Kinesko-srpska posla

Kina radi Srbija se gradi 2

JAČANJE PARTNERSTVA: Ambasador Kine u Beogradu Vei Đinghuam i predsednik Srbije Tomislav Nikolić / foto: fonet

Kina radi Srbija se gradi

Pre dvanaest godina trgovinska razmena između Kine i zemalja centralne i istočne Evrope (CIE) iznosila je svega 4,3 milijarde dolara, prošle godine dosegla je gotovo 53 milijarde, a do 2015. Peking planira obim razmene od 100 milijardi dolara. Žedno investicija po izbijanju svetske ekonomske krize istočnoevropsko tržište širom je otvorilo vrata kineskom kapitalu. Za "prijatelje iz Srbije" Kineze veže i nešto više od ekonomskih interesa – od sećanja na Titovu Jugoslaviju, preko NATO bombardovanja prilikom kojeg je pogođena kineska ambasada u Beogradu do nezaobilaznog Kosova. U tom duhu predsednik Srbije Tomislav Nikolić boraviće u Kini od 25. do 29. avgusta, na poziv kineskog kolege Sji Đinpinga

Početkom prošlog meseca (od 1. do 5. jula), u kineskom gradu Čongćingu, najbrže rastućem gradu na svetu, održan je prvi ekonomski forum posvećen saradnji NR Kine sa državama centralne i istočne Evrope. Tema je bila saradnja lokalnih samouprava Kine i šesnaest zemalja CIE (pored Srbije tu su bile i Slovenija, Mađarska, Slovačka, Češka, Letonija, Litvanija, Estonija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Makedonija, Crna Gora, Bugarska, Rumunija i Albanija). Lokalni lideri i privrednici iz ovih zemalja razgovarali su sa domaćinima o mogućnostima unapređenja privredne saradnje. Srbija je svoje mesto na forumu obezbedila kao jedna od šesnaest regionalno povezanih država, koje je pre godinu i po dana u Varšavi okupio tadašnji kineski premijer Ven Điabao sa željom da se kroz direktno i neposredno umrežavanje Kine sa zemljama CIE ostvari sinhronizovan i usmeren prodor kineskog kapitala na ovaj deo evropskog tržišta.

Peking je u Varšavi predstavio svoje strateške namere definisane kroz dvanaest ciljeva. Kineska vlada je septembra prošle godine osnovala i poseban Sekretarijat za saradnju Kine sa državama CIE. Za sekretara je izabran zamenik kineskog ministra spoljnih poslova Song Tao, čime je naglašeno da će ovaj sekretarijat raditi kao produžena ruka Ministarstva spoljnih poslova NR Kine. Sam Sekretarijat je zadužen za koordinaciju unutar kineskih institucija, ali i za saradnju kineskih državnih organa sa nadležnim institucijama država centralne i istočne Evrope. On je odgovoran za realizaciju dogovorenih projekata i za planiranje budućih aktivnosti između CIE zemalja i Kine, ne bi li se ta saradnja ubrzala zaobilaženjem često prespore i inertne birokratije sa obe strane.

ČETIRI, PEDESET, STO MILIJARDI: Naročito važno za funkcionisanje ovog sekretarijata jeste uspostavljanje posebne kreditne linije, odnosno "investicionog fonda za saradnju", kako je to definisao Ven Điabao, u vrednosti od deset milijardi dolara, iz kojeg bi do 2017 (fond je osnovan prošle godine) trebalo da se finansiraju važni infrastrukturni projekti u zemljama CIE, ali i projekti u oblasti visokih tehnologija, zelene ekonomije i dr. Koliki je potencijal te saradnje posmatrano u brojkama, vidi se najbolje po obimu privredne saradnje: 2001. godine trgovinska razmena između Kine i zemalja CIE iznosila je svega 4,3 milijarde dolara, dok se u 2012. popela na gotovo 53 milijarde dolara. To, međutim, i dalje ne zadovoljava kineske ambicije (reč je o obimu koji je ekvivalentan razmeni koju Kina ima, recimo, sa Italijom). Namera Sekretarijata u Pekingu je da saradnju sa zemljama CIE još više ubrza, učini je efikasnijom, sa ciljem da već 2015. obim razmene poraste za 100 odsto na oko 100 milijardi dolara. Posebno interesantna je stavka koja se odnosi na nameru Pekinga da stvori ekonomsko-tehnološke zone u svakoj zemlji (koje će predstavljati osnovu za saradnju i nakon isteka petogodišnjeg plana), a paralelno bi se organizovali kulturni forumi, razmena mladih lidera Kine i njihovih evropskih kolega. Kina je obećala 5000 stipendija za studente iz zemalja CIE.

Zainteresovanost Kine za čitav region CIE (koji broji oko 123 miliona stanovnika), a u okviru njega i za Srbiju, sa kineske strane se objašnjava postojanjem "tradicionalnog prijateljstva" Kine sa svakom od tih zemalja (izjava kineskog ambasadora u Beogradu), razvijenom bilateralnom saradnjom, ali i nepostojanjem "otvorenih pitanja" koja bi bila prepreka za razvoj budućih odnosa.

ISTORIJSKO PRIJATELJSTVO: Srbija nije slučajno izabrana za strateškog partnera još pre Varšavskog sastanka, jer za razliku od ostalih navedenih zemalja, "istorijsko prijateljstvo" Kinu pre vezuje za Srbiju koja je kao deo Titove Jugoslavije imala izuzetno dobre kontakte i veze sa Pekingom još od sedamdesetih godina prošlog veka, nego za zemlje bivšeg istočnog bloka sa kojima Kina nije imala razvijene odnose zbog poznatog sukoba sa SSSR. Odnosi između Srbije (tj. tada SRJ) i NR Kine dodatno su učvršćeni tokom devedesetih godina kada se SRJ predstavljala kao poslednja brana globalnoj američkoj hegemoniji, a to je u Pekingu naišlo na priznanje (kada je tokom NATO bombardovanja 1999. godine pogođena kineska ambasada u Beogradu, ideološka bliskost dodatno je učvršćena).

S druge strane, zemlje bivšeg istočnog bloka bile su tokom devedesetih godina opijene svojim antikomunizmom koji je sve do ulaska u EU (2004. i 2007) značajno određivao njihovu politiku prema Kini. Ta se situacija promenila u potpunosti u poslednjih nekoliko godina, a posebno od početka globalne ekonomske krize.

Važno je imati u vidu da je proteklih decenija i godina došlo i do značajne promene u kineskom pristupu stranim tržištima, pa su sadašnji predstavnici NR Kine za nijansu pragmatičniji od svojih prethodnika i danas u saradnji sa drugim državama gledaju pre svega ekonomski (što ne isključuje i politički) interes. Zbog toga i strateško opredeljenje Kine za saradnju sa zemljama CIE treba posmatrati u kontekstu promena koje se dešavaju u zapadnoj Evropi (uzrokovanih svetskom ekonomskom krizom), čime je na neki način centralna i istočna Evropa, povlačenjem ili uskraćivanjem zapadnih investicija, ostavljena "nebranjena" pred kineskom navalom, omogućavajući svežem kineskom kapitalu brz i nesmetan proboj kroz "meki trbuh" Evrope. Sve se to poklopilo i sa težnjom ka restrukturiranju kineske privrede koja se sa dominantnog izvoza jeftinih proizvoda preorijentisala i na izvoz kapitala i ulaganje u velike infrastrukturne poslove, čime se obezbeđuje "život" akumuliranom kapitalu, ali i posao kineskoj radnoj snazi (s obzirom na to da Kinezi uglavnom dovode svoje radnike). O iskustvu koje na taj način stiču kineske firme koje postaju sve konkurentnije na svetskom tržištu, izlišno je govoriti.

STRATEŠKO PARTNERSTVO: Srbija je u ovakvoj podeli karata uspela da pronađe svoje mesto. Manje svojim zaslugama, a više zahvaljujući kineskim interesima i planovima u vreme vlade premijera Mirka Cvetkovića (krajem 2009) Srbija je postala strateški partner NR Kine, čiji su neposredan rezultat infrastrukturni projekti kao što su most Borča–Zemun ili remont Termoelektrane "Kostolac". Da Srbiju vide kao ozbiljnog partnera i u budućnosti potvrđuje i kineska želja da se na godišnjem nivou održava sastanak Mešovitog ekonomskog i trgovinskog komiteta dve zemlje, kao stalni mehanizam za bilateralnu privredno-trgovinsku saradnju, a pri kineskoj ambasadi u Beogradu, oformljeno je posebno ekonomsko-trgovinsko odeljenje koje na sajtu ažurno (doduše samo na kineskom) generiše sve značajne privredne informacije za buduće ulagače.

Pored već pomenutog mosta u Borči i Termoelektrane "Kostolac" (gde je za sada završen remont bloka "B2", dok se završetak remonta bloka "B1" očekuje sledeće godine), Srbija pregovara i o izgradnji novog postrojenja u Kostolcu, čija bi vrednost bila oko 700 miliona dolara. Kina pokazuje želju da ulaže i u druge delove energetskog sektora Srbije, pa je tako krajem 2011. potpisan sporazum sa kineskim konzorcijumom o izgradnji bloka 3 Termoelektrane "Nikola Tesla" u Obrenovcu, čija bi vrednost premašila dve milijarde dolara (ova investicija je još na ledu s obzirom da je Vlada Srbije na čelu sa Aleksandrom Vučićem krajem prošle godine potpisala isti memorandum ovog puta sa nemačkom kompanijom RWE).

Kineska strana zainteresovana je i za ulaganje u putnu infrastrukturu Srbije, što vidimo preko uključivanja kineske kompanija Shandong hispeed group u izgradnju Koridora 11. Posle posete Kini ministra građevinarstva i urbanizma Velimira Ilića u junu ove godine (koju je Ilić iskoristio i da obiđe najveći most na svetu Jiaozhou Bay Bridge, koji je izgradila upravo Shandong hispeed group), Srbiji je odobren i kredit za izgradnju deonica od Obrenovca do Uba i od Lajkovca do Ljiga, čime je Srbija postala prva zemlja koja je iskoristila pogodnosti Varšavskog sastanka i tako dobila sredstva iz fonda namenjenog centralnoj i istočnoj Evropi. Ovde bi trebalo spomenuti i u srpskoj javnosti na nož dočekani kinesko-srpski predlog o izgradnji kanala Solun–Dunav, o čijoj finansijsko-tehničkoj održivosti se još polemiše. Kineska strana veruje da bi izgradnja jednog ovakvog kanala značajno skratila put kineske prekookeanske robe, koja se sada iz lučkih gradova transportuje železnicom širom Evrope. Vodeni put, direktno povezan sa Dunavom, ne samo što bi bio znatno kraći, već bi bio i jeftiniji, s obzirom da je rečni transport i dalje konkurentniji od železničkog.

Opredeljivanju Kine da Srbiju uzme za strateškog partnera u regionu, pored istorijskih i ekonomskih, svakako su kumovali i čisto politički razlozi, ali i bliske veze između spoljne politike dve zemlje, pre svega kada je u pitanju Kosovo. S obzirom na to da ova politika može da trpi izvesne izmene, bar sa srpske strane, postaje očito da će upravo ekonomska saradnja predstavljati čvrst osnov budućeg razvoja bilateralnih i političkih odnosa dve zemlje.

Četvrti stub

U 2012. robna razmena između Kine i Srbije iznosila je 1,294 milijarde američkih dolara, od čega je izvoz iz Srbije bio 18,4 miliona američkih dolara. U prvih pet meseci 2013. robna razmena je iznosila 597.847 američkih dolara.

Srbija i Kina su 20. avgusta 2009. godine, tokom posete tadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića Kini, uspostavile strateško partnerstvo (Kina je uz EU, Rusiju i SAD tada proglašena za četvrti stub srpske spoljne politike).

Prethodni predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković posetio je Kinu u junu 2010. Predsednik kineskog parlamenta Vu Banguo posetio je jula 2010. Srbiju.

Nakon Sporazuma o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u infrastrukturnim projektima iz 2009. radi izgradnje mosta Zemun–Borča na Dunavu, 2010. je potpisan ugovor težak 200 miliona američkih dolara koji je pratio i ugovor o zajmu od 150 miliona američkih dolara po niskoj kamatnoj stopi od tri odsto i rokom plaćanja od 15 godina. Kineski građevinci su nedavno zatražili da se rok za završetak mosta malo produži, ali Beograd insistira da se ugovor poštuje. Tokom 2012. inicirani su projekti saradnje sa više kineskih kompanija u izgradnji Koridora 11, auto-puta Pojate-Preljina, auto-puta Novi Sad – Ruma – Šabac…

Radove na Termoelektrani "Kostolac", preko zajma finansira Državna kineska izvozno uvozna banka (ExportImportExim Bank of China).

U oktobru 2011. zaključen je protokol o saradnji EPS-a i konzorcijuma kineskih kompanija CEE i SEG u vrednosti od dve milijarde američkih dolara.

dokumentacioni centar "vreme"

Predsednik Nikolić u poseti Kini

Kabinet predsednika Republike saopštava da će Tomislav Nikolić boraviti u zvaničnoj poseti NR Kini od 26. do 29. avgusta. Tokom boravka srešće se sa predsednikom NR Kine Si Đipingom, premijerom Li Kecijangom i predsednikom parlamenta Đang Deđangom. To će biti prvi susret dva predsednika otkako su stupili na dužnost. Teme razgovora su jačanje strateškog partnerstva, realizacija postojećih investicionih projekata, inicijativa za nove oblike ulaganja u srpsku privredu. Bilateralni odnosi dve zemlje su veoma dobri u svim segmentima, a naročito u oblasti privrede.

Uspostavljanjem strateskog partnerstva dostignut je najviši statusni nivo odnosa dve zemlje i Srbija je spremna da sledeće godine uzvrati gostoprimstvo kineskom predsedniku i visokim zvaničnicima, što bi nakon više od 30 godina bila prva poseta najviših funkcionera te zemlje.

Delegacija koju predvodi predsednik Nikolić boraviće u Pekingu, Šangaju, Hangdzou. Tokom boravka u Hangdzou predsednik će prisustvovati investicionom forumu, gde će zajedno sa saradnicima i brojnim privrednicima predstaviti projekte potencijalnim investitorima iz Kine.


Kineski biznis u centralnoj i jugoistočnoj Evropi

Interesovanje Kineza za područje između centralnog dela evropskog kontinenta, Srednjeg istoka i Rusije dugoročno je zbog kineske namere da izgrade platformu za izvoz u EU, a povećano je i zato što su cene mnogih kompanija u regionu tokom krize pale, a glad za inostranim kapitalom porasla. Prema listu "Fajnenšel tajms", kineske investicije u tom području utrostručile su se od 2011. do 2012, kada je investirano oko deset milijardi američkih dolara – na godišnjem nivou.

U centralnu i jugoistočnu Evropu kineski kapital ulazi kroz bilateralne zajmove i investicije i dugoročno je usmeren na logistiku, transport, industrijske kapacitete i izgradnju platformi za plasman robe u EU.

Grčka je za kineske kompanije naročito interesantna zbog pretpostavke da će morati da proda značajan deo državne imovine.

Pirejska luka, glavni grčki pomorski objekat i najveća kontejnerska luka u istočnom Mediteranu je 2009. uspostavila strateško partnerstvo s kineskim brodarskim gigantom COSCO, koji je preuzeo upravljanje značajnim delom luke i složio se da investira 400 miliona evra i da plati 2,5 milijarde evra za unajmljivanje luke na 30 godina. Krajem 2012. američka kompanija Hewlett Packard, koja sklapa veći deo svoje opreme u Kini, složila se da koristi luku u Pireju kao glavni ulaz u Evropu za svoje proizvode koji tu stižu dugim pomorskim linijama kineske brodarske kompanije COSCO.

Kineske visoke delegacije pokazale su interesovanje i za luku u Solunu, za grčke železnice i za investiranje oko 800 miliona evra u okolini Atine za izgradnju platforme za izvoz robe iz Azije u EU.

Grčki brodovlasnici, koji u velikoj meri prevoze kinesku naftu, pregovarali su tokom finansijske krize o namerama kineskih banaka da popune vakuum koji su ostavile američke i evropske finansijske institucije. Kinezi su 2011. ponudili deset milijardi američkih dolara za fond koji bi koristili grčki brodovlasnici, pod uslovom da njihove brodove gradi kineska industrija.

Što se tiče telekomunikacija, kineski Huawei u sve većoj meri snabdeva opremom glavne grčke kompanije, potiskujući evropske brendove.

Turska i Kina pregovaraju o 35 milijardi američkih dolara vrednom transkontinentalnom železničkom sistemu koji bi povezivao Evropu, Bliski istok i Aziju. Turski list "Zaman" je pisao da su 2012. počeli pregovori o izgradnji nuklearne elektrane u Turskoj koju bi finansirale kineske kompanije.

Tursko-kineska trgovinska razmena je 2012. dostigla 25 milijardi američkih dolara godišnje, a u saopštenjima turskog ministarstva trgovine govori se o težnji da ta razmena dostigne 100 milijardi američkih dolara do 2020. i da Kina smeni EU, najvećeg trgovinskog partnera Turske.

Rumunija pregovara s Kinom o izgradnji autoputeva, kanala Siret-Baragan, luke u Konstanci i o investicijama u energiju i telekomunikacije. S Rumunima pregovaraju i dva kineska multinacionalna telekomunikaciona giganta – Huawei i ZTE – koji su već investirali u Rumuniji.

Predstavnici kineske nuklearne električne kompanije pregovaraju o izgradnji trećeg i četvrtog reaktora u rumunskoj nuklearki Černavoda.

Ukrajinski Naftogaz pregovara s kineskom bankom za razvoj o zajmu od 3,65 milijardi dolara radi izgradnje postrojenja za gasifikaciju uglja, kojima bi se smanjila ukrajinska gasna zavisnost od Rusije. Ukrajinski uvoz iz Kine uvećan je 1,7 puta 2010. Ukrajina je uvozila mašine, opremu, tekstil, metale, gumu, plastiku, hemijske proizvode, gips i cement. Sudeći prema podacima ukrajinskog Komiteta za statistiku glavni ukrajinski izvoz u Kinu 2010. obuhvatao je gvožđe, titanijum sumpor, mašine, turbine, proizvode hemijske industrije, suncokretov zejtin…

Moldaviji je Kina pozajmila jednu milijardu evra 2009, što je šesti deo moldavskog GDP-a i najveća suma koju je ta mala zemlja dobila iz inostranstva.

U Bugarskoj, Albaniji i Crnoj Gori kineski zvaničnici su vodili razgovore i potpisali manje ugovore koji se tiču brodova i industrijskih projekata.

dokumentacioni centar "vreme"

Iz istog broja

In memoriam

Đorđe Zorkić

Miloš Vasić

Lokalni izbori na Kosovu

Između Prištine i nakovnja

Andrija Igić

Etihad ervejz i Er Srbija

Ideje i gorivo naši, dugovi vaši

Igor Salinger

Intervju – Jelena Drakulić-Petrović, generalna direktorka kompanije »Ringier Axel Springer« u Srbiji

Nama se uspeh ne prašta

r. marković

Hrvatska teroristička emigracija i Udba

Igra senki

Miloš Vasić

Poljoprivreda

Naše tajne čuva vodenica

Zoran Majdin

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu