Srbija i Kosovo

Lavirinti produžene krize

...koja se komplikuje. Masovni protest i teški neredi, serija demonstracija i incidenata, oštre diplomatske note, srpski ministri na Kosovu, sporovi na temu "raditi ili mitingovati", Rusi u Beogradu

Posle proglašenja nezavisnosti Kosova u Srbiji traje kriza o čijoj se dubini i trajanju još nagađa.

Lavirinti produžene krize 1
HRAM SVETOG SAVE: I haos u Kneza Miloša ulici

Uvećana

"Svet čeka da vidi da li su demonstracije od četvrtka (21. februar) bile poslednja erupcija besa u Srbiji ili prvi potres u novom balkanskom zemljotresu. Velika razočaranost, čak i najviše prozapadno orijentisanih Srba, nagoveštava da pomirenje posle proglašenja nezavisnosti Kosova neće biti jednostavno", piše "Njujork tajms". U reportaži se citira i jedna Beograđanka kako uz kiseo osmeh primećuje da su posle paljenja ambasade u Beogradu Amerikanci rekli da će se žaliti Savetu bezbednosti.

PROTEST: U četvtak 21. februara uveče u Beogradu je i bio masovan miran protest i došlo je do eskalacije nasilja. Događaji su tekli u dva toka. Jedan čini veliki protestni skup pred Domom Skupštine čiji je moto bio "Kosovo je Srbija" i "Kosovo je srce Srbije". Procene se kreću od 250.000 (Gradski centar za obaveštavanje i javljanje pred početak mitinga) do pola miliona učesnika (MUP Srbije, po okončanju mitinga i ostalih događaja). U svakom slučaju, prostor od Tašmajdana do Terazija bio je te večeri ispunjen učesnicima protesta, a u toku mitinga Tomislav Nikolić je tvrdio da je deo učesnika još zaglavljen na Brankovom mostu.

Patos nacionalne i patriotske retorike i himna Knjaza Nikole: "Onamo, ‘namo, za brda ona, da viđu Prizren Dušanov grad." Govornici: od premijera Vojislava Koštunice, preko radikala Tomislava Nikolića, premijera Republike Srpske Milorada Dodika i vođa srpskih partija iz Crne Gore. Predsednik Srbije Boris Tadić je tog dana bio u iznenadnoj poseti Rumuniji koja nije priznala Kosovo, ali je mitingu prisustvovao predsednik skupštine Oliver Dulić i ministri iz DS-a.

Protest je nastavljen molebanom u hramu Svetog Save na Vračaru koji je držao mitropolit Amfilohije Radović. Masa se od Doma Skupštine Srbije do Svetosavskog hrama na Vračaru kretala Bulevarom, Beogradskom ulicom, preko Slavije. Putanja je, kako izgleda, bila određena s namerom da ne vodi pored ambasada.

NEREDI: Ipak, teški neredi su se za vreme molitve zbili u ulici Velikog Miloša, tokom te protestne šetnje i tog molebana i veoma dirljivog koncerta kosovskih pesama u tim trenucima u jezivom kontrapunktu s događajima koji su se odvijali nekoliko stotina metara dalje. Ambasada Turske, koja se nalazi u blizini mesta održavanja protesta, bila je poprište sukoba. Policija se sukobila s izgrednicima još u toku trajanja govora na samoj ivici mase. Demonstranti su tu zapalili tursku i istakli srpsku zastavu.

Uglavnom mlađi demonstranti izazvali su malo kasnije požar u američkoj ambasadi, u kojoj su se u toku napada nalazili samo marinci koji je obezbeđuju. Pored američke, demonstranti su oštetili ambasadu Hrvatske, a oštećeni su policijski punktovi ispred ambasada Velike Britanije, Belgije i Bosne i Hercegovine. Policija je branila i prilaz ranije napadnutoj ambasadi Slovenije, džamiju na Dorćolu i ambasadu Albanije.

Požar je izazvan i u Mekdonaldsovom restoranu na Slaviji i tu je bilo potencijalno najopasnije žarište, jer su izgrednici bili sasvim blizu mirnih učesnika mitinga koji su na video-bimu gledali prenos molebana u Svetosavskom hramu i mogla je lako da nastane panika sa svim posledicama.

U trenutku napada, kod američke ambasade policije nije bilo i ona je tamo intervenisala 45 minuta posle početka nasilja. Nije objašnjeno, a nije ni jasno zašto je policija na tom mestu kasnila sa intervencijom, sem ako neko odgovoran nije hteo da uznemirava premijera tokom molitve.

Grupa demonstranata počela je da se okuplja i na Novom Beogradu oko zgrade TRV B92 i Merkatora, ali ju je policija razbila.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije saopštava da je u neredima povređeno 130 osoba – 78 građana i 52 policajca – i da su privedene 192 osobe.

POLEMIKE: Moglo bi se reći da je Beograd u petak 22. februara počeo da vida rane od samopovređivanja posle mitinga "Kosovo je Srbija". Uglavnom su vođene polemike o tome da li je i zašto u senci nasilja ostao miran protest pola miliona ljudi. Posle osude napada na američku i još nekoliko ambasada iz Saveta bezbednosti UN-a, iz Evropske unije i iz Rusije u Beogradu se izražava neraspoloženje i zbog toga što se poruka mirne većine izgubila u slikama nasilja.

Razgoreva se i politička polemika o tome da li je trebalo organizovati rizičan skup. Lider Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak je optužio premijera Koštunicu da je direktno odgovoran za nerede na ulicama Beograda, a portparol DSS-a Ristivojević je kontraoptužio Čanka – za mržnju prema Srbiji.

Sam premijer je u petak 22. februara izjavio da je, na nesreću, izgubljen i jedan ljudski život, a da nasilje i rušenje najdirektnije nanose štetu borbi za očuvanje državnih i nacionalnih interesa. Predsednik Tadić je najpre pozivao na mir i uzdržanost, a zatim je povodom izgreda zatražio izveštaj od odgovornih institucija i za utorak 26. februara sazvao Savet za nacionalnu bezbednost, koji je zasedao u trenutku nastanka ovog teksta.

Ne bi se moglo reći ni da se na mitingu u četvrtak 22. februara, koji je organizovala vlada, izduvalo kipuće nezadovoljstvo. Ono je dobilo i jednu novu ikonu, nastradalog studenta Zorana Vujovića.

Sudeći prema nekim medijskim izveštajima, porodica tragično nastradalog Zorana bila je izložena nasilju, njegova prababa, 80-godišnja starica masakrirana je u svom stanu u Prištini 1999. Da li je tihi crv tinjajuće osvete malo gurnuo tog mladića u tragediju, ili svako naše dete može da podlegne onoj gorljivoj, najlakše je reći huliganskoj kolektivnoj nepromišljenosti navijačke grupe. Sahranjen je u Novom Sadu u utorak 26. februara uz prisustvo više hiljada ljudi. Protest studenata u Kosovskoj Mitrovici u ponedeljak 25. februara počeo je minutom ćutanja za Zorana Vujovića…

SERIJA: Demonstracije su počele da se umnožavaju pre ovog skupa: pojedinačni incidenti zabeleženi su u ponedeljak 18. februara i u Beogradu, Nišu, Smederevu i Kikindi. Posle beogradskog mitinga protestuje se u Kosovskoj Mitrovici, Kragujevcu, Valjevu i Kraljevu. Protestima se pridružuju članovi Udruženja književnika Srbije. U Kosovskoj Mitrovici nastavljeni su i protesti radnika mitrovačkog okružnog i opštinskog suda koji su 1999. proterani sa posla. Tražili su da se vrate na radna mesta koja su napustili 11. avgusta 1999. godine i da te pravosudne institucije pređu pod ingerenciju Ministarstva pravde Srbije. Protesti Srba u dijaspori održani su u Parizu, odmah po proglašenju kosovske nezavisnosti, a zatim sledećeg vikenda 8000 gastarbajtera demonstrira u Beču, gde je bilo incidenata, zatim u Berlinu, Štutgartu, Ženevi, Torontu, Briselu, Čikagu. Protesti različitih političkih grupa zabeleženi su i u Moskvi i Atini…

Protestni skup održan je preko vikenda u Podgorici, kažu da je okupio oko 50.000 ljudi. U Banjaluci se na Trgu Krajine održava serija skupova, a 26. februara posle demonstracija više od deset hiljada ljudi, ponovo incident: grupa demonstranata kreće ka američkom konzulatu koji čuvaju jake policijske snage. Dolazi do sukoba demonstranata s policijom.

Na administrativnoj liniji s Kosovom serija incidenata. Uz podršku veće grupe ljudi iz opštine Zubin Potok 22. februara zapaljeni su granični objekti u mestima Brnjak i Jarinje 50 kilometara severno od Kosovske Mitrovice na putu prema Kraljevu, a upaljeni su i automobili UNMIK policije.

U ponedeljak 25. februara došlo je do konflikta i na prelazu Mutivode (35 kilometara severoistočno od Prištine, na putu prema Kuršumliji) gde je povređeno devetnaest pripadnika KPS-a i pet civila, kada je oko 250 vojnih rezervista iz Medveđe, Kuršumlije, Lebana i Leskovca, kao i raseljena lica sa Kosova i Metohije, kamenicama zasulo policiju sa kosovske strane.

Izveštaji iz Merdara, šest kilometara severoistočno od Podujeva, u petak 22. govore o napetosti posle odluke KFOR-a da blokira prelaz i ne dozvoli autobusima iz centralne Srbije prolaz ka Mitrovici. U pojedinim izveštajima zapaža se u Mitrovici jedna grupa mlađih demonstranata koja podseća na one koji su se u Beogradu u četvrtak 21. ponašali agresivno.

SPOR I PLAN: Između Tadićeve i Koštuničine stranke ima razlika u gledanju na taj događaj, kao i o upotrebi protesta građana u komplikovanom kontekstu. Demokrate i G17 plus (Mlađaan Dinkić, Božidar Đelić) uz parolu "treba raditi, a ne mitingovati", naglašavaju da Srbija ne sme da žrtvuje ekonomske interese i da rizikuje da je napuste strani investitori. Ne izgleda, ipak da su razlike u vladajućoj koaliciji tolike da bi se sada govorilo o nezaustavivoj krizi.

Sporovi su se videli tokom održavanja beogradskog mitinga, ali ne u diplomatskim i institucionalnim potezima koje srpska država povlači: predsednik Srbije Tadić je 18. februara u obraćanju Savetu bezbednosti UN-a naglasio da Srbija nikada neće priznati nezavisnost Kosova, a da države koje bi priznale nezavisnost srpske pokrajine preuzimaju odgovornost za eventualno novo etničko čišćenje Srba. Ministar spoljnih poslova Jeremić u utorak 19. februara u Beču govori veoma oštro na sednici Saveta OEBS-a, a zatim i na sednici Saveta Evrope. Ti saveti zasedaju na zahtev Srbije.

OŠTRE NOTE: U Srbiji se, kako je i najavljeno, reaguje na proglašenje kosovske nezavisnosti. Kako je koja država priznavala Kosovo, srpska vlada je nalagala ambasadorima da se u roku od 48 časova vrate u Beograd na konsultacije. Očekuje se da će ambasadori biti povučeni i iz drugih zemalja koje to budu učinile. U utorak je došla vest da će devetnaesta zemlja biti Poljska, koja donosi odluku uz sporove u državnom vrhu. Premijer Koštunica tokom posete Dmitrija Medvedeva Beogradu izjavljuje da neće biti normalizacije odnosa sa onim državama koje su priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, sve dok one ne ponište takve svoje odluke.

Poseti potpredsednika Vlade Ruske Federacije i predsedničkog kandidata Dmitrija Medvedeva i ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova Beogradu u ponedeljak dat je prvorazredan značaj. Potpisivanje sporazuma Gasproma i Srbijagasa upriličen je u Belom dvoru na Dedinju. Ruski gosti su se sreli i s predsednikom i s premijerom, a bili su u hramu Svetog Save i u Pančevu. Sve ulice kojima su gosti prolazili bile su pod policijskim obezbeđenjem i zatvorene za saobraćaj na način koji u Beogradu nije odavno viđen.

Po okončanju razgovora Medvedev je rekao da će Rusija i Srbija nastaviti zajedničku politiku u vezi s Kosovom i da ruska strana polazi sa stanovišta da je Srbija jedinstvena država čija se jurisdikcija proteže na čitavu svoju teritoriju i da će se Rusija držati tog principijelnog stava.

U ovoj prilici nije precizirano šta to tačno znači. Može se pretpostaviti da će Srbija i Rusija nastojati da spreče da Kosovo dobije članstvo u Ujedinjenim nacijama, OEBS-u i Savetu Evrope. Ranije je i iz srpskih i iz ruskih izvora nagovešteno da će Rusija braniti pravo kosovskih Srba da ne priznaju suverenizaciju Kosova. Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov izjavio je da Rusija čini sve da se ne dopusti izbijanje nasilja na teritoriji Kosova i Metohije i u srpskim enklavama u pokrajini.

Skupština Srbije potvrdila je u ponedeljak uveče 18. februara vladinu odluku od 14. februara o poništavanju protivpravnog proglašenja te nezavisnosti, kao akta narušavaja suvereniteta i teritorijalne celovitosti Srbije zajemčene Ustavom Srbije i Poveljom UN-a.

Dok se nastavljaju protesti Srba u Kosovskoj Mitrovici, ministri srpske vlade poslednjih dana učestalo borave na Kosovu. U utorak pre podne tamo je bio ministar finansija Mirko Cvetković (obišao i filijale Poreske uprave i Uprave za trezor, koje su bile smeštene u Beogradu, a po najavi u Kosovskoj Mitrovici). Više se ne krije da oni nastoje da srpske sredine na Kosovu institucionalno vežu za prosvetni, ekonomski, socijalni, pa i poreski sistem Srbije. Spor postoji o tome da li Srbija treba da nastavi da plaća kosovski međunarodni dug. Ministar Dinkić predlaže da Srbija prestane da plaća taj dug i da ga usmeri u razvoj srpskih enklava. Drugi misle da bi otplata duga bila menica na osnovu koje bi se mogla tražiti oteta srpska imovina. S druge strane stiže odgovor da je ona već prodata. Izgleda da ima pokušaja da se uspostavi kontrola bar nad imovinom u srpskim enklavama, a u nju spada i deo Trepče.

Lavirinti produžene krize 2
MINISTAR NA KOSOVU: Slobodan Samardžić

Srpski zvaničnici ne priznaju evropsku misiju EULEX, čije se raspoređivanje najavljuje za sledeća četiri meseca, a tvrde da će sarađivati sa KFOR-om, sa kojim vojska Srbije komunicira redovno i sa UNMIK-om sa kojim ima nesporazuma i za koga se u Beogradu zna da priprema ubrzanu predaju nadležnosti kosovskim albanskim vlastima.

Havijer Solana u ime Unije i Jap de Hop Shefer u ime NATO-a istovremeno ispoljavaju uverenje da će Evropska unija i NATO preuzeti kontrolu nad celim Kosovom. Iz američkog Stejt departmenta ponovo saopštavaju da Kosovo više nikada neće ponovo biti deo Srbije uz naglasak da će Vašington nastaviti da radi na tom pitanju sa Beogradom i Rusijom…

Šef UNMIK-a Joahim Riker je u nedelju 24. uveče najpre zabranio ulazak na Kosovo ministru za KiM Slobodanu Samardžiću, ali mu je kasnije, posle celonoćnih pregovora, u ponedeljak 25. februara pre podne ipak dozvolio da obiđe srpske sredine na Kosovu. Uslov je bio da Samardžić s Rikerom prvo obavi razgovor. Tokom tog razgovora nije postignut konkretan dogovor. Riker je rekao da je UNMIK posebno nezadovoljan Samardžićevom izjavom u kojoj je on napad na dva granična punkta na severu Kosova ocenio nesrećnim, ali legitimnim činom. Posle razgovora Riker izjavljuje da nije potpuno zadovoljan Samardžićevim odgovorom i da mu dalje nije jasno da li Vlada Srbije priznaje UNMIK-ov mandat na Kosovu. Ministar Samardžić objasnio je nešto kasnije da je zvanični Beograd protiv nasilja, a da je nasilje učinio onaj koji je prekršio međunarodno pravo.

Istovremeno na Kosovu su boravili ministri Zoran Lončar (u Ranilugu u Kosovskom Pomoravlju razgovarao je sa direktorima osnovnih i srednjih škola i predškolskih ustanova, a posetio je i istureno odeljenje Filozofskog fakulteta Univerziteta u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici, kao i Visoku školu strukovnih studija za obrazovanje i vaspitanje) i Saša Dragin (potpisao ugovor o izradi projekta za zaštitu životne sredine na severu Kosova i najavio da će i ubuduće programi iz oblasti zaštite životne sredine u pokrajini biti finansirani sredstvima resornog ministarstva).

Sve u svemu, kakav može biti ishod?

Teško je prognozirati, a još ima osnove za strepnju da nastavak liči na priču o neizvesnosti koju nosi prevrtljivost sudbine s kraja filma Charilie Wilson’s war. U trenutku povlačenja sovjetskih trupa iz Avganistana u Vašingtonu otvaraju šampanjac oni koji su oružjem snabdeli talibane. Jedan agent pokušava da smiri euforiju sledećom pričom: U jednom indijskom selu dečaku su za 12. rođendan poklonili konja. Celo selo se radovalo što će dečak jahati konja, a učitelj zena kaže: "Videćemo!" Nešto kasnije dečak padne s konja i teško se povredi i svi su tužni zbog toga. Učitelj zena kaže: "Videćemo." Izbije rat i svi zdravi mladići odu u rat i stradaju, a povređeni dečak ostane u selu. Učitelj zena opet kaže: "Videćemo!"

Iz istog broja

Crna Gora

Bratski u oko

Nikola Dončić

Ruska državna televizija uvredljivo o Đinđiću

Odgovorna je »budala«

V. Didanović

Zemlja ljudi

Dva puta rođeni

Momir Turudić

Administrativna linija – Jarinje

Demonstranti i protestanti

Prvoslav Karanović

Opasna uopštavanja

Šta vole mladi

Tamara SkrozzaAntrfile: Jovana Gligorijević

Portret savremenika – Dragan Džajić

Alfa i Delta

Slobodan Georgijev

Vreme uspeha

Biznis

Slobodan Georgijev

Intervju – Verner Kister, predsednik Upravnog odbora kompanije Sunoko

Ušećerena Evropa

Zoran Majdin

Smrt Zorana Vujovića

Ko je povukao policiju

Miloš Vasić

Problemi s priznavanjem Kosova – Makedonija

Između čekića i nakovnja

Siniša Stanković, novinar skopskog nedeljnika "Globus"

Svi brojevi Vremena na jednom mestu!>

Pogledajte arhivu