Korupcija

22. 4. 2015. / 18.37

Ko se bavi istragama

Od centralne teme pre dve i po godine do hapšenja i presuđivanja u tabloidima, tako izgleda borba protiv korupcije u Srbiji. Da li smo odmakli od primarne definicije korupcije po kojoj ona predstavlja zloupotrebu moći zarad ostvarivanja ličnih interesa

Kada se nađete pred izazovom da date ocenu stanja u oblasti kao što je borba protiv korupcije, neophodno je prikupiti sve raspoložive podatke, analizirati ih, videti kakvi su trendovi i gde su dobre ili loše strane onoga što je na terenu učinjeno.

Ko se bavi istragama 1

Takvi podaci, objedinjeni i konsolidovani u Srbiji ne postoje pa se vodimo onim što je praksa u radu različitih organizacija i institucija.

Prvo je pitanje percepcije korupcije, kako građani i same institucije vide stanje u ovoj oblasti i brojna istraživanja pokazuju da je ona na visokom nivou. To može biti proizvod realno visokog stepena korupcije ili promovisanja akcije za borbu protiv korupcije koja se u proteklih nekoliko godina naglašava i u izjavama vlade i u medijima.

Drugo, kada uđete u sudnice, a to je YUCOM u proteklim godinama radio, prateći suđenja za korupciju, od drumske mafije, indeks mafije, unapred osuđenih tajkuna do manje korupcije (što bi englezi rekli – petty cash corruption) dobijate drugačiju sliku.

Pojedini postupci su zasnovani na tankim optužnicama, negde nailazite na usporene predmete, sa čestim izmenama sudskog veća, a na pojedinim slušate obrazložena ekonomska veštačenja, dobra izlaganja tužilaštva, vešte sudije ili pak sudije koje se ne razumeju mnogo u ekonomsku materiju, pa se u potpunosti prepuštaju interpretaciji sudskih veštaka.

To, ukratko, ukoliko je suđenja za korupciju u Srbiji moguće ukratko opisati, ostavlja sliku neujednačene prakse, a mali broj presuda, tj. predmeta u kojima je doneta pravosnažna presuda ostavlja nas u magli i iščekivanju. Neujednačenost sudske prakse u ovoj oblasti znači da nema pravog saznanja o tome kako se suprotstaviti korupciji.

Kako bismo radili naša istraživanja, nismo imali problem da dođemo do dokumenata koji bi nam omogućili uvid u tok postupka, dobijali smo kopije optužnica, podneske i druge dokumente koji su neophodni kako biste, kao javnost, imali uvid u ceo predmet.

Takođe, najavljivali smo pojedina suđenja, dali smo kalendar suđenja, da bismo zainteresovali i širu javnost da prate kako se suđenja odvijaju.

Često ukazujemo na to da je neophodno popraviti statistiku, kako bi se pratili i detaljnije analizirali sami postupci i kretanja u pravosuđu.

Svima je poznata činjenica da mediji ogromnu pažnju daju hapšenjima, a veoma malu pažnju daju toku postupka, pa čak i presudi. U tako formiranoj javnosti, hapšenje se pretvara u osudu, što političari vešto koriste za hapšenja širom Srbije, mahom ljudi iz sada opozicionih stranaka i tajkuna.

Ne, niste pogrešno pročitali, političari hapse.

Najave hapšenja koja su davali političari, od premijera, do pojedinih ministara, a manje poslanika, dovode do utiska da se istragama i hapšenjima ne bave tužilaštvo i policija, već političari, što je, priznaćete, na duge staze, neodrživo.

Pored ovog "nakardanog" suprotstavljanja korupciji, prethodnu godinu su obeležili i ugovori koje je država potpisivala, a koje javnost nije dobila ili za koje se stručna javnost, nakon veće borbe, izborila.

Imali smo i neke pokušaje Agencije za borbu protiv korupcije i Saveta za borbu protiv korupcije. Obe institucije su

se istakle, izradile izveštaje, dale precizne nalaze i preporu-ke i tu dolazimo do pitanja, šta je sudbina ovih izveštaja i nalaza.

U najvećem broju slučajeva, oni se ignorišu. Preporuka Agencije za razrešenje ministra pravde se ignoriše.

No, imamo i strategije, akcione planove, izmene Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, za koje bi nam trebalo vreme i čitav broj "Vremena" da uđemo u detalje. Međutim, ocena i trend nisu dobri: Srbija nije odmakla dalje od početka na polju borbe protiv korupcije.

Sličnu ocenu daje i Izveštaj o napretku Srbije u procesu EU integracija koji se svake godine izrađuje u Briselu.

I na kraju, ostaje otvoreno pitanje da li će otvaranje poglavlja 23. u pregovorima sa Evropskom unijom popraviti stanje u ovoj oblasti, ali se mora pohvaliti sam proces, gde se ocenjuje rad svih koji su uključeni u borbu protiv korupcije, gde se daju jasna merila za ocenu napretka, precizni rokovi i ciljevi.

Imaćemo priliku, barem u narednih pet godina, da pratimo sprovođenje zakona, akcionih planova, strategija. Pratićemo i sudske procese, ujednačavanje prakse, poboljšanje kvaliteta rada sudija, mešanje politike u rad tužilaštva, izveštavanje medija.

U nadi da se nećemo izgubiti u procesu, već da ćemo uspeti da objasnimo koji su efekti svih promena, reformi i koliko će evropske integracije popraviti, tj. smanjiti nivo korupcije, završavam i ovaj tekst.

Iz istog broja

Sport i politika

Derbi u Surdulici

Nikola Lazić

Zdravstvo

Tračak optimizma

Dr Predrag Stojičić, magistar javnog zdravlja

Privreda

Jaka trojka

Srđan Janićijević, Mokrogorska škola menadžmenta

Otimanje i prekrajanje vlasti

Kadija bije, tuži i sudi

Zora Drčelić

Srpsko-vatikanski odnosi

Različiti slojevi jedne istorije

Jelena Jorgačević

Javne finansije

Tapkanje u mestu

Milojko Arsić

Pozorištance Vučić u Koceljevi

Predstava na mostu

Dragan Todorović

Intervju – Vladimir Vuletić, sociolog

Rob pragmatizma vlada Srbijom

Jovana Gligorijević

BIRN-ova mera Vlade Srbije

Godinu dana »Treće Vučićeve vlade«

 

Svi brojevi Vremena na jednom mestu!>

Pogledajte arhivu