Istraživanje – Klasno-slojna pokretljivost u Srbiji 2012.

Lift u kvaru 1

foto: a. anđić

Lift u kvaru

Upadljivo socijalno raslojavanje u Srbiji. Zatvoreni kanali socijalnog uspona. Društveni slojevi se u većoj meri nego ranije zatvaraju i reprodukuju unutar sebe

Postalo je izlišno pitanje da li je u tranziciji istinita Gundulićeva slika društvenih kretanja: "Tko bi gori, sad je doli", ili je pak tačna ona Krležina: "Tko bi gori, gori ostaje"?

U vremenskom rasponu od samo devet godina socijalna pokretljivost u Srbiji je smanjena, a društveni slojevi se sada u većoj meri nego ranije zatvaraju i reprodukuju unutar sebe: najviši unutar najvišeg, radnički unutar radničkog, srednji unutar srednjeg. To su neke od indicija koje je izneo sociolog Slobodan Cvejić s Filozofskog fakulteta kada je u internoj sociološkoj debati u Institutu društvenih nauka, 1. novembra, prezentovao prve nalaze istraživanja Instituta za sociološka istraživanja "Novi trendovi u klasno-slojnoj pokretljivosti u Srbiji 2012".

Slobodan Cvejić je u tom istraživanju, na osnovu nekih 18 indikatora, identifikovao sedam društvenih slojeva u Srbiji, koji se razlikuju po posedovanju ekonomskog, organizacionog i kulturnog kapitala. Široj javnosti ti sociološki pojmovi možda nisu sasvim poznati, pa treba podsetiti da organizacioni kapital čine: organizaciona kompetentnost, baze podataka, dozvole, ugovori, lojalnost klijenata, kanali prodaje, socijalne veze, konstrukcije i "šeme". Kulturni kapital bi predstavljali obrazovanje, ekspertsko znanje, zvanje, ugled, iskustvo, recepture, licence, brendovi.

Na vrhu hijerarhije su krupni i srednji preduzetnici, viši i srednji direktori, političari (sloj 1 u tabelama), iza njih su mali i mikro preduzetnici, niži direktori, krupni poljoprivrednici (sloj 2), pa slede stručnjaci, pripadnici slobodnih profesija i niži rukovodioci sa univerzitetskim obrazovanjem (3), pa sloj koji čine službenici, tehničari, samozaposleni, slobodne profesije (4), zatim KV i VKV radnici (5), pa nekvalifikovani radnici (6) i poljoprivrednici (7), koje sociolozi po inerciji stavljaju na poslednje mesto, mada bi mogli da se nađu i na stepenici iznad, s obzirom na to da poseduju kakav-takav ekonomski kapital.

Ta sedmočlana slojna šema može biti grupisana u 3 osnovne klase: višu (koju čine pripadnici "biznis kluba" – sloj 1), srednju (koju čine mali privrednici i stručnjaci (2+3) i nižu (u koju spadaju službenici, tehničari, radnički slojevi i sitni poljoprivrednici 4+5+6+7).

Razgovor sociologa povodom tih istraživanja služi da bi se došlo do adekvatne interpretacije nalaza istraživanja. Za uši vašeg hroničara, koji dugo prati sociološka istraživanja, lepe se indicije o tome koliko se način regrutovanja pripadnika viših slojeva bitno i brzo promenio, kako se brzo pokvario lift na gore, koji je u drugoj polovini XX veka obeležio period industrijalizacije, urbanizacije i delimične modernizacije srpskog društva.

Pre socioloških analiza brojke govore same:

Stope ulazne međugranske pokretljivosti u %

Izvor za podatke u tabelama: uporedni podaci iz tri istraživanja: iz ankete Instituta za društvena istraživanja o kvalitetu života 1989. (poslednja kriza socijalizma) – rađenog na kombinovanom kvotnom uzorku od 3660 ispitanika; iz ankete 2003. (deblokada postsocijalističke transformacije) u okviru Projekta socioloških istraživanje u Jugoistočnoj Evropi (SEESSP) – na višeetapnom uzorku od 2997, koja je uporediva sa istraživanjem iz 1989; i iz pomenute ankete 2003. (kriza političkog kapitalizma) na višeetapnom uzorku Instituta za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta BU 2012, koja je uporediva sa 1989. i 2003

 

1. "Biznis klub"

Sloj 1. Krupni i srednji preduzetnici, viši i srednji direktori, političari koji poseduju veliki ekonomski i/ili organizacioni kapital

Godina

Društveni sloj oca
1

1

2

3

4

5

6

7
1989.

3,9

4,9

17,6

15

18,6

9,8

30,3
2003.

29,6

2,1

10,6

14,8

15,5

16,2

11,3
2012.

39,3

0

27

11,2

12,4

2,2

7,9

Pripadnici "biznis kluba", kako ovde improvizovano nazivamo pripadnike sloja 1, koji imaju veliki organizacioni i ekonomski kapital, u 2012. godini su u 39,3 odsto slučajeva deca pripadnika istog tog najvišeg sloja – preduzetnika, direktora ili političara.

Godine 1989. u 30,8 odsto slučajeva tu elitu su činila deca poljoprivrednika.

Tom podatku treba dodati dijagnozu koju je ranije konstatovao sociolog Mladen Lazić, da je period blokirane transformacije u Srbiji od 1989. do 1996. pa i do 2000. bio povoljan za nekadašnju nomenklaturu vlasti, koja je do sredine 90-ih dala dve trećine najvećih preduzimača u Srbiji, što je znatno više nego u drugim postsocijalističkim zemljama, gde je u istom periodu između jedne četvrtine i jedne trećine ekonomske elite došlo iz nekadašnje nomenklature vlasti.

Godine 2012. oni pripadnici ekonomske elite koji potiču iz sloja poljoprivrednika čine samo 7,9 odsto vrha društvene hijerahije.

Sinova NK radnika u tom sloju je 2012. samo 2,2 odsto.

Ta "promena porekla", sudeći po uporednim pokazateljima, izvršena je u prvom talasu tranzicije – do 2003. godine – kada je u istraživanjima uočeno da 28,6 odsto pripadnika tog najvišeg sloja vodi poreklo iz porodica preduzetnika, direktora ili političara, a da je samo 11 odsto njih regrutovano iz sloja poljoprivrednika.

Iz sloja (3) koji, kako smo konstatovali, čine stručnjaci i niži rukovodioci sa univerzitetskim obrazovanjem, dolazi 27 odsto poslovno-političke elite. Trend samoreprodukcije elite kreće se sada, kako konstatuje Cvejić, u "začaranom krugu" između više klase i stručnjaka. Tu se, međutim, pojavljuje problem isključivanja iz visokog obrazovanja slojeva s dna društvene lestvice, a istovremeno i devalvacije kvaliteta obrazovanja.

Zanimljivo je da u političku i poslovnu elitu dolazi veoma malo potomaka malih i mikro preduzetnika (sloj 2), što problematizuje vladajuću tezu o tome da će mali biznis zakonito da se razvije u veliki.

Oni koji dolaze iz sloja (4) službenika, tehničara i nižih rukovodilaca čine 11,2 odsto "društvenog džet-seta".

Broj onih koji u "klub" pristižu iz sloja službenika se, inače, smanjuje (1989. bilo ih je 15 odsto), a smanjuje se i broj potomaka KV radnika (12,4 odsto 2012, a 1989. bilo ih je 18,6).

Najviši društveni sloj se izdvaja, samoreprodukuje i zatvara vrata za pripadnike donjih društvenih slojeva.

2. Mali preduzetnici

Sloj 2. Mali i mikro preduzetnici, niži direktori, krupni poljoprivrednici koji poseduju srednji ekonomski i/ili organizacioni kapital.

Godina

Društveni sloj oca
2

1

2

3

4

5

6

7
1989.

0,8

23,5

7,6

10,6

12,9

9,8

34,8
2003.

1,9

26,7

10,5

16,2

15,2

16,2

13,3
2012.

4,8

16,3

8,7

20,2

21,2

11,5

17,3

Mali i mikro preduzetnici se 2012. najviše regrutuju iz sloja tehničara- službenika (20,29) i KV radnika (21,2), a nešto manje i iz sloja poljoprivrednika (17,3).

Naslednici malih preduzetnika 2012. u manjem procentu nego ranije nastavljaju očev biznis, sada to čini 16,3 odsto njih; godine 1989. činilo je 23,5 odsto, a 2003. čak 26,7 odsto njih. I ta indicija može biti zanimljiva zbog toga što protivreči popularnim sloganima o perspektivama masovne preduzetničke inicijative.

3. Visokoobrazovani

Sloj 3. Stručnjaci, samozaposleni i slobodne profesije i niži rukovodioci sa univerzitetskim obrazovanjem koji poseduju mali ekonomski i/ili organizacioni i veliki kulturni kapital

Godina

Društveni sloj oca
3

1

2

3

4

5

6

7
1989.

3,3

6

25,9

16,1

15,3

9,3

24
2003.

7,6

2,3

26,4

17,8

15,7

12,3

18
2012.

8,4

3,4

29,9

21,3

19,2

5,2

12,6

3. Roditelji stručnjaka su u 29,9 odsto slučajeva pripadnici istog tog (3) sloja. Ta tendencija se 2012. unekoliko pojačava – godine 1989. bilo je 25,9 odsto stručnjaka – dece stručnjaka, a i 2003. bilo je 26,4 odsto takvih slučajeva…

Nešto više od petine onih sa VSS (21,3) ima činovničko poreklo, a nešto manje od petine (19,2 odsto) potiče iz porodica KV radnika.

Broj fakultetlija seljačkog porekla se za dvadeset tri godine prepolovio: 1989. takvih je bilo 24 odsto, a 2012. godine – 12,6.

4. Činovnici

Sloj 4. Službenici, tehničari, samozaposleni, slobodne profesije i niži rukovodioci bez univerzitetskog obrazovanja, koji imaju mali ili nemaju nikakav ekonomski i/ili organizacioni kapital, a imaju mali kulturni kapital

Godina

Društveni sloj oca
4

1

2

3

4

5

6

7
1989.

1,6

4,2

8,2

18,3

23,4

15,7

28,6
2003.

2,8

2,5

5,1

29,6

23,4

17,7

18,9
2012.

3,5

0,7

4,8

32,6

24,5

13,2

20,6

Pripadnici sloja službenika i tehničara su 2012. regrutovani iz sopstvenog sloja u 32,6 odsto slučajeva, što je malo više nego 2003, kada su istraživači izbrojali 29,6 odsto takvih slučajeva.

Godine 1989. najviše ih je dolazilo iz porodica poljoprivrednika (28,6), a sada se udeo onih sa "seljačkim poreklom" smanjio na petinu (20,6 odsto) tog sloja.

Učešće dece KV radnika u činovničkom sloju je 2012. godine 24,5 odsto, što je slično kao 1989. godine (23,4).

U tom sloju najmanje je onih čiji se otac bavio malim biznisom (0,7 odsto)!

5. Majstori

Sloj 5. VKV i KV ne/manuelni radnici, koji su bez ekonomskog i/ili organizacionog kapitala, a imaju mali kulturni kapital

Godina

Društveni sloj oca
5

1

2

3

4

5

6

7
1989.

0,5

3,6

2,3

6

28,6

20,3

38,7
2003.

0,4

0,8

1,5

6,7

36,8

24,5

29,1
2012.

2

0,8

2

9,6

46,2

13,7

25,6

Sloj VKV i KV radnika u 46,2 odsto slučajeva 2012. čine potomci roditelja iz istog (5.) sloja, što je znatno povećanje u odnosu na 2003, kada je takvih bilo 36,8.

Iz porodica poljoprivrednika njih je godine 1989. dolazilo 38,7 odsto, a sada se njihovo učešće smanjilo na četvrtinu (25,6 odsto).

Procenat onih koji vode poreklo iz porodica NK radnika, a koji su prešli KV-VKV sloj, bilo je 1989. 20,3 odsto, a 2012. njihov udeo se bezmalo prepolovio – 13,7 odsto.

6. Proleteri

Sloj 6: PKV i NK ne/manuelni radnici koji su i bez ekonomskog i/ili organizacionog i kulturnog kapitala

Godina

Društveni sloj oca
6

1

2

3

4

5

6

7
1989.

0,2

4,5

0,5

2,8

10,4

27,3

54,4
2003.

0,6

0

0,3

2,7

8,7

46,7

41
2012.

2,3

0,5

2,3

3,3

8,9

51,2

31,5

Polovina (51,2 odsto) NK radnika u godini 2012. su deca NK radnika. Godine 2003. takvih je bilo 46,7 odsto, a 1989. takvih slučajeva je bilo dva puta manje (27,3).

Godine 1989. najviše (54 odsto) NK radnika je regrutovano iz sloja poljoprivrednika, a sada otuda dolazi nešto manje od trećine NK radnika (31,5).

Zanimljiva je i neobična indicija, ako nije neka greška, da 2,3 odsto NK radnika dolazi iz najvišeg sloja!

7. Zemljodelci

Sloj 7. Sitni privatni poljoprivrednici koji imaju zanemarljiv ekonomski kapital, a nemaju organizacioni ni kulturni kapital

Godina

Društveni sloj oca
7

1

2

3

4

5

6

7
1989.

0

1,7

0,1

0,6

2,9

4,6

90,1
2003.

0

0

0

2,5

4,1

9,1

84,4
2012.

1,5

0,4

0,8

4,2

8,8

13

71,4

Dve trećine (71,4) poljoprivrednika 2012. su deca poljoprivrednika, 1989. godine 90 odsto njih je nastavljalo očevo zanimanje, a 2003. njih 84,4 odsto.

Sudeći po Cvejićevom istraživanju iz 2012, u poljoprivredu se vraća 13 odsto potomaka NK, 8,8 odsto KV radnika i 4,2 odsto službenika…

Biće zanimljivo kad te brojke o povratku u "evropsku baštu" budu preciznije razjašnjene, s obzirom na to da je znatan deo radničke klase u socijalizmu pripadao takozvanim radnicima polutanima.

Inače, osim u slučaju Pol Potovog režima, nije zabeležen masovniji povratak na selo, a po jednoj analizi ekonomiste Mihajla Arandarenka, sadašnja poljoprivreda u Srbiji angažuje za trećinu više radne snage nego što bi se moglo očekivati za sadašnji nivo poljoprivredne proizvodnje.

MATERIJALNI POLOŽAJ: Ako se materijalni položaj ocenjuje brojkama od jedan do pet, stanje u 1989. grafički dobro može biti prikazano dijagonalom, koja gornjim delom pokazuje da je najviše pripadnika najvišeg sloja u najboljem položaju – 42,2 odsto pripadnika "biznis kluba" (1. sloja) bilo je u solidnoj četvrtoj grupi, a 32,3 odsto u najboljoj, petoj.

Na drugom kraju dijagonale pokazivalo bi se da je 34 odsto NK radnika u najgoroj prvoj, a 53 odsto u onoj odmah iznad nje. Slično bi bilo i kod poljoprivrednika: 41,7 odsto u prvoj (najgoroj), a 44 odsto u drugoj.

Grafički prikaz materijalnog položaja slojeva 2012. bi dijagonalu povlačio samo u gornjem delu hijerahije: 27,5 odsto biznismena je u najboljoj, petoj, 35 odsto u solidnoj četvrtoj, 38,8 odsto stručnjaka je u prilično slaboj drugoj, a 33 odsto u srednjoj trećoj kategoriji.

U četiri donja sloja ocena materijalnog položaja koncentriše se ka granici siromaštva, u dve najgore grupe: 33,9 odsto službenika je u najgoroj prvoj, a 50 odsto u drugoj; 40,1 odsto KV i VKV radnika je u prvoj i 46,6 odsto u drugoj; 44,3 odsto poljoprivrednika je u prvoj i 43 odsto u drugoj; dok je čak 61 odsto NK radnika u najgoroj prvoj, 31 odsto u drugoj.

U grupi s najboljim položajem pored biznismena i političara je 10,5 odsto pripadnika sitnih preduzetnika, samo 4,1 odsto stručnjaka, minimalnih 0,6 odsto činovnika, 0,2 odsto VKV radnika…

Kompozitni indeks imovine, prihoda i potrošnje pokazuje da se naniže kreću svi slojevi osim pripadnika najvišeg sloja "biznis-kluba" (1), koji se 2012. zadržavaju na nivou na kome su bili 2003.

Vidljiv je trend dodatnog klasnog zatvaranja, a povećana je stopa silazne pokretljivosti izazvane ekonomskom krizom i negativnim rastom, ukazuje Cvejić. Osiromašenje se uočava među poljoprivrednicima, radnicima bez škole, ali i preduzetnicima u sitnim firmama.

Sloj nekvalifikovanih radnika je marginalizovan.

Treba imati u vidu da je u pomenutom istraživanju socijalnog porekla pripadnika društvenih slojeva penzionerima i nezaposlenima pripisan poslednji klasni položaj pre ulaska u penzionerski status ili u stanje nezaposlenosti. To može značiti da bi slika promena strukture društvenih slojeva u Srbiji izgledala dramatičnije kad bi se izdvojili oni koji bi po kriterijumima nekih sociologa bili ispod-klasa (underclass).

Stopa radne aktivnosti građana Srbije je ispod 45 odsto, imamo samo 1,2 zaposlena na jednog penzionera, a znatan broj zaposlenih ne može da živi na minimumu bez pomoći državnog budžeta.

Među onima koji zavise od pomoći države ima i gradskog i seoskog stanovništva, i mladih i starih i obrazovanih i neobrazovanih, i nezaposlenih i zaposlenih koji ne mogu da žive od zaposlenosti, koje porodice uglavnom nemaju mogućnost da izdržavaju.

Interpretacija tog istraživanja još nije urađena, a biće svakako zanimljivo videti kakve moguće političke i socijalne posledice mogu imati očito duboke promene slojne strukture u Srbiji.

Todor Kuljić, sociolog s Filozofskog fakulteta, u jednom radu uočava kako je uz odbacivanje komunizma odbačena najvažnija tekovina socijalističkih revolucija, vertikalna društvena pokretljivost, i kako je napravljen korak nazad ka divljem kapitalizmu i nesputanoj konkurenciji privatnih posednika, uz rast socijalnih nejednakosti i konfliktnosti koja proističe iz privatizacije. Za razliku od zapadne Evrope, konstatuje on, u zemljama bivšeg socijalizma nema socijalne države koja bi ublažavala bedu i siromaštvo širokih slojeva, pa je socijalno nazadovanje i ubrzano raslojavanje – upadljivo.

Iz istog broja

Stanje u društvenim naukama (2)

Pišu sami sebi o sebi

Dušan Pavlović, Univerzitet u Beogradu, Fakultet političkih nauka; Branko Urošević, Univerzitet u Beogradu, Ekonomski fakultet

Intervju – Miloš Milovanović, pomoćnik ministra poljoprivrede

Koliko košta poljoprivreda

Zoran Majdin

Politika afera

Mlaćenje prazne slame

Miloš Vasić

Priča o Razvojnoj banci Vojvodine

Tuča oko posrnule banke

Dimitrije Boarov

Portret savremenika – Jovan i Milan Krkobabić

U ime oca i sina

Momir Turudić

Promena gradske vlasti iz ekonomskog ugla

Cena »gradskog rata«

Dr Zoran Đorđević

Prekomponovanje vlasti

Opsada Beograda

Zora Drčelić i Dokumentacioni centar "Vreme"

Svi brojevi Vremena na jednom mestu!>

Pogledajte arhivu