Stručni nadzor

Kamenovanje u Kamenici

Tri elitna kardiohirurga obaviće ovih dana kontrolu rada Instituta u Sremskoj Kamenici. Mnogi se nadaju da će njihov izveštaj rasvetliti prirodu "unutrašnjih problema" u ovoj zdravstvenoj instituciji

Kamenovanje u Kamenici 1

Svako ko uđe na Institut za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici stiče utisak da se nalazi u posebnoj i svakako drugačijoj medicinskoj ustanovi od onih na koje smo navikli. Ljubazno osoblje, uredne i moderno opremljene sobe za pacijente, tri moderne operacione sale, prostrani hodnici puni dnevnog svetla, obilati i ukusno spremljeni bolesnički obroci… detalji su koji se primećuju već nakon prve, makar i najkraće posete. Deluje idilično sve do trenutka kada se otvori pitanje "unutrašnjih problema" na Institutu. Tada prijatno ćaskanje prestaje i počinju ubeđivanja.

Pod terminom "unutrašnji problemi" podrazumevaju se otkazi trojici kardiohirurga ali i sve optužbe za finansijske malverzacije, korupciju, proneveru, nesavesno i nestručno lečenje koje su u poslednjih nekoliko meseci međusobno razmenjene između dva tabora oštro podeljena na "za i protiv Radovanovića". Pitanje unutrašnjih problema na Institutu u Kamenici, poslednjih nekoliko meseci opterećuje stručnu ali sve više i širu javnost. Tim pitanjem, samo u ovoj godini, bavile su se različite inspekcije i komisije koje su upućivane sa raznih adresa. Poslednja ali svakako i najrespektabilnija jeste najavljena poseta tri elitna kardiohirurga iz Kliničkog centra Srbije prof. dr Miljka Ristića, akademika prof. dr Miodraga Ostojića, i prof. dr Petra Đukića, a u okviru redovnog stručnog nadzora za 2005. godinu.

Iako se navodi da je reč o redovnoj proceduri, sastav kardiohirurga za nadzor, ali i tvrdnje dobro obaveštenih ljudi iz ove oblasti, govore da je reč o vanrednim merama Ministarstva zdravlja. "Cilj stručnog nadzora nisu provere, već je reč o zakonskoj proceduri. Odluka o stručnom nadzoru doneta je kako bi se uverili da ova elitna medicinska ustanova funkcioniše normalno. Ako govorimo o samoj stručnosti profesora Radovanovića, nju niko ne može osporiti, ali ako govorimo o uslovima penzionisanja, onda je Zakon jasan i u penziju svako mora da ide a posao da prepusti mlađima", rekao je povodom donošenja odluke o stručnom nadzoru u Institutu, ministar zdravlja Tomica Milosavljević ("Politika" 3. septembar 2005. godine). Kako se u dokumentu Kliničkog centra Srbije navodi, kardiohirurzi kontrolori iz ove ustanove pored ostalih baviće se i pitanjima u vezi sa obimom i organizacijom rada, ocenom preventivnih dijagnostičkih mera, primenom savremene medicinske doktrine i pitanjem stručnog usavršavanja. Kada se govori o obimu i organizaciji rada, pre svega se misli na oblasti koje se odnose na prosečnu opterećenost lekara, broj izvršenih pregleda, broj ispisanih bolesnika kao i organizaciju prijema obolelih. Neke od navedenih oblasti predstavljaju tačke oslonca najžešćim kritikama upućenim na račun prof. Ninoslava Radovanovića.

Naime, Radovanović se optužuje da su u Institutu u Sremskoj Kamenici zaposleni kardiohirurzi koji se uopšte ne pojavljuju na svom radnom mestu. Pored njih, navode se i kardiohirurzi bez praktičnog iskustva iako se tim poslom bave više godina.

Kamenovanje u Kamenici 2
LIČNI ARANŽMAN: Ninoslav Radovanović

"Koja su zaduženja hirurga Miroslava Savića, bivšeg pripadnika ‘crvenih beretki’ i koliko on ima samostalnih operacija? Koliko je samostalnih operacija izvršila dr Biljana Krunić? Na koji način su angažovani dr Jan Selestijanski, dr Dragoslav Vukanović, dr Ljuborad Petrović i dr Đorđe Jakovljević?", pitanja su koja se otvoreno i isuviše često upućuju na adresu Instituta. Upravo oko ovih pitanja došlo je do otvorenog sukoba u kojem su rukovodioci pravnih službi Instituta u Sremskoj Kamenici cepali personalne radne dosijee pred članovima komisije filijale južnobačkog okruga Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, koja je vršila redovnu kontrolu. Da je cepanja dokumenata bilo potvrdio nam je i direktor pravne službe Instituta u Sremskoj Kamenici Ivan Stipić, uz ogradu da je reč o "pravno nevažećim i potpuno nebitnim dokumentima". Stipić pomenuti izveštaj Zavoda za zdravstveno osiguranje odbacuje kao potpuno nevažeći i nezvaničan dokument. "Filijale Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje nemaju ingerencije za sprovođenje takvih istraga", kaže Stipić. Sa druge strane, pored spornih dosijea, u navedenom izveštaju takođe se tvrdi da liste čekanja nisu na vidnom mestu te se preporučuje njihovo redovno revidiranje. Direktor Pokrajnskog zavoda za zdravstveno osiguranje Rade Nikolić, pod čijom ingerencijom je i izvršena kontrola, iznosi niz sumnji u pogledu načina finansijskog poslovanja Instituta tokom 2004. godine kao i načina angažmana medicinskih radnika u Sloveniji. U izveštaju koji je Nikolić potpisao obaveštavaju se nadležni da je rad komisije bio otežavan i zahteva se proširenje njenog delovanja. Očekivani odgovor nije došao a tada otvorena pitanja još čekaju jasan, precizan i stručan odgovor nezavisnih eksperata.

ISTORIJAT SUKOBA: Pomenutom izveštaju komisije Pokrajinskog zavoda za zdravstveno osiguranje, sačinjenom u martu ove godine, prethodilo je nekoliko bitnih momenata za čitavu priču o "unutrašnjim problemima" na Institutu u Kamenici. Pre svega, tokom januara 2005. godine resorni ministar zdravlja Tomica Milosavljević svim direktorima zdravstvenih ustanova u zemlji upućuje preporuku kojom se nalaže da svi zaposleni u zdravstvenim ustanovama sa punih 65 godina života moraju biti penzionisani. "Zakonom o radu Republike Srbije u članu 97 tačka 2, utvrđeno je da radni odnos prestaje kada zaposleni navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja ako se poslodavac i zaposleni drugačije ne sporazumeju… U skladu sa navedenim proporučujemo da direktor u vršenju svojih ovlašćenja u odnosu na zaposlene koji su ispunili zakonom predviđene uslove donese odluku o prestanku radnog odnosa…", stoji u preporuci ministra zdravlja upućenoj zdravstvenim ustanovama 4. januara 2005. godine. Ova preporuka je u Sremskoj Kamenici protumačena kao jasan signal da dugogodišnjem direktoru Ninoslavu Radovanoviću (koji je 6. maja 2005. napunio 65 godina) ističe mandat i da će na njegovo mesto biti izabran novi čovek. Spekulacije o eventualnom nasledniku nisu dugo trajale. Rešio ih je sam Radovanović tako što je kardiohirurga iz njegovog najužeg okruženja prof. dr Pavla Kovačevića skinuo sa operativnog programa. "Ja sam bio jedan od ljudi koji su se zalagali za povratak profesora Radovanovića na Institut u Kamenici nakon oktobarskih promena. Osnovna ideja daljeg razvoja Instituta bile su reforme u samom načinu rada i razvoj stručnih i naučnih potencijala Instituta. Vremenom Radovanović se počeo udaljavati od dogovorene koncepcije što nas je sve više guralo u neizbežan sukob", kaže prof. Kovačević. Događaji iz marta (izveštaj komisije pokrajinskog zavoda za zdravstveno osiguranje) i maja (smene na čelu UO-a Instituta u Kamenici, stopirane odluke o penzionisanju Radovanovića i imenovanju Kovačevića za vršioca dužnosti direktora Instituta, koju je potpisao pokrajinski sekretar za zdravstvo Miloš Lučić kao i odluka o produžavanju mandata Radovanoviću od strane novoformiranog sastava UO-a) dodatno su zaoštrili poremećene međuljudske odnose na Institutu u Sremskoj Kamenici. O "unutrašnjim problemima" na Institutu sve više i sve glasnije se priča. Sve žešće i opasnije međusobne optužbe ustupaju mesto štrajku, otkazima i krivičnim prijavama.

"Reč je o nestručnim i nedovoljno kompetentnim ljudima koji stagniraju u svom stručnom razvoju", rekao je prof. Radovanović obrazlažući uručene otkaze prof. dr Pavlu Kovačeviću i mr Aleksandru Milosavljeviću. Nekoliko nedelja kasnije, sa sličnim obrazloženjima, uručen je otkaz i trećem kardiohirurgu mr Draganu Nikoliću. Potaknuta uručenim otkazima prvi put javno se oglašava struka. "Smatramo da ocene radne i stručne sposobnosti ne može davati pojedinac svojom voljom, nego je potrebno stručno mišljenje odgovarajućih kompetentnih lekarskih komisija u čijem su sastavu najeminentniji stručnjaci iz oblasti kardiohirurgije. Ubeđeni smo da su članovi našeg udruženja apsolutno visokospecijalizovani i kompetentni za obavljanje svog posla", piše u saopštenju Udruženja kardio-torakalnih hirurga SCG (saopštenje potpisali prof. dr Miljko Ristić, prof. dr Vojkan Stanić, prof. dr Boško Đukanović i prof dr Aleksandar Milovančev). Nakon otkaza usledile su krivične prijave. Već pomenuti Ivan Stipić zadužen za pravne poslove na Institutu, kaže da će trojica hirurga odgovarati "ne zato što su javno istupali i iskazivali nezadovoljstvo ličnim statusom, već zbog plasiranja dezinformacija i laži o radu Instituta. Jedna grupa neistina tiče se rada i poslovanja Instituta, druga se odnosi na medicinske postupke", kaže Stipić.

U predstavljenu "šumu" međusobnih optužbi, isprepletanu i čvrsto povezanu različitim medicinsko-političkim interesima, trebalo bi da uđu tri kardiohirurga iz Kliničkog centra Srbije. Niko ne sumnja da iskusni kardiohirurzi u toj "šumi" neće pronaći "put". Ono što se od njih očekuje jeste objektivan i stručan pristup čitavom problemu jer je za očekivati da će "put" koji budu odabrali slediti i mnogi drugi. Posebno oni u čijim rukama se nalazi odgovor na još otvorena mnogobrojna pitanja.

Kako to rade drugi

Pre nekoliko godina jedan od najpriznatijih svetskih kardiohirurga i čuveni inovator u ovoj oblasti medicine Alen Karpentije (Alain Carpentier) otvorenim pismom obratio se predsedniku Francuske Žaku Širaku sa molbom da mu se produži direktorski mandat na univerzitetskoj klinici u Parizu i pored ispunjenih uslova za odlazak u penziju. Širak mu je poželeo sreću u daljem radu ali u privatnoj praksi.


Institut u Kamenici

Institut za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici osnovan je 1977. Tokom 1984. godine počinju prve operacije na srcu. Prva kateterizacija srca izvršena je 1980. Za 28 godina postojanja na Institutu je boravilo oko 90.000 pacijenata i izvršeno je oko 20.500 operacija. Trenutno, na Institutu je zaposleno oko 540 ljudi među kojima i 30 profesora i nastavnika na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu. Prof. Ninoslav Radovanović na poziv Izvršnog veća Vojvodine i Medicinskog fakulteta u Novom Sadu dolazi na čelo Instituta u Sremskoj Kamenici 1980. godine. Jezgro prve ekipe kardiohirurga okupljenih oko Radovanovića formirano je tokom 1979/80. u Švajcarskoj. Obuku šest kardiohirurga vršio je čuveni švajcarski kardiohirurg profesor Han. Nakon prvih operacija na VMA, kardiohirurzi dobijaju potvrdu kvaliteta rada i zeleno svetlo za otvaranje kardiohirurgije u Sremskoj Kamenici. Razvoj te Institucije ubrzano se odvijao do 1991. godine sa osnovnom karakteristikom na kojoj se insistiralo – veoma niska stopa smrtnosti od 2,7 odsto . Operacija za osiguranike Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje iznosi 4380 evra, što je viseštruko niža cena u odnosu na ostale klinike u svetu. "Događaji poslednjih šest meseci kao i otkazi uručeni trojici kardiohirurga nisu uticali na rad Instituta – naprotiv", tvrdi profesor Ninoslav Radovanović.


Izola

Kontakti hirurga sa Instituta u Sremskoj Kamenici sa pacijentima iz Slovenije počinju tokom osamdesetih kada blizu 600 pacijenata iz ove republike biva operisano na Institutu. Zahvaljujući tim vezama kao i kontaktima operisanih slovenačkih pacijenata u Švajcarskoj prof. Ninoslav Radovanović stekao je preporuke za saradnju sa novootvorenom kardiohirurgijom u Izoli (Slovenija). "Taj posao je nađen na osnovu moje lične reputacije i ja sam ponosan što 30-40 saradnika radi u Sloveniji. To je naša veza sa Evropom. Tamo je do sada urađeno oko 250 operacija na srcu, što znači da je oko 1.000.000 evra zahvaljujući Institutu ušlo u našu zemlju", kaže Radovanović.

Međutim, ugovor sa slovenačkom klinikom Medikor najviše se osporava. "Ugovori o delu nisu bili u skladu sa Zakonom o radu a komisija nije dobila na uvid platne spiskove niti spiskove zaposlenih na radu u Sloveniji. Pored toga, nismo uspeli da dobijemo odgovor da li su angažovanim radnicima za vreme odsustvovanja zbog rada u Sloveniji isplaćivane plate u celosti ili u umanjenim iznosima", tvrde članovi komisije koja je kontrolisala poslovanja Instituta.

Iz istog broja

Portret savremenika - Ibrahim Rugova

Umeren političar, ekstreman cilj

Vera Didanović i Dokumentacioni centar "Vreme"

Svađa Mirinih frizera

Nacionalna papazjanija

Tamara Skrozza

Pandemija gripa

Ptice dolaze

Slobodan Bubnjević

Starosne i druge granice

Mmmmmmmf…

Milan Milošević

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu