Korona i zakon

Jednostrano priznanje pandemije 2

KONAČNO LEGALIZOVANJE: Krizni štab

foto: zoran žestić / tanjug

Jednostrano priznanje pandemije

Osam meseci od pojave prvog slučaja zaraze korona virusom u Srbiji, 66.888 zaraženih i 915 smrtnih slučajeva kasnije, Srbija konačno zakonski prepoznaje i virus Sars-CoV-2 i bolest kovid 19 i Krizni štab za sprečavanje ove bolesti

U danu kada je ponovo oboren rekord u broju zaraženih korona virusom u Srbiji (utorak 10. novembar, zaraženih 2823), Narodna skupština konačno usvaja izmene i dopune Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti. Kažemo konačno jer zaista nije jasno zašto se čekalo punih devet meseci, od pojave prvog slučaja, pa da se zakon prilagodi novoj situaciji. Zapravo, nema nijednog dobrog razloga zbog kog ovaj zakon nije izmenjen još početkom ove godine, kada je bilo očigledno da kovid 19 neće zaobići Srbiju.


LEGALIZOVAN VIRUS

Koje su to nove izmene i šta one znače? Prvo i najvažnije jeste da Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti konačno prepoznaje kovid 19, bolest koju izaziva virus Sars-CoV-2. Široj javnosti verovatno nije poznato da se ovaj zakon ne odnosi na sve zarazne bolesti, već da su one taksativno nabrojane. Kriterijum po kom ulaze u zakon, definisan je članom 4. Zarazne bolesti prema kriterijumima u smislu zakona su: bolesti koje dovode ili mogu da dovedu do značajnog obolevanja i/ili do smrtnog ishoda, a posebno one za čiju je prevenciju potrebna šira koordinacija aktivnosti; bolesti gde razmena informacija može da obezbedi rano upozoravanje o pretnji po javno zdravlje; retke i ozbiljne zarazne bolesti, koje nisu prepoznate u Republici Srbiji, a za koje grupisanje podataka može da ukaže na faktore odgovorne za njihovu pojavu; bolesti za koje postoje efikasne mere sprečavanja u cilju dobrobiti stanovništva; bolesti kod kojih poređenje učestalosti sa drugim sredinama može doprineti proceni i unapređenju programa zaštite stanovništva od zaraznih bolesti.

Potom, u članu 5, te bolesti su eksplicitno nabrojane, pa tako znamo da je do 10. novembra (Svetska zdravstvena organizacija proglasila je globalnu pandemiju 11. marta, pet dana nakon pojave kovida u Srbiji) zakon prepoznavao 52 zarazne bolesti. Najbliži srodnik kovida, SARS, poslednji je unet na spisak. MERS-a nema, iako je reč o poslednjoj ozbiljnoj bolesti koja se prenosi respiratornim putem i izaziva je patogen iz grupe korona virusa.

Zašto se ove izmene zakona događaju tek sada, može samo da se nagađa. Najrazumnija pretpostavka je čekanje na novi saziv parlamenta. Ne treba zaboraviti da nas je pojava korone u Srbiji zatekla u osvit izborne kampanje za izbore čije je održavanje planirano za april. Dalji sled događaja i čitava reakcija vlasti na pandemiju bili su stihijski i nesnađeni: prvo je raspušten parlament, pa je uvedeno vanredno stanje, a onda su izbori odloženi za jun. Isto tako je i raspušteni parlament 6. maja ipak imao jednu sednicu na kojoj je proglasio ukidanje vanrednog stanja (iako nije proglasio i njegovo proglašenje), a na istoj sednici usvojeni su sve uredbe i zaključci koje je Vlada Srbije donela od 15. marta do tog, 6. maja.


ŠTAB UŠAO U ZAKON, RETROAKTIVNO

Takođe, četiri i po meseca od formiranja Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti kovid 19, javnost nije znala ko sve sedi u ovom telu. Istina, 13. marta, na sajtu Vlade pojavila se vest da je štab formiran (kasnije je predsednik Aleksandar Vučić ubeđivao javnost da je štab postojao još u februaru). Međutim, u toj vesti iz marta ne pominje se nijedno od imena ljudi koji su nas kasnije obaveštavali koje su to mere doneli, a koje direktno utiču na naše zdravlje i svakodnevne aktivnosti. Tek 30. jula, na sajtu Vlade Srbije pojavio se tekstualni fajl, dakle, ne čak ni vest, sa punim sastavom Kriznog štaba, uz obaveštenje da ga je formirala – Vlada Srbije.

"Vreme" je već pisalo o tome da je nejasno po kom zakonskom osnovu štab formira Vlada, kad u Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti lepo stoji član 11 u kom piše: "Radi utvrđivanja stručnih stavova o očuvanju i unapređenju zdravlja, sprečavanju i suzbijanju zaraznih bolesti, lečenju i zdravstvenoj nezi kao i o unapređenju i razvoju organizacije zdravstvene službe koja se bavi prevencijom, suzbijanjem, lečenjem zaraznih bolesti i podrškom obolelih zasnovane na dokazima i međunarodnim preporukama, osniva se Republička stručna komisija za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti (u daljem tekstu: Komisija). Komisiju iz stava 1. ovog člana, na predlog Zavoda i referentnih zdravstvenih ustanova, obrazuje ministar. Komisija razmatra aktuelnu epidemiološku situaciju zaraznih bolesti u Republici Srbiji na osnovu izveštaja Zavoda, uspešnost realizovanih programa na teritoriji Republike Srbije i daje zaključke i preporuke za unapređenje zaštite stanovništva od zaraznih bolesti."

Ovaj član zakona ostao je netaknut, tako da komisija koja se u njemu pominje zapravo i dalje ne postoji. U zakonu je ostao i član 53 kojim se detaljno definiše šta su sve nadležnosti komisije (u principu, sve ono što već radi postojeći krizni štab), ali je dodat član 53a. Taj član se odnosi na ovlašćenja Vlade Srbije i u njemu su doslovno, doduše, malo opširnije, navedena ista ovlašćenja koja ima i pomenuta, nikad formirana komisija. Međutim, kao poslednji stav ovog člana navedeno je i da Vlada može "obrazovati krizni štab i odrediti druge odgovarajuće mere za zaustavljanje epidemije, odnosno pandemije i lečenje i zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti, kao i uslove, način sprovođenja i izvršioce".

Time je krizni štab "legalizovan", ali i dalje nije jasno zašto još u martu nije formiran u skladu sa ovim zakonom, niti zašto je štab formirala Vlada Srbije, a ne ministar zdravlja, kako već zakon nalaže.

U svakom slučaju, osam meseci od pojave prvog slučaja zaraze korona virusom u Srbiji, 66.888 zaraženih i 915 smrtnih slučajeva kasnije, Srbija konačno zakonski prepoznaje i virus Sars-CoV-2 i bolest kovid 19 i Krizni štab za sprečavanje ove bolesti.


NOVE MERE I NOVE ZABUNE

Na dan kada nastaje ovaj tekst, počele su kontrola sprovođenja protivepidemijskih mera i naplata novčanih kazni za njihovo nepoštovanje. Podsetimo, najbitnije mere su nošenje maske u zatvorenom prostoru, obezbeđivanje dezinfekcionih sredstava na radnom mestu, obavezna fizička distanca od metar i po… I ovo je ušlo u izmene i dopune Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, pa član 85a sada kaže da će pravno lice, ako ne preduzme radnje i aktivnosti radi primene mera lične zaštite od infekcije, kao i ako ne odredi lice odgovorno za neposrednu primenu tih mera, biti prekršajno kažnjeno novčanom kaznom od 300.000 dinara. Za preduzetnike, kazna za isti prekršaj je upola manja. Direktori firmi u kojima se krše mere moraće da plate 50.000 dinara, a osoba odgovorna za primenu mera, takođe prekršajno, biće kažnjena sa 30.000 dinara, ako ne obezbedi primenu mera.

I konačno, najnovija sorta čudnih ljudi, antimaskeri, oni koji se pozivaju na nekakvu slobodu garantovanu Ustavom, pa neće da stave masku, biće na licu mesta kažnjeni novčanom kaznom od 5000 dinara. Zakon ne ulazi u pitanje kakva je to sloboda, ako je ugrožava parče tkanine dimenzija 5 puta 20 centimetara, ali nije ni zakon svemoguć, pogotovo ne ovaj, bućkuriš novih i starih propisa koji se ili dupliraju ili međusobno potiru.

Kontrolu mera do sada je, makar u teoriji, sprovodila samo sanitarna inspekcija, a od sada će biti rasterećena jer u pomoć priskaču komunalna milicija i komunalni inspektori.

E sad, ne daj bože da Krizni štab, Vlada i ostali organi mere propišu tako da svima budu jasne. Tako sada postoje dve velike zabune: nošenje maske na otvorenom i zabrana okupljanja više od pet ljudi.

Počnimo od maski na otvorenom jer je tu zaista reč o sluđivanju građana. Prvo je 15. jula štab preporučio nošenje maski na otvorenom, ali samo tamo gde nije moguće obezbediti distancu, npr. u redovima, većim gužvama ili na pijacama i autobuskim stajalištima. Onda je 16. oktobra Krizni štab zasedao i naredio obavezno nošenje maski na otvorenom, da bi istog dana članica štaba Darija Kisić Tepavčević izjavila da je to ipak samo preporuka, ali ne i obaveza. Pa sad… ko je šta i kad čuo i pohvatao, nek se tako vlada.

Najnovija mera je i zabrana okupljanja više od pet ljudi u zatvorenom i na otvorenom, međutim, ona se u zakonu ne pominje eksplicitno, već kao "načini ponašanja" koji mogu biti precizirani dodatnim propisima. Ipak, od Kriznog štaba, još pre nego što je legalizovan, javnost je saznala da se ovo odnosi na proslave, seminare, konferencije, ali ne i na bioskope, pozorišta i javni prevoz. To što velika većina građana češće ide na posao ili ulazi u autobus nego što pohađa seminare ili ide na slave, nema veze, a što bi i imalo, kad nijedna mera do sada nije smisleno ni objašnjena ni komunicirana sa građanima. Nisu svi dužni da budu jednako ni odgovorni ni bistri. Koliko je ova mera zbunila pojedine građane, najbolje ilustruje poruka koju je ova novinarka dobila od jedne uplašene žene preko Fejsbuka. Poruka glasi: "Nas u kući živi sedmoro, hoće li da nas izbacuju, objasnite mi molim vas!"

Iz istog broja

O Regulatornom radiodifuznom telu

Sve se može ako se hoće

Stevan Ristić, Jelena Jorgačević

100 godina lider u štampanju

Rotografika – Subotica

Lični stav

Čas akademske nečestitosti

Danica Popović

Intervju – Ljubiša Simović, bivši gradonačelnik Kraljeva

Podrhtavanje pravde

Vukašin Obradović

Reč-dve o medijima

Postoji li dno vrednosnog posrnuća

Đorđe Vlajić, novinar

Reagovanje

Dovođenje u zabludu

dr Jelena Aleksić

Stranački život i smrt

Jesenja previranja opozicije

Nikola Tomić

Suđenje za ratne zločine na Kosovu i Metohiji

Haška trojka iz Prištine

Slobodan Georgijev

Reagovanje

O pravom novinarstvu, koje nije PR

Aleksandar Đorđević

Lični stav

Predsednik Republike i ja

Ljubomir Madžar

Šikaniranje frilensera

Pretnja iz vedra neba

Bogdan Petrović

Privreda i korona

Ko je najgore prošao

Radmilo Marković

»Njuz korp« Ruperta Mardoka

Izvor moći Donalda Trampa

Uroš Mitrović

Druga strana predsedničkih izbora

Kad ovacije utihnu

Milan Krstić

Lični stav

Pobednik izbora je vakcina

Miloš Starović

Džordžija

Zaokret u plavo

Aleksandra Kostić

SAD – Pobeda Džozefa Bajdena

Teška zaostavština Donalda Trampa

Slobodan Kostić

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu