Intervju – Savo Manojlović, pokret Kreni-promeni

Moramo biti principijelni 1

foto: marija janković

15. 12. 2021. / 22.46

Moramo biti principijelni

“Okretanje ka jednoj opciji vodi nas ka tome da nas građani posmatraju kao ispostavu ili krilo neke političke stranke. To je u redu, ali onda ste vi lobista, a mi želimo da sa građanima ostvarimo neku konkretnu promenu. Mi smo pozivali ljude bez obzira na političke opcije, jer ima toliko stvari oko kojih se svi slažemo a koje možemo da unapredimo”

Koliko 24. novembra, protest Kreni-promeni bio je samo još jedan od protesta u Beogradu. Petnaestak dana kasnije, prerastao je u blokade saobraćajnica širom zemlje, izdejstvovao je odustajanje predsednika, Skupštine i Vlade Srbije od Zakona o restituciji, kao i od izmene tek donetog Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi.

Nakon što su zahtevi protesta ispunjeni, jedan od organizatora protesta, direktor kampanja organizacije Kreni-promeni Savo Manojlović, rekao je da neće nastavljati dalje s protestima. Druge organizacije blokirale su puteve i prethodne subote, doduše sa manjim brojem prisutnih, a “Vreme” je Manojlovića pitalo šta su sledeći koraci u vezi sa rudnikom litijuma i kompanijom Rio Tinto.

“Mi smo sada, prema Zakonu o referendumu i narodnoj inicijativi, oslobođeni plaćanja takse. Znači, građani mogu da pokreću narodnu inicijativu bez plaćanja takse, i Narodna skupština je u obavezi da odgovori na zahtev građana i da glasa o narodnoj inicijativi. Naš naredni korak jeste da organizujemo volontere koji će sakupiti 30.000 potpisa, čime ćemo predložiti akt koji će onemogućiti kopanje litijuma. Podsećam, narodna inicijativa je ustavna mogućnost da predlažete Skupštini određeni akt, i ona mora da se izjasni o tome.

VREME”: To je sada promenjeno novim zakonom, ranije je Skupština mogla da ignoriše narodne inicijative?

SAVO MANOJOVIĆ: Tako je, ali sada Skupština mora da odlučuje o tome, u tačno određenom roku. Želimo da iskoristimo tu mogućnost, i mi ćemo s pravnim i ekološkim ekspertima izraditi akt, a videćemo koji je najbolji način da se predloži i spreči kopanje litijuma na području Srbije.

Zašto baš Rio Tinto i litijum, a ne, na primer, Čukaru Peki koji je nedavno otvoren, na Homoljskim planinama se planira kopanje zlata…?

Kreni-promeni ima kampanje koje će strateški raditi. Istovremeno, stoji na raspolaganju drugim organizacijama, omogućava im skupljanje elektronskih peticija i daje znanja vezana za organizovanje. Sa trenutnim kapacitetima mi ne možemo da se bavimo svim temama. Naravno, pozivamo sve organizacije i građane da svi u svom domenu interesovanja organizuju ljude i da poboljšamo društvo u kome živimo sa puno malih sitnih pobeda. Uvek je tako u Srbiji – kad god se bavite nekom temom, postavi se pitanje “zašto ta tema, a ne neka druga”. Sa nama je prvo kontaktirala glumica Bojana Novaković, koja je kontaktirala sa lokalnim meštanima, i tražili su da im pomognemo i da krenemo sa ovom kampanjom. Tako je sve počelo.

Ona vas je angažovala?

Tražila je da zajedno pokrenemo kampanju. Uslovno rečeno, mi smo nju angažovali – kontaktirali smo s njom kada su bili julski protesti povodom naše kampanje u dijaspori protiv nasilja. Tako smo se upoznali, ona se zainteresovala za pitanje Rio Tinta, i krenuli smo zajedno u ovu avanturu. Želim da istaknem: jedno udruženje, jedan čovek, ne mogu da naprave ni tu jednu promenu. Ovo je uspelo zato što smo mi uključili veliki broj ljudi, ali svaki građanin mora da zna da je ovo njegova pobeda. To je poruka za celo društvo – neka svi uzmu da u svojim malim segmentima nešto poprave. Zamislite kada bi svaka organizacija započela neki proces i organizovala ljude, i kada bismo svakodnevno svi popravljali neke loše zakone i odredbe, posle nekog vremena živeli bismo u boljem društvu.

Rio Tinto će, ili neće, početi da radi za četiripet godina. Otud pitanje: zašto se borite protiv nečeg što još uvek ne postoji, a ne protiv onog što sada počinje da radi?

Mi smo procenili da je ovo pitanje urgentno, zato što verujemo našim stručnjacima. Ja verujem Dragani Đorđević, Nenadu Kostiću i Ratku Ristiću kada mi objašnjavaju zašto je to štetno. Ja nisam ekolog i nisam relevantan da procenim stepen opasnosti koji preti od iskopavanja litijuma, ali verujem ovim ljudima. Da li postoje druge teme? Sigurno. Da li ih možemo sve pokriti? Ne, ali sada je pokrenuta još jedna peticija od strane Dragane Đorđević, takođe ćemo tu pomoći da organizujemo ljude, vezano je za iskopavanje zlata.

Da se vratimo protestimavi nećete učestvovati u protestima koji su nastavljeni i ove subote?

Ne možemo da prekršimo reč, ali potpuno razumem ostale organizacije – one ulaze i u politički život, i to je neka vrsta njihove izborne kampanje, što je potpuno u redu. Želimo im sreću. Svim ljudima koji učestvuju nudimo pomoć advokata u slučaju potrebe.

Hoćete li podržati neku listu na predstojećim izborima?

Ne. Ako se bavite ovim temama, jedini način da promenite situaciju jeste ako uključite što širi krug ljudi. U tom smislu, okretanje ka jednoj opciji vodi nas ka tome da nas građani posmatraju kao ispostavu ili krilo neke političke stranke. To je u redu, ali onda ste vi lobista, a mi želimo da sa građanima ostvarimo neku konkretnu promenu. Mi smo pozivali ljude bez obzira na političke opcije, jer ima toliko stvari oko kojih se svi slažemo a koje možemo da unapredimo. Kada promenimo stvari oko kojih se slažemo, posle se možemo opet deliti.

Kako su tekle koordinacija i komunikacija sa drugim pokretima, vezano za proteste?

Inicijalna kapisla za ove proteste bio je protest zbog reklame koju je RTS odbio da emituje…

Vi, kao pravnik, svesni ste da ta reklama nije ni mogla da se emituje na RTSu?

Apsolutno je mogla.

Nije mogla, po zakonu o oglašavanju.

Mogla je, evo zašto. Zakon o oglašavanju zabranjuje da imate negativnu reklamu prema nekoj drugoj kompaniji ako ste konkurencija i ako uništavate neku vrstu njenog pružanja usluga.

Član 7 ne pominje nikakvu konkurenciju, prosto je zabranjeno.

Čitam član 7: “Zabranjeno je oglašavanje kojim se poziva na nedopuštene radnje prema ljudima, bojkotovanje drugog, odnosno prekidanje ili neuspostavljanje odnosa sa njim.”

Upravo to. Vi ste pozivali da se ništa ne radi sa Rio Tintom, u suštini.

Ne. Mi smo pozivali da se ne ide na kopanje litijuma. Da vratimo korak nazad: pre ovoga, nakon naše peticije, predsednik Republike je rekao: mi ćemo, ako želite, otvoriti referendumsko pitanje da li će se kopati litijum. To znači da građani treba da se izjasne da li će Rio Tinto kopati litijum ili ne. To više nije pitanje ekološko, nego političko – ne u smislu stranaka, nego jedna vrsta političke aktivnosti. Postoje dva načina političkih aktivnosti: jedna su izbori, gde građani prenose suverenost na narodne poslanike; druga vrsta političkih aktivnosti jeste kada građani direktno koriste narodnu suverenost izjašnjavanjem na referendumu ili predlaganjem narodnih inicijativa. Kada imate referendumsko pitanje, tu postoje dve strane: jedna strana se zalaže za političku opciju da se iskopa litijum i to su argumenti koje je vlada isticala da će litijum biti koristan. Druga strana insistira na ekološkim aspektima i traži da se litijum ne kopa. U toj situaciji Rio Tinto kreće sa emitovanjem reklame, druge organizacije su tražile da se njima zabrani ta reklama, tvrdeći da oni iznose netačne činjenice. Dakle, Rio Tinto je ušao u neku vrstu političke kampanje, u propagandu, to su bili spotovi koji prikazuju med, mleko i prosperitet.

Taj bi argument stajao da je raspisan referendum i onda imate reklame jednih i drugih.

Prema Zakonu o referendumu i narodnoj inicijativi vi objavite referendumsku kampanju i tu onda imamo dve škole mišljenja: jedna je da reklama Rio Tinta nije smela da bude emitovana pre raspisivanja referenduma, zato što su oni tu uticali na formiranje političke volje. Druga je da i pre referenduma mogu da utiču na formiranje političke volje. Ali morate biti principijelni. Ne možemo mi Rio Tintu da dozvolimo da pre referenduma formira političku volju, a onda drugoj strani da to dozvolimo tek kada se raspiše referendum. Mi možemo da kažemo da oni imaju slobodu govora i da imaju pravo da učestvuju u formiranju političke volje na referendumu, ali to onda znači da isto pravo imaju i građani, to jest druga strana.

Oni sad rade studiju uticaja na životnu sredinu, treba da se vidi koliki će biti uticaj rudnika. U suštini, ako taj uticaj ne prelazi dozvoljeni nivo, onda to nije politička odluka da se odobri kopanje. Ako je uticaj dozvoljen, dobiće dozvolu.

I to je odlično pitanje. Recimo da je studija o izvodljivosti objektivna, iako postoji ozbiljna sumnja jer je Rio Tinto pre toga izvršio ozbiljne donacije fakultetima koji bi trebalo da budu objektivni.

Pa mora neko da radi ta istraživanja.

Mora, ali neko radi za njih, plaća ih. Ostaje velika sumnja ko onda objektivno radi tu analizu. Druga stvar, pre nego što je urađena studija izvodljivosti, imate situaciju da se prostorni planovi prilagođavaju rudniku; imate situaciju da, po dokumentima Evropske unije, predsednik države obećava državnicima EU da je rudnik gotova stvar. Istovremeno, u javnosti priča o referendumu. Ako mene pitate, to znači da je odluka unapred doneta, da će struka biti “štelovana”. U tom smislu, reklama je tipično formiranje javnog mnjenja i političke volje, bez obzira na to da li će ona biti formalizovana na referendumu ili ne. Sa druge strane, nama RTS nije dao zvaničan odgovor, pa da je u njemu rekao kako, eto, zbog Zakona o oglašavanju, ne mogu da puste. Oni su ćutali.

Iz istog broja

Intervju – Tomislav Šunjka, advokat

Opomena iz SAD

S. G

Omikron varijanta

Da li se virus smučio sam sebi

Jovana Gligorijević

Elektroprivreda

Zašto je stao TENT

Slobodan Bubnjević

Reportaža – U zemlji Ziđina

Rudnik će sve da pojede

Milica Čubrilo Filipović

Svi naši protesti i lideri

Studenti, demonstranti, političari i ostali

Nedim Sejdinović

Intervju – Jelena Hrnjak, NVO »Atina«

Očaj kao kompas

Momir Turudić

Međunarodni dan migranata

Neizvesnost kao sudbina

Bojan Stojanović

Izbeglice i migranti – Ugroženost ljudskih prava

Zgrtanje profita na teškim sudbinama

Nikola Kovačević

Trgovina ljudima – Izbeglice i migranti kao rizična grupa

U krugu beznađa i bezakonja

M. T.

Država i mafija – Sankcije iz SAD

Kumovi sa severa Kosova

Slobodan Georgijev

Svi brojevi na jednom mestu!>

Pogledajte arhivu