Lik i delo

Katarina (Karađorđević)

Princeza

Katarina (Karađorđević) 1

Titula i dodaci: Njeno kraljevsko visočanstvo princeza Katarina, može se dodati i "od Jugoslavije".

Srpskohrvatski: Prijestolonasljednikovićevica.

Službena biografija: Kći Roberta i Ane Batis, rođena u Atini, školovana u Atini, Lozani, Denveru i Dalasu. Bavila se biznisom. Iz prvog braka ima dvoje dece, sina Dejvida i kći Alison; oboje žive u Sjedinjenim Državama. Govori grčki, engleski i francuski, služi se španskim i uči srpski jezik.

Kako je postala princeza: Prestolonaslednika Aleksandra (titula: Njegovo kraljevsko visočanstvo prestolonaslednik Aleksandar II) upoznala je 1984. u Vašingtonu. Venčanju održanom 21. septembra 1985. u Londonu kumovao je grčki ekskralj Konstantin, a Aleksandrov stric Tomislav Karađorđević bio je stari svat.

Šta je dobila: Uz muža i titulu, i tri Aleksandrova sina iz braka sa Njenim carskim i kraljevskim visočanstvom princezom Marijom de Glorijom od Orleana i Braganse, iz brazilskog carskog doma, braka koji je trajao od 1972. do 1983. godine. Princ naslednik Petar (Čikago, 1980) "trenutno je student druge godine jednog poznatog fakulteta u Americi, na kojem izučava razne oblasti istorije umetnosti i umetničkog stvaranja", blizanci Filip i Aleksandar (Ferfaks, 1982) studiraju hispanistiku u Engleskoj, odnosno komunikacije u Sjedinjenim Državama.

Šta voli: Muziku, književnost, decu, kulinarstvo, pozorište i kros-kantri skijanje.

Čemu se posvećuje: Humanitarnom radu. Pokrovitelj je organizacija SOSAppeal for Life i United Orthodox Aid, a osnivač humanitarne organizacije Lajflajn (Lifeline Humanitarian Organisation) 1993. godine. Pomoć je usmerena pre svega deci i starim osobama. Prateći muža ili samostalno, princeza Katarina je posećivala Srbiju 1991, 1992, 1993, 1994, 1995, prošle i ove godine, Crnu Goru i Kosovo 1999. a BiH 2000. godine.

Dve akcije: Početkom juna princeza Katarina je u dvodnevnoj poseti Nišu uručila pomoć Lajflajna izbegličkom centru u hotelu Park, otvorila odeljenja za molekularnu biologiju i prenatalnu dijagnostiku Kliničkog centra, odnosno dva renovirana odeljenja u Specijalnoj psihijatrijskoj bolnici u Gornjoj Toponici, koja su nazvana "Princeza Katarina". Najavljena je pomoć u lekovima vredna 1,85 miliona maraka i obezbeđenje angiografa čija je cena 1,15 miliona maraka. U društvu sa suprugom, princeza Katarina je u ponedeljak Kliničkom centru Srbije uručila prve količine pomoći Lajflajna, ukupno vredne više od četiri miliona maraka.

Šta kaže: "To je samo početak pomoći koju će moja humanitarna kancelarija u Beogradu organizovati u narednom periodu." Sutradan je objavljeno da su se prestolonaslednik Aleksandar i premijer Đinđić dogovorili o saradnji na prikupljanju i raspodeli humanitarne pomoći.

Šta je rekla na Rodosu: Učestvujući početkom juna na konferenciji Evropske unije "Agora 2001" na temu "Evropa sutra – žene u akciji", princeza Katarina je konstatovala da "posle toliko godina izolacije, sankcija i bombardovanja, danas moja zemlja ima priliku za novi početak u demokratiji. U protekloj deceniji narod je patio pod podlom i surovom diktaturom. Zapad je bio zbunjen i pokušao je da sredi stvari na svoj način, ali vremenom je za sve građane život postajao sve gori." Takođe: "Moram da primetim da, kada dođe do vojne akcije, države imaju sva sredstva na raspolaganju, ali kada treba da se plati obezbeđivanje mira i bolje budućnosti, zemlje imaju velike teškoće u iznalaženju novca za novi početak… Mi kao Evropljani ne smemo da prihvatimo podeljenu Evropu koja se sastoji iz Evrope prve klase i Evrope druge klase. Evropa mora da se integriše i proširi u jedinstvenu Evropu koja će poštovati svaku naciju." Istom prilikom, princeza Katarina je u četiri tačke izložila program vladinih reformi, dodajući da je za njegovu realizaciju neophodna tehnička i finansijska pomoć međunarodne zajednice, pomoć koja "nije mešanje u unutrašnje stvari, već je to pomaganje evropskim sunarodnicima da uspeju."

Iz istog broja

Iz ličnog ugla – prilog za ustavnu rekonstrukciju države

Zašto i kako do novog ustava Srbije

dr Zoran R. Tomić

Povodom intervjua sa Bogdanom Bogdanovićem

Socijalistički Beč

Velimir Ćurgus Kazimir

Kosovo

Beograd – Priština via Brisel

Milan Milošević

Ekonomske (ne)jednačine

Sizifovska ambicija

Dimitrije Boarov

Plave kragne u raljama socijalnog dijaloga

Klasna borba za članstvo

Zoran Majdin

Kragujevac - program za Zastavu

Ministri pod sedištem

Dragan Todorović

Otvoreno pismo Božidaru Đeliću, ministru finansija u Vladi Srbije,

Dragoljub Žarković, direktor nedeljnika "Vreme"

Svi brojevi Vremena na jednom mestu!>

Pogledajte arhivu