Četvrti talas korone

Ma kakve, bre, mere 1

PANDEMIJA I MERE: Fudbalska utakmica 17. avgusta 2021;...

foto: aleksandar dimitrijević / ras

25. 8. 2021. / 20.06

Ma kakve, bre, mere

Broj novozaraženih od korona virusa u Srbiji rapidno raste, a Krizni štab i državni vrh još uvek ništa ne preduzimaju. Pitanje je zašto

Dok na uzletu već izvesnog četvrtog talasa pandemije odasvud iz sveta pristižu informacije o novim restrikcijama kretanja i življenja, o kriznim sednicama, u Srbiji se korona tokom celog leta nevoljko pominje, a i kada se pomene mnogi sumnjičavo vrte glavom. Već duže vreme se iz vrha Kriznog štaba mogu čuti slutnje o skoro eksponencijalnom rastu obolelih, do kraja avgusta i do 3000 dnevno. No, stvaranje straha u svesti građana na osnovu epidemioloških proračuna ne daje rezultate.

I prostom evidencijom mogao se uvideti prvo blagi a potom sve veći porast obolelih u poslednjih šest nedelja, ali taj podatak niko nije uzimao za ozbiljno. Letnji raspusti i odmori, putovanja, festivalsko slavlje života, masovke sa pevanjem, ljubljenjem, čestitanjem uspeli su da kod ljudi razviju svest o tome da su koronu oborili na leđa. Opasnost od korone predugo je bila izbrisana sa crne liste prioritetnih tema, postojeće mere postojale su samo na papiru, a to su oberučke prihvatili i građani, pa su sve do juče propisane zabrane i pravila ponašanja tokom leta srušeni kao kula od karata.

Ma kakve, bre, mere 2
…paradiranje vojske s dugim cevima…foto: zoran žestić / tanjug


ZABORAVLJENE MASKE

Iz mnogobrojnih razgovora sa meštanima i gostima jednog od najvećih turističkih centara u Srbiji mogla bi se steći sasvim pouzdana slika o preovlađujućem odnosu prema epidemiji. Ne samo onih koje korona nije ni dotakla, nego i onih koji su je jedva savladali, lečili se u bolnici ili čak izgubili bliskog člana porodice. Među njima dominira isti stav: "S vrha opet nameštaju velike brojke, kao da opet raste korona, ko njima uopšte više veruje."

U dotičnom turističkom centru tiska se na hiljade ljudi, gusto zbijeni jedni uz druge jedva se kreću u večernjoj štrafti, žamore u načičkanim kafeima i restoranima, i u baštama i unutra. Ama baš niko ne nosi masku, niti drži bilo kakvu distancu. Maske su davno zaboravljen "alat", njih više ne koriste ni prodavci u apotekama. Samo turisti koji dođu sa strane, najpre iz Zapadne Evrope, neskriveno zapanjeni scenama totalne kovid opuštencije na koje su iznenada nabasali.

Ma kakve, bre, mere 3
…i prazne ulice tokom vanrednog stanja marta 2020.foto: velimir ilić / fonet


DVA SVETA

Četvrti odnosno peti talas u ­Srbiji zahuktava se i uzima ozbiljan danak, samo u jednom danu preminulo je 11 kovid pacijenata. I pored toga niko s vrha i ne pokušava da kontroliše stihiju, makar insistiranjem na osnovnim merama – nošenju maski i distanci. Te stare mere, pre svega stroga kontrola nad njima, potpuno su izostali. U javnom prevozu više se ne nose maske, masovna slavlja se neometano organizuju u zatvorenim salama, grlato se navija na utakmicama i peva na koncertima, rečju dopušteno je sve – u inat koroni.

Država je možda odlučila da građanima stvori privid da korone više nema, da su je zajedničkim snagama pobedili. Krizni štab poslovično kruto epidemiološki najavljuje novu buru, ali dugo nije zasedao i preduzimao nekakve mere, a ako toga nema, računa običan čovek, onda je sve u redu.

Za to vreme lekari se pripremaju za ponovni ulazak u kovid sisteme, njihovi zakazani i dugo čekani odmori u septembru opet su neizvesni, nove kovid bolnice se ubrzano grade i predstavljaju kao uspeh vlasti, dok broj pacijenata u njima rapidno raste.

Dve su realnosti u kojima se odvija život u Srbiji. Korona realnost koja odavno uzima maha i ljudske živote i koja je pretočena isključivo u vapaj države i struke za vakcinisanjem. I druga realnost koja se ogleda u bezbrižnosti ogromnog broja građana koji navodno slave život i oslobođenje svih stega bez ikakvih pravnih sankcija.

"Ne postoji korona, ovde nema korone, ovde je problem samo suša i prašina. Nama treba maska za prašinu a ne za koronu", kaže jedan čovek čiji je posao vezan za kontakt sa mnogo turista u zatvorenom prostoru i koji, kako kaže, ni lud ne bi stavio masku niti to od drugih traži. Sve dok nije naišao na zapanjenog i "pobesnelog" lekara iz crvene zone koji je jedva uspeo da se izvuče na kratkotrajni odmor i koji se nije libio da mu stručno sve po spisku objasni.


KRIVI SU GRAĐANI

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar nedavno je izjavio kako građani za više od godinu dana nisu naučili da se epidemijski odgovorno ponašaju. Istom prilikom ni rečju nije pomenuo političke skupove vladajuće garniture promovisane na svim nacionalnim televizijama a koji se održavaju bez elementarnih mera zaštite. Zašto bi onda iko mogao rasterećene građane između dva talasa kriviti za isto takvo ponašanje.

Najnovije prebacivanje krivice na građane, na početku novog talasa i već vrtoglavog rasta zaraženih, jedan je od najvidljivijih pokazatelja nezrelosti aktuelne vlasti. Ministarka Darija Kisić Tepavčević, u ime Kriznog štaba ponudila je opravdanje: "Svaki dan imamo redovne konsultacije i budite uvereni da sagledavamo sve moguće opcije". Po njoj, načini prevencije su odavno poznati. To što su od prevencije ostala samo pusta slova na papiru ljudima koji rukovode epidemijom čini se kao da nijednom nije zasmetalo.

Epidemiolog prof. dr Zoran Radovanović nazvao je dosadašnje postupanje Kriznog štaba suviše "tromim": "Krizni štab je stao na stanovištu ‘lako ćemo dok je ispod 500, kad pređe 500, onda ćemo videti šta ćemo’. Međutim, kad pređe 500, za čas skoči na blizu 1000. Suština prevencije je u blagovremenoj intervenciji, a ne – čekati pa se hvatati za glavu."

Dovoljno preciznih podataka o ispravnom epidemiološkom ponašanju ostatka sveta nema. No, tačno je da se recimo u Nemačkoj u tržne centre, radnje i javni prevoz jednostavno ne može ući bez maske, od početka epidemije pa do danas bez obzira na dnevni broj zaraženih. To je striktno pravilo od koga se od početka do danas nije odstupalo. U Francuskoj takođe.

Zašto našem Kriznom štabu takvo ponašanje stanovništva nije cilj kome teže i zašto su odustali na insistiranju na takvim merama? Njihovi sporadični apeli i molbe, nisu dovoljni, jer dizgine su odavno popustile. Zašto se recimo odustalo, ako se ikada poštovalo, da se prodaje karta za svako drugo mesto u autobusima, u međugradskom prevozu naročito? Nose li se maske u vozovima, kao u zemljama na čije građane bi ministar Lončar voleo da i mi ličimo? Ko je uopšte, po komandnoj dužnosti, nadležan da nadgleda sprovođenje elementarnih mera prevencije i zašto to toliko upadljivo ne radi? Da li su propisane mere za ulazak na festivale zaista poštovane i zašto nije objavljen nijedan podatak o tome koliko posetilaca nije moglo da uđe na feštu jer se pokazalo da su pozitivni na koronu? Da li će SNS skupovi ikada podleći kritici Kriznog štaba i biti od njih prozvani kao najočitiji primer kršenja preventivnih mera?

U širokoj lepezi pitanja i negodovanja, kao jedini pozitivan letnji primer došao je iz leskovačkog Zavoda za javno zdravlje. Zavod je obavio testiranje u hotelu Gejzer u Sijarinskoj Banji, a tom prilikom je otkriveno da je od ukupno 179 testiranih osoba, 68 njih pozitivno na koronu, 54 gosta i 14 zaposlenih. Da li je to bio podatak koji je alarmirao Krizni štab? Nipošto. Jer tema ovog leta nije bila korona, najmanje njena prevencija, tema ovog leta bili su povećan broj vaučera koje je vlada omogućila i bogate zarade u turizmu, ugostiteljstvu, na festivalima.

U jeku turističke sezone vlada Nemačke je usvojila 3G pravilo, koje bi trebalo da se primenjuje od 23 avgusta. To znači da određene institucije i rekreativne centre mogu posećivati samo vakcinisani, oporavljeni od kovida ili sa negativnim nalazom testa. To važi za klinike, staračke domove, fitnes centre, bazene, frizerske salone, hotele i uopšte zatvorene prostore.

Mnoge francuske turističke regije, u podnožju Pirineja, na granici sa Španijom, a naročito Korzika, pod naletom delta soja uvele su ponovno obavezno nošenje maski na otvorenom. Naročito na Korzici zdravstvena situacija se naglo pogoršala krajem jula, kada je na njoj boravilo oko 130.000 posetilaca.


KOVID POTVRDE

U Italiji, jednoj od zemalja sa najvećim brojem turista, od jula mediji tvrde da se može popiti kafa i pojesti kroasan, ali samo napolju ukoliko se nema digitalni EU zeleni kovid pasoš. Tek kada ga pokažu, turisti mogu ući unutra, bez obzira na nezadovoljstvo ugostitelja zbog ove dodatne obaveze da "čekiraju" dokumenta ljudi, jer to nije njihov posao. Kovid sertifikat se u Italiji zahteva prilikom ulaska u restorane, stadione, muzeje, pozorišta, bioskope, sajmove, bazene i centre za rekreaciju.

Od 1. septembra kovid pasoši biće obavezni nastavnicima, studentima i svima koji putuju vozom, avionom i brodom. Ista inicijativa o uvođenju kovid pasoša u Francuskoj već nedeljama izvodi oko 300.000 ljudi na ulične proteste.

Grčka je usred sezone, od 5. do 13. avgusta na dva popularna ostrva za mlade, Kritu i Zakintosu, uvela noćni policijski čas i 24-satnu zabranu puštanja muzike na svim mestima za zabavu usled dramatičnog rasta epidemije.

U poređenju sa svima njima Srbija i Crna Gora pokazale su indolentnost koju je teško razumeti. U Crnoj Gori, omiljenoj ovogodišnjoj destinaciji za srpske turiste, jer im za odlazak na more nisu bile potrebne nikakve kovid potvrde i testovi, ovog leta boravilo je oko 100.000 ljudi iz Srbije. Već tokom avgusta, Crna Gora je dospela na treće mesto u Evropi po broju novozaraženih na 100.000 stanovnika, iza Gruzije i Kosova. "Severna Makedonija je na 6. mestu u Evropi po broju novih slučajeva, Srbija na 23, a Hrvatska na 41. mestu među 52 evropske države", prenele su podgoričke "Vijesti".

I tokom prethodnog pika, korona je u Budvi "gorela", predlagalo se i uvođenje "preventivnog lokdauna", međutim situacija je postala još alarmantnija u avgustu. U jednom trenutku bile su registrovane čak 2384 do tada obolele osobe.

Prof. dr Radmilo Janković, zamenik direktora Univerzitetskog kliničkog centra u Nišu, upozorio je tada da je "Budva po glavi stanovnika trenutno najzaraženiji grad na svetu" i da se u Crnoj Gori u tom trenutku "nalazi 100.000 ljudi iz Srbije koji su ušli bez ikakvih testiranja".

Epidemiolog iz Kriznog štaba dr Branislav Tiodorović preporučio je "da bi bilo dobro da se ljudi koji se vraćaju sa odmora iz Crne Gore i Hrvatske testiraju" i rekao da će do kraja avgusta rasti broj zaraženih zbog turista koji se vraćaju u zemlju. Hrvatska u tom trenutku ne beleži veliki rast zaraženih, pa njeno pominjanje uz Crnu Goru može biti samo izraz političke korektnosti prema južnim susedima. Na toj izjavi, da bi bilo dobro da se ljudi testiraju po povratku iz Crne Gore i Hrvatske, sve je i ostalo. Krizni štab i Ministarstvo zdravlja su ćutke prešli preko činjenice da se 100.000 ljudi vraća iz zemlje u kojoj korona bukti, ne donoseći nijednu jedinu meru za kontrolisanje nadolazećeg uragana.


ZABRINJAVAJUĆA STATISTIKA

Delta soj je zavrteo ceo svet oko malog prsta i uneo novu pometnju u borbi protiv korone. Ono što je njemu svojstveno, za razliku od svih prethodnih oblika ovog virusa, jeste do sada najbrža prenosivost. Iz SAD stižu informacije da je 83 odsto obolelih zaraženo upravo delta sojem. Za to vreme, snažno se pojačavaju apeli iz svih država za vakcinisanjem kao trenutno jedinom mogućem spasu.

U Srbiji je u avgustu broj vakcinisanih premašio 50 odsto, ali to ne znači da je uspostavljena kontrola nad pandemijom. Ono o čemu se još uvek stidljivo govori je da su u prethodnom talasu korone u značajnom broju oboljevali i vakcinisani sa obe doze. Doduše, ne zna se ni u kom broju, ni sa kakvom kliničkom slikom, ni kojom vakcinom su bili vakcinisani.

U intervjuu za "Danas" prof. Janković je rekao sledeće: "Među onima koji nisu vakcinisani a hospitalizovani su, imamo sve starosne kategorije. Međutim, među onima koji su vakcinisani a nalaze se u bolnici, u velikom broju slučajeva radi se o starijim osobama preko 60 godina, sa hroničnim bolestima, koje su primile dve doze Sinofarm vakcine. Ovo se odnosi na kovid bolnicu u Kruševcu, a verujem da je slična situacija i u Batajnici. Među hospitalizovanima u Kruševcu imamo jednu osobu koja je primila Fajzer i jednu koja je primila Sputnjik vakcinu. Ove podatke treba sagledati naravno i u kontekstu činjenice da je u Srbiji dato najviše Sinofarm vakcine, pa da se stoga i može očekivati da najveći broj hospitalizovanih a vakcinisanih budu oni koju su dobili ovu vakcinu. Međutim, i pored toga jasno je da kombinacija starosti, hroničnih bolesti i Sinofarm vakcina traži dodatnu zaštitu."

U svom tekstu "Iskustva sa trećom dozom" objavljenom na portalu Nova.rs prof. dr Zoran Radovanović navodi takođe pojedinačne evidencije koje su sami lekari vodili na nivou klinika u kojima rade: "Tako je dr Zoran Kokić na Voždovcu izračunao da je trećina svih novootkrivenih slučajeva bila vakcinisana. Procenat se kretao od 24 odsto (uzrasna grupa 50–64 god.) do 38 odsto (75+). Njegova koleginica dr Mila Paunić došla je do istog procenta – 33 odsto – kada je ispitivala studentsku populaciju. Po 15 odsto ispitanika primilo je Fajzerovu i Sinofarmovu vakcinu, dok su preostale dve bile retko zastupljene. Preko polovine studenata zarazilo se na putovanju, jedna petina nema odgovor, za sedminu je bila kritična žurka, odnosno rođendan itd. To je sumorna statistika, jer je pre pojave delta varijante zaštita vakcinom bila mnogo bolja."

Prof. Radovanović u pomenutom tekstu ističe kao problem nedostatak stručnih studija i nekih elementarnih podataka o efikasnosti vakcina u Srbiji: "Građani Srbije su nažalost lišeni informacija o oboljevanju od kovida 19 u odnosu na vakcinalni status. Međutim, grubo potcenjivanje vlasti značila bi pretpostavka da niko u zemlji nema predstavu šta se dešava. I za rukovodstvo eUprave bila bi uvredljiva optužba da nije u stanju da poveže dve postojeće baze podataka – o vakcinaciji i o oboljevanju. Nije dobro, pa ni normalno, što nam se uskraćuje uvid u tako osnovne informacije, kao da su najstrože čuvana vojna tajna."


KAKOFONIJA O TREĆOJ VAKCINI

O trećoj dozi vakcine i u samoj struci postoje nedoumice i neslaganja. Dok jedni predstavnici proizvođača vakcina tvrde da za trećom dozom još nema potrebe jer dve doze štite do godinu dana, drugi pak smatraju da u borbi sa delta sojem treba primiti treću dozu nakon šest meseci od revakcine.

Svetska zdravstvena organizacija je čak bila pozvala na uvođenje moratorijuma na davanje treće doze vakcine bar do kraja septembra kako bi se rešila ogromna nejednakost u raspodeli doza između bogatih i siromašnih nacija. A jedan od najvećih svetskih izazova – kako privoleti nevakcinisane da se vakcinišu – sada ponovo kulminira, pa su predstavnici medicinske struke sve jasniji u stavu da prioritet ne bi trebalo da bude davanje treće doze, već se treba fokusirati na ljude koji treba da prime prve dve doze.

U Izraelu je otkriven pad efikasnosti Fajzer vakcine protiv delta soja. Kao zemlja pionir u vakcinisanju Fajzer vakcinom, koju je primilo više od 78 odsto stanovništva i u kojoj se simbolično proslavljala pobeda nad koronom, na dan 23. avgusta 2021. beleži se čak 9948 novih slučajeva zaražavanja i 26 preminulih od korone. Među prvima, Izrael je još u julu počeo da nudi treću dozu stanovnicima preko 60 godina, a sada je granicu spustio na 40 godina.

U Nemačkoj su najavili da će od septembra početi sa davanjem treće doze, ipak u jednoj pokrajini lekari su već dobili poziv za novi čin imunizacije. U Srbiji su takođe stigli prvi pozivi lekarima za treću dozu. Od 17. avgusta u Srbiji je treća doza omogućena svima koji su revakcinisani pre više od šest meseci.

Samo, kojom vakcinom se vakcinisati po treći put? Koja je najefikasnija? Sme li se treća doza kombinovati sa prethodno primljenom vakcinom drugog proizvođača? Da li uopšte treba da se prima treća doza i koliko je koja vakcina učinkovita s obzirom na delta soj? Da li smo sa dve primljene doze zaštićeni 6 meseci ili godinu dana? Jedino što se za sada zna to je da je u Srbiji već dato 29.000 trećih doza vakcina.

Koordinator vakcinalnog punkta na Beogradskom sajmu Zoran Bekić je rekao da se treća doza posebno preporučuje osobama sa slabijim imunitetom. Takođe, rekao je da ko je primio dve doze jedne vakcine i nije se razboleo treba da primi i treću dozu iste vakcine. Važi li to i za Sinofarm vakcine i sve uzraste koji su je primili? Američki stručnjak za zarazne bolesti Entoni Fauči rekao je da će u SAD biti preporučena treća doza vakcine protiv korona virusa za one sa slabijim imunim sistemom. Iskustvo Amerike nama ne pomaže mnogo, jer tamo nije bila odobrena ni kineska ni ruska vakcina, koje su kod nas masovno primenjivane.

"Hodamo neutabanim stazama", kaže u pomenutom autorskom tekstu epidemiolog Radovanović, koji je uz sve vlastite nedoumice i sam posle dve doze kineske vakcine kao treću primio Fajzer vakcinu, "jer se otvara pitanje da li i koliko treba čekati na četvrtu vakcinu. Možda će se pokazati mudrim da se uskoro, pošto smo manje-više zaštićeni vakcinama, prepustimo prirodnom zaražavanju. Reč je o izazovima koji će biti rešavani u hodu."


ZASEDANJE

Današnja vest glasi da je na svom zasedanju, u utorak 24. avgusta, Krizni štab doneo odluku da nastava u školama počne regularno 1. septembra i da časovi traju uobičajenih 45 minuta. Predstavljena su tri modela funkcionisanja škola koja će se primenjivati srazmerno epidemiološkoj situaciji. Prognoze svih stručnjaka uključenih u epidemiološka kretanja su veoma sumorne.

Iz istog broja

Polaganje kamenja spoticanja u Zrenjaninu

Na pomenu samome sebi

Ivan Ivanji

Jugoslovenski prostori

Nazadovanje dugo tri decenije

Bojan Stojanović

Kultura sećanja

Ko manipuliše i zašto

dr Dragan Cvetković

Intervju – dr Mirjana Devedžić, šef Odseka za demografiju

Šta Srbija treba da zna o svom stanovništvu

Sonja Ćirić

Crna Gora – Borba protiv organizovanog kriminala

Šta je Belivuk radio u Danilovgradu

Voislav Bulatović

Službe bezbednosti

Policija, politika i mafija

Vukašin Obradović

Nasilje na sportskim priredbama

Pazi, Vulin snima

Slobodan Georgijev

Svi brojevi Vremena na jednom mestu!>

Pogledajte arhivu