Dosije – Turizam u doba korone

Košmar koji traje 1

SRPSKO MORE 2020: Zlatibor

foto: tanjug / filip krainčanić

27. 5. 2020. / 19.42

Košmar koji traje

Da li će turisti koji su navikli na more da se preorijentišu na Srbiju? I da li će vaučeri i tri minimalca biti dovoljni da se barem delom spasu što turistička sezona, što zaposleni i poslodavci u ovom sektoru

Delovalo je da će turizam u Srbiji imati najuspešniju sezonu "u novijoj istoriji". Ova grana privrede je i inače rasla od 2013. godine, kada je zabeleženo 6,6 miliona noćenja, ali je rast ubrzan od 2017. godine. Od 3,09 miliona dolazaka i 8,33 miliona noćenja u Srbiji 2017, za samo dve godine došlo se do rekordne 2019, sa 3,69 miliona dolazaka (pola domaćih gostiju, pola stranih) i 10,1 milion noćenja (oko šest miliona domaćih i četiri miliona stranih turista).

Početkom nove, 2020. godine, izgledalo je da će ovaj rekord s lakoćom biti nadmašen: u februaru ove godine zabeleženo je oko 730.000 noćenja, maltene koliko ih je bilo 2019. u aprilu (776.000). No, februar je označio kraj bajke i početak košmara u turizmu – kako domaćem tako i na globalnom nivou – a još nema naznaka kada će taj košmar da prođe. Već 20. marta je ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić izjavio da je "ova turistička sezona izgubljena".

Kako ćemo videti, pojedine procene idu i dotle da bi turizam mogao da počne da se oporavlja tek od sledeće sezone, odnosno od marta 2021. A i to ukoliko "drugi talas" epidemije korona virusa ne pomrsi konce.

Prema prognozama Svetske turističke organizacije (UNWTO), međunarodni turizam bi mogao da padne za između 60 i 80 odsto u odnosu na prošlu godinu. "Pandemija korona virusa je najgora kriza sa kojom se međunarodni turizam suočio od početka beleženja prvih rezultata (1950)", procenjuje UNWTO. Najgore su pogođeni Azija i Pacifički region sa 33 miliona dolazaka turista manje. Odmah iza je Evropa, piše UNWTO.

Ukoliko se ostvari najblaži scenario (pad od 60 odsto), odnosno ukoliko se međunarodne granice otvore i putovanja olakšaju od jula, to bi značilo da će gubici u turizmu biti oko 910 milijardi dolara, procenjuje UNWTO. Ako restrikcije potraju do decembra, pad će biti oko 80 odsto, sa gubicima od 1,2 biliona dolara.


KATAKLIZMA TURIZMA

A koliku je štetu turizam pretrpeo u Srbiji, do sada? Prema računici Georgija Genova, direktora Poslovnog udruženja hotelijera i restoratera Srbije (HORES), već smo blizu brojke od 300 miliona evra štete.

"Mi smo sračunali da je 230 miliona evra samo neostvareni prihod od hotelskih gostiju, od toga je 130 miliona evra vezano za noćenja u hotelima, a ostalo je potrošnja u restoranima", kaže Genov za "Vreme". Objašnjava i dalju računicu: "Prosečna potrošnja stranog gosta u Beogradu za gastronomske usluge, za suvenire i zabavu, noćne klubove i diskoteke je oko 69 evra. Ako dodamo saobraćaj, a to je oko 20 odsto od vrednosti noćenja, odnosno još 26 miliona evra, ako dodamo događaje, svadbe, kongresnu industriju, to je još dvadesetak miliona evra, približavamo se brojci od 300 miliona evra. Toliko je Srbija izgubila od turista ove godine u periodu 15. mart – 1. jun. Samo u hotelima je 2.130.000 noćenja manje u tom periodu, ukupno od 3,8 do 4 miliona noćenja uključujući privatni smeštaj", kaže Genov.

Sličnu brojku izneo je i resorni ministar Rasim Ljajić 4. maja, kada je izjavio da će šteta u turizmu za prvih pet meseci 2020. iznositi "približno 300 miliona evra". "Hotelijeri procenjuju gubitke na 230 miliona evra, a agencije između 50 i 70 miliona evra", rekao je tada Ljajić i dodao da će gubici preciznije biti poznati tek na kraju godine.

Tijana Maljković, sekretar Udruženja za turizam Privredne komore Srbije (PKS), navodi da se gubici ugostiteljskih objekata kreću u rasponu od 200.000 do 1.000.000 dinara, u zavisnosti od lokala. "Sa druge strane, mnogi lokali (klubovi i restorani) generišu gubitke na mesečnom nivou u rasponu 8000–20.000 evra za rente, doprinose, a mnogi i dalje ne rade zbog mogućnosti okupljanja ograničenog broja ljudi", kaže Maljković.

Za sada su poznati podaci o broju dolazaka i noćenja samo za mart 2020, ali se već nazire koliki se ambis otvorio u ovoj privrednoj grani koja, prema rečima ministra Ljajića, čini oko tri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP): od rekordnog februara 2020, mart se prepolovio (103 hiljade dolazaka, 345 hiljada noćenja), naspram 233 hiljade dolazaka i 635 hiljada noćenja u martu prošle godine, a vanredno stanje je uvedeno polovinom meseca; jasno je da će april i maj tek biti katastrofalni.


BEZ STRANACA I INOSTRANSTVA

I pre nego što su u maju počele da popuštaju epidemiološke mere u borbi protiv korona virusa, postavljalo se pitanje kako će država da pomogne ovoj privrednoj grani – po mnogima, među najugroženijim od svih. Nakon ublažavanja, počela su da se postavljaju i sledeća pitanje: koliko je moguće spasti turističku sezonu u kojoj ne može da se očekuje dolazak stranih turista, i gde će ići svi oni turisti koji su svake godine odlazili u inostranstvo na odmor?

Onih turista koji idu da se brčkaju u slanoj vodi nikako nije malo. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2018. godini su domaći turisti u aranžmanu domaćih turističkih agencija zabeležili oko sedam miliona noćenja u inostranstvu. Svakako je bilo i dosta onih koji su za svoj groš išli na more, naročito u Crnu Goru i Hrvatsku. Od ovih sedam miliona noćenja, najviše otpada na Grčku – 4,86 miliona, pa potom na Tursku – 467.000.

Sa druge strane, država je i pre pojave korona virusa izdala 160.000 vaučera kojima delom subvencioniše noćenja po Srbiji za finansijski ugrožene grupe stanovništva: penzionere i zaposlene sa primanjima do 60.000 dinara. A kako je udarila korona, pa dva meseca kasnije, 13. maja, država je počela da deli još 400.000 vaučera u iznosu od po 5000 dinara: toliko dobija svako ko je penzioner, student, zaposleni sa mesečnim prihodom do 70.000 dinara, ukoliko odluči da turistički provede bar pet noći na nekoj domaćoj destinaciji – za ovaj drugi krug vaučera, moguće je potrošiti ih i u Beogradu i Novom Sadu.

Ministar Ljajić je tada izjavio da će tih 400.000 vaučera "znatno produžiti turističku sezonu", te da ona neće biti ograničena na dva ili tri letnja meseca, već da će potrajati do kraja godine. "Time ćemo bar delimično smanjiti štetu koja će nastati zbog manjeg broja međunarodnih putovanja", rekao je Ljajić. Osim vaučerima, država je pomogla turizmu i na onaj "opšti" način, tako što je celoj privredi ponudila tri minimalca za zaposlene, da prežive period kada je sve bilo zatvoreno (osim velikim preduzećima, za njih je bila ponuda od tri puta po pola minimalca po zaposlenom).


VAUČERI KAO SLAMKA NADE

Da li će turisti koji su navikli na more da se preorijentišu na Srbiju? I da li će vaučeri i tri minimalca biti dovoljni da se barem delom spasu što turistička sezona, što zaposleni i poslodavci u ovom sektoru?

Mišljenja sagovornika "Vremena" se razlikuju. Prema Tijani Maljković, PKS očekuje da će Srbija beležiti daleko veći rast domaćih gostiju tokom letnjih meseci, tj. da će se većina stanovništva preorijentisati na odmor u svojoj zemlji. "Tokom vanrednog stanja, interesovanje za boravak u seoskim domaćinstvima i vikendicama je bilo vrlo primetno, stoga su se predstavnici ruralnog turizma i kategorizovanog privatnog smeštaja već pripremili i ponudili svoje kapacitete tokom uskršnjih i prvomajskih praznika", kaže Maljković.

Ona kaže i da je vrlo bitno da se zbog vaučera povećao i broj prijavljenih objekata za smeštaj. "Na ovaj način definitivno se podstiče domaći turizam, u celoj zemlji i u obodnim beogradskim opštinama. Takođe, računa se na potrošnju gostiju na destinaciji, te se afirmišu i lokalni ugostitelji, proizvođači lokalnih gastronomskih specijaliteta i suvenirskog programa da svoju ponudu usklade sa potražnjom", dodaje Tijana Maljković.

Da će se "morski" turisti preorijentisati na Srbiju ne veruje Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije (YUTA). Kako kaže, teško je očekivati da turisti koji su išli na more ove godine odmor provedu u Srbiji. "Nije to isto, nije ista klijentela kojoj se mi obraćamo i koju vodimo napolje na more, i ona kojoj se obraćaju agencije koje vode ljude po Srbiji. Ljudi koji hoće more, teško da će more zameniti Srbijom. Ljudi koji vole more, neće otići na jezero, ili će eventualno otići za vikend", kaže Seničić za "Vreme".

On dodaje i da će veliki problem biti nedostatak kapaciteta na najpoznatijim destinacijama, kakve su Zlatibor, Vrnjačka Banja i Sokobanja. (Podsetimo, prema podacima RZS-a, banjska mesta su u 2019. bila najpopularnija destinacija u Srbiji, sa 2,8 miliona noćenja – 27,6 odsto svih noćenja u Srbiji – od toga milion i po noćenja samo u Vrnjačkoj Banji i Sokobanji; na drugom mestu bili su Beograd sa 2,5 miliona noćenja i planinska mesta sa 2,3 miliona).

"Imam podatke sa Zlatibora, iz Sokobanje i Vrnjačke Banje, koji kažu da je vrlo teško pronaći mesto već od sredine juna pa do kraja avgusta, dosta toga je popunjeno još u onom prvom krugu sa 160.000 vaučera. Drugo, veliki broj ljudi nije iskoristio vaučere u martu, aprilu i maju. Oni koji su bili preduzimljiviji, već su to prebacili za neke moguće slobodne termine tokom sezone, tako da će ovi koji budu sada uzeli vaučere jako teško da se organizuju da u tim najpoznatijim destinacijama nađu mesto", kaže Seničić. On navodi da će velika potražnja podići i cene, što je ekonomski opravdano, te da se na pomenutim destinacijama pojavljuju novi kapaciteti sa cenama većim za 20-30 odsto.

Seničić dodaje i da je kampanja "Vidi Srbiju" loše urađena, jer je trebalo da bude usmerena na manje poznate destinacije "koje imaju mogućnosti i šta da ponude": "Nema tamo ne znam kakvog smeštajnog kapaciteta u smislu hotela, ali postoji veliki izbor vrlo povoljnog privatnog smeštaja. Ovo jeste bila prilika da se oni pozicioniraju i da uz dobre cene i mogućnost korišćenja vaučera popune svoje kapacitete", kaže naš sagovornik.


NEDOVOLJNI DOMAĆI KAPACITETI

Sa druge strane, prema rečima Tijane Maljković, PKS apeluje na članice "da uprkos potražnji, sezonalnosti i vrsti klijenata, ne treba uzročno-posledično da poslovna klima utiče na cenovnu politiku". "Većina igrača to i poštuje, jer razvijaju svoj posao dugoročno i planski. Potražnja za privatnim smeštajem tokom uskršnjih i prvomajskih praznika je eskalirala u toj meri da je cenovno postavila visoke standarde za vikend-odmore po Srbiji, i tražio se krevet viška", kaže Tijana Maljković.

Govoreći o kapacitetima, ona kaže da je tokom 2018. i 2019. godine u Srbiji otvoreno više od 30 hotela, a najavljena je i izgradnja novih za 2020. "Činjenica je da će atraktivnost Srbije za investitore nakon pandemije porasti, s obzirom na potražnju za konkretnim turističkim proizvodima koji možda nedostaju za sada. Prema podacima iz HORES-a, Beograd je od 2018. bogatiji za 12 hotela, a u Srbiji ima ukupno 380 kategorizovanih hotela", kaže Maljković, u isto vreme napominjući da od ovih 380 ne radi 340, "dok su ostalih 40 uglavnom dali svoje kapacitete za medicinsko osoblje".

"Ako svi oni koji su išli van Srbije odluče da letuju u Srbiji ove godine, svakako da za to ne postoji dovoljan kapacitet", jasan je Georgi Genov. Prema njegovim rečima, od 18.000 soba, koliko ima u hotelima u Srbiji, 6000 soba je u banjama i planinama, Beograd, Novi Sad i Niš imaju 10.000 soba, dok ostatak odlazi na Kragujevac, Čačak, Kraljevo… Ostaje još oko 27.000 smeštajnih jedinica u odmaralištima i privatnom smeštaju, različitih kategorija.

"S obzirom na mali kapacitet tih hotela koji nisu u gradovima, oni će biti popunjeni, a što se tiče gradova, ja tu ne vidim nikakvu šansu", kaže Genov i objašnjava u kolikom su se problemu našli gradski hoteli. "U Nišu je popunjenost hotela 75 odsto stranim turistima, u Beogradu 82 odsto. Dokle god se ne otvori čitav svet, ti turisti neće doći jer je ovo globalna priča. Dalje, vaučeri uglavnom idu prema privatnom smeštaju i hotelima niže kategorije. Mi smo dali 40-ak evra, Bosna je dala 50, Hrvatska i više. Bez obzira na to što su hotelijeri smanjili cenu, za jun čak i do 50 odsto, vaučeri neće znatno uticati na zaradu hotela", kaže Genov.

Kada će se turizam vratiti u normalu

"Prema informacijama koje imamo, sve do novembra ne očekujemo nekakav oporavak. A i to pod uslovom da opet ne dođe epidemija, i to samo u smislu pokrivanja troškova, ne profita. Profit bi mogao da počne da se ostvaruje tek od marta 2021, jer su januar i februar najslabiji meseci", kaže Georgi Genov o tome kada će turizam početi da se oporavlja.

Tijana Maljković iz PKS-a kaže pak da se po nekim računicama povratak na situaciju pre pandemije u celokupnoj industriji može očekivati tek nakon dve do tri godine. "Za sada u Srbiji računamo na domaće goste i goste iz regiona. Ovo je prilika da dodatno razvijemo predele koje do sada nismo, poradimo na infrastrukturi, standardima i kvalitetu samih proizvoda, jer nam gostoprimstva i kreativnosti ne manjka", kaže Tijana Maljković.


PITANJE OPSTANKA

Sa ovom ocenom saglasan je i Aleksandar Seničić – gradski hoteli će najgore proći. "Bez obzira na to što je sistem vaučera sada prvi put uključio Beograd, Niš, Novi Sad, Kragujevac, potpuno sam ubeđen da to neće da donese nikakav rezultat za hotele u ovim gradovima. To su relativno skuplji objekti, pogotovo u Beogradu i Novom Sadu – u beogradskom hotelu prosečna cena je 40–50 evra za noć, a država vam kroz jedno noćenje da 8–9 evra. Pošto je minimum pet noćenja, vi treba da izdvojite oko 250 evra za pet dana, a onaj ko ima 250 evra za noćenje, neće obraćati mnogo pažnje na 45 evra pomoći od države. Za gradske hotele to apsolutno nije rešenje", kaže Seničić.

Tu je i pitanje opstanka hotela sa 4 i 5 zvezdica koji su nedavno izgrađeni, a sada bili primorani da obustave poslovanje. "Motiv investitora je bio da gradi hotel sa 4 i 5 zvezdica zbog stranih turista, kongresa, događaja, kojih je impozantan broj", kaže Genov (Tijana Maljković navodi da je tokom 2020. bilo očekivano oko 17.000 događaja – oko 2000 kulturnih, sportskih i muzičkih manifestacija, i oko 15.000 kongresa i korporativnih događaja).

"Sa jedne strane, ako ništa ne pomogne država, onda demotiviše postojeće investitore koji ulaze u problem zbog vraćanja kredita", upozorava Genov. "Svi ovi novi hoteli, sve su to krediti, treba to da se vraća. Tu smo tražili moratorijum na dve godine za sve kredite, da se nađe mogućnost kako da hoteli plate kamatu. Ovo što je najavljeno, krediti za likvidnost, mi smo sad u situaciji da od tih kredita moramo da platimo porez na imovinu i troškove za struju i vodu, a ne za novi biznis. Ako uzmeš kredit za likvidnost, to znači da tražiš da bi radio posao u narednom periodu, a kod nas su hoteli u bezizlaznoj situaciji, ne vidi se rešenje da bi mogli da opstanu", kaže Genov.

On dodaje da sada svi čekaju najavljene sektorske mere i da je, ako ih ne bude, najrealnija opcija zatvaranje hotela na oko godinu dana ("Hotel može da se zatvori na godinu dana, neće ništa da mu fali"), odnosno dok turisti ne počnu da dolaze u uobičajenom broju, jer su tako troškovi za poslodavca najmanji.

Kaže i da su prve mere pomogle, ali da je to bio "samo prvi talas", kao i da je država pomogla neselektivno, a da je turizam u ovoj situaciji najugrože-

niji.

"Svaki hotel se gradi da funkcioniše sto godina. I mi smo partneri EPS-u na sto godina. Oni potpisuju ugovor sa hotelima na angažovanu snagu, ne na potrošnju, nego na snagu, pa se procenjuje od prethodne sezone, kada je bila popunjenost 70 odsto, i potpisuju novi godišnji ugovor koji ne može da se menja. I sad kad je zatvoreno, to se plaća kao da hotel radi punim kapacitetom. Mi smo tražili da nam urade reprogram, bar za prva tri meseca, dok se malo ne relaksira situacija, ali oni nisu prihvatili", zaključuje Genov.

Iz istog broja

Kadrovska politika SNS-a – Sećate li se Tomislava Nikolića

Može biti samo jedan

Slobodan Georgijev

Rečnik izbora 2020.

Vodič za sluđenog građanina

Zora Drčelić

Nemačka

Zov sunčanih predela

Nemanja Rujević

Hrvatska

Kontrolirani hrvatski turizam

Miroslav Kuskunović

Grčka

Ko se boji korone još

Georgios Stamkos, Milica Kosanović

Posledice pandemije po sport

Korona(rni) udar

Uroš Mitrović

Intervju – Nebojša Vladisavljević, autor knjige Uspon i pad demokratije posle Petog oktobra

Kako smo zaradili Vučića

Nedim Sejdinović

Korona na jugu Srbije

Istina ne stanuje ovde

Gordana Bjeletić

Intervju – Sergej Trifunović

Vlast krade otimajući nam život

A. I

Izbori i internet

Tužno, prljavo i jeftino

Jovana Gligorijević

Svi brojevi Vremena na jednom mestu!>

Pogledajte arhivu