Grčka

Ko se boji korone još 1

JOŠ UVEK BEZ STRANIH GOSTIJU: Zaštita osoblja restorana u turističkoj zoni u Atini

foto: ap photo / petros giannakouris

27. 5. 2020. / 19.54

Ko se boji korone još

Turisti iz dvadeset zemalja, među kojima je i Srbija, od 15. juna moći će slobodno da putuju u Grčku bez obaveznog testiranja na virus korona. Ko se bude odvažio profitiraće od nižih cena i polupraznih plaža. Obezbeđeni su za svaki slučaj i posebni hoteli za turiste koji se požale na simptome virusa korona

Za "Vreme" iz Soluna

Posle dva i po meseca totalnog zastoja zbog pandemije virusa kovid-19, u Grčkoj je počelo odbrojavanje unazad za početak turističke sezone. Vlasti su razvile plan za prijem turista poštujući smernice međunarodnih zdravstvenih organizacija u vezi sa transportom i gostoprimstvom. Kafei, restorani i taverne otvoreni su 25. maja, a kampovi i hoteli, koji su inače otvoreni preko cele godine, biće ponovo pušteni u pogon od 1. juna. Svi ostali turistički objekti koji posluju tokom turističke sezone biće otvoreni 15. juna. Avionski letovi se postepeno uvode, u prvoj fazi samo preko atinskog aerodroma, a do 1. jula i na ostalim aerodromima u zemlji.


TURISTIČKI PASOŠ

Već je napravljena i turistička "mapa" sa četiri osnovne boje – crvena, narandžasta, zelena i žuta – a svaka od tih boja određuje u kom rangu se nalazi zemlja iz koje turista dolazi u zavisnosti od toga koliko je imala žrtava korone. Za početak, dvadeset zemalja sa sličnim epidemiološkim karakteristikama dobijaju turistički "pasoš" za Grčku: Nemačka, Kipar, Izrael, Kina, Japan, Australija, Norveška, Danska, Austrija, Bugarska, Srbija, Rumunija, Albanija, Severna Makedonija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Poljska, Mađarska, Slovačka i Češka. Turisti iz ovih zemalja moći će od 15. juna da putuju slobodno u Grčku bez prethodnog testiranja, neće morati da idu u karantin, ali će biti uzimani takozvani nasumični uzorci na kojima će biti rađeni testovi na kovid-19.

Postoje, međutim, i zemlje koje su na "crnoj listi", kao što je Velika Britanija, iz koje u Grčku godišnje dođe oko 2,5 miliona turista. Veliki problem predstavljaju i Italija, Španija i Francuska, kao i SAD i Rusija, koje još uvek muči pandemija. Te zemlje za Grčku predstavljaju velika turistička tržišta koja nikako ne želi da izgubi. Ideja je da kada iz ovih zemalja krenu letovi prema Grčkoj, a to će biti najkasnije 1. jula, bude zahtevan test od svih koji odande dolaze, ali će im se i naknadno raditi testovi. Grčka pokušava da izbegne da zbog turizma reskira drugi, uvozni talas pandemije usred leta.

Grčka je jedna od malobrojnih zemalja koja se veoma uspešno izborila sa pandemijom preduzimajući blagovremeno mere koje su inače nedisciplinovani Grci većinom poštovali. Tome su pomogle i visoke kazne za nepoštovanje propisanih mera u doba korone. Zvanično je u Grčkoj 25. maja 2020. zabeleženo ukupno 172 preminula i 2.882 zaražena od kovida-19, urađeno je 155.037 testova. Ti podaci se smatraju izuzetno dobrim za zemlju od 11 miliona stanovnika, od kojih je gotovo četvrtina starija od 65 godina. Poređenja radi, Belgija koja ima skoro isti broj stanovnika kao Grčka ima do sada 9280 smrtnih slučajeva.


POSRTANJE PRIVREDE

Ipak, ovi pozitivni rezultati ne spasavaju Grčku od velike ekonomske recesije prouzrokovane opštom blokadom zbog pandemije. Prema istraživanjima Grčke banke, recesija će u proseku iznositi šest odsto, ali se za 2021. predviđa rast BDP-a od 5,5 odsto. Evropska komisija i Međunarodni monetarni fond predviđaju za 2020. još veću recesiju koja bi mogla da dostigne deset odsto. Razlog za to je velika zavisnost grčke ekonomije od turizma i brodarstva, dva sektora ozbiljno pogođena pandemijom. Turizam u grčkom BDP-u učestvuje sa oko 20 odsto, obezbeđujući pritom više od milion radnih mesta. U 2019. godini Grčku je posetilo oko 33 miliona turista, koji su potrošili 18,2 milijarde evra. Ove godine grčki ministar turizma Haris Teoharis predviđa osam milijardi evra prihoda od turizma. To znači da samo ovogodišnji gubitak prihoda od turizma predviđa smanjenje grčkog BDP-a (koji iznosi oko 200 milijardi evra) za pet odsto, povećavajući nezaposlenost i rizik od bankrota, jer se svaka treća turistička firma plaši da do jeseni neće preživeti.

Kako bi izbegao najgori scenario, premijer Kirijakos Micotakis je pod sloganom "očuvanje radnih mesta, smanjenje poreza, jačanje poslovanja" najavio paket ekonomske podrške u visini od 24 milijarde evra. Treba reći da najveći deo tog novca dolazi iz rezerve od 36 milijardi evra koju je u državnoj kasi ostavila prethodna levičarska Sirizina vlada, a ostatak će doći iz budžeta Evropske unije za pomoć članicama pogođenim pandemijom. Zbog pandemije, smanjenja poreskih prihoda zbog poreskih olakšica i povećanih rashoda, jer se svakom zaposlenom isplaćuje 534 evra mesečno kao nadoknada za period kada nisu radili, predviđa se da će doći do eksplozije grčkog javnog duga sa sadašnjih 174 odsto na astronomskih 200 odsto BDP-a početkom 2021. godine.


PAD CENA

Činjenica da mnogi međunarodni mediji u doba pandemije reklamiraju Grčku kao sigurnu destinaciju za leto, da Nemci i inače preferiraju Grčku, kao i prognoze da će ovo biti jedno od najtoplijih leta u poslednjih pedeset godina, što će verovatno produžiti turističku sezonu, budi nadu da će doći do ograničenja negativnih posledica pandemije po grčki turizam. Grčka se kladi na dolazak turista sa Balkana, iz susednih zemalja Rumunije, Bugarske, Srbije i Severne Makedonije, odakle na godišnjem nivou dolazi oko sedam miliona turista. To će naročito biti povoljno za severnu i kontinentalnu Grčku, a manje za ostrvsku koja više ovisi o avionskom i brodskom saobraćaju. Godina će tako možda biti teška, ali ne i katastrofalna.

Situacija u turističkom sektoru negativno utiče i na kupovinu i iznajmljivanje turističkih nekretnina. Predsednika Grčko-srpske privredne komore za Severnu Grčku i Opservatorija za nadgledanje nekretnina u Južno-istočnoj Evropi Kosta Georgakos kaže za "Vreme" da će turističke nekretnine namenjene prodaji i iznajmljivanju ove godine imati umanjene cene i do 40 odsto, ali da će se postepeno od avgusta pa nadalje vratiti u normalnost. "Moram da napomenem da cene u Grčkoj generalno ostaju niske i zato je to dobra destinacija za investicije, posebno u Centralnoj Makedoniji u kojoj dominira drumski turizam uglavnom iz balkanskih zemalja. Svakako će objekti za izdavanje preko Airbnb imati veću potražnju jer se tu turisti osećaju sigurnije, jer imaju manji kontakt sa trećim licima, a da pritom ne gube ništa od odmora", rekao je Kostas Georgakos.


UPUTSTVA ZA TURISTE

Zdravstvena bezbednost je svakako ključ za ovogodišnji turizam, pa zato Grčka primenjuje niz zdravstvenih mera kojih se turisti moraju pridržavati. Preporučuje se izbegavanje gužve, često pranje ruku, nošenje maski u javnom prevozu, pridržavanje pravila o distanci sa drugima od najmanje 1,5 metara i što više boravka na otvorenom prostoru i u prirodi.

Postoji čitav katalog sa uputstvima o tome kako sve treba da funkcioniše, počevši od aerodroma i luka, do turističkih preduzeća, bazena i organizovanih plaža. Predviđeno je da u svakoj oblasti postoji i po jedan hotel-karantin gde će moći da se smeste turisti za koje se testom utvrdi da su pozitivni na virus kovid-19, a u kome će uprkos zarazi moći da nastave svoje letovanje sa svim plaćenim troškovima. Turisti će takođe moći da pozovu broj 1135 preko koga će na engleskom dobiti informacije šta da rade u slučaju da primete da imaju simptome korone.

Ovogodišnje turističko leto svakako će proći kroz veliko iskušenje, ali oni koji odluče da letuju u Grčkoj imaće privilegiju da uživaju u polupraznim plažama, boljoj usluzi i umanjenim cenama. Recina i mitos se već hlade po frižiderima, a koliko će girosa biti prodato ove godine, zavisi od toga koliko će turista "glasati" za letovanje u Grčkoj.

Iz istog broja

Kadrovska politika SNS-a – Sećate li se Tomislava Nikolića

Može biti samo jedan

Slobodan Georgijev

Rečnik izbora 2020.

Vodič za sluđenog građanina

Zora Drčelić

Nemačka

Zov sunčanih predela

Nemanja Rujević

Hrvatska

Kontrolirani hrvatski turizam

Miroslav Kuskunović

Dosije – Turizam u doba korone

Košmar koji traje

Radmilo Marković

Posledice pandemije po sport

Korona(rni) udar

Uroš Mitrović

Intervju – Nebojša Vladisavljević, autor knjige Uspon i pad demokratije posle Petog oktobra

Kako smo zaradili Vučića

Nedim Sejdinović

Korona na jugu Srbije

Istina ne stanuje ovde

Gordana Bjeletić

Intervju – Sergej Trifunović

Vlast krade otimajući nam život

A. I

Izbori i internet

Tužno, prljavo i jeftino

Jovana Gligorijević

Svi brojevi Vremena na jednom mestu!>

Pogledajte arhivu