Valjevo – Festival duvan čvaraka

Joj Mile, okani se šljive... 1

MEŠANJE: Četnici iz Srebrenice,...

foto: d. t.

Joj Mile, okani se šljive…

Dačića, sa drugovi, posadiše za sofru, odma pređe na čvarke, počisti tanjir, zatraži vode, dodadoše i rakijicu, nastavi da se zalaže, diže se, reče u kamere, doš’o kao građanin, ima kaže da Ovo nešto što Srbija treba da neguje...

Na platou, pred Domom kulture, velika namontirana bina, napred natpis Festival duvan čvaraka Valjevo, iza ogromna vatromet mušema na kojoj dvojezično piše Grad Valjevo. Preko razglasa odvrnut Miroslav Ilić, Polomiću čaše od kristala, dalje, na taj plato, privredno-turistička ponuda, nekoliko drvenih, jednoobraznih tezgi, pljeskavice, štrudla, oslikane flaše, našarane pletene korpe i zembilji, ima i kupinovo vino, puna tezga šajkača, razni privesci, mala i velika burad, naštimovane frule, liciderska i druga srca, sveže ceđena jabuka…

PEVAJ SRBIJO: Glavni sadržaj ispod, na obalama korita Kolubare, koje izlomljeno i neuređeno od prošlogodišnjih poplava, japanska donacija obnove keja stigla samo donekle. Odma’ dole veliki vojni šator, gde Privredna komora i Grad, uz zdravica pričešće, dočekuju goste. Na istoj obali reke, levoj, niz tezgi sa tu ponudu, šipka na kojoj ofingeri sa džemperi, pa med, staklići, ljute papričice u saksiji, flaše sa iscrtani sveci, umetnik iz Svileuve koji dubi i rezbari drvo i drugi materijali, u njega imade stolice sa kruna-dvoglavi orao naslonom, imade rezbareni Sveti Nikola, veze suvog bosiljka, tikve na koje oslikana monarhija heraldika…

Ima tu i gajbe sa crvene i zelene jabuke, ima i suve šljive, dalje, varjače, oklagije, mleveni paradajz, kuvani paradajz, domaće vino, slatko od dunja, seckana salata, kutijice, za koje samo oni koji prodaju, i oni koji kupuju, znaju čemu služe, tu i oslikane flaše, oslikane čaše, biseri i druge đinđuve, puna tezga čarapa, puna tezga šajkača, čovek koji namešta kičmu, pršljenove, radi masažu, ima preparat za jačanje imuniteta, tinkturu za želudac, za sve komplet, kiselinu i nervozu, ima crni korenčić za unutrašnje hemoroide, eliksir srca, glog, trnjine i med, pije se pet dana, dva dana pauza…

Preko reke, preko dva svečana improvizovana mostića, sa po šipke zelen bršljan, u koji udenute crvene ruže, stiže se u centar manifestacije, u te čvarke. Tu, nekoliko desetina posada založilo oranije, pa se samo meša i dodaje. Nema samo čvarci, ima meso, kobasice, pihtije i kavurma, sir, paprika u pavlaci, štrudle i vanilice. Posade u punom pogonu, ima se zovu "Ekipica", ima "Sećanje na mladost", "Krčedonci" iz Srema… ostalo Kolubarci, kod svi dimi i meša… Svaka ekipa pozadi ima rezervu, koja u punoj borbenoj gotovosti, tamani ‘ranu, piće, muziku…

Najbolje se odvrnuli Romi iz Grabovice, samo čuješ Joj Mile, okani se šljive… ni ostali ne zaostaju, narod upo u ponudu, proba se i nazdravlja. Posle još čvaraka i kavurme, nizvodno, na kraj svega ekipa "Četnici Valjevo". Na snopovima osušenih stabljika kukuruza, složenih u kupu, ruska zastava, dva praseta na ražnju, momci u šajkačama, šubarama, natpisima "Srpski junaci", "Četnici Srebrenica"(!), okreću i mešaju, sve to na važnom poslu i zadatku. A pesma, ima i pesma, Pevaj Srbijo, zemljo junaka

Reporter nastavi kroz još mesa i čvaraka, opazi Obraz Obradovića, koji reče da prisutan privatno, sve posade su dodavale brzinu, neko reče da stiže Velja Ilić, jedan u prolazu, dok su dve harmonike i bas ciguljali, dobaci da mora biti bolje, tako su obećali, Romi iz Grabovice su još bili na Joj Mile, okani se šljive

Gore, na platou sa binu, prođe vest da se čeka Dačić, pred reportera ispade jedan u belu opremu, sa lentu oko vrata, kuhar iz Bjelovara, Božidar Miodragović. Predsednik udruge kuhara, stig’o na poziv prijatelja, da pogleda kako se radi duvan čvarak, pozvaće organizatore na Sajam gastronomije u Bjelovaru, malo proš’o, preču pitanje, Je l’ video kako "četnici" mešaju, sve super, svadbarski kupus predobar…

Probi podne, kad trebalo bude otvaranje, utuliše muziku na binu, uzeše probaju mikrofone, izađe voditeljka sa kosu i ešarpu, Jednom rečju, ljubitelji čvaraka, dobro došli… Voditeljka čita i govori napamet, Mislim da smo u tome uspeli… Iz godine u godinu naša čvarkijada rasla je… da najbolji pobedi. Neko javi da Dačić još nije stig’o ni do Lajkovca, na binu izađoše mali bubnjari, dečji "horić", SPS načelnik Gradske uprave uze otvori manifestaciju, Velika mi je čast i zadovoljstvo da vas ispred grada Valjeva sve pozdravim…

SVEČANI MOSTIĆ: Nastupi mali folklor, nastupi veliki folklor, vreme odmaklo, nema Dačića, eto Dačića, stig’o sa ministar i drug Antić, sa njima gradski SPS čelnici, drugovi iz bliže i dalje okoline. Odma’ se dadoše u pos’o, siđoše u korito reke, pravo na inicijatora manifestacije, čuvenog Kralja duvan čvaraka, Dačić i Kralj se dohvatiše, i sve razumedoše. Onda Dačić stade kod štand sa pogače i kobasice, pohvali pogače, pohvali i varjače, raspremljen u plavu košulju dade pažnju i oklagijama, turšiji, vanilicama. Uslika se sa privedeno dete, koje štipnu za obraščić, škljocnuše ga sa gospođe i drugarice, izrazi želju sa slikanje i predsednica žena iz Koceljeve, gospođa Gordana, koja pod miškom imadaše slikovnicu "Susreti nezaborava", koju jako darovala Vučiću. Reporter upita gospođu Gordanu, ‘će li daruje gospodina Dačića, koji Prvi potpredsednik, drugarica Gordana u dahu odgovori, Sve volim, zajedno smo jači, ali "Susrete nezaborava" Dačiću ne more dadnuti, jerbo drugom namenila, poslaće mu specijalno, i do’vati nekoliko čokanjčića rakije da daruje Ministra vanjskih poslova, ministar Antić sve odloži kod pratnje koja je sve budno pratila.

Onda svečano stupiše na svečani improvizovani mostić, koji je po metalnim šipkama imao zelen bršljan, u koji bejahu udenute crvene ruže. Uspešno pređoše na drugu obalu, ali ne krenuše nizvodno, gde su se "četnici" junački junačili, nego po protokol udariše uzvodno u druge čvarke i ostale pihtije. Jedan iz plastičnog tekmeta, plave boje, posluži čvarcima Antića i Dačića, ne odbiše, svi produžiše do posade Roma iz Grabovice. Ovi utuliše muziku, radosno, svi sa ruke uvis, dočekaše Prvog potpredsednika, ovome, videlo se od preko reke, beše puno srce i duša.

Bi tu slikanja sa drugovi Romi, ministar Antić se dohvati i vesla za mešanje čvaraka, ‘edna medijska poslenica se do’vati zajedničkog slikanja sa Ministar energetike, sve uspešno stiže do štanda Poljoprivredne škole. Tu gospodin Prvi potpredsednik Vlade lično pozdravi sve što mu bilo na vidiku, ko da se veselo javi i reporteru "Vremena", pa ga, sa najbliži drugovi, posadiše za sofru. Gospodin Dačić odma’ pređe na čvarke, papriku u pavlaci, počisti tanjir, zatraži vode, nastavi da se zalaže. Odnekud spontano banu exministar policije, Valjevac Dušan Mihajlović, Dačić se diže u srdačan pozdrav. Vrati se za sofru, uze dovrši sa ‘ranu, natočiše rakiju, sve redno ispoštova.

Pa se sve diže, pa gospodin Prvi potpredsednik Vlade, i Prvi predsednik Partije, uze u kamere i druga ćeresla objavi, Na manifestaciju došao kao građanin, godinama sluš’o da je to lepo, i doš’o da proba, zajedno sa sinom i partijskim drugovima, i ima da kaže da je ovo nešto što Srbija treba da neguje, jer mora da se razvija turizam. Inače, pitan, dodade, jeste proš’o sveta, i ima da kaže, da po svetu video čvarke, to prave naši ljudi koji po beli svet, tako da su to isto naši čvarci.

Neko predloži da bi i Dačić gospodin mog’o promeša čvarke, ‘de si bio, ako nisi čvarke meš’o, Ministar vanjskih poslova se upita, ‘De ću ja, dodadoše mu veslo, i uze da meša po praznoj ‘raniji, iz koje su učenici Poljoprivredne škole netom iscedili čvarke. Kad i to obaviše, izađoše stepenicama iz korita reke, pravo na mobilne toalete, tu se svi drugarski pozdraviše, Dačić i partijski drugovi odoše desno, i dalje u svoj program.

Na desnoj obali reke, čvarci su se dalje čvarili, mešalo se opet, i iz početka. I dole, nizvodno, međ "četnici", radila se radnja, sve se užurbalo, pa samo čini, Nije mala, nije mala, triput ratovala… Obave pos’o mešanja, okrenu prasiće, zviznu u pištaljku, pa promene registar, Da l’ je moguće, crno nam se piše svimaDa l’ je mogućeee… I ostale posade na visini, sve uzelo maha i zamaha, štand sa Romi se odvrnuo na jače, samo sitno zvižduću.

Preko reke, kod binu nastavi se program, najaviše takmičenje u obaranju ruke, amatersko i profesionalno, poče i koncert "Zvezdica Granda", reporter zapisa deo refrena hita mladog umetnika, Nemaaa povratkaaa

Nagrada

Joj Mile, okani se šljive... 2

Dragan Todorović, novinar nedeljnika "Vreme", dobitnik je ovogodišnje nagrade "Jovan Hadži Kostić" za novinsku satiru, koju dodeljuju "Večernje novosti". U obrazloženju nagrade se, između ostalog, kaže da "Todorovićevo oko zapaža ono što drugima promakne, a satira nepogrešivo pogađa u centar". Zahvaljujući se na nagradi, Todorović je rekao i da je iznenađen, jer njegovi tekstovi opisuju stvarnosti, iz čega bi se dalo zaključiti da nam je "stvarnost satira". Dragan Todorović je i autor knjiga Ćevapčići su bili odlični, Živela naša Srbija, Trupni portret, Nije narod sapun da se potroši.

Iz istog broja

25 godina nedeljnika VREME, Tribina u Kraljevu – »Kako se kreiraju afere«

Ekspres lonac srpske politike

Priredila: Katarina Stevanović

Iz prve ruke – Na saslušanju zbog afere »Prisluškivanje« (najava)

Devičanska Ostrva ili kako sam uznemirio javnost

piše: Bojan Pajtić

Dokumenti – Šta je rekao dr Vladimir Kostić, predsednik SANU

Politika nam je pojela život

Priredila: Ivana Stupar

Rudarstvo

Šansa se krije ispod zemlje

r. marković

Intervju – prof. dr Tibor Varadi

Proza i poetika advokatske arhive

Dimitrije Boarov

Poslovi gradonačelnika Beograda

Mali mi je ovaj grad

Slobodan Georgijev

Forum »Hrana za Evropu«

Neiskorišćeni potencijal

R. V

Iz prve ruke – Na saslušanju zbog afere »Prisluškivanje«

Devičanska Ostrva ili kako sam uznemirio javnost

Bojan Pajtić

Svi brojevi Vremena na jednom mestu!>

Pogledajte arhivu