Slučaj »Petnica«, nedelju dana kasnije

Izvinjenja, reakcije i istraga 2

AKTIVNOSTI TRENUTNO OBUSTAVLJENE: Istraživačka stanica Petnica

foto: ivan šepić

Izvinjenja, reakcije i istraga

Nakon pisanja "Vremena" o višedecenijskom seksualnom nasilju u Istraživačkoj stanici Petnica, započete su predistražne radnje, saslušani svedoci, a čovek označen kao počinilac priveden je na informativni razgovor. Dan kasnije, policija je pretresla nekretnine koje je koristio i pronašla veće količine fotografija nagih žena koje datiraju od ranih devedesetih

Nedelju dana otkako je "Vreme" objavilo tekst "Zavera ćutanja koja je dugo trajala" rekacije javnosti i dalje se ne stišavaju, a interesovanje medija i dalje je veliko. Najvažnija posledica teksta jeste da je Osnovno javno tužilaštvo u Valjevu formiralo predmet o mogućem seksualnom zlostavljanju u Istraživačkoj stanici Petnica. Viša javna tužiteljka u Valjevu Dragana Marković rekla je da je predmet formiran 24. juna kada je nedeljnik "Vreme" objavio svedočenja pet anonimnih osoba koje su navele da su seksualno zlostavljane u Petnici u periodu od 2003. do 2014. godine, i da je u svim slučajevima zlostavljač bio isti: "U toku je prikupljanje obaveštenja u predistražnom postupku, uzimaju se izjave od ljudi koji su u tom tekstu pomenuti, šta oni znaju o tim događajima u smislu eventualnog identifikovanja žrtava jer one nikada nijednom tužilaštvu nisu prijavile slučaj zlostavljanja", rekla je Marković.

U međuvremenu, saslušani su bivši i sadašnji direktori ISP, Vigor Majić i Nikola Božić. Oni su inspektorima PU Valjevo dali imena dve osobe koje su ih kontaktirale i prijavile im seksualno nasilje za koje optužuju B.S., bivšeg lektora u Petnici. Kako "Vreme" saznaje iz PU Valjevo, žrtve nemaju obavezu da se odazovu pozivu policije.

Bitnija vest, međutim, jeste da je policija pretresla nekretnine koje je koristio B.S. i zaplenila više kutija filmova sa fotografijama nagih maloletnica. Reč je o slikama koje datiraju još iz ranih devedesetih godina. Oduzet mu je i računar koji je poslat na veštačenje. U ceo slučaj umešano je više osoba, tačnije, osobe povezane sa fotografskom radnjom u koju je nosio filmove na razvijanje. Najveći deo fotografija i drugih dokaza pronađen je u stanu u Valjevu, koji je, nezvanično saznajemo, povezan sa Istraživačkom stanicom Petnica.

Još tokom rada na prvom tekstu, "Vreme" je imalo saznanja da B.S. verovatno živi u stanu koji mu Stanica plaćala. No, u tom trenutku nije bilo moguće doći do izvora koji su se nakon objavljivanja teksta sami javili. Nakon izlaska teksta, "Vreme" dolazi do saznanja da Stanica ima nekretninu u svom vlasništvu, kao i još nekoliko koje su u vlasništvu Grada Valjeva, a date su Petnici na korišćenje za smeštaj zaposlenih čije je prebivalište van teritorije Valjeva. Uvidom u centralni katastar Republičkog geodetskog zavoda, jasno je da Istraživačka stanica Petnica poseduje stan od 65 kvadratnih metara u Naselju "Oslobodioci Valjeva". Ipak, i dalje nije sasvim jasno da li je B.S. koristio taj stan ili neki drugi. Članovi Upravnog odbora ISP koje je "Vreme" kontaktiralo, prvi put su čuli da ISP uopšte poseduje stan u Valjevu.

Kada je reč o eventualnoj optužnici protiv B.S. po onome što za "Vreme" kažu advokati i tužioci, izgleda da zastara koja važi u konkretnim slučajevima sagovornica iz prošlog broja više nije problem. Naime, ako je policija kod njega pronašla fotografije na kojima su maloletne osobe, bez obzira na to kada su fotografije nastale, konkretno krivično delo postoji. Reč je o članu 185, stav 4 Krivičnog zakona koji kaže: "Ko pribavlja za sebe ili drugog, poseduje, prodaje, prikazuje, javno izlaže ili elektronski ili na drugi način čini dostupnim slike, audio-vizuelne ili druge predmete pornografske sadržine nastale iskorišćavanjem maloletnog lica, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine."

Ovde je naglasak na tome da on poseduje audio-vizuelne predmete nastale iskorišćavanjem maloletnih devojaka. Naši sagovornici, pre svega tužioci, ne znaju da li će Tužilaštvo u Valjevu sastaviti optužni predlog na taj način, ali svi do jednog saglasni su da bi oni tako učinili. Postoji još jedna opcija, a to je pozivanje na tzv. "Marijin zakon", odnosno Zakon o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima, koji je na snazi od 2013. godine.


ŠTA ĆE BITI SA PETNICOM

U samoj Istraživačkoj stanici sve aktivnosti su trenutno obustavljene. Pobuna devet od petnaest seminara ogleda se u otkazivanju poslušnosti upravi zbog višegodišnjeg skrivanja seksualnog nasilja koje se događalo polaznicama. U pismu UO i Savetu Petnice, koje su 26. juna potpisali saradnici i rukovodioci seminara tehničkih nauka, kombinovanih nauka, arheologije 1, primenjene fizike i elektronike, društveno-humanističkih nauka, antropologije, fizike, lingvistike i biomedicine, predloženo je formiranje rukovodećeg tima kao prelaznog rešenja, koje će biti sastavljeno od stručnih lica iz redova Upravnog odbora, Saveta i rukovodilačkog tima. Oni su u dopisu izneli svoja saznanja o dešavanjima i demantovali neke od iznetih tvrdnji uprave.

"Na sastanku održanom 17. juna u prostorijama SANU saopšteno nam je da je B.S. formalno udaljen iz Stanice 2017. godine, nakon dva prijavljena slučaja iz 2014. i 2017, kao i da je za Stanicu ostao vezan isključivo putem uredništva Petničkih svezaka i da nije imao direktnog kontakta sa polaznicima. Uprava je naglasila da pored ova dva prijavljena slučaja, još od 2010. godine postoje sporadične žalbe i prijave polaznica i saradnica na neprimereno ponašanje B.S. prilikom uređivanja polazničkih radova. Prijave su ukazivale na alkoholisano stanje B.S, prisilu polaznica i saradnica na fotografisanje, kao i na sam čin fotografisanja aktova. Takođe, Uprava je izjavila da je svojevremeno zaplenjen i obrisan server sa pomenutim fotografijama, čime su uništeni materijalni dokazi, uz objašnjenje da se na taj način pokušala zaštita žrtava", ističe se u dopisu.

Oni su demantovali nekoliko navoda uprave, napominjući da za sve što znaju postoje svedoci i dokazi. Tvrde da odluka iz 2014. godine o kontrolisanom procesu rada sa B.S. nikada nije javno razmatrana, niti usvojena. Ističe se i da odluka iz 2017. godine o isključenju B.S. iz Petnice takođe nije javno razmatrana i usvojena. Rukovodilački i saradnički timovi nikada nisu dobili informaciju zbog čega je B.S. udaljen iz IS Petnice, ističe se u dopisu.

Navodi se i da je netačna informacija da je B.S. uklonjen iz Petnice 2017. godine i da je on do kraja 2018. boravio u Istraživačkoj stanici, a nakon raskidanja ugovora za stalno, nastavio je honorarni rad na uređivanju Petničkih svezaka do 2020. godine. B.S. je i u februaru 2020. boravio u Stanici.

Kada početkom 2021. u javnosti počinju diskusije o slučajevima seksualnog zlostavljanja, inicijative da se Petnica pripremi i odreaguje ne dolaze od uprave, već od stručnih saradnika. Tim saradnika pokreće procedure formiranja pravilnika o zabrani zlostavljanja i uznemiravanja. Prva verzija koja je zadovoljavala minimalne uslove i pozivala na dalji rad, predložena je na sednici UO u martu i nije usvojena.

"Kao svedoci prethodnih dešavanja i ujedno kao osobe na pozicijama od direktne odgovornosti prema polaznicima smatramo da su oglušivanje o molbe i apele žrtava, neadekvatna zaštita žrtava i izostanak spremnosti da im se pravovremeno pruži pomoć, neadekvatno uklanjanje B.S. nakon 2017. godine, ignorisanje zahteva koje su rukovodioci uputili, potpuno odsustvo komunikacije sa saradničkim timovima i upravnim telima IS Petnice, nespremnost uprave da u poslednjih šest meseci prepozna hitnost i važnost novonastale situacije, te sukob interesa trenutne uprave, pokazatelji da je uprava Petnice zakazala i zakasnila u preuzimanju odgovornosti i vršenju svojih dužnosti, te ni u ovom trenutku nije spremna da se nosi sa ovim problemom", ističe se u dopisu.

Sednica Upravnog odbora počela je u utorak u 18 časova i po informacijama koje stižu do "Vremena", atmosfera je napeta. Pre sastanka, dva člana UO potvrdili su da je od direktora Petnice Nikole Božića traženo da pošalje tačnu hronologiju dešavanja koja su dovela do teksta u "Vremenu", kao i objašnjenje zašto su UO, Savet, rukovodioci i saradnici na seminarima, o spornim događajima u Petnici obavešteni tek nakon što je "Vreme" kontaktiralo Nikolu Božića i Vigora Majića.


KAKO SU DEVOJKE

Neke od sagovornica "Vremena" ohrabrile su se i ponovo razmatraju mogućnost da se ipak jave policiji. Nakon izlaska teksta, bilo je pokušaja da se dođe do njihovog identiteta. Prvo je TV K2 kontaktirala "Vreme" da traži posredovanje, a onda se dogodio još jedan, neobičan, ali uzaludan pokušaj. Naime, u tekstu iz prošlog broja stoji da je jedna devojka imala po dva rada u Petničkim sveskama i da je B.S. napao 2014. godine. Petničke sveske u elektronskom formatu postoje na sajtu koji je nastao ličnom inicijativom jednog čoveka, koji je primetio pojačanu aktivnost na sajtu i to baš za izdanje iz 2014. pa je deaktivirao sajt. Redakcija "Vremena", međutim nije ostavila trag preko kog bi devojka mogla da bude identifikovana: niti je jedina koja je imala po dva rada godišnje, niti je u tekstu navedeno kada je radove objavila. Ipak, radoznalost pojedinih medija ili pojedinaca i dalje je zabrinjavajuća kada je reč o osetljivim temama.

Sve sagovornice prošlog broja "Vremena" kažu da ih je ohrabrila, pa čak i zacelila gotovo jedinstvena podrška javnosti. To pokazuje koliko je zapravo malo napora potrebno da društvo učini, pa da se žene koje nose iskustvo seksualne traume osete bolje. Sve što je potrebno je: čuti ih, verovati im i poštovati njihove potrebe.


KAKO SU MEDIJI

Slučaj je u medijima odjeknuo daleko više nego što je redakcija "Vremena" očekivala. Nažalost, čak i kada je reč o temama oko kojih vlada konsenzus u javnosti, podela na "naše" i "njihove" veštački se održava u životu. Iako je većina medija kao izvor navela "Vreme", na televizijama Hepi i Pink naširoko se smatralo o Petnici, ali kao izvor su navođeni neki nedefinisani, imaginarni mediji. To nikako ne baca senku na činjenicu da je većina kolega bila više nego korektna, te su navodili izvore i konsultovali se sa redakcijom "Vremena" tokom izveštavanja o ovom slučaju. Jedini medij koji je pogazio sve što smo u svom pristupu nastojali da primenimo jesu "Večernje novosti", koje su se zaputile u selo iz kog je B.S. i iznele razne nepotrebne i degutantne detalje iz njegovog života, sa sve imenima i drugim podacima o članovima njegove porodice.

Oglasila se i šefica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović sa zahtevom da se ime nasilnika odmah saopšti policiji. Zahtev je na mestu, ali je izostao u slučaju navoda o podvođenju maloletnica na žurkama Dragana Markovića Palme u Jagodini. Ovo je za Mihajlovićevu lakše jer u slučaj nisu umešani koalicioni partneri. Oglasio se i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, vrlo zbunjujućom izjavom da neki uništavaju Petnicu na isti način na koji su uništili – Krušik. Razjašnjenje ove izjave prevazilazi intelektualne kapacitete redakcije.

U međuvremenu, redakciji se javilo (do trenutka odlaska ovog broja u štampu) još devet žena koje kažu da su u Petnici doživele seksualno nasilje od istog počinioca i po istom obrascu. Najstariji slučaj za koji sada znamo dogodio se 1991. godine.

Sada je najvažnije da kada se za ceo slučaj saznalo i kada su pokrenute predistražne radnje, mediji treba da ostanu po strani i puste policiju i tužilaštvo da rade svoj posao. Naše dalje izveštavanje odnosiće se isključivo na tok procesa i to samo na osnovu zvaničnih informacija, bez onoga što u medijima prečesto viđamo: curenja informacija iz policije i tužilaštva.

Kako izveštavati o seksualnom nasilju

Tekst "Zavera ćutanja je dugo trajala" bio je prva prava prilika da se u potpunosti primene (i testiraju) Smernice za izveštavanje o nasilju prema ženama Grupe "Novinarke protiv nasilja prema ženama".

Najbitnija stvar je da novinar žrtvu nikada ne kontaktira prvi, nego da sačeka da se ona sama javi, ako je i kada je spremna. Prvi kontakt služi izgradnji poverenja. Žrtvi treba verovati, pažljivo je slušati i nikako ne pitati zašto nije drugačije reagovala. Treba izbegavati svako pitanje koje može da zazvuči kao osuda. Novinar mora da poznaje prirodu seksualne traume i da se ne čudi kada preživela ne može da se seti svih detalja događaja. Važno je opisati kontekst, mehanizam i okruženje koje je omogućilo da se nasilje desi. Takođe, pravilo da novinar kontroliše priču ovde ne važi: žrtva je ta kojoj je nasilnik oduzeo kontrolu nad njenim ličnim i fizičkim integritetom. Jasnim stavljanjem do znanja da u svakom trenutku može da odustane i da u javnost neće otići ništa što ona ne odobri, preživeloj dajemo mogućnost da povrati kontrolu nad traumatičnim iskustvom. To novinara ne oslobađa obaveze da zaštiti najbolji interes preživele: žene koje odluče da izađu u javnost nemaju uvek iskustva sa medijima, pa je posao novinara da joj savetuje ili insistira da pojedini detalji njene ispovesti budu izostavljeni, ako procenimo da bi to moglo da ugrozi njeno dostojanstvo.

Na kraju, izbor fotografija je važan segment. Istraživanja rađena sa ženama koje su preživele nasilje govore da su tipske ilustracije (žena sklupčana u ćošku, muška pesnica, bilo koja rekonstrukcija nasilja) zapravo novi okidači za staru traumu, kako sagovornica, tako i čitateljki koje žive sa iskustvom nasilja. Zato je "Vreme" odabralo drugačiji pristup: umesto žene žrtve pokazali smo ženu koja cepa fotografije nastale mimo njene volje. Umesto prestrašene žene koja se vidi u objektivu foto aparata, vide se dve ženske ruke koje se drže zajedno i poručuju žrtvama da nisu same. Da li smo pre izlaska prošlog broja bili sigurni da ovakav pristup zaista funkcioniše? Ne baš. Da li smo nakon reakcija javnosti i čitateljki koje su nam se javile, a preživele su razne oblike nasilja, uvereni da je ovo ispravan način izveštavanja o nasilju prema ženama? Apsolutno da.

Iz istog broja

Beočin

Zagađenje bez posledica

Milorad Ivanović

Izmena Zakona o slobodnom pristupu informacijama

Njihova želja da ne znamo ništa

Radmilo Marković

Intervju – Duško Radosavljević, predsednik Saveza antifašista Vojvodine

Titova Srbija je bila najveća Srbija u istoriji

Nedim Sejdinović

Srpski svet

Tvrdokorna »meka« diplomatija

Bojan Stojanović

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu