Kikinda: Posmatračka misija Lokalnog fronta na izborima

Na plavom za 6, na sivom za 1 2

CELODNEVNI ANGAŽMAN: Birački odbor

foto: aleksandar barda / fonet

Na plavom za 6, na sivom za 1

Najobučeniji su naprednjački kontrolori, ali i njihovo znanje je limitirano i više su usredsređeni na partijski posao. Ipak, i većina naprednjaka, ubačenih u Birački odbor preko drugih lista, takođe nema osnovna znanja o izbornom procesu na glasačkom mestu. Nažalost, to važi i za dobar deo opozicionih kontrolora

Izborna mašinerija Aleksandra Vučića prilagodila se novim okolnostima, usavršila metode i komunikaciju taman toliko da pored slabo obučenih, neiskusnih i nezainteresovanih članova biračkih odbora ponovo nesmetano sebi navuku, barem u Kikindi, na hiljade glasova.

To je generalno posmatračko zapažanje, nakon što sam izborni dan proveo uglavnom na jednom biračkom mestu, kao zvanični posmatrač Lokalnog fronta. Usredsredio sam se na biračko mesto broj 30, jedno od desetak neuralgičnih tačaka izbornog procesa u gradu, naročito otkako su naprednjaci zavladali.

Nalazi se u bivšoj MZ “Lidija Aldan” i pokriva jugoistočni obod grada, pretežno naseljen siromašnim stanovništvom, slabo obrazovanim i socijalno isključenim, a preovlađuju građani romske nacionalnosti. To je oduvek bio “bunar” političkih partija za lake glasove i u romskom naselju Mali Bedem od devedesetih se pred izbore dele paketi, a i novac, i nema valjda veće partije da nije podmićivanjem izvlačila tamošnje Rome na glasanje.

Do dolaska naprednjaka na vlast, kikindska sirotinja – srpska, mađarska, romska – sa oboda grada i iz okolnih sela bila je na meti nekoliko većih partija, a u prednosti su bile one na vlasti jer su preko javnih ustanova imale detektovane skoro sve socijalno ugrožene građane. Tu prednost je naprednjačka mašinerija pretvorila u prevlast i od 2014. godine kreće organizovano dovođenje i evidentiranje socijalno ugroženih građana – podmićenih, ucenjenih, zastrašenih – na biračka mesta na periferiji grada, a biračko mesto 30 je jedno od najdrastičnijih jer je do ovih izbora sve bilo do kraja ogoljeno. Građani su proteklih godina podmićivani paketima sa životnim namirnicama, sitnim beneficijama preko socijalnih ustanova, a i živim novcem: čuje se po gradu da je glas ovog proleća vredeo od 1.500 do 2.500 dinara.

POSMATRANJE

U bivšoj MZ privremeno je već nekoliko izbornih ciklusa i biračko mesto 32, koje pokriva ulice bliže centru grada, i otud je od prvog sata izbornog procesa gužva u dvorištu, a posebno na terasi objekta sa koje se ulazi u dve prostorije za glasanje, obe premale za normalan rad glomaznog biračkog odbora (BO) u proširenom sastavu i efikasno glasanje.

Po dolasku, nešto po otvaranju biračkog mesta, tražim predsednika BO, a odaziva se jedna devojka, koja zna da će možda biti posmatrača, ali kaže da nema spisak sa imenima. Objašnjavam joj da bi trebalo da je sa materijalom od Gradske izborne komisije dobila spisak svih posmatrača akreditovanih za Kikindu, i da, na kraju krajeva, pozove GIK i proveri.

Nakon desetak minuta me obaveštava da je sve u redu i dobijam pravo da sednem kraj glasačkih kutija i posmatram izborni proces. Neki od članova BO me znaju ili prepoznaju (Znam Vas, pardon, s televizije…), i naprednjački predstavnici, naravno, i primetno je da prilično zaziru od mene, naročito pošto sam izvadio sveščicu i olovku i počeo da zapisujem.

Kasnije saznajem da je devojka koja vodi glavnu reč zamenica predsednice BO, da je iz SNS-a i da je pre otvaranja biračkog mesta preuzela komandu od predsednice, mirne žene predložene od jedne opozicione grupacije.

LICE MESTA

Samo na metar od ulaznih vrata je dugački sto sa osmoro stisnutih članova BO, a ostali su načičkani uz oba zida sa strane, dok su naspram BO, na drugom kraju, samo dva, kartonskim zastorima zaklonjena mesta za glasanje, a na sredini prostorije su glasačke kutije.

Ubrzo se stvara red glasača, a mala prostorija omogućava mi da bolje sagledam kako je mašinerija i ovoga puta organizovana. Dvoje članova BO sede pored mene, na metar od glasačkih kutija, i oboje ispred sebe imaju odštampanu tablicu sa brojevima koje zaokružuju kako koji građanin uđe u prostoriju i preda lična dokumenta i poziv. Ćutim kao što nalaže zakon, ne vodim razgovore sa članovima BO, niti glasačima, ništa ne sugerišem niti prigovaram, i beležim tu prvu uočenu nepravilnost. Naime, dozvoljen je samo čist papir na kome se mogu upisivati recke za beleženje izlaznosti, a ovako je moguće da na osnovu brojeva pod kojim su zavedeni svi glasači na tom biračkom mestu (od jedan do 1.190), članovi BO vode evidenciju izlaznosti njihovih sigurnih glasača i obaveštavaju partijsku centralu.

Sumnjam da su oboje članova u vezi sa SNS-om, što se kasnije potvrđuje: muškarac je naprednjak, a i devojka je, ali je ona predložena u BO u ime liste “Muftijin amanet”, i oboje su zaposleni u lokalnom javnom sektoru. Do kraja dana jasno mi je da SNS “pokriva” i članove proširenog sastava BO u ime liste “Romske partija – Srđan Šajn”. Među naprednjacima je najviše onih koji poznaju izborni proces, ali samo u pogledu organizacije biračkog mesta i raspodele posla, i ono što je za njih najvažnije, jako dobro znaju koje su njihove obaveze prema partijskom izbornom štabu i tome su veći deo dana podređeni.

OSMATRANJE OKOLINE

Poučen iskustvom sa prethodnih izbora, izlazim da vidim šta se dešava u dvorištu MZ i na ulici. Ranije su naprednjaci bez ikakvog zazora i straha od sankcija dovozili glasače, pretežno Rome, a koordinator je sa spiskom birača posao obavljao ispred kapije, u automobilu ili kraj njega. Na prethodnim predsedničkim izborima 2017. godine naprednjački “šef parade” bio je stari radikal, od 2008. naprednjak, koji je po njihovom dolasku na vlast unapredio posao svoje agencije za obezbeđenje. I kao takav bio je odabran da na tom mestu kontroliše i disciplinuje glasače sa naprednjačkog spiska.

Sada je drugačije i nakon pola sata upisujem u blokče: jedan mladić već nekoliko puta dolazi sa svojim automobilom bečejskih registarskih tablica, dovozi grupe glasača i uvodi ih do biračkog mesta. Asistiraju mu u dvorištu četvorica, koji usmeravaju dovedene ka biračkom mestu 30, jer mnoge zbune dva biračka mesta jedno do drugog. Šef, mladić sa nabijenim kačketom i povećom tetovažom na vratu, vodi glavnu reč, ali, nažalost, ne razumem šta pričaju. Kasnije mi pomaže drug Tika, koji živi u tom kraju, kaže mi kako se mladić preziva i da je upregnut u mašineriju preko jednog od “romskih gazdi” sa inicijalima T. Z.

Na ulici uočavam crveni kombi kikindskih tablica i ubrzo shvatam da je i on upregnut u dovoženje ljudi iz Malog Bedema. Dolazi i odlazi nekoliko puta, i kako je BO poprilično nefunkcionalan, iz objektivnih i subjektivnih razloga, oko 9 sati se stvara velika gužva u dvorištu. Čujem da je naprednjački plan da se do 12 sati posao obavi kako bi centrala imala potpun uvid u situaciju pred poslepodnevne sate i prebacila se na druge kapilarne glasove, koje treba više podsećati i upozoravati da izađu na birališta i glasaju, zna se za koga.

SVE ZAPISANO

Članove BO sa oba biračka mesta ne zanima šta se dešava ispred prostorija i objekta MZ, a trebalo bi, jer niko osim članova BO, posmatrača i glasača koji čekaju nema šta da traži na biračkom mestu i oko njega, a tu spadaju i oni koji su glasali. Naročito je zakonski nepoželjan neko za koga nakon pet minuta opažanja možete da ustanovite da je deo nečijeg izbornog inženjeringa.

Samo sam jednu članicu BO primetio ispred biračkog mesta, na ulici, ali ona je satima nervozno telefonirala “svojima” u partiji i žalila se da će ostati bez dnevnice od 2.000 dinara ako ne bude na zatvaranju birališta – tako je čula, a ona radi u drugoj smeni i ne može da dođe. Dnevnice su, inače, glavni motiv za većinu članova BO i mnogi se na biračkom mestu pojave samo na otvaranju i zatvaranju, što je dovoljno da se uzmu dve “crvene”.

Elem, ispred birališta je mirno tekla operacija sve dok nisu primetili da fotografišem vozila i nešto zapisujem. “Što me slikaš, brate?”, upitao me vozač kombija, a ja mu odgovorio da imam pravo i pohvalio ga da je vredan.

Mladić sa kačketom nakon desetak obavljenih “tura” staje u red sa pozivom za glasanje, a ja se vraćam u prostoriju i čekam. Član ili članica biračkog odbora koji uzimaju dokumenta od birača naglas izgovaraju njihove brojeve u biračkom spisku i imena. Tako čujem da se šef operacije na BM 30 zove D. R. i sada imam dovoljno podataka da obavestim GIK šta se dešava: fotografije, brojeve registarskih tablica i ime kolovođe.

GLASANJE VAN BM

Nakon tri sata provedenih na biračkom mestu 30, odlazim do Gradske kuće i saznajem da su u međuvremenu članovi GIK-a bili na licu mesta i da su nepravilnosti otklonjene, ali da nije uočeno organizovano dovoženje i usmeravanje građana na birališta. Verovatno i nije u tih desetak minuta koliko je trajao nadzor članova GIK-a, jer su se primirili, a kada sam se vratio do BM 30, naprednjačka operacija je i dalje trajala, doduše, manjeg intenziteta i prikrivenije, i zaista je do podneva plan naprednjaka u najvećoj meri ispunjen.

Još je ostalo da se obiđu građani koji su prijavljeni za glasanje van biračkog mesta, a bilo ih je 29. I tu se videlo kako partijska mašinerija SNS-a radi i kako za njih ne postoje granice koje neće preći kako bi se domogli još glasova, jer su na spisku bile i teško bolesne osobe koje nisu sposobne da glasaju (to su potvrdili i neki članovi BO koji poznaju prilike u kraju).

Na izborima pre pet godina van biračkog mesta glasalo je skoro 800 građana (2,6 odsto od ukupno glasalih), a većinu zahteva su donosili predstavnici SNS-a, i to verovatno zahvaljujući zvaničnim podacima iz javnih socijalnih ustanova, ali i dubinskim sondiranjem terena, opet uz pomoć nekih zvaničnih registara.

SUMIRANJE

Na plavom za 6, na sivom za 1 3
NA ZADATKU: Kikindski kontrolorifoto: ž. b.

Na BM 30 proveo sam u kontinuitetu i tri poslednja sata glasanja: nije bilo više vidljive “mašinerije”, dvoje članova BO su tablice sa brojevima zamenili blanko papirima na kojima su udarali recke, a pojedini članovi su počeli da mi prilaze u dvorištu, na pauzi za kafu i cigarete, i pitaju o nekim nedoumicama koje su imali tokom izbornog dana, a i da bi se požalili na zamenicu predsednice, koja, kako kažu, “hoće da upravlja, a n’ume”.

Ona je obeležila i brojanje glasačkih listova više stvarajući zabunu, nego pomažući da se važan posao obavi tačno i bez nervoze. Ipak, nije bilo mnogo napeto jer su se članovi u toku dana upoznali i uglavnom prihvatili jedni druge.

Jedva je “predsednica” našla Zapisnik o posmatračima rada biračkog odbora i ja sam upisao svoje primedbe: da su pojedini članovi BO u toku prepodneva koristili tabele za upisavanje izlaznosti birača i da je sprovođeno organizovano dovoženje i usmerevanje glasača, navodeći i osnovne podatke o organizatorima operacije. Još sam dodao da je ogromna većina članova BO neobučena za sprovođenje izbornog procesa i u najvećoj meri nezainteresovana za regularnost glasanja.

Uveče sam prikupio podatke drugih kikindskih posmatrača Lokalnog fronta i evidentno je da su naprednjaci ponovo kontrolisali biračka mesta, suptilnije i skrivenije nego ranije, da su na još nekoliko biračkih mesta na obodu grada i u selima građani dovoženi u grupama na glasanje i da su birački odbori u većini bili sastavljeni od neobučenih i nezainteresovanih članova. To se odnosi i na osnovni sastav BO, a naročito na prošireni.

Najobučeniji su naprednjački kontrolori, ali i njihovo znanje je limitirano i više su usredsređeni na partijski posao. Ipak, i većina naprednjaka, ubačenih u BO preko drugih lista, takođe nema osnovna znanja o izbornom procesu na glasačkom mestu. Nažalost, to važi i za dobar deo opozicionih kontrolora, koji su otaljavali posao i pored kojih su organizovani naprednjaci mogli da provuku mnogo toga što predstavlja grubo kršenje izbornih pravila.

EPILOG

Aleksandar Vučić je na BM 30 osvojio više od 71 odsto glasova, u apsolutnim brojkama – 523. Od toga, najmanje 250 je dobijeno od ljudi sa krajnje margine društva, koji žive u neuslovnim i nehigijenskim kućama i naseljima, potpuno nezainteresovanih za bilo šta van njihovog malog kruga, naročito ne za politiku, ali upregnutih da zaokruže broj 6 na plavim, manjim papirima, i broj 1 na sivim, većim, a oni koji nisu zapamtili, tražili su i zvanično dobili pravo na pomoć, a takvih je bilo dvadesetak.

Vućić je sa svojom listom bio najbolji i na parlamentarnim izborima na BM 30 sa 449 glasova (61 odsto), a daleko iza ostale su liste “Marinika Tepić – Ujedinjeni za pobedu Srbije” sa 12 odsto i “Ivica Dačić – premijer Srbije” sa 11 odsto. Romska partija nije dobila nijedan glas na BO 30.

Iz istog broja

Slučajevi: Policajci pod istragom

Što ne može niko, možeš ti

Jasmina Dobrilović

Lični stav

Policijsko (ne)postupanje tokom izbora

Marija Pavlović

Izbori 2022.

Godina prođe, izborni dan nikad

Jovana Gligorijević

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu