Makabi i Hapoel igraju košarkaške utakmice kao domaćini u Beogradu, dok besni rat u Izraelu i Gazi. Srbija je time načinila veliki gest, kažu sagovornici Dojče velea, ali i nastavila demonstraciju „politike neutralnosti“.
Pred utakmicu su nosili majice sa likovima navijača svog kluba koje su pobili teroristi Hamasa. Onda su pobedili pred praznim tribinama dvorane „Pionir“, gde će im, do daljeg, biti „domaći teren“.
Košarkaši Hapoela iz Jerusalima su probili led utakmicom protiv turskog Galatasaraja (99:96) u Fibinoj Ligi šampiona. U istoj hali će najveći izraelski klub, Makabi iz Tel Aviva, u četvrtak (9. novembar) dočekati Bajern u Evroligi.
Tako je Beograd definitivno postao domaćin za barem dva izraelska tima, dok se još čeka odluka gde će Hapoel iz Tel Aviva igrati utakmice Evrokupa.
Hapoel Holon će pak domaćin biti u Atini, dok su tri izraelska kluba istupila iz Fibinog Kupa Evrope.
To je, za sada, košarkaški rasplet terorističkih napada Hamasa na Izrael i potonjeg izraelskog udara na Pojas Gaze. Militantno islamistički Hamas ne priznaje državu Izrael i želi, prema sopstvenim tvrdnjama, da je uništi. Nemačka, EU, SAD i neke arapske zemlje klasifikuju Hamas kao terorističku organizaciju.
Domaće izraelsko prvenstvo će ko zna koliko dugo biti na ledu, manji klubovi već raspuštaju ekipe. Kad su u pitanju veći, pre svih Makabi kao „Ponos Izraela“, nema govora o tome da se odustane od takmičenja.
Kako se tu Beograd ukazao kao domaćin? Da li taj gest prema izraelskim timovima donosi i političke poene? I ima li strahovanja za bezbednost igrača u Srbiji?
„Beograd je veliki košarkaški grad“
Miloš Jovanović, autor košarkaškog podkasta „Šesta lična“, malo je iznenađen što Izraelci nisu domaćini na Kipru. Larnaka je blizu, a onde već imaju iskustva sa gošćenjem izraelskih fudbalskih i košarkaških timova, kad god krene oružani sukob sa Palestincima.
„Verovatno su našli da je u Srbiji idealan neutralni teren, ni Zapad ni Istok, kako i mi volimo o sebi da mislimo“, kaže Jovanović.
„Logistički je Beograd dobro povezan sa ostatkom Evrope. Imaće uslove da neometano treniraju, dovoljno daleko od svega što ih muči. Naposletku, Beograd je veliki košarkaški grad“, dodaje on.
Uostalom, i ambasador Izraela u Srbiji je ovih dana podsetio šta Makabiju znači hala „Pionir“. Onde su, naime, 1977. osvojili prvu svoju titulu prvaka Evrope i ušli u istoriju košarke. Tada im je i nadenut nadimak „Ponos Izraela“.
Ovog puta je košarkaški klub Partizan, samo dan nakon Hamasovih napada, ponudio Makabiju da dođe u Srbiju.
Ta ideja je očito nekome ušla u uho, pošto su i država i grad Beograd i košarkaški savez pružili Izraelcima garancije da će se u Beogradu osećati kao kod kuće.
Biće malo više policije
Izraelski ambasador Jahel Vilan kaže da će ti potezi srpske vlasti „dodatno ojačati prijateljstvo dva naroda“.
Zahvaljivao se i direktor jerusalimskog Hapoela Alon Kremer. „Od trenutka kad smo došli, zaista se osećamo kao kod kuće. Od taksista u gradu do predsednika saveza, svi su nam poželeli dobrodošlicu“, rekao je on za Evronjuz.
Izgleda da niko ne očekuje bezbednosne probleme zbog prisustva izraelskih timova u Beogradu, premda će se utakmice ipak igrati pred praznim tribinama.
„To ne znači da se očekuju incidenti, ali verovatno je takva policijska procena kako bi se upravljalo rizikom“, kaže Bojan Elek iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
„Rekao bih da su male šanse da se oko tih utakmica pojave neki protesti, nema u Beogradu nekih grupa sa takvim potencijalom. Logično, najviše ljudi koji bi protestovali je u Sandžaku, ali poslenji skup u Novom Pazaru je protekao sasvim mirno“, dodaje Elek.
Dobra reklama za Srbiju, ali…
Više sagovornika Dojče velea slaže se da je otvaranje vrata za izraelske klubove dobra reklama za Srbiju – naposletku, i politički poen na Zapadu.
Zvanični Beograd osudio je terorističke napade na Izrael i nije se dalje petljao u stvar. Na glasanju u Generalnoj skupštini UN, gde je velikom većinom zatražen „humanitarni prekid vatre“ zbog situacije u Gazi, Srbija je bila uzdržana, baš kao i Nemačka.
„Jeste dolazak košarkaša iz Izraela dobra reklama za Srbiju, ali ne smemo da budemo previše glasni“, kaže jedan naš izvor iz vrha vlasti. „Jer, ovi drugi nisu priznali Kosovo.“
„Ovi drugi“ je šifra za Palestinu sa kojom Srbija zvanično održava odnose. Ali je i šifra za one koji podržavaju Palestince. Iako su bogate države Arabijskog poluostrva priznale nezavisnost Kosova, to nisu učinili Iran, Irak, Sirija, Liban, niti Maroko, Alžir i Tunis.
Pitanje odnosa prema Kosovu često diktira diplomatske odnose Srbije sa drugim zemljama. Utoliko su čudnije okolnosti pod kojima Izrael jeste priznao Kosovo – u sklopu takozvanog Vašingtonskog sporazuma, kada je bivši američki predsednik Donald Tramp dovukao za sto srpskog kolegu Aleksandra Vučića.
Dil na koji je tada Vučić pristao toliko je čudnovat da i ambasador Izraela u Srbiji pretpostavlja da je „Izrael promenio stav pod američkim pritiskom, a ne zato što je prijateljstvo sa Srbijom izgubilo na značaju“.
„Do danas nisam imao priliku da na papiru vidim razloge zbog kojih je Izrael promenio politiku“, rekao je ambasador Vilan nedavno za BBC.
Doduše, Srbija na kraju nije prebacila ambasadu iz Tel Aviva u Jerusalim, što je takođe bilo predviđeno Vašingtonskim sporazumom. Samo pet država sveta imaju ambasade u Jerusalimu – SAD, Kosovo, Gvatemala, Honduras i Papua Nova Gvineja.
Praktično sve ambasade su odatle pomerene u Tel Aviv nakon rata 1967. kad je Izrael okupirao i Istočni Jerusalim.
Baš tada su i prekinuti jugoslovenski diplomatski odnosi sa Izraelom, iako je socijalistička Jugoslavija ranije bila jedan od najgorljivijih podržavalaca stvaranja jevrejske države.
Stolice i stubovi
No, danas je računica u Beogradu neka druga. Srpska spoljna politika se predstavlja kao „oslanjanje na četiri stuba“, što kritičari obično zovu „sedenjem na više stolica“.
„Srbija se u poslednjih desetak godina svojski trudi da se u globalnim sukobima drži neutralno, što iz političkih, što iz ekonomskih razloga“, kaže nam Andrej Ivanji, urednik u beogradskom nedeljniku „Vreme“.
„Takvu poziciju je zauzela i nakon ruske invazije na Ukrajinu, što Zapad Srbiji veoma zamera“, podseća Ivanji.
Ovaj novinar, koji važi za dobrog poznavaoca Izraela gde upravo boravi i izveštava, primećuje da se taktika „neutralnosti“ dosledno sprovodi i sada.
„Srbija ima bliske, a pre svega ekonomski isplative, odnose sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima i tu se ne može očekivati preterana osuda Hamasa, da se ne bi uzbunjivao arapski svet“, kaže on.
Bilo je, doduše, propalestinskih skupova u Beogradu, ali je bilo i proizraelskih – i jedni i drugi slabo posećeni. Masovniji skup „podrške Palestini“ zabeležen je ove sedmice u Novom Pazaru gde se okupilo oko tri hiljade ljudi.
Prema reakcijama na društvenim mrežama i nekim nereprezentativnim anketama, reklo bi se da javno mnjenje ubedljivom većinom osuđuje i krvave napade Hamasa i strašnu odmazdu Izraela.
„Ima i onaj narativ iz devedesetih, da su Srbi i Jevreji dva najnapaćenija naroda pa imaju razumevanja jedni za druge. A poslednjih godina su i izraelske kompanije veoma prisutne u Srbiji“, podseća Ivanji. „U tom kontekstu nije neobično što će Makabi igrati u Beogradu.“
Srpsko iskustvo sa sankcijama
Deluje da rukovodstvo u Beogradu ne cicijaši kad su potrebni ovakvi gestovi dobre volje. Daleko najbolje naslove u zapadnoj štampi je Srbija tokom Vučićeve vlasti dobila kada je masovno vakcinisala došljake i goste – za džabe.
Beograd je danas pun ljudi iz Rusije i Ukrajine, premda oni postaju problem tek ako su politički aktivni.
Sportski novinar Miloš Jovanović podseća da je, kad je počeo rat u Ukrajini, bilo priče da bi i košarkaši moskovskog CSKA mogli da budu domaćini u Beogradu.
„I tada sam bio za to. Kao neko ko se seća sportskih sankcija 1992, uvek sam mislio da sportisti ne treba da pate zbog ratova“, kaže on.
Misli se tu na sankcije zbog kojih recimo fudbaleri tadašnje Jugoslavije nisu išli na Evropsko prvenstvo, a košarkaši Partizana su na putu do titule šampiona Evrope igrali više u Fuenlabradi nego u Beogradu.
Prema Jovanoviću, ovim Beograd pokazuje kosmopolitski karakter.
„Mislim da je u redu da Beograd bude spona dva dela Evrope, kao što njegov istorijski geostrateški položaj nalaže. Odlično je da smo se našli Izraelcima u nevolji i trebalo bi da se nađemo svakome ko bude u sličnoj situaciji.“
B.G./Dojče vele
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
