Krijumčarenje pasa lutalica

Mračna i masna zarada 1

NOVA VRSTA NELEGALNE ZARADE: Šverc pasa iz Srbije / foto: reuters

24. 7. 2013. / 12.51

Mračna i masna zarada

Pod izgovorom lažnog udomljavanja, napušteni psi se nelegalno izvoze najčešće u Nemačku i Austriju, gde se prodaju za 200 do 300 evra. Prema navodima bosanskih i crnogorskih medija, oni se tamo uglavnom koriste za laboratorijska istraživanja ili kao pokretne mete za testiranje oružja

Piše: Sanja Zrnić

Šverc životinja odavno je poznat kao unosan biznis: podaci Interpola iz 2012. godine pokazuju da je švercovanje retkih i zaštićenih vrsta odmah posle krijumčarenja droge i oružja. Međutim, u poslednjih nekoliko godina u Srbiji i regionu šverceri su se u potrazi za "lakom lovom" bacili na novi posao – krijumčarenje pasa lutalica.

Nagađanja o švercovanju napuštenih pasa prenose se kao urbana gradska legenda. Međutim, nekoliko meseci unazad, jedan za drugim, mediji u regionu počeli su da se bave ovom temom, a tekst "Nezavisnih novina" iz Banjaluke privukao je najveću pažnju javnosti. Naime, kako pišu ove novine, izvoz pasa sa ulica Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine postao je javna tajna. Glavni putevi šverca pasa lutalica pod maskom lažnog udomljavanja su na društvenim mrežama gde se "promovišu" neregistrovani azili, tvrdi autor tog teksta. Psi lutalice se uglavnom izvoze u zemlje Zapadne Evrope, najviše u Nemačku i Austriju. Prema navodima bosanskih i crnogorskih medija, oni se tamo uglavnom koriste za laboratorijska istraživanja ili kao pokretne mete za testiranje oružja. Povodom ovog problema oglasila su se mnoga udruženja za zaštitu životinja iz regiona.

TITAR TEST: Tanja Ostojić iz udruženja za zaštitu životinja "Alfa" kaže u razgovoru za "Vreme" da je 2008. godine prvi put saznala za krijumčarenje napuštenih pasa kada je njenom udruženju anonimno dostavljen podatak da je određeni broj pasa izvezen iz Srbije bez papira. Konkretno, mejlom sa spiskom čipova švercovanih pasa. Svi ti psi su sterilisani i čipovani o trošku Grada Beograda, a da bi napustili zemlju potrebna dokumentacija podrazumeva "titar test" i međunarodni sertifikat izdat od veterinarskog inspektora. Kada je Ostojićeva uputila Ministarstvu poljoprivrede zahtev za proveru ovih pasa, dobila je zvaničan odgovor da ni za jednog od njih nisu izdati potrebni dokumenti.

Titar testom se meri broj jedinica antitela na besnilo. To je dokaz da je pas vakcinisan protiv besnila i da je njegov imuni sistem prihvatio vakcinu. Ovaj test se u Srbiji obavlja samo na Institutu "Luj Paster" u Novom Sadu. Kada se obavi titar test, mora da prođe još tri meseca da bi pas mogao da napusti zemlju. To je regulisano pravilnikom o nekomercijalnom kretanju ljubimaca, koji podrazumeva da pas ne menja vlasnika. Međunarodni sertifikat je pak dokument kojim veterinarski inspektor garantuje da je životinja u potpunosti zdrava.

"To su dokumenta koja mora da ima svaki pas, čak i onaj koga želite da povedete na more, i mora da prođe tu proceduru. Prenošenje vlasničkih ljubimaca preko granice spada u nekomercijalno kretanje, dok je komercijalno kretanje izvoz životinja u druge svrhe."

"Za komercijalno kretanje su predviđeni mnogo stroži uslovi, jer je potrebno da se zna gde tačno životinja odlazi i ko je poslednji držalac životinje. Takva procedura je neophodna za legalan izvoz životinje. Kada smo 2008. godine dobili pomenute čipove za oko sto pasa, samo njih osam ili deset je imalo titar test. Takođe, od Ministarstva poljoprivrede smo dobili podatak da nijedan od njih nije dobio međunarodni sertifikat. Svi oni se nalaze u nemačkim i austrijskim bazama, što je dokaz da su nelegalno izvezeni preko granice", kaže Tanja Ostojić.

"Takođe, imamo podatak da je iz azila u Mladenovcu uzeto i iz zemlje izvezeno oko 60 pasa, bez ikakvih papira. O tom događaju imamo i pismenu izjavu vlasnika azila koji je to video. Uglavnom se to desi tako što se pojave ljudi koji se izdaju za zaštitnike životinja i ponude se da udome pse u Nemačkoj. Kada smo o ovome počeli da pišemo i pričamo, ljudi su počeli da se javljaju sa brojnim pojedinačnim pričama. To je dugo tabu tema, o tome se ne govori. Simptomatično je kada na Fejsbuku pitamo određene ljude gde su psi, uglavnom naiđemo na veoma oštre komentare, isključuju nas iz grupa, zabranjuju da se oglašavamo. Nikada niko nije odgovorio na pitanje gde su psi."

ČISTA ZARADA: Ostojićeva tvrdi da se švercom bave udruženja koja deluju organizovano, ali da ima i pojedinaca. "Jedno udruženje iz Beograda, koje u svom sastavu ima i veterinarsku kliniku, poslalo je van zemlje oko 400 pasa za koje sam od Ministarstva poljoprivrede dobila potvrdu da nisu imali međunarodni sertifikat. Za te iste pse sam pitala i Institut ‘Luj Paster’. Oni su odbili da mi daju informaciju koja je od javnog značaja – da li im je rađen titar test. To je dokaz da su psi švercovani, ali gde su završili, ne znam. Kada je čip ukucan u međunarodnoj potrazi za tih 400 pasa, pokazano je da su registrovani u Nemačkoj ili Austriji. U Nemačkoj ne postoji jedinstveni registar, već se psi čipuju pri udruženjima, pa smo tamo locirali ove pse u takozvanoj Taso bazi. Isti slučaj se desio i sa psima iz azila u Nišu. Indiciju o švercu pasa pruža i to da se većina pasa izvozi iz Srbije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske uglavnom u tri pokrajine u Nemačkoj. Mali broj pasa sigurno bude udomljen, ali mnogi ljudi su prevareni. Postoji sumnja za još jednu organizaciju koja je vrlo poznata i aktivna u Beogradu, čiji osnivač svake nedelje izveze po dvadesetak štenaca. Za njega ne postoje dokazi, imamo samo dopise ljudi koji su mu dali štenad na udomljavanje, ali nikada više nisu dobili informaciju gde su štenci i šta se s njima desilo. Nama kao udruženju i ljubiteljima životinja nije ni važno što su psi švercovani, samo bismo voleli da čujemo da su dobro. Ali, nažalost, nemoguće je da su svi psi udomljeni srećno. Mi sada ne možemo sprečiti ovakve radnje, naše je da sakupimo što više dokaza, a cilj nam je da apelujemo da ljudi ne daju pse bilo kome, dok se ne uvere da će završiti u pravim rukama", napominje Tanja Ostojić.

"Lično sam videla i da se neki psi nakon izvoza prodaju na Ibeju i sličnim oglasnicima, a cene su od 200 do 300 evra. Vrlo je važno naglasiti da čak i ako neko uzme psa tim putem, to nije udomljavanje, već prodaja pasa. Kada se neko javi, sa najboljom namerom da uzme psa, ljudi koji su ga stavili na oglas njemu navodno naplate troškove sterilizacije i čipovanja, a to je sve već urađeno u Srbiji, besplatno, iz gradskog budžeta. To je onda čista zarada."

OPASNA TEMA: "Kada sam kontaktirala sa našom carinskom službom u želji da se raspitam kakva je procedura kada se psi izvoze iz zemlje, oni su mi rekli da se na izlazu ne vrši kontrola papira, što mislim da je suludo", kaže Tanja Ostojić. Veterinarska inspekcija bi trebalo da kontroliše dokumentaciju na izlazu iz zemlje, ali ona postoji samo na jednom graničnom prelazu – Horgoš. Zbog toga sam Carini uputila molbu da kada službenici vide da se psi izvoze, upute sve ljude na Horgoš kako bi tamo veterinarski inspektori odobrili izlazak iz zemlje, ali nisam dobila odgovor. Javna je tajna da se u kombijima i kamionima krijumčari na desetine pasa. Uglavnom se to radi tako što se psi stavljaju u taksije koji nekako bez kontrole prelaze granicu, nakon čega se ubacuju svi u jedan kombi i odvoze dalje." Ostojićeva se u više navrata obratila brojnim nadležnim institucijama povodom sumnji koje ima, ali nijedna od njih nije želela da se bavi ovim problemom. Kada se udruženje "Alfa" obratilo upravi Instituta "Luj Paster" sa pitanjem kako psi napuštaju zemlju bez titar testa, odgovor je glasio da je važno da manje pasa bude na ulicama Srbije, kaže Tanja Ostojić. Šaputanja, nagađanja i špekulacije postoje, međutim, nadležni ni za "Vreme" nisu davali zvanične izjave. "Postoje priče o tome, ali nigde, nikada nije zabeležen nijedan slučaj", rečeno nam je iz Uprave za veterinu pri Ministarstvu poljoprivrede i iz Uprave Carina.

Ipak su sve češće optužbe za nelegalan izvoz pasa koji se vrši pod izgovorom da ulični psi odlaze u bolje sutra. Kako su pisale banjalučke "Nezavisne novine", godišnje se u Zapadnu Evropu prebaci od 300.000 do 400.000 pasa i mačaka iz zemalja bivše Jugoslavije, od čega svega 10 odsto nađe dom i provede život uz prave ljubitelje životinja. Beskrupulozni dileri životinje nabavljaju pomoću partnera u zemljama koje "izvoze" životinje – najčešće one iz prebukiranih gradskih ili privatnih azila. Takvim tvrdnjama početkom ovog meseca svedočio je događaj u Nemačkoj, kada je tamošnja policija, u saradnji sa udruženjem za zaštitu životinja iz Remagena, razbila organizovan lanac ilegalne trgovine psima koji su u Nemačku dovezeni sa područja Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Reč je o napuštenim psima, a mediji ne navode kakva je trebalo da bude njihova dalja sudbina. Ovu vest preneli su nemački portal rheinzeitung.de i hrvatski list "24 sata", koji su objasnili da se dvadesetak kupaca iz nekoliko nemačkih regija u subotu našlo u šumi blizu Remagena u nameri da kupi 22 psa koji su bili smešteni u 18 kaveza, premalih za transport životinja. Takođe je navedeno da je šverc ovih pasa uglavnom dogovaran na internetu, gde su šverceri koristili lažne identitete na društvenim mrežama i humanost kao paravan. Nadležne institucije iz Hrvatske se još uvek nisu izjasnile u vezi sa ovim slučajem.

Kada smo pokušali da stupimo u kontakt sa organizacijama za koje je Tanja Ostojić iznela sumnje da su umešane u krijumčarenje pasa, razgovor sa njima nije bio moguć. Jedna je konstantno odlagala razgovor na ovu temu, dok su neke od njih eksplicitno odbile da o tome govore, uz savet da se time ne bi trebalo baviti jer su takve optužbe mnogo ozbiljne.

Iz istog broja

Statistika – Migracije u Srbiji

Bilo je to u nekoj zemlji došljaka na brdovitom Balkanu

Priredio M. M

Pravosuđe

Politička volja i politika kaucije

Tatjana Tagirov

Izbori na Kosovu 2013. i Srbija

Ima neka tajna veza

Zora Drčelić

Intervju – Slobodan Gavrilović, sociolog i pisac

Glasnik novog poslušništva

Sonja Ćirić

Svečana sednica SO Mionica u Struganiku

Vojvotkinja i nove vojvode

Dragan Todorović

Svi brojevi Vremena na jednom mestu!>

Pogledajte arhivu