Kostolac

Mesto gde nastaje struja 1

Kopovi u Kostolcu. foto: m. milenković

8. 7. 2009. / 11.49

Mesto gde nastaje struja

Elektroenergetska postrojenja Elektroprivrede Srbije u Kostolcu u poslednje tri godine doživljavaju pravu renesansu. U privrednom društvu "Termoelektrane i kopovi Kostolac" godišnje se ulaže više desetina miliona evra u modernizaciju i revitalizaciju proizvodnih kapaciteta. Zahvaljujući tome, u ovim pogonima na istoku Srbije, uz reku Mlavu, blizu njenog ušća u Dunav, povećan je nivo zaštite životne sredine, ali se stalno beleže i novi rekordi u proizvodnji – sada se ovde godišnje proizvodi oko sedam miliona tona uglja i oko pet milijardi kilovat-časova električne energije. Tako se, posle godina propadanja, Kostolac punom snagom vratio na mapu balkanskih proizvođača energije. Tradicija organizovane proizvodnje uglja u kostolačkom basenu izuzetno je duga – prva iskopavanja su počela još 1870. godine, dok se struja organizovano proizvodi od 1947. Danas privredno društvo "Termoelektrane i kopovi Kostolac" čine površinski kopovi Ćirikovac i Drmno, kao i blokovi termoelektrana Kostolac A u gradu i Kostolac B kod sela Drmna, ukupne instalisane snage od 921 megavat

Piše:  

Kopovi

Prva organizovana iskopavanja uglja započela su u jami Stari Kostolac pre 139 godina, a kasnije i u jami Klenovik, da bi uz rudnike potom niklo i stambeno naselje. Jedini vlasnik tadašnjih kostolačkih rudnika od 1881. godine postao je čuveni privrednik Đorđe Vajfert, koji je mnogo doprineo istraživanju rudnog bogatstva ovog kraja Srbije. Danas se, posle četrdeset godina iskopavanja, kop Ćirikovac nalazi pred zatvaranjem, kao prvi površinski kop koji se zatvara u Srbiji. U privrednom društvu "Termoelektrane i kopovi Kostolac" u toku su opsežne pripreme za sanaciju tog terena, postavljanje humusa i biološke rekultivacije tako da posle kopanja ne ostanu nikakve ugljene jame i oštećena područja. Sa druge strane, privredno društvo stvorilo je uslove da u kopu Drmno podigne proizvodnju na devet miliona tona, dok se sad proizvodi više od sedam miliona tona uglja. Samo prošlog meseca proizvedeno je 711.996 tona, prosečne kalorične vrednosti od 8272 KJ/kg. "U Kostolcu na kopu Drmno, koji je sad u fazi eksploatacije, eksploatacionih rezervi ima oko 600 miliona tona", kaže Dragan Jovanović, direktor Privrednog društva "Termoelektrane i kopovi Kostolac", dodajući da to znači da će, sa strategijom razvoja i uvećanjem kapaciteta, rezerve potrajati bar još 60 godina. "Zapadno od Morave postoji novo nalazište u kome je geološkim ispitivanjem utvrđeno da ima još oko pola milijarde tona uglja", objašnjava Jovanović.

Mesto gde nastaje struja 2
Novi bager

Novi bager

Nedavno su, posle 22 meseca montaže, rudari na površinskom kopu Drmno u proizvodni proces uključili jedan od "najsavremenijih rudarskih sistema u Evropi" – takozvani peti BTO sistem. Njega čini džinovski bager SrS 2000 izvanrednih performansi, kao i 17.000 tona opreme – odlagač ARs 2000, transportni sistem B2000 i trafo-stanica "Rudnik 3" 110/6 kilovolti. Sistem je koštao više od 62 miliona evra, njegova nabavka je plaćena sopstvenim sredstvima Elektroprivrede Srbije, a na montaži su radile uglavnom domaće firme. Kako kažu u Kostolcu, "realizacijom projekta montaže stvoreni su uslovi za otkopavanje više od 40 miliona kubika jalovine (otkrivke) i devet miliona tona uglja godišnje".

Nalazišta

Mesto gde nastaje struja 3
Ovde je pronađen mamut

U blizini kopa Drmno nalaze se dva izuzetno značajna arheološka nalazišta. Pre dve hiljade godina, na ovom mestu je svoj utvrđeni logor, castrum, podigla Sedma rimska legija koja je vekovima čuvala granicu Rimske imperije na Dunavu. Tu je potom podignut i čitav rimski grad, kasnije kolonija Viminacijum, središte provincije Gornje Mezije. Danas je u neposrednoj blizini oboda kopa, podignut arheološki park Viminacijum. Nedavno je, prilikom redovnih radova, na toj strani kopa došlo do još jednog značajnog otkrića – pronađen je mamut star milion godina. Mamut, koga je otkrila bagerska kašika, pripadao je vrsti Mammuthus meridionalis i predstavlja jednog od najdrevnijih stanovnika Evrope među sisarima.

Termoelektrane

Mesto gde nastaje struja 4

Proizvodnja električne energije u kostolačkim termoelektranama dostiže skoro 14 odsto ukupne proizvodnje električne energije u sistemu Elektroprivrede Srbije. Blokovi termoelektrana u Kostolcu, sa ukupno 921 MW instalisane snage rade zahvaljujući uglju sa kopova Ćirikovac i Drmno. U varoši Kostolac nalazi se TE Kostolac A, poznata i samo kao Kostolac, koja ima dva bloka ukupne snage 281 MW i proizvodnju od 716 GWh, dok se TE Kostolac B, poznata i kao Drmno, nalazi kod sela i kopa Drmno i Viminacijuma, sa ukupnom snagom od 640 MW i proizvodnjom od 3027 GWh. Posle poslednjih remonta, proizvodnja stalno dostiže nove rekorde i sve češće prelazi 5000 MW godišnje. Samo prošlog meseca, proizvedeno je 470.600 MWh, čime je ostvareno čak 103,6 odsto planirane proizvodnje.

Toplota

Termoelektrane privrednog društva "Termoelektrane i kopovi Kostolac", pored električne, obezbeđuju i toplotnu energiju za grejanje više naselja u okolini. Posle nedavnih rekonstrukcija turbina, elektrane obezbeđuju dovoljno toplote za toplifikacione sisteme Kostolca, Požarevca i Starog Kostolca. Kako kažu u ovom privrednom društvu, rekonstruisane turbine blokova termoelektrane Kostolac A mogu da obezbede "dovoljne količine toplotne energije za dalje širenje toplifikacionih sistema na području opštine Požarevac".

Ekologija

U privrednom društvu "Termoelektrane i kopovi Kostolac" posebna pažnja se poklanja ekologiji. "Kao i ukupno Elektroprivreda Srbije, ovo preduzeće značajne investicije ulaže u projekte životne sredine", kaže Dragan Jovanović, direktor ovog privrednog društva. "Uradili smo rekonstrukciju elektrofiltra u termoelektrani Kostolac, a trenutno pripremamo rekonstrukciju, odnosno zamenu elektrofiltra u termoelektrani Drmno. Radimo na rekonstrukciji sistema otpepeljivanja TE Drmno, tu je stalna aktivnost na rekultivaciji kopa Drmno, a u planu su veliki investicioni zahvati na projektima odsumporavanja dimnih gasova takođe u termoelektrani Drmno, kao i rekonstrukcija transporta šljake i pepela u Kostolcu", objašnjava Jovanović.

Veliko čišćenje

Mesto gde nastaje struja 5
Topoljar

Prošlog vikenda organizovana je velika akcija čišćenja gradske plaže Topoljar u Kostolcu, u kojoj su učestvovali profesionalni ronioci, komunalni radnici, ali i obični građani koji su nosili majice sa amblemom akcije i crtežom novootkrivenog kostolačkog mamuta. U akciju su se u pratnji vaspitačica uključila i deca iz kostolačkog vrtića. Ovu akciju je pokrenulo Privredno društvo "Termoelektrane i kopovi Kostolac" koje je bilo organizator i pokrovitelj uređenja plaže u saradnji sa privrednim društvom "Rekultivacija i ozelenjavanje zemljišta" (RIO). "Ovo što danas radimo, u sklopu je ukupne aktivnosti Privrednog društva na zaštiti i očuvanju životne sredine", rekao je na Topoljaru generalni direktor Dragan Jovanović, dodajući da je to deo aktivnosti i na rešavanju problema grada Kostolca i njegovih građana.

Iz istog broja

Rat "Kurira" i B92

Utaja poreza i druge priče

Vera Didanović

Slučaj Žarka Lauševića

Više od bekstva

Tamara Skrozza

Intervju – Muhamed el Baradej, generalni direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA)

Kako skrenuti s kursa samouništenja

Slobodan Bubnjević

Portret savremenika – Slavica Đukić-Dejanović,
predsednica Skupštine Srbije

Lekar bez granica

Jovana Gligorijević

Polemika

Čemu polemika

Milan Dobrosavljev

Polemika – Povodom "Netačnih navoda
profesora Dimitrijevića" Ljiljane Smajlović,
"Vreme" br. 965 od 2. jula 2009.

Novinari svedocii novinari saradnici

Vojin Dimitrijević

Iz ličnog ugla

Pogubna kultura zaborava

Nadežda Gaće

Pitanje hleba

Država na zelenom tržištu

Dimitrije Boarov

Radio programi za inostranstvo

Propaganda ili informisanje

Dušan Radulović, Radio Beograd 1

Godinu dana srpske vlade

»Buđav ‘lebac«na rođendanskoj trpezi

Milan Milošević

Na licu mesta – Veliki transport

Avion bez voznog reda

Zoran Majdin

Smrt u vojsci

Zašto padaju srpski avioni

Igor Salinger

Trgovina ljudima

U raljama suda

Ivana Milanović Hrašovec

Glas naroda – Dvadeset pitanja o dvadeset Miloševićevih godina
– odgovori čitalaca "Vremena" (2)

Njegova politika je bila odraz onoga što smo mi želeli, a ni mi nismo znali šta hoćemo

Milan Dinić

Vreme uspeha

Biznis

 

Svi brojevi Vremena na jednom mestu!>

Pogledajte arhivu