Lični stav – Konferencija o klimatskim promenama u Glazgovu COP26

Može li svet da preokrene tok klimatskih promena 1

foto: pexels / pixabay

27. 10. 2021. / 20.58

Može li svet da preokrene tok klimatskih promena

Srbija će morati da pokaže spremnost da se preorijentiše na ekonomiju koja se manje oslanja na fosilna goriva. Smanjenje zavisnosti od ove vrste goriva doneće i druge pozitivne efekte za srpsku privredu, jer će postati konkurentnija na inostranim tržištima. To se naročito odnosi na EU kao najznačajnije izvozno tržište Srbije, kao i na ekonomski razvijenije zemlje gde se već favorizuju roba i usluge sa smanjenim ugljeničnim i ekološkim otiskom. Ovo je posebno važno uoči uvođenja novih ugljeničnih carina i taksi pri uvozu strateških dobara proizvedenih van EU, koje se očekuje 2023. godine

Piše: Fransin Pikap

Mnogi ljudi širom sveta pamtiće proteklo leto po rekordnim vrućinama, šumskim požarima i poplavama, koji su uzeli živote, pogubno uticali na izvore prihoda i naneli nepopravljivu štetu životnoj sredini. Požari su besneli u Turskoj i Grčkoj, a bujične poplave odnele su skoro 200 života u Nemačkoj, pogađajući i druge evropske zemlje. U Srbiji je ovo bilo peto najtoplije leto u poslednjih 70 godina.

Ukoliko klimatske promene ne stavimo pod kontrolu ovakvi vremenski uslovi biće sve češći i ekstremniji. Emisije gasova sa efektom staklene bašte (GHG), do kojih prvenstveno dolazi zbog sagorevanja fosilnih goriva, zarobljavaju toplotu u atmosferi, pa je planeta već za 1,2°C toplija nego u 19. veku, na početku Industrijske revolucije.


ZAŠTO JE KONFERENCIJA U GLAZGOVU PREKRETNICA ZA BUDUĆNOST

Najnoviji Izveštaj UN o klimatskim promenama kaže da život kakav poznajemo i sve ekonomske aktivnosti koje on podrazumeva, neće biti mogući ukoliko prosečna globalna temperatura pre kraja veka poraste za 2°C u odnosu na kraj 19. veka. Izveštaj procenjuje da se opasno približavamo tom scenariju, jer će, ukoliko se aktuelni trendovi emisija GHG nastave, već u narednih 20 godina rast prosečne temperature dostići ili preći 1,5°C. Sa vedrije strane izveštaj kaže da je, uz nultu globalnu neto emisiju GHG do 2050. godine, vrlo verovatno da ćemo do 2100. godine uspeti da globalno zagrevanje zaustavimo ispod 2°C. Da bismo postigli nultu neto emisiju, moramo da smanjimo GHG emisije tako da se one izjednače sa količinom CO2 koja može da se apsorbuje iz atmosfere, na primer kroz šume.

Kako bi se podstakao novi globalni dogovor o hitnoj akciji za klimu, lideri i predstavnici skoro 200 zemalja, uključujući Srbiju, sastaće se naredne nedelje u Glazgovu na 26. Konferenciji UN o klimatskim promenama – COP26. Konferencija će okupiti i predstavnike kompanija, razvojnih i finansijskih institucija, eksperte za klimatske promene i aktiviste civilnog društva. Biće to najvažniji skup o klimatskim promenama, još od prelomnih pregovora o klimi u Parizu 2015. godine. Tri najvažnija očekivanja od konferencije u Glazgovu jesu da će obezbediti dodatno obavezivanje država da se zaustavi rast globalne temperature dobrano ispod 2°C, u skladu sa Pariskim sporazumom, uz konkretne planove kako će to postići; ubrzati primenu mera adaptacije na već izmenjene klimatske uslove; i mobilisati dovoljno novca za ostvarenje prva dva cilja.


ZAUZDAVANJE RASTA TEMPERATURE NA ZEMLJI

Na konferenciji o klimatskim promenama u Parizu 2015. godine, sve prisutne države, među kojima i Srbija, obavezale su se na smanjenje emisija GHG, kako bi rast globalne temperature ostao ispod 1,5°C. Obećanja data u Parizu nisu ispunjena, pošto je globalna emisija CO2 nastavila da raste. Izveštaj UN o klimatskim promenama, iza kojeg stoji 234 naučnika iz 66 zemalja, upozorio je na promene bez presedana u Zemljinoj atmosferi, okeanima, na ledenim površinama i na kopnu. Neke od tih promena, poput konstantnog porasta nivoa mora, već sada se ne mogu preokrenuti u vekovima koji slede, pa čak ni za 1000 godina.

COP 26 će najpre morati da se pozabavi onim što je dogovoreno 2015. a nije postignuto, kao i time kako povećati ambicije za zaustavljanje klimatskih promena da bi se postigao cilj Pariskog sporazuma i izbegle klimatske katastrofe. Očekuje se da Srbija objavi da će do 2030. smanjiti emisije GHG za 33,3 odsto, što je značajno više u odnosu na prethodni cilj od 9,8 odsto. Najveći pomak donose neki od najvećih emitera

GHG – SAD, Kina i EU. SAD su ponovo pristupile Pariskom sporazumu i postavile novi cilj da do 2030. godine smanje emisije GHG za 52 odsto. EU je obećala da će do iste godine emisije smanjiti za 55 odsto, dok je Kina najavila da će prepoloviti svoje emisije i postati ugljenično neutralna do 2060. godine.

Postizanje nulte emisije GHG na globalnom nivou nije jednostavno i zahteva velike promene. Države će morati da prestanu da se oslanjaju na ugljenik za rast svojih ekonomija, kroz povećanje energetske efikasnosti i udela obnovljivih izvora energije (solarna, energija vetra i biomasa, hidro i geotermalna energija). Pošumljavanje, maksimalno korišćenje resursa kroz cirkularnu ekonomiju i bolje upravljanje otpadom takođe mogu da ubrzaju zelenu transformaciju, kao i upotreba čistijih tehnologija u industriji i prelazak na električna vozila.


SPREMNI NA NEIZBEŽNO

Klima se već menja i nastaviće da se menja čak i kada smanjimo emisije. Između 1999. i 2018, u svetu je usled uticaja klimatskih faktora izgubljeno skoro pola miliona života i blizu 3,5 triliona dolara. Početkom ove godine, Generalni sekretar UN Antonio Gutereš pozvao je da se 50 odsto finansijskih sredstava za borbu protiv klimatskih promena usmeri na unapređenje otpornosti i prilagođavanje na uticaje sve viših temperatura.

Klimatske promene povećavaju rizik od izuzetno toplog i suvog vremena, dužih i intenzivnijih suša koje ugrožavaju poljoprivredu i pogoduju izbijanju požara. Toplije vreme znači i više isparenja u atmosferi, što dovodi do obilnijih padavina i poplava. Najugroženije su siromašne zemlje, jer nemaju dovoljno novca za prilagođavanje. Zato će COP26 pozvati države da zajednički pomognu onima na koje klimatske promene najviše utiču, kako bi se zaštitili i obnovili ekosistemi, izgradila odbrana od ekstremnih vremenskih prilika, uspostavili sistemi za rano upozoravanje, a infrastruktura i poljoprivreda učinile otpornijim. Jedan od razloga za održavanje konferencije uživo, uprkos pandemiji, je i da bi se čuo glas manje razvijenih zemalja, kako bi one dobile neophodnu podršku.

I za Srbiju je važno da se prilagodi, jer se nalazi u regionu koji se zagreva 1°C brže od globalnog proseka. Bez mera adaptacije ekonomski gubici zbog ekstremnih vremenskih prilika bi do 2030. mogli dostići i 13 milijardi dolara. Ukoliko se ništa ne preduzme, Srbija neće moći da održi poljoprivrednu proizvodnju kakvu ima sada, a usporiće se i privredni rast u oblasti šumarstva, energije, transporta i infrastrukture. Uz podršku Zelenog klimatskog fonda, UNDP pomaže Vladi Srbije u izradi prvog Nacionalnog plana adaptacije na klimatske promene, sa konkretnim merama za najveće klimatske rizike u ključnim sektorima ekonomije. Na primer, mere kojima se štite prinosi u poljoprivredi koja čini 7,5 odsto BDP-a Srbije, uključuju povećano navodnjavanje, upotrebu semena otpornog na sušu, izgradnju staklenika i redovnije korišćenje protivgradnih mreža i sistema.


KAKO OBEZBEDITI NOVAC?

Razvijene zemlje su 2009. obećale da će do 2020. svake godine prikupiti 100 dolara milijardi dolara za pomoć manje razvijenim zemljama, među kojima je i Srbija, u cilju smanjenja rizika od klimatskih promena i adaptiranja na njih. Prema podacima OECD, najviše novca je izdvojeno 2019. godine – 79,6 milijardi dolara. U susret COP26 u Glazgovu, Velika Britanija i SAD objavile su da udvostručuju pomoć zemljama u razvoju za akciju za klimu. Velika Britanija će izdvojiti $16 milijardi u narednih 5 godina, a SAD 11,4 milijarde dolara do 2024. Istovremeno, EU je objavila da će do 2027. godine opredeliti još 5 milijardi dolara za podršku zemljama sa niskim dohotkom koje su posebno ugrožene promenama klime.

COP 26 će pozvati donatore da pojačaju podršku i pokažu da je cilj od 100 milijardi dolara godišnje moguće dostići i premašiti. Takođe će pozvati kompanije da ulože značajnija sredstva u finansiranje tehnologija i inovacija koje su potrebne kako bi svet dostigao neto nultu emisiju do polovine 21. veka. Međutim, zemlje koje žele da dobiju ovu vrstu podrške moraju redovno da planiraju, prate i izveštavaju o svojim naporima za smanjenje emisija GHG i za adaptaciju na promene klime. Takođe, međunarodne finansijske institucije i bilateralni donatori, dogovorili su se da se, kao preduslov za dobijanje zajmova i zvanične razvojne pomoći – uvrste i strogi klimatski kriterijumi.

Kao primalac ovih sredstava, Srbija će morati da pokaže spremnost da se preorijentiše na ekonomiju koja se manje oslanja na fosilna goriva. Smanjenje zavisnosti od ove vrste goriva doneće i druge pozitivne efekte za srpsku privredu, jer će postati konkurentnija na stranim tržištima. To se naročito odnosi na EU kao najznačajnije izvozno tržište Srbije, kao i na ekonomski razvijenije zemlje gde se već favorizuju roba i usluge sa smanjenim ugljeničnim i ekološkim otiskom. Ovo je posebno važno uoči uvođenja novih ugljeničnih carina i taksi pri uvozu strateških dobara proizvedenih van EU, koje se očekuje 2023. godine.


NEMAMO VREMENA ZA GUBLJENJE

Zbog aktuelne globalne nestašice i povećanja cena gasa neki preispituju da li je napuštanje fosilnih goriva kao energenata suviše rizično. Umesto toga, ova situacija bi trebalo da nas natera da se još brže okrenemo obnovljivim izvorima energije (OIE). Ne samo da će zalihe gasa, nafte i uglja potrajati tek nekih 50 ili 100 godina, već su i cene energije dobijene iz OIE, kao što su solarna i energija vetra, u prethodnih 10 godina pale za 60 odsto i 90 odsto.

Povećanje udela OIE u energetskom miksu, kao i veća energetska efikasnost, jedini su put ka energetskoj sigurnosti. To je i put ka izgradnji otpornije i pravednije ekonomije, očuvanju životne sredine i obezbeđivanju zdravije budućnosti za čovečanstvo. Da li će konferencija u Glazgovu uspeti da nam obezbedi takvu budućnost, meriće se ne samo obećanjima, već i po konkretnim koracima koji budu preduzeti da se ova obećanja što hitnije i ostvare.

Autorka je stalna predstavnica UNDP-a u Srbiji

Iz istog broja

Kultura sećanja – Neobjavljeni razgovori sa Vladimirom Velebitom (III)

Sa Zapadom protiv SSSR

Dragan Bisenić

Bosna i Hercegovina

Zveckanje oružjem

Tanja Topić

Srbija i bivša Jugoslavija

Busanje u prsa na tabloidni način

Jovana Gligorijević

Kovid propusnice

Premalo i prekasno

Ivana Milanović Hrašovec

Спільнота українців Сербії

Українці у Воєводині – oберігачі традицій

Владимира Дорчова Валтнерова

Zajednica Ukrajinaca u Srbiji

Ukrajinci u Vojvodini – čuvari tradicije

Vladimira Dorčova Valtnerova

Kultura sećanja

Uspon i pad Jugoslovenske ratne mornarice

Zlatko Crnogorac

Bivša Jugoslavija i novi rat na njenom tlu

Volje ima, a ima i s kim, samo nema s čim

Aleksandar Radić

Intervju – Sead Spahović, advokat Dijane Hrkalović

Pritvor za odanog Vučićevog vojnika

Vukašin Obradović

Svi brojevi na jednom mestu!>

Pogledajte arhivu