Molotovljev koktel nasilja i straha

Novi vikend rat na Kosovu zamalo nije doneo prave žrtve. Na sreću, koliko je poznato u utorak 30. juna, u sukobu u opštini Zvečan na severu KiM dan ranije niko nije poginuo. I to je dobra vest.

Međutim, povređeno je na desetine Srba i vojnika iz kontingenta KFOR-a – čitaj NATO snaga u pokrajini. Svetske agencije prenele su da su napadnuti vojnici NATO-a i ne govore mnogo o tome koliko je Srba povređeno. Srpski mediji opet javljaju da su Srbi nastradali i ne bave se vojnicima iz Italije, Mađarske i drugih NATO članica.

Priština za nasilje optužuje Vučića i njegove “kriminalne bande na severu koje je poslao da prave haos u četiri opštine” na severu KiM i spreče formiranje lokalnih samouprava posle izbora u organizaciji Aljbina Kurtija, a priznao ih je svet.

Beograd za sve optužuje Kurtija kojeg odavno predstavlju kao neuračunljivu osobu. Zahteva i da se specijalne snage kosovske policije uklone sa severa i ponište “lažni izbori” po kojima četiri opštine sa apsolutnom srpskom većinom imaju oktroisane (nametnute) predsednike.

Sve se dešava dok Srbija ključa posle majskih masakara u školi u Beogradu i selima pored Beograda. U danima kada građani okupljeni iza slogana “Srbija protiv nasilja” traže od Vlade i predsednika Srbije da napravi promenu i da društvo i državu preusmeri iz ludila nasilja svake vrste u pravcu neke normalnosti i pristojnosti. Vučić se u Beogradu ponaša kao Kurti u Prištini kada su Srbi u pitanju: pristaje na razgovor, a ne želi da uradi bilo šta što bi donelo promenu u Srbiji. Veruje da je u pravu i gura taktički tajnu službu u narodni protest da bi ga zaustavio na bilo koji način. Ipak, ljudi je sve više na ulicama. Nakon što mu je propao kontramiting, Vučiću sada u rukama ima samo sentiment o Kosovu i nema sumnje da će u narednim danima igrati na tu kartu u cilju gašenja vatre kod kuće.

PETAK, AUTOBUSI I ŠOK–BOMBE

Više hiljada Srba sa severa Kosova osvanulo je 26. maja ispred zgrade Palate Srbija na Novom Beogradu. Došli su da podrže Vučića koji je za taj dan u 19 sati zakazao okupljanje svojih pristalica na platou ispred Skupštine Srbije u centru Beograda. U isto vreme, u četiri opštine na severu pokrajine, Kurtijeva vlada započela je svoju akciju “uvođenja” u institucije lokalne samouprave novoizabrane gradonačelnike/predsednika opština.

Dok je deo srpskog stanovništva iz Zvečana, Zubinog Potoka, Leposavića i Mitrovice bazao po Novom Beogradu i objašnjavao novinarima otkud oni u autobusima albanskih prevoznika, preostali živalj okupio se oko zgrada opština u nameri da spreči uklanjanje srpske zastave i postavljanje zastave nezavisnog Kosova. Uglavnom, jedni su otišli da brane Vučića, a drugi su branili svoje pravo na samoupravu kojeg su se ranije prošle godine odrekli kada ih je isti taj Vučić ohrabrio da napuste institucije na severu pokrajine.

Popodne, u vreme početka okupljanja naprednjačkih pristalica na platou u centru Beograda, stigle su vesti o sukobima u opštini Zvečan. U program TV N1 javio se Marko Jakšić, lokalni aktivista i ranije pravnik u sudu u Mitrovici: opisao je kako je specijalna policija Kosova napala građane koji su se suprotstavili uvođenju u zgradu novog predsednika opštine i postavljanju kosovske zastave. Pojavili su se i prvi snimci sa terena koje su snimili lokalni mediji – na njima se video sukob građana sa teško naoružanim specijalcima, dim suzavaca i prasak šok-bombi. Aktivista iz Mitrovice Aleksandar Arsenijević pretučen je u tim nemirima, o čemu je govorio za TV stanice tog popodneva pozivajući predstavnike međunarodne zajednice da intervenišu.

Reakcija je brzo stigla: najpre od ambasade SAD u Prištini, a potom i iz Vašingtona. Pozvali su Prištinu na deeskalaciju, obustavu primene sile i na razumevanje da izabrani predsednici opština imaju samo tehničku ulogu. Zatim su stigle vesti da su Srbi koji su došli sa severa Kosova u Beograd tražili da budu odmah vraćeni, ali do toga nije odmah došlo. Ako su njihove komšije dobile batine i nagutale se suzavca, oni su pokisli do gole kože čekajući obraćanje čoveka koji ih je doveo u Beograd. Vučić im ništa posebno nije rekao osim da će odmah posle da reaguje. Kiša, loše vesti sa Kosova i mali broj ljudi, mali u odnosu na ono što je očekivao, podigli su mu pritisak i on će tek ujutro sastančiti sa državnim i vojnim vrhom zbog situacije na Kosovu.

VIKEND – ODJECI I REAGOVANJA

“Patriotska opozicija” je delom iskoristila situaciju i objašnjavala sve tajnim dogovorima Vučića i Kurtija: navodno, ne samo da imaju dogovor nego je Vučić od Kurtija iznajmio i autobuse za svoje potrebe i povukao stanovništvo da bi svom partneru olakšao posao zauzimanja institucija na severu pokrajine.

Zvanični Beograd je ubrzo podigao “borbenu gotovost” vojske na administrativnoj liniji, a Vučić je ponavljao ono što uvek govori: Srbija neće da dozvoli novi “Bljesak” i “Oluju”. Ipak, i pored “dramatične situacije”, rutinski je održao svoj kongres partije na kome je postavio Miloša Vučevića za predsednika Srpske napredne stranke, a ovaj je brže-bolje najavio da će se ona odmah utopiti u Vučićev narodni pokret koji je najavljen za Vidovdan ove godine.

Sa mosta na Ibru javila se Viola fon Kramon, nemačka poslanica i izvestilica EU parlamenta za Kosovo. Rekla je da se strasti moraju stišati, a Priština povući specijalne snage iz opština na severu Kosova. Zato će u danima posle toga u delu javnosti Kosova biti predstavljena kao Vučićeva plaćenica.

Srpska lista zatražila je od Vlade Srbije i Vučića da prekinu dalje učešće Beograda u dijalogu sa Prištinom dok gradonačelnici iz albanskih stranaka ne napuste zgrade opštinskih uprava na severu Kosova i dok se sa tog područja ne povuku specijalne jedinice. Novoizabrani predsednik SNS-a i ministar odbrane Miloš Vučević izjavio je da razume zahtev Srpske liste, ali da je potrebno još razgovarati o tom predlogu.

Taj predlog Srpske liste postaće pozicija Beograda, još jednom, posle onoga što će se dogoditi u ponedeljak 29. maja u Zvečanu.

PONEDELJAK I PREDOSEĆANJE GRAĐANSKOG RATA

Početak nedelje doneo je umalo i početak novog rata na Kosovu. Napetosti su došle do vrhunca. Kada su Srbi najavili da deca neće ići u škole i vrtiće, te da će stati život na tom delu Kosova ukoliko se Priština ne urazumi i povuče svoje specijalne snage, na sever Kosova su stigle jedinice KFOR-a da bi sprečile sukob građana i kosovske policije.

Celodnevnu napetost nije mogla da razreši nikakva diplomatska inicijativa. Zato su se Srbi u Zvečanu okupili oko borbenih vozila kosovske policije sprečavajući njihovo pomeranje i promenu posada. A pošto zahtev Srba da se specijalci povuku nije uslišen, sve što se docnije videlo biće predmet dugotrajne analize i komentara.

U Beograd je oko četiri popodne stigla vest da se u Zvečanu čuju rafali i pucnji i da helikopteri nadleću tu oblast. Nešto kasnije počelo se govoriti o broju povređenih NATO vojnika (najpre petoro, a docnije 30), a potom i o broju Srba koji su se javili u zdravstveni centra u Mitrovici. Njih je bilo više od 50. U sukobima niko nije nastradao, a obe strane tvrde kako su samo odgovorile na nasilje sa druge strane.

Snimci i svedočenja pokazuju da je bilo pucnjave, bacani su suzavac i šok-bombe, bilo je ranjenih, mnogi su zadobili teške povrede. Sa “srpske strane” istakao se jedan od učesnika koji mlati sve pred sobom pendrekom, a bacani su tzv. grčki Molotovljevi kokteli (flaše napunjene benzinom i uljem koje se skrivaju topovskim udarom).

Tako se lokalno srpsko stanovništvo sukobilo sa onima koji ih štite više od dve decenije i te vesti su se brzo proširile. U svet su otišle slike i priča pripadnika napadnutih “mirovnih snaga”, neke scene izgledaju kao da su iz ratne zone, prenete su informacije da su nastradale i neke TV ekipe, te da su im popaljena vozila.

Daleko od Kosova, u Beogradu se okupila grupa predvođena profesorom sa katedre za istoriju Milošem Kovićem i blokirala Gazelu. Njima su se pridružile i druge “desničarske” grupe, koje su potom najavile protest ispred nemačke ambasade u utorak uveče. Objašnjenje zašto se ide “kod Nemaca” glasi da su oni nametnuli neprihvatljiv ultimatum (nemačko–francuski sporazum). Sa tog skupa čula se i strašna poruka: “Ako nema mira za Srbe na Kosovu, neće ga biti ni za Srbe u Beogradu”.

Uveče se narodu opet obratio Vučić iznoseći svoju verziju događaja i pozivajući ljude da se ne sukobljavaju na NATO vojnicima. Njegovo tumačenje bilo je očekivano: sve što se dešava posledica je Kurtijevog ludila i pasivnosti međunarodnih posrednika.



NEDELJA NAŠEG NEZADOVOLJSTVA

Narednog jutra Vučić se sreo sa tim međunarodnim predstavnicima i zatražio zaštitu za Srbe, povlačenje specijalaca i poništavanje nedavnih izbora – nema nastavka dijaloga dok se ti uslovi ne ispune. Međunarodni predstavnici nisu srećni zbog onoga što radi Kurti. Čak je i Karl Bilt, nekadašnji visoki predstavnik za BiH napisao da je Priština odgovorna za sukobe. Međutim, niko iz međunarodne zajednice tim povodom ne preduzima ništa.

Kurti je pokazao veliku odlučnost da uradi kako je planirao, ponavlja da svi incidenti dolaze sa strane Srbije jer Vučić šalje organizovane kriminalne grupe na Sever ne bi li destabilizovao to područje.

U ponedeljak, u masi sa srpske strane pojavili su se mladići koji toliko liče na one batinaše koje na prošlonedeljnom snimku predvodi Novak Nedić, generalni sekretar Vlade. Kakva je njihova uloga i zadatak u nemirima na Kosovu ostaje da se utvrdi. Da li su deo srpske ili neke druge tajne službe, angažovani da proizvode nasilje, možda se i sazna jednog dana.

Mesec dana posle masakra u Beogradu i selima oko Beograda, Srbija je daleko od bilo kakvog mira i stabilnosti, mantre koju je Vučić sejao poslednjih godinu i po. Kriza na Kosovu, kriza u odnosima sa Zapadom, kriza prouzrokovana tragedijama izgleda kao da slama sadašnju vlast koja se trudi da ova tri polja nekako poveže i obezbedi sigurni izlaz za Vučića i njegov režim.

Ništa ne govori da će se način upravljanja tim krizama promeniti ali, bar na slučaju Kosova, stvari idu tamo kuda želi Priština. Ako je Beograd nedeljama unazad pričao o Zajednici srpskih opština kao uslovu za dalji dijalog, sada to više ne izgleda važno. Suočeni sa nasiljem, političkim i policijskim iz Prištine, Srbi se bore za živu glavu i za mogućnost da uopšte ostanu na Kosovu. Trenutno je lestvica spuštena na tu ravan – samo ih ostavite na miru. Jedanaest godina Vučićeve i Dačićeve kosovske politike dovelo je Kosovo pred cilj: uspostava kontrole na celoj teritoriji, izbacivanje srpskih institucija, ponuda Srbima da budu građani Kosova.

Vučiću, kao starom radikalu, ostalo je još samo nasilje kao “institucija” i Kurti koji do krajnjih granica iskušava strpljenje onih koji su sponzorisali kosovsku nezavisnost. Radikali su skloni tom metodu, ali je to kod njih u prethodnih tridesetak godina uglavnom bila retorika busanja i podizanja tona u javnom nastupu. A to niti je obranilo Srbe u Hrvatskoj, niti je sačuvalo Kosovo. Sada se to najbolje vidi.