Ko je Klemens Tenis

Kolenice za Putina, pihtije za Srbiju 1

OBOSTRANA KORIST: K. Tenis i A. Vučić

foto: tanjug

2. 3. 2016. / 11.40

Kolenice za Putina, pihtije za Srbiju

O investiciji nemačkog proizvođača mesa "Tenis" javnost u Srbiji i dalje saznaje na kašičicu. Dok premijer Vučić obećava radna mesta i preporod srpskog svinjogojstva, stručnjaci i poljoprivrednici ukazuju na opasnosti od dolaska potencijalnog monopoliste na srpsko tržište. Ko je Klemens Tenis, kako posluju njegove firme, kakvi su uslovi rada u njima i šta sa svim ovim imaju Vladimir Putin i usoljene svinjske kolenice

Trista miliona evra u narednih pet godina, obuka srpskih kadrova i baš mnogo svinja – to je sažetak obećanja koja su na konferenciji za štampu 23. februara u Vladi Srbije dali premijer Aleksandar Vučić i Klemens Tenis, vlasnik najveće nemačke industrije mesa. Bila je to nova epizoda sage koja traje već godinu i po dana. U tom periodu se premijer više puta hvalio investicijom i hiljadama radnih mesta, sekundanti iz vladajuće partije nisu propuštali da naglase da "Tenis" tobože dolazi isključivo zahvaljujući marljivosti premijera i njegovom naumu da obnovi poljoprivredu koju su "žuti" srozali na nivo 19. veka. Fantazija tabloida raspaljena je dolaskom "evropskog kralja mesa" koji će vratiti Srbiju na stočarsku mapu sveta.

Nad svime što je izrečeno na konferenciji u Nemanjinoj 11 ostao je da visi znak pitanja jer dve strane i dalje nisu potpisale nikakav ugovor, nemaju gotove lokacije za farme svinja i poručuju da će se tek u junu investicija, kako se to kaže, "finalizovati".

A počelo još poslednjeg septembarskog vikenda 2014, onog vikenda kada je premijerov brat pod još uvek nerazjašnjenim okolnostima dobio batine od žandarmerije kada je pokušao da prođe kroz kordon tokom famozne gej parade. Nakon što je parada sve u svemu uspela, premijer Vučić je po običaju sazvao vanrednu i hitnu konferenciju za štampu na kojoj je rekao da je Srbija zemlja u kojoj se poštuju Ustav i prava svih građana, i onda potpuno neočekivano počeo da ređa obećanja: te dolaze francuski, japanski i finski investitori, te blizu je rešenje za FAP, a do kraja godine biće za Železaru i Petrohemiju, a onda je posebno i poimence pomenut Klemens Tenis, koji da će uložiti velike pare i da se računa na 8000 poslova u Srbiji. Tabloid "Kurir" je iz svojih izvora saznao da Tenis hoće 15.000 hektara zemljišta, što je brojka koja figurira i danas.

U orbitu interesovanja srpske javnosti Klemens Tenis ušao je dan pre pomenute gej parade, kada je premijera Vučića poveo u obilazak sedišta porodične firme u vestfalijskom mestašcu Reda Videnbrik, kao i na Arenu u Gelzenkirhenu gde su zajedno odgledali najveću utakmicu nemačkog fudbala, rurski derbi između Šalkea 04 i Dortmunda. Za Borusiju su tada igrala dvojica srpskih reprezentativaca, ali je Vučić oko vrata imao plavi šal Šalkea. Posao je posao, a Klemens Tenis odmalena zagriženi šalkeovac i već petnaestak godina šef Nadzornog odbora ovog kluba.

Kolenice za Putina, pihtije za Srbiju 2
U SEDIŠTU FIRME "TENIS": Premijer Srbije i gazdafoto: majk zeidler / tönnies

IMA RAZNIH "MODULA": Bio je taj susret startni pucanj za takmičenje u nagađanju u šta to tačno Tenis ulaže u Srbiji. "Tenis ovde otvara svoje farme i intenzivno razvija kooperacije, pomaže srpskim farmerima da proizvode, gaje svinje koje se otkupljuju, prerađuju i izvoze gotove proizvode iz Srbije", rekao je recimo prošlog maja predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež za magazin "Biznis". Doduše, on je tada pričao o ukupno 420 miliona evra investicija.

Suma od "okvirno" 400 miliona evra za 20 farmi tovljenika pominje se i u Memorandumu o razumevanju koji je 27. aprila prošle godine s predstavnicima kompanije "Tenis" potpisao ministar privrede Željko Sertić, a u koji je BIRN imao uvid. Javnosti nije objašnjeno kako se od "okvirno" 400 spalo na 300 miliona o kojima je u Beogradu pričao Klemens Tenis.

Kolenice za Putina, pihtije za Srbiju 3

U kom pravcu bi mogla da ide investicija dalje je elaborirala ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević-Bošković kada je prošlog septembra rekla da prva faza obuhvata pet "modula" od kojih bi svaki podrazumevao uzgoj 2500 krmača, odnosno otprilike po 80.000 tovljenika. Ostalih 15 "modula" došli bi kasnije i uključivali fabrike stočne hrane i klanice.

Portparol "Tenisa" dr Andre Filštete u razgovoru za BIRN često pominje "zatvoreni lanac proizvodnje" koji kompanija želi da napravi u Srbiji. "To podrazumeva stočarstvo, klanice, distribuciju. Dakle, od sirovine do proizvoda na tanjiru."

U Memorandumu o razumevanju tvrdi se da su lokacije za prvih pet farmi poznate i da se nalaze na teritorijama sedam opština: Pančevo, Kovin, Vršac, Plandište, Zrenjanin, Žitište i Kikinda. Nedavno je Radio-televizija Vojvodine javila da su predstavnici firme ošacovali dve lokacije na teritoriji Sremske Mitrovice. Vučić i Tenis nisu hteli da govore o tačnim lokacijama, ali je nemački preduzetnik rekao da će one biti usred regiona gde će se i proizvoditi svinje. Stručna javnost nema nikakve dileme da je u pitanju isključivo Vojvodina kao stožer svinjogojstva i u nekadašnjoj SFRJ.

MUTNE BROJKE: U "Tenisu" su oprezni s brojkama. Nasuprot tome, Vučić je ponovo izneo obećanje da je dugoročni plan nemačke kompanije da u Srbiji proizvodi četiri miliona tovnih svinja godišnje. "Ovolike cifre zbunjuju struku, ne znam na koji način su to mislili da izvedu", kaže za BIRN agroekonomista Milan Prostran. Podseća da je 2011, koja je bila rekordna za stočarstvo, Srbija proizvela 3,7 miliona svinja, ali da se tu ubrajalo svih šest sorti, a ne samo tovljenici.

Predsednik Demokratske stranke i Vlade Vojvodine Bojan Pajtić posprdno je govorio o najavljenoj investiciji. Činjenicu da je Srbija sa 3,7 miliona svinja iz 2011. spala na 2,8 miliona, Pajtić ovako komentariše: "Dakle, režim gospodina Vučića je prvo dotukao i prepolovio stočni fond i učinio da našim poljoprivrednicima bude potpuno nekonkurentno da proizvode svinje, i sada se govori o tome da će Srbija u narednih deset godina da dođe na period od 2011. godine, i da o tome niko nije mogao da sanja."

Na to je reagovao potpredsednik Izvršnog odbora SNS-a Damir Zobenica, rekavši je da je stočarstvo u Srbiji danas "na nivou 19. veka" i da je za to kriva Demokratska stranka. On je rekao da je u Srbiji stočni fond 2010. i 2011. godine bio na nivou iz 1910. godine. Tako je "Tenis" stigao tamo gde pre ili kasnije stignu svi suđeni i nesuđeni investitori – u izbornu kampanju.

Stoga profesor beogradskog Poljoprivrednog fakulteta Miladin Ševarlić kaže da pompezne najave investicija treba uzeti s rezervom. "Investitor će dobiti ogromno i uređeno privredno zemljište, a znamo da je poljoprivredno zemljište značajan resurs koji je ograničen", kaže Ševarlić u razgovoru za BIRN. Prema njegovoj računici, davanje 15.000 hektara državne zemlje "Tenisu" uništilo bi 500 malih, ali održivih poljoprivrednika. "Dalje, dobiće sve beneficije koje neće dobiti naši poljoprivrednici. Dobiće do 10.000 evra za svako radno mesto uz najniže satnice u Evropi, dobiće refundacije za sva ulaganja koja bude vršio u Srbiji iz IPARD fondova, za svoje farme ili klanice, šta god budu pravili", tvrdi naš sagovornik.

"TENISOV" ZAKON: Opozicija i predstavnici poljoprivrednika ubeđeni su da će "Tenis" u Srbiji moći da radi pod povlašćenim uslovima, a kao krunski dokaz navode novi Zakon o poljoprivrednom zemljištu usvojen poslednjih dana prošle godine. Zakon predviđa da investitori mogu da dobiju do 30 odsto zemljišta u svakoj jedinici lokalne samouprave na period od 30 godina. O tome odlučuje komisija Ministarstva poljoprivrede koja bi kao kriterijum trebalo da uvaži broj radnih mesta koje investitor stvara. Prema tumačenju stručnjaka, tim zakonom nije nedvosmisleno definisano da li stranci smeju biti vlasnici zemljišta, što je ranije bilo zabranjeno.

Dnevni list "Danas" se prošlog avgusta zapitao da li to država piše zakon po potrebama "Tenisa" i potražio mišljenje Đorđa Bugarina iz Udruženja poljoprivrednika Privredne komore Vojvodine: "Potpuno netransparentno, jer ostavlja Vladi da favorizuje koga hoće, a sve liči na to da je ovo urađeno zbog nemačke kompanije ‘Tenis’ sa kojom su uslovi verovatno već unapred dogovoreni", rekao je Bugarin i dodao: "Može da se desi da od 24.000 hektara kvalitetne državne zemlje u Zrenjaninu, investitori dobiju nekih 8000 hektara, a oni koji su do sada bili zakupci ostanu bez nje."

Vlada je odbacila takve kritike uz obrazloženje da je cilj zakona privlačenje investicija, povećanje produktivnosti i zaposlenosti. Zakon je uz 14 amandmana usvojen uprkos protestima paora i opozicije.

Pritom ni u samoj kompaniji "Tenis" nikada nisu krili da im je Srbija interesantna i zbog postojanja "političke volje". "Za investiciju postoji mnogo razloga, ali jedan od najvažnijih je da za to postoje politički preduslovi, da je investicija u Srbiji veoma dobrodošla", rekao je portparol "Tenisa" Filštete u razgovoru za BIRN koji je vođen pre usvajanja spornog zakona. On je tada eksplicitno potvrdio da kompanija "Tenis" najvažnijim uslovom za investiranje smatra "izmenu zakonske regulative o vlasništvu nad zemljištem". Na pitanje da li "Tenis" insistira na kupovini zemljišta ili na njegovom zakupu, on kaže: "Otvoreni smo za sve opcije. Mi smo zainteresovani za dugogodišnje investicije i naravno da tražimo sigurnost. Tu se ne donose odluke iz stomaka, već nam treba izvesnost za dugi niz godina. Zato i priprema za investiciju traje duže."

U pomenutom Memorandumu o razumevanju pisalo je da će Srbija pružiti svaku "administrativnu, savetodavnu, infrastrukturnu i finansijsku" podršku "Tenisu": "Pritom se mogućnosti pružanja subvencija od strane Republike Srbije, koje su već razmatrane, smatraju osnovnim preduslovom za realizaciju planirane investicije." Pregovarači nisu za sada otkrili koje su subvencije "već razmatrane" i da li "Tenis", poput Etihada, čekaju posebne subvencije ili važe one uobičajene za otvaranje radnih mesta.

Bivši ministar privrede Saša Radulović jedan je od onih koji veruju da je najveća indirektna subvencija upravo Zakon o poljoprivrednom zemljištu koji on zove "‘Tenisovim’ zakonom". U razgovoru za BIRN on situaciju upoređuje s "neustavnim ugovorima" s kompanijama iz Ujedinjenih Emirata, čime su, kako kaže, privatni ugovori postavljeni iznad srpskih zakona. "U svim zemljama gde ‘Tenis’ radi, lokalni stočari uzgajaju stoku i onda je prodaju ‘Tenisu’. Samo će u Srbiji imati i najbolju zemlju i svinje, a naši poljoprivrednici i stočari će raditi za njih kao jeftino plaćena najamna snaga", naglašava Radulović.

Kolenice za Putina, pihtije za Srbiju 4
ŠTA ČEKA SRPSKOG SELJAKA: Uzgoj…foto: a. anđić

ŠTA ĆE BITI S MALIMA: Međutim, prema rečima Tenisa i predstavnika Vlade Srbije, investicija donosi kvalitetna radna mesta, a malim poljoprivrednicima mogućnost da imaju sigurnog kupca za svoje svinje. Miroslav Kiš, predsedavajući Upravnog odbora Asocijacije poljoprivrednika iz Vojvodine, upravo se pribojava situacije u kojoj bi jedna firma otkupljivala veći deo stočnog fonda. "Sa zemljom koju će dobiti, to će biti veliki monopolista. Više stotina proizvođača će biti uništeno jer nemaju nikakvih izgleda da se bore sa ‘Tenisom’. Što se tiče saradnje sa Nemcima, samo ovi koji su inače veliki moći će da rade s njima", kaže Kiš za BIRN.

Vlasnik kompanije Klemens Tenis je na prošlonedeljnoj konferenciji rekao da njegova firma u principu sarađuje i sa malim stočarima, ali da ne može da sarađuje s onima koji imaju manje od deset krmača, što otprilike odgovara odgoju 200 do 250 tovnih svinja godišnje. Ostalo je nejasno da li će to na duge staze biti "Tenisov" modus operandi, s obzirom da je premijer Vučić rekao da se traže "dobri domaćini" pošto "u prvih godinu i po dana ‘Tenis’ neće moći da ima svoje svinje, već mora od nekoga da ih kupuje".

Kolenice za Putina, pihtije za Srbiju 5
…i tradicionalni svinjokoljfoto: reuters

Priča o odličnoj saradnji s malim poljoprivrednicima "deo je bajki koje Klemens Tenis stalno ponavlja", kaže za BIRN Fridrih Ostendorf, poslanik nemačkih Zelenih i član Odbora za ishranu i poljoprivredu u Bundestagu. "Mali će nestati i biće pokrenuto ogromno pretumbavanje u kojem će preživeti nekoliko velikih koje će ‘Tenis’ kontrolisati", kaže Ostendorf, koji je i sam poljoprivrednik i vlasnik imanja sedamdesetak kilometara od sedišta fabrike ‘Tenis’.

Ostendorf kaže da će investicija možda dati trenutni zamah srpskoj privredi, a da će se lično Klemens Tenis pobrinuti da Srbija postane "zemlja svinja, potencijalno krupan igrač". No drugo je pitanje, dodaje političar Zelenih, da li će takva investicija na kraju imati pozitivan efekat za srpsko društvo. "Hiljade malih poljoprivrednika gubiće svoje poslove i stajaće u Tenisovoj klanici kao nadničari i plaćeni robovi. To se prodaje kao društveni napredak."

Nejasno je i koliko će ljudi "Tenis" zaposliti u Srbiji. Premijer Vučić je u više navrata pominjao brojku od 8000 radnih mesta ali "uključujući kooperante". Čak i tako, brojka od 8000 radnih mesta deluje nadrealno kada se zna da "Tenis" trenutno kolje i obrađuje više od 17 miliona svinja i nekoliko stotina hiljada goveda godišnje i sve to sa oko 10.000 radnika, kako stoji na sajtu firme. U Vučićevih 8000 radnih mesta poslova nisu ubeđeni ni u kompaniji: "To zaista deluje kao prilično visok broj, to baš i ne mogu da zamislim", navodi portparol Filštete. "Osim ako se pod tim ne podrazumeva čitav lanac proizvodnje – od poljoprivrednika, prodavaca, preko klanja, komadanja… onda je ta brojka možda blizu realne."

Jedini deo dogovora države i investitora koji deluje utanačeno jeste obuka nekoliko stotina srpskih radnika, koji bi trebalo da se školuju kod "Tenisa" u Nemačkoj. Sa Srbima, kaže Klemens Tenis, postoje sjajna iskustva, talasi srpskih gastarbajtera su se pokazali kao pouzdani radnici. Frindrih Ostendorf ironično primećuje: "Visok udeo ‘Tenisovih’ radnika na traci u klanicama dolazi iz istočne Evrope, posebno sa Balkana. Najviše iz Bugarske, a sada sve više iz Mađarske. Dakle, zašto ‘Tenis’ ne bi otišao tamo odakle inače dovodi radnike?"

PUTIN I KOLENICE: Pada u oči da su veliki igrači na srpskom tržištu mesa uglavnom uzdržani, dok se Petar Matijević, prvi čovek kompanije "Matijević", u razgovoru za novosadski "Dnevnik" pozitivno izjasnio o dolasku "Tenisa". "Ako znaju da naprave mercedes, kako ne bi znali da proizvedu i najbolju svinju." Matijević, koji ima 100.000 tovljenika, traži samo jednake uslove: "Ako će zakonski biti omogućeno da nemačka kompanija dobije na dugoročno korišćenje državne njive, kao što se radi u svim razvijenim zemljama, nadam se da će to važiti i za nas. U svakom slučaju, treba obezbediti sve uslove da proizvodnja svinja u Srbiji bude konkurentna, kakva sada nije. Nije izvoz u Rusiju stao zato što tom tržištu ne treba svinja već što su naše skupe."

Time Matijević pogađa u centar najveće enigme koja obavija investiciju nemačkog giganta. Naime, građani Srbije ne mogu sami da pojedu tolike svinje koje "Tenis", prema Vučićevim rečima, planira da kolje. Izvoz u EU je nemoguć jer se srpske svinje rutinski vakcinišu protiv svinjske kuge, što je u Uniji zabranjeno. Sagovornici BIRN-a su saglasni kuda će izvoz ići: "Motiv ‘Tenisa’ može biti izvoz u Rusiju, jer sankcije Moskve protiv EU ne dotiču Srbiju, a pritom sporazumi Srbije sa Rusijom o bescarinskom poslovanju predstavljaju važnu pogodnost", kaže profesor Ševarlić.

I nemački političar Fridrih Ostendorf vidi ulaganje u Srbiju pre svega kao zgodan način da se zaobiđe trenutni i svaki sledeći rat sankcijama između Brisela i Moskve. "Poznato je da Srbija ima dobre odnose sa Rusijom i može se pretpostaviti da će deo posla sa Rusijom ići preko Srbije", kaže on. A novi ratovi sankcijama ne mogu se isključiti: "Kremlj daje zeleno ili crveno svetlo za uvoz, oni uvek mogu izmisliti da je meso zaraženo ili nešto slično i tako nekome otvoriti ili zatvoriti rusko tržište. Trenutno su odnosi hladni zbog višeg političkog interesa, ali i ranije se dešavalo da Rusi zaustave uvoz."

Pritom je Klemens Tenis sa Kremljom povezan na više načina – na grudima fudbalera Šalkea, u čijem je Nadzornom odboru, šepuri se logo "Gasproma". Sponzorski ugovor vredan je 17 miliona evra godišnje. Prema rečima samog Tenisa, firma ima 13 farmi u Rusiji, ukupno se tamo odgaja 600.000 svinja godišnje. U opširnom intervjuu za "Tagesšpigel" prošlog aprila, Klemens Tenis je opušteno govorio i o svom prijateljstvu s Vladimirom Putinom. Recimo da lično sprema kolenice kad god se vidi s ruskim predsednikom. "Gospodin Putin voli usoljene kolenice. ‘Gde su kolenice?’, to je uvek prvo što me pita."

O još jednoj stvari "Tenis" strogo vodi računa – kako je za BIRN rekao Andre Filštete, praktično 50 odsto svake svinje ide u izvoz, mahom u Aziju gde su potrošačke navike drugačije nego u zapadnoj ili istočnoj Evropi. "Recimo, u Nemačkoj se rado jedu kotleti i šnicle, ali mozak, uši ili nogice ne jedu se u Nemačkoj." Mada, možda uši i nogice ostanu i u Srbiji. Bez njih pihtije nisu ni za šta.

Balkanska istraživačka mreža

Fabrika skandala

Ime Tenis (Tönnies) praktično je nepoznato običnim ljudima u Nemačkoj. Iako najveći kasapin zemlje, "Tenis" pakuje i prodaje pod stotinama različitih imena i marki, njihovo mahom jeftino meso završava u frižiderima Aldija i Lidla, najvećih nemački lanaca supermarketa.

Sa 17 miliona zaklanih svinja i 400.000 goveda te obrtom od 5,6 milijardi evra (podaci za 2014), "Tenis" je najveći nemački proizvođač mesa. Iz nekog razloga premijer Vučić rado ponavlja, a srpski mediji prihvataju, da je i najveći u Evropi. Nije. Danski proizvođač "Deniš kraun" ima znatno više i radnika i svinja i profita. Veći deo "Tenisovih" zaposlenih nema stalne ugovore, već se angažuje za najteže poslove preko spoljnih firmi. Najčešće se radi o došljacima iz Poljske, Rumunije i Bugarske koji, kako tvrdi Klemens Tenis, ne žele stalne ugovore jer hoće da se vrate u domovinu. "Ti ljudi ovde žele da žive što je jeftinije moguće. U fabričkoj prodavnici kupuju tost-hleb i 500 grama suhomesnatog. To je večera za četiri čoveka koji žive u sobi. Ostatak novca se čuva, kako bi se kasnije u domovini obezbedila egzistencija. Ovi ljudi ne žele da ostanu. A mi ne možemo da ih nateramo", rekao je Tenis u intervjuu "Tagesšpigelu".

Drugačije smatraju u pokrajinskom Ministarstvu rada Severne Rajne-Vestfalije gde su kompaniju optužili za iscrpljujuće radno vreme, mutne ugovore sa stranim radnicima i lošu zdravstvenu zaštitu. Mediji su pisali o "plaćenim robovima" iz istočne Evrope, koje "Tenis" nastanjuje u neuslovne kolektivne smeštaje.

Poslanik Fridrih Ostendorf kaže da "Tenis" svoju ekspanziju može da zahvali činjenici da najjeftinije kolje – klanje jedne svinje košta ga 8,80 evra, dok recimo najveći evropski konkurent "Deniš kraun" kolje za 14,50 evra ili više. "Naravno, niski troškovi ‘Tenisa’ zasnovani su na jeftinoj radnoj snazi", kaže političar Zelenih.

Nakon što je 2008. nemački javni servis ARD u istraživačkoj emisiji Report Majnc objavio da firma sa oko 200 kamera nadgleda radnike čak i u kantini, toaletima i tuš-kabinama, "Tenis" je bez pogovora platio kaznu od 80.000 evra. Firma je 2011. uhvaćena da u mešano mleveno meso stavlja znatno manje govedine nego što piše na pakovanju. Za obustavu procesa morala je da plati 2,89 miliona evra. "Držim se tri principa: obećanja moraju da se održe; ako već koljemo životinje, onda to moramo da činimo najuzornije moguće; i prodajem samo ono što bih i sam u slast jeo. Te tri stvari mi je preneo otac. U skladu sa njima živim", kaže Klemens Tenis.

Ured za zaštitu konkurencije je jula 2014. saopštio da se dvadesetak bosova industrije mesa već decenijama sastaje u luksuznom hamburškom hotelu "Atlantik" kako bi dogovarali cene mesa i mesnih prerađevina koje će prodavati velikim trgovinskim lancima poput Aldija, Lidla i Revea. Dva preduzeća koja pripadaju "Tenis grupi" kažnjena su sa ukupno 120 miliona evra zbog stvaranja kartela i ugrožavanja konkurencije. "Tenis" je međutim iskoristio poznatu rupu u zakonu – dve firme su prepisane u vlasništvo privatnom licu Klemensu Tenisu, koji je onda izdvojio sve što je u njima vredno i vratio "Tenis grupi" da bi onda kažnjene firme "Beklunder" i "Keneke" jednostavno izbrisao iz privrednog registra i tako izbegao kaznu. Zbog ovog Tenisovog trika čak je i nemačka vladajuća koalicija najavila promenu zakona.

Klemens Tenis, čija se privatna imovina procenjuje na milijardu do dve evra, izgradio je imperiju nakon što je preuzeo porodičnu firmu od starijeg brata Bernda, koji je umro 1994. nakon transplantacije bubrega. Začkoljica je u tome što je Bernd – ranije stoprocentni vlasnik – ostavio 40 odsto akcija svom bratu, a po 30 odsto dvojici sinova. Klemens je međutim 2008. nagovorio bratance da mu prebace po pet odsto akcija jer je tako navodno njihov otac poželeo na samrtničkoj postelji.

Na kraju je Klemens dobio 50 odsto akcija i apsolutnu kontrolu nad firmom. Već godinama traje natezanje s bratancem Robertom Tenisom, koji takođe ima 50 odsto akcija jer se njegov brat zbog bolesti povukao iz biznisa i prepustio mu svoj deo. Robert pred sudom pokušava da vrati onih pet odsto koje je poklonio stricu zbog "grube nezahvalnosti". Novo ročište pred Zemaljskim sudom u Bilefeldu zakazano je za sledeći ponedeljak.

Iz istog broja

SPC u Hrvatskoj

Hod po žici

Jelena Jorgačević

Intervju – prof. dr Danica Grujičić

Uskoro neće imati ko da nas leči

Jovana Gligorijević

Ljubiša Miljković, predsednik Sindikata rudara Srbije

Enigma Spaskovski

Zoran Majdin

Intervju – Amir Bislimi, poslovni direktor Demokratske stranke

Na vlasti su podizvođači prljavih radova

Jovana Gligorijević

Povratak suzavca

Kratka istorija plakanja

Miloš Vasić

Dosije »Vremena« – Prostitucija u Srbiji

Zatvor nije rešenje

Ivana Milanović Hrašovec

Zločin i sećanja

Sudbina kapetana Buzova

Dejan Anastasijević

Svi brojevi na jednom mestu!>

Pogledajte arhivu