Rekonstrukcija vlade

Konzervacija kvarljive robe 2

DA LI ĆE SVI OSTATI U SVOJIM FOTELJAMA: Vlada Srbije / foto: fonet

Konzervacija kvarljive robe

Ukoliko svi ne žele da učestvuju u rekonstrukciji automatski se legitimiše priča da su izbori nešto što je sasvim prirodno. U osnovi, kroz priču o rekonstrukciji stožerna stranka vladajuće koalicije želi da dominira u donošenju odluka u vladi

Aleksandar Vučić je presekao sva medijsko-stranačka spinovanja o eventualnim vanrednim izborima i najavio rekonstrukciju vlade. I to "temeljnu". Niko nije iznenađen što vicepremijer preuzima ulogu premijera. Izgleda da mu je baš stalo, onako skromnom i suzdržanom, da svima kaže da će je on lično rekonstruisati. Izbori će sačekati neka bolja vremena.

Jer, koliko god naprednjake nosio talas popularnosti na kojem su trenutno, bar po dostupnim istraživanjima javnog mnjenja, iskusnom političaru kakav je Vučić trebalo bi da je jasno da su rejtinzi kvarljiva roba. I zato je njemu važnije da kroz rekonstrukciju još više učvrsti svoje pozicije u vladi, dodatno oslabi koalicione partnere, a po čaršijskim pričama i da se oslobodi naprednjačkog kadra Tomislava Nikolića, kako bi bez tog tereta ušao u nove izbore, kad god im vreme bude.

O varljivosti rejtinga, za "Vreme" govori Cvijetin Milivojević, direktor agencije Pragma: "Merenje rejtinga političkih stranaka na osnovu istraživanja javnog mnjenja je presek stanja u datom trenutku, tog i tog dana, u toliko sati. Nisam pristalica analitičara koji na osnovu tri primera na lokalu donose zaključke da bi Srpska napredna stranka na vanrednim izborima dobila 50 odsto. S obzirom na to da ova vlada ne postiže rezultate kakvi su se očekivali, tj. nije ispunila ono što je obećala, ne vidim šta je to što bi SNS mogao da materijalizuje na vanrednim izborima sem eventualnog datuma za početak pregovora sa EU."

VLADA BEZ REZULTATA: Naš je sagovornik uveren da je rekonstrukcija vlade zapravo pokušaj da se "razbudi" vlada koja konkretno nije postigla najavljivane rezultate. Tako, Milivojević misli da je napravljen samo nedovoljan pomak u borbi protiv korupcije koja je vezana isključivo za ime Aleksandra Vučića. "U svim ostalim oblastima ne da nema pomaka, nego živimo još gore", kaže on.

Izgleda da vicepremijer kupuje vreme do zakazivanja datuma pregovora o pridruživanju Evropskoj uniji. Vučić misli da je dobra vest ako datum bude zakazan za oktobar, a da ne bi bila loša vest da to bude januar, "mada ne tako dobra kao oktobar". Zašto su dva-tri meseca gore-dole tako važna za Srbiju, nije najjasnije, budući da će pregovori trajati godinama, a mi smo ionako, što se kaže, čitav vek u zakašnjenju. Ali, svakako bi SNS-u dok su im rejtinzi tako visoki, oktobar "igrao" bolje, baš zbog eventualnih vanrednih izbora.

Elem, sad se svi bave samo pitanjem koliko će rekonstrukcija biti "korenita". Ako je verovati vicepremijeru na njegovoj odlučnosti da je temeljno sprovede, on ne misli samo na 19 ministara, već i na, kako reče, "državne sekretare, pomoćnike, zamenike, javne službe, javna preduzeća".

Rekonstrukcija može biti kozmetika kakva je bila ona u prethodnoj vladi, kada je, podseća Milivojević, Dinkić izašao s jednom nogom a sa dve ostao u vladi, i kada su se demokrate pozdravile sa Sašom Draginom jer je tad već procenjeno da se nije najbolje snalazio. Pa je doveden Dušan Petrović. "Potpuno je jasno da kada se hapsi u Galenici, na primer, ili u nekim drugim firmama kojima je rukovodio SPS u prošlom mandatu, da se ne ide do kraja zato što to neko ne dozvoljava. Borba protiv korupcije kleca čim se dođe do kadrova SPS-a. Preuzimanje odgovornosti u vladi znači da ako smo pred bankrotom, Vučić ne može da se pravda time što njegov kadar ne drži Ministarstvo finansija i privrede. Rekonstrukcija podrazumeva i promenu odnosa snaga u vladi i promenu odnosa snaga unutar pojedinih feuda koje kontrolišu određene političke partije. Zato rekonstrukciju vidim kao spremnost koalicionih partnera da žrtvuju i deo sebe. I svoje najbliže saradnike ako je potrebno. U suprotnom, ta će rekonstrukcija biti običan politički marketing za kupovinu vremena do sledeće krize, bankrota, kako to oni kažu ili čega god", kaže Milivojević.

LEGITIMISANJE IZBORA: Rekonstrukcija može da se čita u dva ključa, uveren je drugi sagovornik "Vremena", politički analitičar Dejan Vuk Stanković. "Po prvom ključu, reč je o pokušaju da se unapredi kultura upravljanja vladom i kultura upravljanja javnim preduzećima i svim ostalim institucijama i resursima koje kontroliše vlada. Po drugom, kroz priču o rekonstrukciji stvara se alibi da se uđe u zonu mogućnosti vanrednih izbora".

Jer, ako nema rekonstrukcije, slede izbori. Onda treba podići tenziju oko rekonstrukcije, učiniti je sudbinskim pitanjem za opstanak vlade. Ukoliko svi ne žele da učestvuju u rekonstrukciji automatski se legitimiše priča da su izbori nešto što je sasvim prirodno. U osnovi, kroz priču o rekonstrukciji stožerna stranka vladajuće koalicije želi da dominira u donošenju odluka u vladi, uveren je Stanković. "Dok su drugi koalicioni partneri u nekoj vrsti političke defanzive, naprednjacima raste rejting. To se potvrđuje kroz istraživanja javnog mnjenja, dodatni dokaz su izbori na lokalu. Rekonstrukcija je njihova želja da pokažu koalicionim partnerima da koalicioni sporazum ne znači toleranciju za one ministre za koje naprednjaci procene da nisu ispunili očekivanja", kaže Stanković.

Da je medijsko spinovanje priče o rekonstrukciji kao i ono prethodno o vanrednim izborima samo već isprobana taktika za disciplinovanje koalicionih partnera dobar je primer podmetanje priče o podeli Dinkićevog resora finansija i privrede, tako što će navodno privreda biti dodeljena Dušanu Petroviću. Ili čak – Milki Forcan? Tabloidi bliski Aleksandru Vučiću su danima unapred licitirali ko bi u slučaju podele resora mogao da preuzme privredu, da bi sve spekulacije presekao sam vicepremijer: "To je nemoguće jer mi imamo koalicioni sporazum. Sve i da to neko želi, to bi bilo moguće tek posle nekih novih izbora." Kako bilo, Dinkiću je vicepremijer poslao poruku da uvek može biti zamenjen. Recimo, mogli bi da uskoče poslanički klub Dušana Petrovića (7) i klub SPO-a (5) na mesto Dinkićevih ursovaca.

NAJEVROPLJANIN KOD SLAVKA ALEKSIĆA: Bez obzira na to što Vučić pokazuje značajnu ranjivost u činjenici da je odluka da dobije na vremenu rekonstrukcijom vlade usko povezana sa (ne)dobijanjem datuma pregovora, prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić je uspeo da za kratko vreme među svojim, još uvek, najvernijim pristalicama iz naprednjačko-radikalskog korpusa stvori privid da ima alternativu i rešenje u slučaju bilo kog scenarija za Srbiju. I to je, kad se skinu sve maske, najveći njegov kapital s kojim će izaći na izbore, kad god oni da budu. Jer, to tvrdo jezgro njegovih (i Nikolićevih na prvom mestu) birača i dalje se nada da će sve na kraju biti kao u onom vicu: Bili Srbin, Nemac i Amerikanac i ne znam šta je posle bilo, ali ih je Vučić sve… prevario. "Zato mu", tvrdi jedan radikalni naprednjak iz Zemuna, "nikako ne bi valjalo da čisti stranku od Tominih ljudi. Ako to bude radio u rekonstrukciji, pod izgovorom da čisti stranku od neproduktivnog i lošeg kadra, a da ne počisti i svoj kukolj istovremeno, obiće mu se o glavu. Seče granu na kojoj sedi."

Nezgodna je stvar zameriti se predsedniku države. Njegov mandat traje pet godina i u ustavnom smislu on je neurušiv za razliku od stranaka kojima rejting kad-tad počne da pada, reći će Cvijetin Milivojević. "Nije SNS ni LDP, ni Evropski pokret za Srbiju, ni Helsinški odbor za ljudska prava, ni Fond za humanitarno pravo, SNS nije ni DS. SNS je na prošlim izborima apsorbovao bivše biračko telo SRS-a i deo nezadovoljnika koji su glasali za druge stranke. Sumnjam da će se Vučić baviti tom vrstom čišćenja. On je pragmatičan političar", kaže on.

A šta ako, po najcrnjem scenariju, ne dobijemo datum za početak pregovora, dinar ode dođavola, a Srbija bankrotira? Vučić bi mogao da se odluči za DSS-ovu (i naprednjačku predizbornu) "nacionalno odgovornu politiku", obustavi primenu Briselskog sporazuma na Kosovu, ode u Moskvu na pokajanje i za sve to dobije podršku DSS-a u parlamentu, a našao bi se još neko ko bi se, u trenutku, nacionalno osvestio ili povratio, kako se uzme. Imao bi Aleksandar Vučić – po tom scenariju – opravdanje, eto on je sve hteo i sve pokušao, ali oni nas neće. Šta je – tu je, okretanje sebi, majčici Rusiji i predsedniku Nikoliću, čija je kosovska politika takođe imala duplo dno i poslednjih deset meseci naprednjačko-socijalističke vlade održavala privid da SNS nije promenio svoju "nacionalno odgovornu politiku" posle đurđevdanskih izbora.

Valjalo bi ovde spomenuti i poslednje Šešeljevo cinkarenje Vučića i Nikolića u Hagu. Teško da bi, u ovom trenutku, moglo da im nanese neku štetu. Šešelj reče da ako je on umešan u ratne zločine, onda je Tomislav Nikolić njegov "direktan saučesnik". Jer su sve zajedno radili. A Vučić da je bio "dobrovoljac SRS kod Slavka Aleksića na Jevrejskom groblju" u Sarajevu.

Šešelj ipak zaboravlja da dok se posao radi, Briselu i Vašingtonu nije važno ko taj posao radi. A Vučić samo što je dobio titulu Najevropljanina…

Iz istog broja

»Ruralni razvoj – efikasno upravljanje zemljištem«

Pokrenimo poljoprivredu

Jasmina Lazić

Srpska politička scena – Zaječar

Mi lepimo, oni skidaju, i obrnuto

Aleksandar Ćirić

Intervju – Dragan Đilas

Sve je palo, osim kriminala

Filip Švarm, Ivana Milanović Hrašovec

Ratno vazduhoplovstvo

MiG u džaku

Igor Salinger

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu