bio usklađen sa evropskim standardima, kada je reč o pravima radnika. Ne govorim o visini plate, već o pravima. Nismo više u vremenu samoupravljanja, međutim radnici kada treba da štrajkuju, oni dođu pred Vladu, a ne pred sedište vlasnika, jer i dalje postoji uverenje da postoji odgovornost Vlade za poslovanje kompanije. Taj dijalog treba da bude trojni, kako je i predviđeno zakonom – Vlada, poslodavci, i sindikati", rekao je premijer.

MILIJARDE NA ČEKANJU: Ni kada je reč o propisima iz oblasti građevinarstva i prostornog planiranja, Vlada nije započela reforme, i to u dve ključne oblasti: pojednostavljenja postupka dobijanja građevinske dozvole i promene postupka konverzije prava korišćenja u pravo svojine na zemljištu. I dok predsednik kluba "Privrednik" Branislav Grujić smatra da promena Zakona o građevini treba da se obavi u dva koraka (vidi okvir), Slavko Carić, član Upravnog odbora Srpske asocijacije menadžera, osim predugačkog čekanja, ističe još jedan problem kada je reč o konverziji – nemogućnost stavljanja hipoteke na imovinu: "Vlada je stvorila dijalog između predstavnika vlasti i nas predstavnika privrede, koji je kontinuiran i koji nas dovodi do toga da stalno možemo da predvidimo šta će se dešavati, u kom pravcu ova vlada planira da radi, i mislim da se to sada vidi kroz mnogo veći optimizam u privredi nego što je bilo pre nekoliko meseci. Zbog konverzije i građevinskih dozvola investicije stoje. Da li je to milijardu evra ili dve, tek, zgrade se ne grade, placevi su prazni, ljudi ne rade, građevinska operativa propada jer nema posla, i to je svima nama problem koji gledamo to svaki dan. Administracija vezana za izdavanje dozvola mora da upadne u onaj deo predizbornih obećanja vezanih za borbu protiv korupcije. Što više ima tih dozvola, diskrecionih prava, gde neko može da presudi ovako ili onako, ili da stavi stvar u fioku, tu su otvorena vrata za korupciju, i tome se mora pod hitno stati na kraj. Nama bankarima smeta što, ako ne postoji konverzija, ako nije urađena, a najčešće nije, takva zgrada, takva imovina ne može da predstavlja validnu hipoteku. Znači, stoje investicije onih investitora koji bi hteli da založe svoju imovinu, a nisu rešili svoja pravna pitanja. Naš predlog je – i tu smo se svi predstavnici svih asocijacija udružili – konverziju treba ukinuti pod hitno. Dodao bih još jednu stvar – u Beogradu je do sada plaćena jedna jedina konverzija. Dakle, mi ne pričamo o nekim velikim brojkama."

Sa ukidanjem konverzije saglasio se i ministar građevine i urbanizma Velimir Ilić: "Mi moramo da rešimo pitanje konverzije, to je kočnica svih ulaganja u Srbiji. Trenutno je u Beogradu dve milijarde investicija zablokirano zbog konverzije. Po meni, konverziju treba ukinuti, ja sam razgovarao sa ministrom finansija i on se slaže sa mnom. I treba rešiti pitanje imovine: mi namerno držimo tobože nerešeno pitanje imovine da bi neko plaćao naknadu i plus porez na imovinu. Vi imate objekat na nečijoj parceli, plaćate naknadu, a plaćate i porez na imovinu na nešto što nije vaše. Apelujem da svi podržimo ovu akciju legalizacije svih objekata, 1.300.000 objekata u Srbiji nije uknjiženo. Ta imovina ne postoji. I sad, izađemo kod Hrama Svetog Save i imamo gradski pašnjak, a na Dedinju oranicu. Moramo to uknjižiti i legalizovati i staviti svu imovinu u promet, i državnu i pojedinačnu, da građani budu kreditno sposobni, a i sama država će povećati svoj kreditni kapacitet."

OPREZNI OPTIMIZAM: Najzad, ukidanje 138 parafiskalnih nameta u kratkom roku verovatno je najveći razlog za "oprezni optimizam" članova AmChama i većine drugih poslovnih organizacija kada je reč o prvih sto dana Vlade. Toplica Spasojević, potpredsednik NALED-a, ističe da su psihološki efekti ove mere mnogo veći od ostvarene uštede: "Ovo je malo zahvalnija teritorija za Vladu, jer su rezultati očigledni. Vlada je usvojila najveći deo primedbi AmChama i NALED-a, i to je po meni sjajan početak. Zahvaljujući ukinutim parafiskalnim nametima ušteda je oko 100 miliona evra, ali je mnogo važniji psihološki efekat ove mere nego same uštede. Jedan od važnih usvojenih principa jeste da nema uvođenja novih nameta van poreskog zakona, što znači da će svi prihodi da idu u budžet, i da neće biti neprijatnih iznenađenja, poput onog parafiskalnog poreza od 0,2 odsto na registraciju nekretnina – to je bilo katastrofalno rešenje koje je onemogućilo firme da uzimaju kredite, da ne govorim da se jedna nekretnina često prometne nekoliko puta. Zamislite samo neku nekretninu od 10 ili 20 miliona evra, ili Luku Beograd od 100 miliona evra, pa je 0,2 odsto dva miliona evra, samo za registraciju te nekretnine. To je bilo strašno, i ono što je Vlada uradila pre mesec i po dana je jasan signal da takve stvari ne mogu da se dese, jer je to onemogućeno ovim propisom."

Milica Bisić, specijalni savetnik ministra finansija, rekla je da je u toku izrada Zakona o naknadama korišćenja javnih dobara, i da bi u prvom tromesečju 2013. trebalo da se nađe na javnoj raspravi: "Mi smo morali da definišemo šta je to plaćanje za uslugu, a šta plaćanje za korišćenje nekog dobra. Usluge, ili ono što zovemo taksama, smo rešili, a ono što predstoji u tom delu je primena propisa i pravila koja su definisana u Zakonu o budžetskom sistemu. Druga velika grupa naknada u našem sistemu su naknade za korišćenje određenih dobara – mineralnih sirovina, puteva, voda ili drugih javnih dobara od opšteg interesa. One predstavljaju cenu upotrebe nekog javnog dobra. Ono što je važno je da njihov smisao nije u punjenju budžeta, bez obzira što to jeste javni prihod, već je to uspostavljanje prave cene upotrebe nekog javnog dobra. Ključne odredbe ovog zakona su definisanje obveznika plaćanja naknada, osnova plaćanja naknada i obezbeđivanje načina na koji se te naknade utvrđuju. One su i sada, manje-više, bile utvrđene u Vladi, ali će biti promenjeni rokovi u kojima se one mogu definisati, kao i način na koji se propisuju i naplaćuju, i to sa dva stanovišta: jedno je da se obezbedi predvidivost troškova privredi koja to plaća, a sa druge strane da se visina tih naknada definiše u skladu sa našom konkurentskom pozicijom u odnosu na okruženje. To su sledeći koraci i to je ogroman poduhvat, jer podrazumeva promenu oko 20 drugih zakona. Reč je o zaista veoma složenom poslu, koji nije mogao biti urađen u relativno kratkom roku, kao neke druge stvari."

Branislav Grujić: Građevinska dozvola da pobegne od imovinsko-pravnih odnosa

"Zakon o planiranju i izgradnji je vrlo kompleksan. On je svuda u svetu takav, jer je to jedan specifičan zakon, smesa tehnike i imovinsko-pravnih odnosa. Ovog puta mora da se donese tako da ne zaboravimo nijedan deo koji je neophodan da bismo imali kvalitetan zakon. Mi smo na Nacionalnom savetu predložili da se lokacijske dozvole i dozvole za gradnju izdaju na osnovu prava korišćenja, a ne samo na osnovu prava vlasništva. To bi bilo prelazno rešenje, dok se ne donese novi zakon, jer samo na taj način, izmenom najverovatnije samo jednog člana zakona, omogućili bismo da gradnja bude ‘otčepljena’ bukvalno u roku od 30 dana. A onda bi i Ministarstvo dobilo dovoljno vremena da kvalitetno pripremi zakon i sa svih aspekata analizira problem konverzije zemljišta. Za razliku od mojih kolega, ja zadržavam pravo da kažem da je to jedno veoma složeno i političko i imovinsko-pravno pitanje, u koje je sada ubačen i jedan socijalni faktor. Taj faktor može ipak da zahteva neko određeno vreme da svi shvate da je taj zakon doneo mnogo više štete, nego što bi se ikad dobilo para od sve konverzije. Ali svest o tome mora da prođe kod svih, da ne bi izgledalo da je jedna vlada uvela konverziju, a druga je tek tako ukinula. Odgovorno tvrdim da je šteta koja je napravljena u prethodne tri godine zbog zakona o konverziji mnogostruko veća nego sve pare koje bi Srbija izvukla od te konverzije. Ali, kad to kažete sa pozicije nekog ko je investitor i poslodavac i koji se bavi tim biznisom, to uvek dobije prizvuk da nešto želimo van institucionalnih stvari.

Takođe, dobijanje građevinske dozvole mora da se pojednostavi do maksimuma – građevinske dozvole su tehnički dokument i on ima veze sa tehnikom, a treba da što više pobegne od imovinsko pravnih odnosa. Kod nas, nažalost, građevinska dozvola uređuje nekoliko oblasti istovremeno i tu se stvara najveći problem."


Zoran Petrović: Za fleksibilan ulazak i izlazak iz radnog odnosa

"Mislim da ovo nije samo stvar poslodavaca i radnika. Smatram da dobar zakon o radnim odnosima nije samo stvar poslodavaca i radnika, već takođe predmet u kojem reč treba da imaju i nezaposleni. Ako imate zakon o radnim odnosima kojim otežavate izlazak iz radnog odnosa, sigurno ćete kod poslodavaca imati kao povratnu poruku teži ulazak u radni odnos. Prema tome, nema fleksibilnosti ako ona nije sa obe strane, to je veoma važno. Zašto? Zato što postoji ogroman broj nezaposlenih, naročito među mlađom populacijom, i ako napravite rigidan zakon, u kome je rigidan izlazak iz radnog odnosa, imate problem da napravite konkurenciju za postojeća radna mesta. Dakle, ono za šta se mi zalažemo jeste fleksibilan pristup, kako prema ulasku tako i izlasku iz radnog odnosa. Setimo se, Angela Merkel, predstavnik desnog centra, i dan-danas ubira plodove nečega što je napravio jedan socijalista, za vreme vlade Gerharda Šredera. Tada je uspeo da se napravi mnogo fleksibilniji pristup radnim odnosima. Do pre samo 10-12 godina, ‘Ekonomist’, koji danas na naslovnoj strani ima Francusku, pričao je kako je Nemačka izgubljena evropska priča, a vidimo gde je danas Nemačka. Najvećim delom upravo zato što se promenio pristup zakonu o radnim odnosima."

Iz istog broja

Makedonija

Produbljivanje ambisa

Siniša Stanković

»Divlje društvo – Divljačka država«

Doviđenja, kako ste

Jovana Gligorijević

Zaplet u Demokratskoj stranci

Pozdravi i poljupci

Zora Drčelić

Jug Srbije

U ime komandanta Lešija

Nikola Lazić

Intervju – Branka Petrić, glumica (najava)

Život sa Bekimom

Tamara Nikčević

Intervju – Branka Petrić, glumica

Život sa Bekimom

Tamara Nikčević

Centar za azil u Bogovađi

Čekanje zime u Džungli

Mirko Rudić

Azotara, pšenica i sumnje u korupciju

Pšenični gambit

Dimitrije Boarov

Jubilej i na Kosovu

Brkovi Očeva osnivanja

Mirko Rudić

Sto godina albanske državnosti

Još jedno nacionalno buđenje

Momčilo Pavlović

Svi brojevi Vremena na jednom mestu!>

Pogledajte arhivu