Portret savremenika – Igor Žeželj

Multimilioner pre pedesete 1

foto: betaphoto / adria media group / ds

3. 3. 2021. / 18.26

Multimilioner pre pedesete

Od buntovnog studenta i pomoćnika direktora Parking servisa, preko Crvene zvezde, do vlasništva 41 medija i zvanične neto dobiti u 2019. od 127,6 miliona dinara. Čudnovati, milionski poslovi sa državnim Telekomom u mnogome su doprineli strmoglavom poslovnom uzletu Igora Žeželja

"Za naredni period je planirano dodatno ulaganje u postojeće portale, približavanje kupcima aktuelnih tema, razvoj televizije, razvoj i implementacija SAP programa kod novih kupaca", piše, između ostalog, u finansijskom izveštaju za 2019. godinu firme Mobil Media iz Beograda, krovne firme koja objedinjuje rastući broj kompanija u vlasništvu Igora Žeželja, koji poseduje i kompaniju Wireless Media, portal Mondo, kao i Adria Media Grupu, odnosno jedan od najtiražnijih dnevnih listova "Kurir".

Ovaj plan – razvoj i implementacija SAP programa – upravo je postao stvarnost. Ministarstvo finansija je 11. februara 2021. dodelilo ugovor o izradi, implementaciji i održavanju Centralnog informacionog sistema za obračun zarada u javnom sektoru kompanijama Telekom Srbija (u većinskom vlasništvu države Srbije) i Wireless Media (WM), uz nekoliko podizvođača, uključujući i kompaniju SAP West Balkans – ćerku firmu globalne kompanije SAP, jednog od svetskih lidera u proizvodnji softvera za planiranje poslovnih resursa u kompanijama.

Telekom i WM će za posao dobiti nešto više od sedam milijardi dinara, a njihova ponuda bila je jeftinija za sedam miliona dinara od druge grupe ponuđača, iza koje je stajao Nenad Kovač sa kompanijama Enetel Solutions i Roaming Networks.

Kao što joj ime kaže, ova javna nabavka bila je – javna. Stoga, za razliku od prethodnih zajedničkih poslovnih poduhvata Telekoma i kompanije Igora Žeželja, nije bilo potrebe za povikama kako se nešto radi "ispod žita", izuzev što bi se javnost mogla zapitati da li je Srbiji uopšte potreban ovakav sistem. Jer, u samoj konkursnoj dokumentaciji piše da će Centralni informacioni sistem za obračun zarada "kao osnovni izvor podataka o zaposlenima koristiti Registar za jedinstvenu evidenciju korisnika javnih sredstava za potrebe upravljanja ljudskim resursima". Dakle, takav registar već postoji, a i zarade u javnom sektoru su se svakako i do sada obračunavale i isplaćivale svakog meseca.


OD BUNTOVNOG STUDENTA DO ZVEZDE

Ko zapravo stoji iza kompanija povezanih u Wireless Media, koje su u poslednje tri godine doživele munjevit uspon i širenje? Igor Žeželj je diplomirani saobraćajni inženjer, oženjen, otac dvoje dece, koji se prvi put u javnosti pominje tokom studentskih protesta 1996–1997, pokrenutih zbog toga što je SPS pokrao lokalne izbore. Žeželj je, zajedno sa Čedomirom Jovanovićem i Čedomirom Antićem, bio jedan od lidera ovih protesta, a potom i izvršni sekretar Studentskog političkog kluba (SPK), političke organizacije studenata, koja je, prema svedočenju Čedomira Antića, imala veliku ulogu u bojkotu predsedničkih i parlamentarnih izbora 1997. godine.

SPK potom kolektivno prelazi u Demokratsku stranku, čiji je lider tada bio Zoran Đinđić. U Savezu za promene Žeželj je bio zadužen za razvoj organizacije i projekat kontrole izbora 2000. godine.

Posle oktobarskih promena 2000, Žeželj postaje pomoćnik direktora u Parking servisu, gde je na mesto direktora postavljen Živorad Anđelković. Nakon što Košarkaški klub Crvena zvezda zapada u jednu od mnogobrojnih kriza u poslednjih tridesetak godina, moli Đinđića za pomoć. Tadašnji predsednik vlade u klub šalje Anđelkovića, Žeželja i Gorana Vesića sa ciljem da izvuku KK Crvena zvezda iz teške situacije – Anđelković postaje predsednik Upravnog odbora, a Žeželj direktor Zvezde.


"POLITIČKI MAFIJAŠI"

Ova grupa donosi ambiciozni plan stvaranja "evropske Zvezde". Dovode Zmagoslava Sagadina na mesto trenera, klub se priključuje Jadranskoj ligi (čiji je Sagadin tada jedan od vlasnika). "Prema projektu Evropska Zvezda, u sezoni 2005/06, Zvezda mora da igra Evroligu", priča Žeželj u januaru 2004. godine, nesvestan da će ovaj klub, nakon što će se još nekoliko puta naći pred raspadom, a u jednom trenutku biti i klinički mrtav, u Evroligi zaigrati tek punu deceniju kasnije u sezoni 2013/2014.

Prvu deceniju 21. veka srpsku košarku obeležavaju teški sukobi između Partizana i Crvene zvezde, kao i nekoliko ozbiljnih incidenata na utakmicama između ova dva kluba i Hemofarma.

U aprilu 2004. Žeželj biva pretučen prilikom gostovanja kluba Ciboni u Zagrebu, kada njega i tadašnjeg novinara B92 Daniela Bukumirovića napadaju huligani. Žeželj prolazi sa prelomom rebra i posekotinom na glavi. Već u junu 2004. zbog tuče navijača Zvezde i Žandarmerije u Vršcu biva prekinuta utakmica polufinala između Zvezde i Hemofarma. Ovakve scene tuča, što navijača sa policijom, što igrača na terenu, viđaće se još nekoliko puta tokom narednih godina, a sam Žeželj će 2006. godine udariti jednog navijača koji je vređao tadašnjeg reprezentativca Milana Gurovića. Zbog ovoga je Žeželju bila izrečena dvogodišnja zabrana bavljenja košarkom, što je u drugom stepenu smanjeno na godinu dana.

Iako su Zvezdu zatekli u ambisu i na trenutak je podigli, pomenuti trojac ne uspeva da Zvezdu napravi stabilnim klubom – plate igračima kasne svake sezone. Godine 2005. hala "Pionir" u jednom trenutku izbacuje i Zvezdu i Partizan i OKK Beograd zbog neplaćenih obaveza, račun Crvene zvezde je, ispostaviće se kasnije, u blokadi sve vreme od 2004. godine.

U oktobru 2006. nekadašnji košarkaš Zvezde Stefan Miljević dolazi sa izvršiocima u nameri da pleni imovinu kluba zbog neisplaćenog duga i objašnjava da je Zvezda zbog blokade šest računa u maju 2004. otvorila novu firmu, preko koje je išlo poslovanje kluba.

Kasnije će još jedan bivši košarkaš Zvezde (Mašulović) dolaziti da pleni imovinu i odnosi koševe sa Malog Kalemegdana. Živorad Anđelković 2007. odlazi iz kluba, 2008. igrači štrajkuju zbog neisplaćenih zarada, a Zvezda je opet pred ambisom. U novembru 2008. Žeželj, zajedno sa Vesićem i drugim članovima predsedništva KK Crvena zvezda biva razrešen, u klub dolaze Slobodan Vučićević i Zoran Drakulić, a među novim članovima predsedništva kluba naći će se i Siniša Mali i Igor Isailović.

Tokom 2010. isplivava informacija da je klub dužan 12 miliona evra, a da je rukovodstvo kluba tokom 2006. založilo grb kluba, kao i ostalu imovinu, uključujući blender, frižider i štampač. Vučić te 2010. izjavljuje da su košarkaški klub upropastili "politički mafijaši", a zanimljivo je da se 2011, kada u praktično nepostojeći klub ulazi Nebojša Čović, Žeželj javlja kao jedan od poverilaca Zvezde.


MONDO I TELEKOM

Sa druge strane, Telekom Srbije u saradnji sa Wireless Media 2004. osniva prvi WAP portal – Mondo (koji je mogao da se čita na mobilnim telefonima). Godinu dana kasnije, u novembru 2005. Mobilna telefonija Srbije (MTS) pušta u rad i internet sajt "Mondo". Tadašnji direktor Direkcije za mobilnu telefoniju, a današnji generalni direktor Telekoma Vladimir Lučić izjavljuje da je "u sajt i ceo ovaj projekat MTS je uložio oko 400.000 evra".

I Mondo i Wireless Media nalaze se na istoj adresi na Obilićevom vencu u Beogradu, Vesić je zamenik direktora u periodu 2004–2008 u WM, a na istoj adresi se nalazi i firma International communication partners Ivana Radovanovića.

Telekom i WM nastavljaju saradnju – tokom 2009. zajednički izvoze domaće softversko rešenje MAIP (Multi access internet portal) u Katar i Oman. Tokom 2014. godine Wireless Media počinje blisku saradnju sa United Grupom – na WM platformi se prvi put pojavio sajt N1 (tek nedavno zamenjen platformom United Clouda). Platformu, između ostalih, koriste SBB, Sport Klub, United Cloud, a United Grupa koristi i druge usluge Žeželjeve firme.

A onda, krajem 2018, kada Telekom Srbije daje 195 miliona evra za kupovinu Kopernikusa, a potom te pare bivaju odmah iskorišćene da brat SNS funkcionera kupi dve televizije sa nacionalnim frekvencijama, ugovor sklapaju i Telekom i Žeželj.

Prema ovom ugovoru, kojeg je u leto 2020. razotkrila funkcionerka opozicione Stranke slobode i pravde Marinika Tepić, Telekom praktično prepušta svoj portal Mondo Žeželju i u Žeželjevu firmu ulaže još blizu 38 miliona evra, a da veoma malo toga dobija zauzvrat. Uprkos tome što daje i svoj portal i ulaže novac u tuđu kompaniju, Telekom nema učešće u vlasništvu, ima pravo preče kupovine sadržaja koje Mondo Inc, Žeželjeva firma koja je "pojela" portal Mondo, proizvodi, a Mondo Inc. se obavezuje, između ostalog, da napravi dva digitalna TV kanala koja će Telekom da prikazuje na svojim platformama.

Na ovaj način ne samo da se izvrdava obaveza države da izađe iz medija – jer Telekom preko "proksija" stvara i ulazi u novostvorene medije, utičući na njihov rad – nego i Telekom, prema ugovoru, ima pravo da zahteva da kupi WM, dakle da još jednom da novac za ono što je poklonio i dodatno uložio 38 miliona evra.

Mondo portal odmah potom biva registrovan kao medij, a Žeželj vrlo brzo kupuje Adria Media Grupu i postaje vlasnik jednog od najtiražnijih tabloida – "Kurira". Opozicija je optuživala Žeželja da je "Kurir" i AMG kupio parama Telekoma.


ODSKOK U STRATOSFERU

Sa druge strane, poslovanje Žeželja i njegovih kompanija doživljava strelovit uspon. Osim što je odjednom vlasnik 41 medija, kako je izračunao UNS, Žeželj 2019. kupuje 50 odsto vlasništva u Firefly produkciji, koja zajedno sa Telekomom kreće u stvaranje velikog broja igranih serija – Klan, Tajkun, Močvara – koje se prikazuju na RTS-u. Inače, jedna od vlasnica kompanije Firefly je Ivana Miković, nekadašnja zamenica generalnog direktora RTS-a.

Prema podacima APR-a, Wireless Media je od 2016. do 2019. učetvorostručio poslovne prihode, Mondo Inc. skoro udesetostručio, dok konsolidovani finansijski izveštaj za krovnu firmu Mobil Media pokazuje da su poslovni prihodi sa 642 miliona dinara u 2018. porasli na 3,19 milijardi u 2019, da se poslovna dobit skoro udesetostručena (sa 22 na 186 miliona dinara), dok je konsolidovana neto dobit sa pet miliona u 2018. porasla na 127,6 miliona u 2019. godini.

Finansijske izveštaje za 2020. očekujemo tokom leta, a tokom 2021. godine biće završen i revizorski izveštaj Telekoma Državne revizorske institucije, odakle bi moglo da se sazna još detalja u poslovanju ovih firmi.

Ispravka

(iz broja 1575)

U tekstu je došlo do greške. Objavljeno je da je zvanična neto dobit Igora Žeželja u 2019. iznosila 127,6 miliona evra, umesto dinara. Izvinjavamo se g. Žeželju i čitaocima.

Iz istog broja

Trideset godina od prve pobune

Iscurela energija

Veran Matić

Kultura sećanja – Trideset godina od 9. marta

Kada je strah prvi put slomljen

Momir Turudić

 

Ispravka

Redakcija

Politički obračun i organizovani kriminal

Sicilijanka

Slobodan Georgijev

Intervju – Vladeta Janković

»Ulica« je i te kako važna u borbi za demokratiju i pravdu

Zora Drčelić

Lični stav

Lav na papiru

Ivan Duzlevski

Lični stav

O Dari iz Jasenovca

Milovan Pisarri

Intervju – Ivanka Popović, rektorka Univerziteta u Beogradu

Nikome nije u interesu rušenje ugleda Univerziteta

Filip Švarm, Jovana Gligorijević

Četrdeset godina od prvih masovnih demonstracija na Kosovu (I)

Oštro kosovsko kamenje

Radomir Diklić

Svi brojevi Vremena na jednom mestu!>

Pogledajte arhivu