Beograd i Romi

Linija podele 2

Foto: Milovan Milenković

Linija podele

Svi pominju trajna sistemska rešenja, od kojih je jedno i Nacionalna strategija za integraciju Roma čiji je nacrt usvojen još pre pet godina, a čije je "veoma brzo usvajanje" najavio pomoćnik ministra za ljudska i manjinska prava Petar Antić. Strategija i akcionih planova nije nam manjkalo ni do sada, ali problem je što se malo šta od napisanog realizovalo

U divljem romskom naselju u blizini kompleksa Belvil u Novom Beogradu, u petak 3. aprila u sedam sati ujutru pojavili su se buldožeri i počeli da ruše kućice sklepane od svih mogućih materijala. Unezvereni stanovnici naselja tvrdili su da su rešenje o rušenju dobili prethodnog dana, da je tamo pisalo da imaju rok od 15 dana da se isele, da su im pod ruševinama ostale zatrpane sve stvari. Uklanjanje ovog naselja počelo je na osnovu rešenja gradskog Sekretarijata za inspekcijske poslove, kako bi se uredio prostor za izgradnju saobraćajnice zbog predstojeće Univerzijade.

Nekoliko stotina Roma blokiralo je potom Ulicu Jurija Gagarina, tražeći da im se nadoknadi sva imovina koja im je uništena u rušenju i da im se obezbedi privremeni smeštaj, a nastavili su protest i po podne ispred Skupštine Beograda.

Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas je izjavio da će se gradska vlast truditi da obezbedi privremeni smeštaj svima koji su socijalno ugroženi, a imaju prijavljen boravak u Beogradu. "Kuće u tom nelegalnom naselju koje ne ugrožavaju razvoj grada, to jest izgradnju saobraćajnice, neće za sada biti srušene, i nastojaće se da u dogovoru sa njihovim stanovnicima bude pronađeno rešenje", rekao je između ostalog Đilas. On je naveo i da nema veze da li su u pitanju Romi ili građani druge nacionalnosti. "Svako ko je nelegalno zaposeo deo gradskog zemljišta na mestima gde treba da prođu infrastrukturni objekti tu ne može da ostane."

Većina Roma koji su ostali bez domova provela je prvu noć kod svojih komšija, u barakama koje još nisu porušene, a predstavnici Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice u Srbiji uručili su im oko 100 ćebadi i dušeka.

Linija podele 3
Delimično porušeno divlje romsko naselje u blizini kompleksa Belvil na Novom Beogradu

OSUDE: Postupak vlasti osudili su mnogi. Zaštitnik građana Saša Janković je izjavio da se bagerima i policijom ne rešava problem romskih sirotinjskih naselja i da je, uprkos postojanju formalnih uslova za rušenje, "bilo potrebno i nužno prethodno pripremiti takve mere, identifikovati one koji imaju prava na adekvatan nužni smeštaj, pripremiti taj smeštaj, izbeći primenu sile i situaciju da građani i deca romske nacionalnosti budu na ulici".

Mnogobrojne romske organizacije i udruženja saopštili su da su zaprepašćeni rušenjem kuća u Novom Beogradu i iznenađeni izjavama gradonačelnika. Šefica Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji Dorit Nisom je rekla da je veoma ponosna na Srbiju zbog odnosa prema Romima u prethodnom periodu, ali i navela da je rušenje kuća stvorilo loš utisak o državi koja predsedava Dekadom Roma i organizuje Univerzijadu.

Linija podele 4

Prvi dogovor o privremenom smeštaju postignut je u petak na sastanku u Skupštini grada, na kome su učestvovali i predstavnici UNHCR-a i OEBS-a. Po tom dogovoru, smeštaj je trebalo da bude organizovan u kontejnerima u selu Boljevci, u opštini Surčin. Gradske vlasti su navele da su uz kontejnere obezbeđeni i mobilni toaleti, cisterna sa vodom, struja i kamioni za prenos imovine stanovnika nehigijenskog naselja.

Tri kontejnera su postavljena u toku noći, ali su se ubrzo pojavili meštani Boljevaca, njih oko 50-60, koji su se usprotivili toj ideji. Blokirali su put prema susednom selu Jakovu i Surčinu, tokom noći su razlupana vrata i prozori na kontejnerima, a vesti su preplavile slike unutrašnjosti jednog kontejnera sa vidljivim tragovima dima od pokušaja paljenja. Sledećeg jutra se atmosfera smirila, ali nekolicina meštana i dalje je dežurala pored kontejnera. Policija je saopštila da nije intervenisala i da niko od meštana nije priveden. Dragan Đilas je zatražio sprovođenje istrage protiv osoba koje su zapalile kontejner i izjavio da će raseljenima biti ponuđeni prihvatni centri uz fizičku zaštitu.

I OEBS i Svetska zdravstvena organizacija osudili su ponašanje građana Boljevaca. Državni sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prva Marko Karadžić ocenio je ponašanje stanovnika Boljevaca kao rasističko. "Išlo je do toga da su pretili da će zapaliti kontejnere, pa čak i ljude ako ih dovedemo."

BOLJEVCI: U Boljevcima se dežuralo i u ponedeljak. Na ulasku u selo, na praznoj livadi pored puta na kojoj su postavljeni kontejneri, stajalo je desetak meštana, a pored kontejnera je bilo i nekoliko policajaca. Pojedini meštani su bili žestoko ljuti na medije. "Pola su isekli na televiziji što smo rekli, naružili nas i nazvali rasistima i fašistima. Što ne dođu gospoda iz Beograda da vide kako je ovde, da li smo rasisti. Svi smo ovde mešani, Slovaci, Srbi, Romi, sa njima živimo bez problema. Onaj Karadžić šta je rekao, neka ga je sramota. Nismo pričali da ćemo ih ubijati."

Linija podele 5
Kontejneri koje je gradska vlast ponudila Romima u Boljevcima i protesti meštana zbog njihovog doseljavanja

"Oni ih potcenjuju, ne mi, doteraće ih ko marvu u kontejnerima. Je li ovo humano, da žive ovde na livadi, po suncu u ovim metalnim kontejnerima? Gde će da vrše nuždu nego po livadi, ispred naših kuća, lažu da su im postavili WC."

Meštani tvrde da ne misle da su krivi Romi koji je trebalo da dođu kod njih, nego vlast. "Hoće li im dati i pare od kojih mogu da žive? Šta će da rade ovde osim da kradu po našim baštama, možemo tri dana da ih hranimo i šta onda? Što ih ne rasporede po svim mestima. Samo hoće da ih gurnu što dalje od grada. Njima u Beogradu je to leglo zaraze i ruglo, a nama nije."

Kažu i da su ogorčeni zato što im niko ništa nije najavio. "Što prvo nisu došli da pričamo, nego noću doterali kontejnere, a zna se ko noću radi."

"Nas niko ne pita kako živimo. Penzija mi 4000 dinara, ali ne žalim se i ne tražim ništa ni od koga. Komšija živi u onoj straćari pa niko nije došao da mu pomogne. Nisu nam godinama uradili sijalice da mogu deca ulicom da šetaju, a sada napravili osvetljenje za noć."

Meštani na straži kažu da celo selo stoji iza njih, kao i susedno Jakovo, i da su svi spremni da dođu ukoliko se pronese glas da stižu neželjene komšije. Dok je iz parkiranog automobila odjekivao glas Džonija Štulića: "Mi smo ljudi Cigani sudbinom prokleti, uvek neko oko nas dođe pa nam preti…", zazvonio je telefon i pronela se vest da "oni stižu", ali se brzo ispostavilo da je uzbuna bila lažna. Meštani su se povukli u hladovinu, a pored kontejnera su ostali samo policajci.

Linija podele 6
OSPORAVANJA I PODRŠKA: Dragan Đilas

NOVA REŠENJA: Posle vesti iz Boljevaca, stanovnici nehigijenskog naselja u Novom Beogradu odbili su da se tamo presele, a gradska Služba za informisanje je u svom saopštenju navela da je to odbijanje bilo uz obrazloženje Roma da žele da ostanu u centru grada, i da su neke od porodica to i pismeno potvrdile.

Mada niko nije zvanično saopštio da se od smeštaja u Boljevcima odustaje, krenulo se u potragu za novim rešenjem. U nedelju je najavljeno da će Romima iz Bloka 67 biti ponuđeno da deca, stara i bolesna lica budu privremeno smešteni u prihvatilišta u različitim delovima Beograda.

"Ponudićemo im da pređu u te centre, s tim što se oni koji nemaju prebivalište u Beogradu moraju vratiti u one sredine iz kojih su došli u Beograd", rekao je gradonačelnik Đilas i dodao da će grad platiti njihov povratak u te sredine. On je naveo i da nije tačno da su Romi odbili da pređu u Boljevce iz razloga bezbednosti, već zato što kažu da tamo nemaju od čega da žive, a ne žele da se bave poljoprivredom. On je rekao i da je nedopustivo da neko bude ugrožen zbog boje kože, ali i da romska naselja moraju biti raseljena i da o tome nema pregovora ni sa domaćim ni sa stranim institucijama i organizacijama.

Đilas je naveo i da je u naselju u Novom Beogradu srušeno 28 privremenih objekata, i da je samo u 12 bilo stanovnika. "Prema našim informacijama, prvi čovek tog naselja iznajmljuje kućice za po 50 evra. Osim dva mobilna telefona i kombija, ima stan na Čukarici, a sve vreme živi ovde i priča da je predstavnik tih ljudi", kazao je Đilas.

ORGANIZACIJE: "Prvi čovek naselja" Enver Kovači demantovao je Đilasove reči, ali su koplja u naselju počela da se lome i po liniji ko je za Kovačija a ko ne. Doduše, to nije i jedina linija podele, ljudi se dele i na one sa i bez stalne adrese, na one sa juga i one sa Kosova, na one koji tu žive i one koji povremeno dolaze…

Sve te podele bile su i te kako vidljive u ponedeljak 6. aprila, kada je bilo najavljeno da će u podne doći predstavnici gradske vlasti da ponude alternativni smeštaj onima koji su ostali bez krova nad glavom. Ispred naselja je u to vreme bilo prisutno daleko više novinara, predstavnika vlasti, policije i aktivista raznoraznih organizacija nego samih stanovnika.

Dok je tenzija rasla, predstavnici gradske vlasti popisivali su one sa beogradskim adresama, predstavnici partija i organizacija davali izjave medijima, u grupicama su se rasplamsavale diskusije. "Da se napravi spisak ljudi prijavljenih u Beogradu i raseljenih sa Kosova!" "A mi sa juga? Svi mora da se obezbede, ili svi ili nijedan." "Ti si izbeglica, ja sam odavde." "Više je nas iz Niša i Leskovca nego sa Kosova." "Ćuti, ženo, ne znaš o čemu se radi."

Prisutan je bio i impozantan broj predstavnika različitih romskih organizacija sa zvučnim titulama koordinatora, predsednika, zamenika, kao i pojedinaca koji su tvrdili da su došli samo da pomognu. Većina stanovnika naselja je odbijala i samu pomisao da se porodice razdvoje. "Da dam decu u taj smeštaj kao u dom, ne pada mi na pamet."

Unutar samog naselja bilo je nestvarno tiho i pusto. Jedan čovek i dvoje dece prebirali su po razbacanim stvarima. "Nije mi ni do slikanja ni do pričanja, prijatelju. Gde spavamo? Gde stignemo, pod mostom, na buvljaku tamo gde prodajemo. Naiđu mladići iz grada pa nas gađaju flašama, jure nas da nas biju, pobegnemo u žbunje dok ne prođu pa se vratimo. Neće nas ljudi ni tamo u selu, šta da radimo?"

I Romi koji žive u divljem naselju ispod mosta Gazela sa pažnjom i strepnjom prate vesti o onome što se dešava kod Belvila, a komentari su različi. "Pale im kontejnere, sutra će i nas da pale." "Ima i nas svakakvih, ima ko školuje decu i normalan je, ima ih da im se samo sa puta ukloniš. Zbog onih loših nas sve osuđuju." "Kad se pravio onaj Delta, dali im debele pare da se odsele, a oni se samo pomerili, mislili da će im opet dati. Dolazili i ovde neki da pitaju ko će tamo kuću da pravi. Neki su napravili, a ne žive tamo, otišli su samo da uzmu pomoć."

PRESELJENJE I NASILJE: Povodom događaja u Novom Beogradu, mnogi su se setili i ranijih sličnih slučajeva. U julu 2005. godine protestovali su stanovnici novobeogradskog naselja Dr Ivan Ribar zbog odluka Skupštine grada da u Bloku 45 postave kontejnere za stanovanje, namenjene Romima koji žive u kartonskom naselju ispod mosta Gazela. Istim povodom su protestovali i stanovnici Ovče prošle jeseni, a preseljenje nije uspelo ni u jednom slučaju. Ono čega bi se trebalo setiti je i intenziviranje napada na Rome uvek kada se pokrenu priče o raseljavanju. U vreme protesta u Novom Beogradu je za dva meseca bilo četiri pokušaja spaljivanja romskih naselja, na Bežanijskoj kosi je na jednu od romskih kuća bačen Molotovljev koktel, a žitelji su više od nedelju dana bili na meti nepoznatih napadača. Priča da Romi neće van centra ponavljala se u svakoj od tih prilika, mada je ogroman broj Roma i tada tvrdio da bi pristao na bilo kakav smeštaj van njihovih naselja.

Većina Roma iz nelegalnog naselja pored Belvila odbila je ponudu gradskih vlasti da se deca, stare i nemoćne osobe smeste u beogradska prihvatilišta dok pitanje njihovog stanovanja ne bude rešeno. Za razliku od njih, tri majke sa petoro dece iz susednog romskog naselja koje je takođe srušeno pristale su da pređu u Dom za nezbrinutu decu "Drinka Pavlović" na Senjaku. Gradonačelnik je najavio da će nastaviti da radi na rešavanju problema divljih naselja i da neće dozvoliti formiranje novih. On je dodao da se u naselju Kamendin upravo završava gradnja 65 socijalnih stanova namenjenih socijalno ugroženim Beograđanima.

U trenutku kada se ovaj tekst završava, u utorak uveče, rešenje problema nije na vidiku i četrdesetak ljudi će bar još jednu noć provesti na ledini, na kojoj će dočekati i 8. april, svetski dan Roma. Koalicija protiv diskriminacije i partnerske organizacije iz Srbije zatražile su od gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa da "bez odlaganja podnese ostavku zbog grubog kršenja ljudskih prava stanovnika romskog naselja u Novom Beogradu". Predstavnici 43 nevladine organizacije zatražili su od gradskih i republičkih vlasti da se romskim porodicama koje su prinudno iseljene iz Novog Beograda obezbedi alternativni smeštaj, minimalni infrastrukturni uslovi na bilo kojoj lokaciji koja bude izabrana i da im se nadoknadi vrednost uništene imovine. U otvorenom pismu se traži i kažnjavanje svih otvorenih ili prikrivenih akata rasizma, raspirivanja etničke i nacionalne mržnje i netrpeljivosti i reagovanje policije na zaštiti građana romske nacionalnosti.

Svi pominju trajna sistemska rešenja, od kojih je jedno i Nacionalna strategija za integraciju Roma čiji je nacrt usvojen još pre pet godina, a čije je "veoma brzo usvajanje" najavio pomoćnik ministra za ljudska i manjinska prava Petar Antić. Strategija i akcionih planova nije nam manjkalo ni do sada, ali problem je što se malo šta od napisanog realizovalo, i u vreme kada svetska kriza nije bila ni na vidiku. Tek sada će biti teško gradskim vlastima da se nose sa problemom čiji je samo mali deo naselje pored Belvila, i pored odlučnih i optimističkih najava. Još teže je Romima koje niko ne želi pored sebe i koji sami ne mogu da izađu iz začaranog kruga bede u kome žive.

Komentari

Oštra linija podele nastala je i između onih koji podržavaju gradsku vlast i Boljevčane i onih koji su na strani Roma, što se najbolje vidi po mnogobrojnim komentarima koje ostavljaju čitaoci na vesti postavljene na sajtovima medijskih kuća.

Jedni počinju uglavnom sa "nisam nacionalista i rasista ali…", da bi nastavili sa pričama o nehigijeni Roma, krađi struje "zbog koje EPS nama poštenima podiže cenu", sa pitanjima "da li mi koji nemamo stanove treba da postavimo kartonsku kućicu na ulici i ne pomeramo se dok nam država ne da stan", i zgražavanjem nad činjenicom da "oni neće iz centra".

Branitelji negoduju nad činjenicom da deca i žene provode noći na ledini, pitaju zašto se ne ruši svaka divlja gradnja koje ima na svakom koraku, konstatuju da je lako udariti na Rome jer ne mogu da se brane, pitaju kako to da se za Miladina Kovačevića našlo para, a za siromašne ih nema…


Nastajanje naselja

Prema podacima iz istraživanja koje je 2002. godine sprovelo Društvo za unapređivanje romskih naselja, na teritoriji Beograda postoji ukupno 125 romskih naselja, od toga su 44 nehigijenska, a 29 su slamovi sa kućercima sklepanim od svih zamislivih materijala – lima, najlona, kartona, starih železničkih vagona… U većini nehigijenskih naselja u Beogradu, kao i u onom kod Belvila, izmešani su starosedeoci, izbeglice iz Hrvatske, Bosne i sa Kosova, oni koji su vraćeni iz zemalja zapadne Evrope, pečalbari koji iz drugih mesta hrle ka glavnom gradu…


Kako je kod drugih

Poslanik u Evropskom parlamentu i izvestilac za Srbiju Jelko Kacin je na konferenciji za novinare posle sastanka sa ministrom unutrašnjih poslova Srbije Ivicom Dačićem rekao da pitanje raseljavanja nehigijenskih i nelegalnih romskih naselja nije rešeno ni u pojedinim zemljama Evropske unije. "To je veoma teško pitanje i u Slovačkoj i u Mađarskoj, posebno u Mađarskoj imamo ovih poslednjih dana nekoliko teških, tragičnih situacija, imamo ubijanja, ubacivanja bombi u stanove i slično." Kacin je naveo da je romsko pitanje izuzetno osetljivo i dodao da posebno u situaciji finansijske i privredne krize emocije izmiču kontroli i stvari se pogoršavaju.


Iz istog broja

Vreme uspeha

Biznis

Slučaj Dobrica Ćosić

Talog i saveznici

Jovana Gligorijević

Talačke krize

Pregovaranje o životu i smrti

Miloš Vasić

Kriminal – Ubistva koja su potresla zapadnu Srbiju

Poslovi i firme Laze Bombaša

Dragan Todorović

Intervju – Snežana Malović, ministarka pravde

Reforma pravosuđa kao stres

Tatjana Tagirov

Knjige – Turistički vodič kroz sirotinjsko naselje

Grad u gradu

Sonja Ćirić

Vojvodina

Autonomija i drugi interesi

Vera Didanović

Kriza

Vladin paket i socijalni pakt

Milan Milošević

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu