In memoriam

Maja Tasić-Maršićević

1965-2001

Maja Tasić-Maršićević 1

Ne znam kad sam prvi put čula da biti Neko znači biti čovek sa Imenom i Prezimenom. U to sam poverovala.

Maja Tasić je žena koja je imala Ime i Prezime. Ko god, kad god i zbog čega god da je govorio o Maji, izgovarao je – Maja Tasić.

Ličila je na svoje ime. Na prvu Maju koju sam srela u životu, a koja je živela u seriji slikovnica o Maji. Dodatkom Prezimena, Života i Kraja izašla je iz slikovnice.

Maja Tasić je živela onako kako su mnogi verovali da bi i oni živeli i radili samo da im je bilo te energije, te pameti i tih nerava. Samo je to falilo.

Njenu energiju nije bilo lako, ali je bilo lepo podnositi.

Njoj je Sloboda bila konkretan pojam. Dok smo mi o Njoj pevali, ona je za Slobodu radila.

Kad niko nije imao više nikakve ambicije, Maja Tasić je imala. Ona je postavila znak jednakosti između reči Ambicija i Energija. Ko se ljutio na Nju ljutio se na sebe, zato što nije imao Veru koju je Ona imala.

Maja je postavljala ciljeve svojim prijateljima, i onim drugim.

Oni koji nikad nisu preduzeli ništa osim što su pevali počeli su da rade. Za Maju, za inat Maji, svejedno.

Maja Tasić je počela predizbornu kampanju za udruženu opoziciju Srbije baš na stranicama ovog lista, pre nego što se opozicija udružila. I sve dalje kampanje vođene su prema najvišim standardima civilizovane komunikacije, koje je Maja Tasić uspostavila.

Pored Maje niko nije spavao.

Šta će biti sad kad je Maja zaspala? Ko će nas buditi?

Ona je svojim životom dokazivala da nije tačno da je dovoljno nešto strašno želeti, već da je neophodno mnogo raditi.

Najteža primedba koju sam čula na njen račun, bila je "ona ostvaruje sve što zamisli". Ne plašim se da tvrdim da nema ničeg što je Ona zamislila a da nije na radost svih nas.

Gledam oko sebe i plašim se da je otišla mnogo pre nego što je ostvarila sve što je zamislila. Ovo još nije Naša zemlja za kakvu se ona borila.

Ako ima onih koji na Onaj svet odlaže sa spokojem, usuđujem se da pomislim da Maja Tasić nije od tih. Ona nije svoj posao završila.

I nisam sigurna da je u tom poslu bilo ko može zameniti.

U tom smislu joj ništa ne možemo obećati. Osim da je nećemo zaboraviti.

U potrazi za Božijom pravdom, sve što mi pada na malu pamet jeste da je Maja Tasić otišla tamo gde je uspostavljen onakav red za kakvim je Ona na ovom svetu čeznula.

Zbogom, lepa devojko.

Iz istog broja

Kriminal

Ubistvo Bombone

Jovan Dulović

Državna "bezbednost"

Heroin – 600 kilograma

Miloš Vasić

Predaja Blagoja Simića

Haški dobrovoljac

Dragoslav Grujić

NOVA SRPSKA VLADA

Zašto opet monopol?

Stojan Stamenković

Ekonomske (ne)jednačine

Baroni crnog zlata

Dimitrije Boarov

Lik i delo

Branislav Pavlović

Tamara Skrozza

Ko su pripadnici albanskih ekstremističkih grupa

Ljudi u crnom

Dušan Radulović

Jug Srbije

Prvi korak na dugom putu

Roksanda Ninčić

Slučaj Arkan

Suđenje, svedočenje i pretnje

Jovan Dulović

Intervju – Zora Čavić-Ilić, prevodilac

Takovska je doživela TV genocid

Branka Kaljević

Disciplinovanje taksista

Naopak redosled poteza

Zoran B. Nikolić

Makedonija

Krah etničkog romantizma

Nenad Lj. Stefanović

Slučaj trojice pretučenih

U Požarevcu ništa novo

Uroš Komlenović

Intervju - Sanda Rašković-Ivić, komesar za izbeglice Republike Srbije

Nećemo getoizaciju

Jelena Grujić

Ekskluzivno

Ispovest Mire Marković

Igor Mekina i Svetlana Vasović-Mekina

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu