Prilozi za biografiju – General Đuro Jovanić

Karijera na mlazni pogon 2

foto: darimir banda

Karijera na mlazni pogon

Kako je sadašnji direktor Vojnobezbednosne agencije (VBA) od čina kapetana 2010. vanredno unapređivan do čina brigadnog generala u aprilu 2019. i čime je to zaslužio? Ovo tim pre što Vojska Srbije u tom periodu nije učestvovala ni u jednom oružanom sukobu

Munjevitu vojničku karijeru imali su partizanski komandanti, od vojnika postajali generali bez formalnog vojnog obrazovanja, ali kaleći se u borbama. Jedan od njih je bio general Đoko Jovanić, komandant Šeste ličke proleterske divizije "Nikola Tesla" i čovek od velikog Titovog poverenja.

Sedam decenija kasnije, pojavljuje se major u plavoj vazduhoplovnoj uniformi, sa pločicom sa imenom "Đ. Jovanić" na prsima, ađutant i "nosač torbe" Aleksandra Vučića, tada prvog potpredsednika Vlade.

"Ovaj će daleko dogurati", prokomentarisali su neki od oficira u penziji, "ađutant je i preziva se Jovanić."

Proročanstvo se obistinilo: Đuro Jovanić – 2010. godine bio je kapetan, uoči postavljenja za ađutanta dobio je unapređenje u majora, a onda se viši činovi samo nižu, da bi u aprilu 2019. postao brigadni general. Naravno, sve vanredno.

A kako idu vanredna unapređenja, u vojsci postoji jasan pravilnik. Međutim, u vreme kad je Aleksandar Vulin bio ministar odbrane, a Vučić njegov lični "vrhovni komandant" nije se poštovao: kad su u koliziji propisi i "vrhovni", poštuje se ovaj potonji, isto kao i sa Ustavom.

Mnogi oficiri sa bogatim ratnim iskustvom, bar deset godina stariji od Jovanića, sa završenim svim vojnim školama mnogo pre njega, o činu generala ne mogu ni sanjati. Dovoljno je samo pogledati biografije onih koji su zajedno s njim te 2019. godine unapređeni u generala, pa videti nesrazmer i "munjevitu karijeru".


NIŠTA BEZ STRANAČKE PREPORUKE

Jovanić je rođen 1977. godine u Apatinu u porodici ličkih kolonista, Vojnu akademiju – intendantski smer – završio je 2001, a službu započeo kao komandir vojničkog restorana na aerodromu u Somboru. Odatle i potiče nadimak "Đuro Kutlača" kojim su ga častili potčinjeni u Vojnobezbednosnoj agenciji, čiji direktor je postao 2018. godine. U međuvremenu, Jovanović je 2004. prešao u Vojnu policiju na somborskom aerodromu (tu je obuka za policajce u rodu RViPVO), gde je do 2006. bio komandir nastavne čete, a od 2006. do 2009. je u Kriminalističko istražnoj grupi, prvo kao referent, a potom jedan od načelnika odseka.

Po dolasku SNS-a na vlast, Jovanić 2012. postaje ađutant ministra odbrane, što se zvanično zvalo "radno mesto za poslove bezbednosti u kabinetu ministra odbrane", a kad je Vučić postao premijer 2014, funkcija mu je prerasla u "radno mesto načelnika odeljenja za poslove bezbednosti u kabinetu ministra odbrane", što je obično rezervisano za bezbednjake.

Jovanić je, redovno, završio Komandnoštabno usavršavanje 2009. – što je redovan stepenik u karijeri – a onda munjevito i Generalštabno usavršavanje 2015, iako su uslovi za to upitni, da bi 2016. okončao Visoke studije bezbednosti i odbrane koje je vlast pre Srpske napredne stranke uvela kao način protežiranja svojih kadrova.

Ako ste podobni, napredujete, a ako te pošalje vojska bez partijske preporuke, džaba vam sve. Autor ovog teksta poznaje mnoge oficire koji su završili taj stepen obrazovanja, u prvoj ili drugoj generaciji, i nisu ništa dalje odmakli na funkcijama i u činovima, naprotiv. Ono po čemu "kolege" sa tih usavršavanja pamte Jovanića jeste "fotografsko pamćenje". Tačno zna gde je i na kojoj strani koji pasus iz određene teme.

Kada je Vučić postao premijer, nije se odrekao Jovanićevih usluga. Na stranu to što je bio, ispred Vojske, član upravnog odbora Srpske banke (bivša YU garant banka, a u vreme JNA Vojni servis), već je trebalo da bude i vojni izaslanik (sada se to moderno zove ataše odbrane) u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Jer, poslovi sa "bratom" Bin Zajedom su poverljivi. Ali, kako tvrde izvori iz Ministarstva odbrane, Jovaniću jezik baš nije išao od ruke, iako mu u zvaničnoj biografiji piše da govori engleski i nemački. I kad je nekako položio engleski, ispostavilo se da mu ostali predmeti, iz ekonomske oblasti, koji se moraju obavezno položiti da bi u Vojnoobaveštajnoj agenciji prošao za atašea, uključujući i ekonomski deo, baš ne idu od ruke, što ta služba ne toleriše.

Tada je Vučić na predlog jedne od svojih saradnica, koja je rekla "nek ide Vlado", našao kompromisno rešenje: za izaslanika odbrane (atašea) otišao je njegov telohranitelj i šef obezbeđenja potpukovnik Vladimir Tokalić iz Kobri, čovek bez mrlje u karijeri. To što ljudi iz specijalnih jedinica nisu baš za vojnu diplomatiju, jer su poprilično kruti, u ovom slučaju je nebitno, važno je bilo da ode čovek od poverenja, koji zna da čuva tajne.

Onda tom istom Tokaliću, časnom oficiru koji ne bira zadatak koji će mu poveriti, Vučić, u znak "zahvalnosti", u decembru 2018. godine udara šamar u lice, u živom uključenju u program Televizije Pink: "Slušajte da vam ja kažem nešto, ajde vi uzmite naše vojne i policijske atašee koji su ovde u Emiratima, ajde im kažite da idu na Kosovo ili negde posle plate od 3000–4000 evra, neće, neće nijedan." Ispada da je Tokalić otišao tamo zbog plate, a ne zato što ga je poslala država.


KLASIČAN NOKAUT

Što se Jovanića tiče, u VBA su prethodno bili revoltirani što im je na čelo Službe došao Petar Cvetković, sadašnji zamenik načelnika Generalštaba, vojni policajac, jer su policajci i bezbednjaci mentalno dve različite kategorije ljudi, a različite su im metode rada i obuke, iako rade naizgled sličan posao.

"Postavljenje Cvetkovića bilo je šamar Službi, a Jovanića nokaut", objašnjava jedan relativno sveže penzionisani bezbednjak. On ukazuje i na veliku odgovornost Jovanića u izmišljenoj aferi penzionisanog potpukovnika "ruskog špijuna" koji navodno prima pare od ruskog diplomate u Zemunu.

"Zna se ko je penzionisani potpukovnik Z. K. koji je pristao da glumi ‘špijuna’ i u čijoj režiji je sve to nastalo. Ljudi iz VBA, profesionalci, pokušali su to da spreče, ali bilo je uzalud. I kako onda oni da cene Đuru Kutlaču", konstatuje taj izvor.

Povodom onoga što je Vojni sindikat objavljivao o tome da je tada odlazeći ministar odbrane Aleksandar Vulin dodelio Jovaniću stan od sto kvadrata, kao samcu, izvori "Vremena" u tome ne vide ništa sporno, jer bolje je načelniku takve službe dati stambenu privilegiju nego da se on sam "snalazi" i da "ima kombinacije" – to je neuporedivo opasnije po bezbednost države. Da li je po zakonu – jeste, a da li je moralno – nebitno je, sve zavisi od čoveka na šta je spreman.

Čudno je, međutim, zašto je slučaj Jovanić plasiran baš sada, bez ikakvog povoda, i u čijem je to interesu. Jer, o njegovom munjevitom napredovanju znalo se i do sada. A o tome koliko ga vole pripadnici VBA, najbolje govori lako proverljiva činjenica, kad se uđe na sajt Službe: on je tamo i dalje zvanično predstavljen kao pukovnik, iako je već dve godine brigadni general, a i službena fotografija je u uniformi sa pukovničkim činom. Da se neko za više od dve godine ne seti da promeni sajt, malo je verovatno da je slučajnost.

Iz istog broja

Lepenski Vir

Betonom na neolit

Ana Ćurić

Frilenseri

Pogačareva kutija

Aleksandar Antonić

Ispisivanje non-pejpera

Poigravanje sa Pandorinom kutijom

Nedim Sejdinović

Čudesni svet MUP-a Srbije – Tema broja – »Kumovi« i klanovi

Blindirana istina

Vukašin Obradović

Crna Gora – Tema broja – »Kumovi« i klanovi

Hapšenje »Kavačana« i pretnje smrću

Voislav Bulatović

Slučaj Palma

Kreće li niz vodu jagodinski oberknez

Nemanja Rujević

Istraživanje »Vremena« – Carina, zaboravljena afera

Lociranje kršenja zakona i arčenja narodnih para

Radmilo Marković

Intervju – Grem Stjuart, britanski ministar za izvoz

Srbija treba da bude ambicioznija

Jelena Jorgačević

Intervju – Ivan Ninić, advokat

Slučaj Cvijan kao ogledalo našeg sistema

Zora Drčelić

Mehanizam afera

Politički aikido

Slobodan Georgijev

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu