Zdravstvo

Lekovi na tender 1

foto: vreme

10. 4. 2013. / 14.23

Lekovi na tender

"Posle drugog ili trećeg odbijanja pacijent će prestati da dolazi i okrenuće se privatnim apotekama, koje lekove i medicinska pomagala mogu slobodno da nabavljaju na tržištu, odnosno da ih u svojim vitrinama imaju u rekordnom roku. Tenderski postupak koji traje osam dana ne postoji, baš kao ni šansa da pod tim uslovima mi budemo konkurentni na tržištu", naglašava direktorka Apoteke "Beograd"

Mesecima najavljivan kao novo i efikasnije oružje u borbi protiv korupcije, Zakon o javnim nabavkama, koji je stupio na snagu 1. aprila, uspeo je do sada da izazove uglavnom konfuziju i revolt.

Prve su reagovale ustanove kulture upozorenjem da novi zakon ugrožava njihov rad, a prošle nedelje u red nezadovoljnih stale su i državne apoteke.

Istoga dana kada je Zakon stupio na snagu najveća apotekarska ustanova u zemlji, "Apoteka Beograd", obustavila je naručivanje novih lekova sa liste Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) i pomagala koja se izdaju na nalog. Neki pacijenti su nestašicu već osetili na svojoj koži, a državne apoteke upozoravaju da je to tek početak. Ukoliko budu morale da sprovode javne nabavke to će ih, kako ističu, dovesti u neravnopravan položaj u odnosu na privatnike, izazvati nestašicu lekova i mnoge od njih primorati da stave ključ u bravu.

PROCES: Ovakav sled događaja objašnjava se time što Zakon predviđa tenderski postupak koji može da traje i po dva meseca i što, izgleda, nikome nije jasno kako da Zakon pravilno sprovede u praksi, a da time ne ugrozi poslovanje. Međutim, privatne apoteke, koje od pre tri meseca takođe mogu da izdaju lekove na recept i ta sredstva kasnije refundiraju u RFZO-u, ne podležu Zakonu o javnim nabavkama i lekove i dalje mogu da nabavljaju slobodno na tržištu.

"Samim tim što su u sistem finansiranja iz Fonda ušle i privatne apoteke, mi smo bačeni na tržište", kaže za "Vreme" direktorka "Apoteke Beograd" Dragana Simić. "Suočeni sa potencijalnom nekonkurentnošću, mi se od decembra prošle godine, kada je Zakon ušao u skupštinsku proceduru, obraćamo Upravi za javne nabavke i nadležnim ministarstvima, tražeći odgovore na najkonkretnija moguća pitanja. Do danas nismo dobili nijedan odgovor"

Jedno od tih pitanja, objašnjava ona, jeste kako uskladiti dinamiku promena na pozitivnoj listi lekova Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje sa sprovođenjem tenderske procedure.

Naime, pre nego što raspiše tender, naručilac (u ovom slučaju, državna apoteka) mora da napravi plan nabavke i da obezbedi sredstva kojima će je platiti. Kada donese odluku o pokretanju postupka, naručilac imenuje komisiju u kojoj kao član mora biti i jedno pravno lice. Sledeća faza je prikupljanje ponuda, što može da traje tridesetak dana (zavisno od vrste postupka). Nakon otvaranja ponuda tenderska komisija ima rok od 25 do 40 dana da odluči o dodeli ugovora. Ukoliko bude nezadovoljnih, oni imaju rok od deset dana nakon donošenja odluke o dodeli ugovora da ulože žalbu Republičkoj komisiji za zaštitu prava. Dalji tok i trajanje postupka zavisi od njihove odluke. U pitanju su, dakle, bar nedelje, ako ne i meseci.

S druge strane, pozitivna lista lekova RFZO-a menja se nekoliko puta godišnje. Od trenutka kada Fond uvede nove lekove na pozitivnu listu, ta odredba počinje da se primenjuje osam dana od objavljivanja u "Službenom glasniku" i istog momenta lekari mogu da ih prepisuju na recept, a pacijenti sa tim receptima da odu do obližnje apoteke – državne ili privatne.

"Apoteke imaju ugovornu i zakonsku obavezu da izdaju lek koji je napisao lekar na lekarskom receptu. Samo u slučaju izrazitih nestašica leka na tržištu pacijentu smemo da izdamo paralelu, i to pod uslovom da damo paralelu (odnosno isti lek drugog proizvođača) koja je iste ili niže cene u odnosu na lek koji je lekar prepisao. Pacijent koji kod nas ne nađe lek, ima sva prava da ga potraži i dobije u drugoj državnoj ili privatnoj apoteci. I šta reći pacijentu koji je došao sa receptom za lek koji nemamo? ‘Izvinite, lek još nemamo, ali raspisali smo tender, svratite drugi put.’ Posle drugog ili trećeg odbijanja pacijent će prestati da dolazi i okrenuće se privatnim apotekama, koje lekove i medicinska pomagala mogu slobodno da nabavljaju na tržištu, odnosno da ih u svojim vitrinama imaju u rekordnom roku. Zakon nas, dakle, praktično stavlja u situaciju da u roku od osam dana izmenimo finansijski plan i plan javnih nabavki, da se postaramo da sve to prođe upravni odbor i da sprovedemo tender, ako bismo lek hteli i mogli da dobijemo kada i privatne apoteke. Tenderski postupak koji traje osam dana ne postoji, baš kao ni šansa da pod tim uslovima mi budemo konkurentni na tržištu", naglašava Simić.

SPECIFIKACIJA: Drugi problem, kako objašnjava sagovornica "Vremena" je kako formulisati nabavku. Po Zakonu, tender je moguće sprovoditi samo ako se navede generički naziv leka. Tako će na svakom tenderu koji državna apoteka napiše za ibuprofen, na primer, moći da odabere ibuprofen od samo jednog proizvođača, dok će privatne apoteke moći da imaju i po pet paralela istog leka i tu se opet vraćamo na podudarnost sadržaja na polici sa lekarskim receptom.

Ni tu, međutim, nije kraj. Da bi Zakon bio poštovan, državne apoteke dužne su da prilikom donošenja odluke o sklapanju ugovora favorizuju domaće ponuđače, pa makar oni bili i skuplji od onih iz inostranstva, dok privatne apoteke i dalje imaju slobodu da odlučuju na osnovu potražnje i cena ponuđača.

Kad se sve sabere i oduzme, državnim apotekama prete siromašniji asortiman, nezadovoljni pacijenti i nerentabilno poslovanje. Rezultat toga moglo bi po rečima sagovornice "Vremena" biti i zatvaranje manjih apoteka, posebno u prigradskim naseljima, koje i inače ne posluju dobro, a koje se godinama održavaju prelivanjem sredstava iz ostalih apoteka u lancu. Gašenje malih apoteka značilo bi ne samo manju dostupnost zdravstvene zaštite već i smanjenje broja zaposlenih.

Da bi se izbegli svi scenariji od kojih strahuju, državne apoteke su još pre nego što je novi zakon stupio na snagu zatražile od vlade da budu izuzete iz procesa javnih nabavki do sprovođenja centralizovane javne nabavke, koja bi trebalo da počne naredne godine. Poslednja informacija je da bi do kraja nedelje Apoteka "Beograd" trebalo da dobije dodatna tumačenja nadležnih kako da organizuje tendere. Dok se to ne razjasni, ova ustanova – neće naručivati lekove.

Iz istog broja

Politički maniri

Ostavke i prazne puške

Momir Turudić

Pregovori, Kosovo i Evropska unija

Devedeset šest sati Državnog vrha

Filip Švarm

Haški tribunal u Ujedinjenim narodima

Korak nazad za pomirenje

Tatjana Tagirov

Na licu mesta

Masakr u Velikoj Ivanči

Mirko Rudić

Presek stanja ekonomije

Drži bure vodu

Radmilo Marković

Reagovanje

Razgradnja roda

Ivan Milenković

Intervju – Dušan Bajatović, generalni direktor »Srbijagasa«

Otporan sam na pritiske

Dimitrije Boarov

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu