Intervju – Dr Aleksandar Vuksanović, direktor RFZO-a

Koliko košta lečenje u Srbiji

Za lekove na recept i naloge za pomagala u apotekama potrebno je 32,7 milijardi dinara, za sanitetski i medicinski potrošni materijal i ugradni materijal 12 milijardi. Ishrana bolesnika košta 2,2 milijarde dinara godišnje, a u RFZO-u se svake godine fakturiše 12.000.000 bolničkih dana, svaki dan se prepiše 170.000 recepata i podigne 245.000 kutija, koje Fond, u proseku, koštaju više od 80 miliona dinara dnevno, svakog dana – i subotom, i nedeljom, i praznicima…

Iako je srpski zdravstveni sistem zasnovan na principu solidarnosti, stiče se utisak da taj princip ne važi za sve, pošto će zbog velikog broja onih koji ne plaćaju svoje obaveze, dug Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje prema apotekama do kraja godine narasti na 20 milijardi dinara. U uslovima velike nenaplativosti doprinosa za zdravstveno osiguranje ovo bi sigurno moglo da uzdrma održivost čitavog sistema, te država razmatra dodatne mogućnosti, na primer, uvođenje dodatnog zdravstvenog osiguranja. Osim toga, može se očekivati i racionalizacija odlaska na pojedine dijagnostičke preglede, kao jedna od mera koje bi mogle da pospeše održivost zdravstvenog sistema.

Koliko košta lečenje u Srbiji 1

foto: igor pavićević

U intrevjuu za "Vreme" direktor Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) dr Aleksandar Vuksanović, objašnjava zbog čega se gomilaju dugovi, koliko košta lečenje u Srbiji i zašto je neophodno naći druga rešenja.

"VREME": Mogućnost uvođenja dodatnog plaćanja zdravstvenog osiguranja sigurno neće obradovati veći broj građana, baš kao ni opcija da će ubuduće možda snositi izvestan procenat troškova lečenja. Koliko naša pojedinačna izdvajanja za zdravstveno osiguranje u ovom trenutku pokrivaju realne potrebe za zdravstvenim uslugama?

DR VUKSANOVIĆ: Iznos doprinosa za zdravstvo na minimalnu platu iznosi mesečno oko dve hiljade dinara. Imajući u vidu da najveći broj ljudi ima upravo minimalna primanja, otuda i podatak da se u kasu zdravstvenog fonda uplaćuje i taj najmanji iznos. Imajući u vidu da po glavi stanovnika imamo 26.000 dinara godišnje, složićete se da je to izuzetno malo. U Engleskoj, primera radi, godišnje se po stanovniku za zdravstvo izdvaja oko 2500 evra. Takođe, budžet jedne bolnice u Švajcarskoj identičan je budžetu cele Srbije. Najviše što neko u Srbiji može da uplati na ime doprinosa u zdravstveno osiguranje i to na najveću moguću platu je 33.000 dinara mesečno, odnosno oko 390.000 dinara godišnje. Ako bi radio 35 godina i bio prijavljen na najveću platu to bi značilo da on u RFZO uplati svega nešto preko 13.000.000 dinara.

Pacijent na "gliveku" (leku koji se primenjuje u lečenju obolelih od leukemije) potroši tu sumu za četiri godine, pacijent na dijalizi za šest godina, oboleli od hemofilije kome treba intervencija, na samo jednu operaciju potroši maksimalni iznos uplaćenih doprinosa jednog čoveka za njegova naredna tri života. Minimalna uplata za zdravstveno osiguranje po zaposlenom koju poslodavci mogu da uplate je dve hiljade dinara, što je na godišnjem nivou 24.000, a za ceo radni vek svega 840.000 dinara.

U Srbiji danas postoji oko 7.000.000 osiguranika od kojih oko 3.300.000 (1.660.000 penzionera i 1.670.000 zaposlenih) plaća zdravstveno osiguranje. Oni na ovaj način finansiraju i lečenje članova svoje porodice (što je ukupno 5,5 miliona), ali i lečenje 1,2 miliona ljudi bez prihoda.

Za šta sve, konkretno, RFZO izdvaja ta sredstva?

RFZO sprovodi finansiranje zdravstva po sistemu finansiranja (zatečenih) kapaciteta. Broj postelja koje finansira RFZO je gotovo 40.000, od toga je 3000 kreveta u banjama. Budžet im se daje po namenama za lekove, sanitetski, medicinski ugradni i potrošni materijal, plate, prevoz zaposlenih, energente, ishranu bolesnika, sanitet. Na plate 104.500 zaposlenih u zdravstvu i prevoz odlazi gotovo 90 milijardi godišnje, sedam milijardi dinara svakog meseca, a za lekove u zdravstvenim ustanovama 16 milijardi dinara godišnje.

Koliko je novca potrebno za lekove i medicinska pomagala?

Za lekove na recept i naloge za pomagala u apotekama potrebno je 32,7 milijardi dinara, za sanitetski i medicinski potrošni materijal i ugradni materijal 12 milijardi dinara. Ishrana bolesnika košta 2,2 milijarde dinara godišnje (200 dinara po svakom od 30.000 pacijenata dnevno). Osim toga, RFZO svake godine fakturiše 12.000.000 bolničkih dana, svaki dan se prepiše 170.000 recepata i podigne 245.000 kutija, koje Fond, u proseku, koštaju više od 80 miliona dinara dnevno, svakog dana – i subotom, i nedeljom, i praznicima…

Koliko koštaju stentovi, pejsmejkeri, veštački kukovi…?

Samo za ugradni materijal godišnje se izdvoji 3,5 milijardi dinara. Stentovi nas koštaju 700 miliona dinara. Po pacijentu se prosečno ugrađuju dva stenta, a svakodnevno se u proseku ugrade stentovi kod oko 40 osoba. Pejsmejkere plaćamo oko 400 miliona (prosečna cena je 70.000 dinara po aparatu), a svakoga dana ugradi se, u proseku, jedanaest pejsmejkera.

Kukovi nas koštaju oko milijardu dinara (prosečno 100.000 dinara po kuku). Svakog dana ugradi se oko 30 kukova. Potrošni materijal za dijalizu i lekovi za bolesti krvi i krvotvornih organa koštaju 2,7 milijardi dinara, lekovi za hemofiliju 700 miliona… Primera radi, u operaciji jednog deteta obolelog od hemofilije, samo za lekove je RFZO morao da izdvoji 40.000.000 dinara.

Koje terapije, u ovom trenutku, najviše koštaju RFZO?

Godišnja terapija pacijenata na "gliveku" košta 3.000.000 dinara po pacijentu i prima se doživotno. Trenutno "glivek" prima 200 pacijenata. "Herceptin" košta 400.000 dinara mesečno po pacijentkinji i tako godinu dana (koliko traje terapija); a gde su pregledi, dijagnostika, operacije, zračna terapija?

Pacijent godišnje za dijalizu i "eritropoetin" utroši 2.500.000 dinara; za svaki dijalizni tretman RFZO plati bolnici za uslugu i za potrošni materijal 10.000 dinara i tako tri puta nedeljno, 14 puta mesečno, 150 puta godišnje, doživotno. Takav pacijent obično boluje od drugih bolesti i lošeg je opšteg zdravlja, a to uvećava troškove lečenja.

Da li je tačno da RFZO apotekama duguje oko 20 milijardi dinara i šta to znači za poslovanje Fonda i čitav zdravstveni sistem u narednoj godini?

Tačno je da će RFZO do kraja godine za lekove na recept dugovati oko 21 milijardu dinara. Naime, taj dug je u trenutku kada sam došao na čelo RFZO-a iznosio 14,5 milijardi dinara. Uštedama koje smo postigli i centralizovanom nabavkom najskupljih lekova i ugradnog materijala, kao i dogovorom sa farmaceutskom industrijom o umanjenju fakture za deset odsto, u zdravstveni sistem uspeli smo da vratimo određenu količinu novca. Lično smatram uspehom što dug za lekove na recept neće biti dupliran, kao što se iz godine u godinu dešavalo. Uz sve to, lista lekova je proširena, što je omogućilo lečenje nekih bolesti koje se nisu lečile na teret Fonda, kao i da se neke druge bolesti leče na mnogo savremeniji način, takođe na teret RFZO-a. Reč je o nekim malignim oboljenjima, tumorima mozga, pluća, bubrega. Na listu smo, pored najsavremenijih citostatika, uveli i nove antibiotike, psihijatrijske lekove, antihipertenzive…

Bolovanja

Na bolovanju koje traje duže od 30 dana, a koje se finansira iz sredstava RFZO-a, svake godine bude 80.000 ljudi, a ukupan broj dana bolovanja iznosi iznosi skoro pet miliona. Za te namene RFZO svaki dan plati 20 miliona dinara, odnosno 7,5 milijardi dinara na godišnjem nivou. Prosečna dužina bolovanja po osobi iznosi skoro 50 dana, a prosečan iznos isplaćen za bolovanje po licu iznosi iznosi preko 90.000 dinara.


Pregledi

Svakog dana obavi se 200 pregleda na MR dijagnostici i 1000 pregleda na CT-u. To je ukupno 72.000 MR i 360.000 CT pregleda godišnje. Prosečna cena pregleda na MR-u, koju RFZO plaća, iznosi 10.000 din. Godišnje, to je više od 700 miliona dinara. I u mnogo bogatijim zemljama pregledu na CT ili MR prethode drugi dostupniji dijagnostički postupci, pa tek ako ni oni nisu dovoljni, pacijenti se upućuju na ove sofisticirane procedure.

Iz istog broja

Miloševići u Rusiji i rasejanju

Zastarela suđenja

Radmilo Marković i Dokumentacioni centar »Vreme«

Seobe u Rusiju

Stopama Isakoviča, Karađorđa i komunista

Slobodan Bubnjević

Na gradilištu mosta Zemun–Borča i oko njega

Baraka na kraju grada

Zoran Majdin

Privatni izvršitelji

Kuc, kuc – došli smo po dug

Tatjana Tagirov

Portret savremenika – Dino Merlin

Je l’ Beograd gde je nekad bio

Jovana Gligorijević

SANU – prvih 170 godina

Akademija nije sekta

Ivana Milanović Hrašovec

Vreme Beograda – vantelesna oplodnja

Ostvarena želja roditeljska

Petra Živić

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu