Crna Gora, leto i virus korona

Između ekonomije i pandemije 1

TURIZAM, PUNOM PAROM: Plaža u Čanju...

fotografije: stevo vasiljević

11. 8. 2021. / 21.32

Između ekonomije i pandemije

Brojke kažu sledeće – u ovom trenutku, obolelih u Crnoj Gori je ukupno 2.740, a broj svakodnevno raste; broj vakcinisanih prvom dozom iznosi nešto više od 19.0000, revakcinisanih je 160.000. Distanca je postala – samo reč. Poštovaoci mera izgledaju dosta usamljeni, tek se poneko nađe da navuče masku preko nosa i skoro da je uvek reč o meštaninu. Turisti se ponašaju kao da su se vratili u, recimo, 2018. godinu. Situacija je još uvek u podnošljivim granicama, ali se usložnjava

Crnogorsko primorje vri od turista. Gužve na putevima, gužve na plažama i u restoranima. Natpisi "obavezno nošenje maski" sa ilustracijama, okačeni na izlozima, vratima prodavnica, autobusa i kombija, često deluju kao turobni ostaci prošlih vremena, poput stranačkih plakata za izbore koji su se odavno završili.

Kažu, slično je u većini gradova regiona, pogotovo u onima koji žive od turizma. Zdravstveni radnici i ministarstva već upozoravaju – prelazi se prag četvrtog talasa, delta soj je tu, lambda soj se najavljuje.

Poslednje nedelje jula potpredsednik Vlade Dritan Abazović na svom Tviter profilu opisao je dosta ubedljivo "stanje na terenu" – na graničnim prelazima, primorskim saobraćajnicama, tunelima i raskrsnicama nalaze se nepregledne kolone vozila, aerodromi beleže rekordne brojke: "U pojedinim gradovima (poput Budve i Ulcinja) već nedostaje smještajnih kapaciteta. Ovo je, da se ponovo oslonim na intuiciju, ‘ništa’ u odnosu na ono što nas čeka od 1. avgusta." I ne može se reći da predsednik URA ima lošu intuiciju. Iako je bilo različitih prognoza, postoje ozbiljne naznake da će ova godina biti uspešnija od 2019. kada je reč o broju turista u Crnoj Gori. Međutim, i sam vicepremijer je ovako završio svoj niz (pomalo nesrećno nazvan: "Invazija uspela!"): "Pozivam i molim sve, da se vakcinišemo i da poštujemo mjere! Ako sačuvamo zdravlje – uspjeh je garantovan! Može Crna Gora. Dobrodošli na more slobode."

Između ekonomije i pandemije 2
…i kruzer u bokokotorskom zalivu jula 2021.foto: stevo vasiljević


INVAZIJA, ZAISTA

Neki su, čini se, to "more slobode" odviše bukvalno razumeli.

Nedavno je glavna sestra Doma zdravlja u Budvi Ljubinka Vuković u razgovoru za Nova.rs stanje opisala kao haotično – navala gostiju uticala je na rast broja zaraženih od kovida. Drugim rečima, turisti su doneli virus. Po njenoj proceni, najveći problem predstavljaju sezonski radnici koji neće da se testiraju kako ne bi izgubili posao ako se pokaže da imaju kovid 19, kao i turisti koji imaju blaže simptome, leče se u svojim sobama i apartmanima, idu na plažu jer ne žele da im more prođe u izolaciji. Neki čak, i nakon što se pokaže da im je test pozitivan, nastave da se ponašaju kao ranije. "Nažalost, sve je više onih koji bi pre ugrozili zdravlje ljudi oko sebe nego svoje letovanje", zaključila je tom prilikom Ljubinka Vuković.

Filip S. je pre nekoliko dana hteo da uradi antigenski test u Kotoru, kako bi sa tom potvrdom mogao da uđe u Hrvatsku. Kako opisuje, po nepodnošljivoj vrućini, bez mogućnosti da se sakrije u hladu ili uđe u zgradu Doma zdravlja, čekali su i oni za koje se sumnja da su pozitivni, kao i oni kojima negativan test treba zbog putovanja. Ali i oni, kako je ubrzo shvatio, koji su već dobili rezultat da imaju koronu, te čekaju lekara da ih pregleda. "Izlazi u jednom trenutku medicinska sestra i vikne: ‘Ko ima koronu, nek se pripremi, sad će doktor da vas pregleda!’ Iz grupe gde smo svi stajali zajedno, potom se izdvojila nekolicina", objašnjava on. Među obolelima bila je i jedna starija gospođa. "Sat vremena kasnije u prodavnici vidim jedno poznato lice kako mirno, bez maske, pazari, kad ono – gospođa iz bolnice."


(NE)POŠTOVANJE MERA

Mladi, što je u Budvi najpre slučaj, moraju i da se testiraju kako bi ušli u klubove i kafiće. Naime, merama od 30. jula, koje su za sada na snazi do 20. avgusta, propisano je da je ulazak u unutrašnjost restorana, kafića, noćne klubove ili diskoteke – nezavisno od toga da li rade na otvorenom ili zatvorenom – omogućen samo onima koji su vakcinisani makar prvom dozom vakcine, koji imaju dokaz da su preboleli kovid 19 u poslednjih 180 dana ili poseduju negativan pi-si-ar (ne stariji od 72 sata), odnosno negativan brzi antigenski test (ne stariji od dva dana). Masovne proslave poput karnevala, čuvene Bokeške noći i drugih, odložene su za posle 20. avgusta.

Takođe, svi zaposleni u ugostiteljstvu moraju da ispunjavaju jedan od pomenuta četiri uslova.

Ova odluka je došla nakon one o zatvaranju rada noćnih klubova i diskoteka, koja je bila na snazi od 23. jula do 2. avgusta. I kao što je to zatvaranje izazvalo revolt vlasnika klubova, tako ni odluka koja je nastupila nije naišla na odobravanje – naime, zaposleni u ugostiteljstvu su jedini koji moraju da budu vakcinisani, ukoliko nisu već preležali virus.

Naravno, pitanja koja se postavljaju postala su takoreći univerzalna – koliko se zaista mere poštuju; ko uopšte može da kontroliše poštovanje tih mera i na koji način, odnosno sme li ugostitelj da traži zdravstveni dokument od turiste koji bi da popije piće… Pojedini ugostitelji smatraju da su neke od mera neprimenljive u praksi, te da ako je ulazak u državu bezuslovan, zašto bi ulazak u restoran bio "uslovan"; kako to da vakcinacija nije obavezna za medicinske radnike, koji rade direktno sa obolelima, ali za one u ugostiteljstvu jeste, nazivajući te mere diskriminatornima prema ugostiteljima.

Direktor Instituta za javno zdravlje Igor Galić istakao je nedavno da je u Crnoj Gori, kao i svim drugim evropskim zemljama, a pogotovo turističkim destinacijama, došlo do rasta broja obolelih, da je epidemiološka situacija složena i da se dalje usložnjava. Dodao je da zabrinjava što je poslednjih dana virus uspostavio lokalnu transmisiju (uzročnik infekcije, odnosno prenosa iste, lociran unutar jedne lokacije, zajednice ili naseljenog mesta).


REŠENJE ZNAMO, ALI

Brojke kažu sledeće – u trenutku kada ovaj tekst nastaje (utorak), obolelih u Crnoj Gori je ukupno 2.740, a u današnjem danu – 210; broj vakcinisanih prvom dozom – nešto više od 190.000, revakcinisanih blizu 160.000. Po broju vakcinisanih Crna Gora je na evropskom začelju. Iza nje su samo Albanija, Severna Makedonija, Bosna i Hercegovina i Bugarska. Tome u prilog ide i izvesno kašnjenje u nabavci vakcina. Tako je tek početkom avgusta stigao prvi kontingent Fajzer vakcina od najavljenih 150.000 koje bi trebalo kontinuirano da dolaze do kraja godine, pa se očekuje da će to uticati i na veće interesovanje za vakcinaciju.

Ministarstvo ekonomskog razvoja pozvalo je građane starije od 50 godina koji su u julu primili prvu dozu vakcine da preuzmu turistički vaučer – dva noćenja na bazi polupansiona u hotelima Ulcinjske i Budvanske rivijere, te Institutu "Dr Simo Milošević".

Doktor Nemanja Radojević, specijalista sudske medicine i nekadašnji član Kriznog medicinskoj štaba, u izjavi za crnogorski dnevni list "Vijesti", kazao je: "Mi od nas ne možemo pobjeći. Čini se, kao i mnogo puta ranije, da svijest naših građana ne korespondira s ozbiljnošću situacije u dovoljnoj mjeri, što će sigurno imati negativan efekat na stope morbiditeta i mortaliteta u nastupajućem novom talasu epidemije." Njegov utisak je da veći procenat vakcinisanih u Crnoj Gori čine visoko obrazovani građani, što potvrđuje da je "visoko obrazovanje jedno od najvažnijih determinanti zdravlja".

A svakako se ne sme zanemariti ni pitanje mladih.

Između ekonomije i pandemije 3
Protest članova međunarodnog pokreta #WewillALLbethere u Podgoricifoto: stevo vasiljević


NA MLADIMA SVET (O)STAJE

Naime, najmanje zainteresovanih za vakcinaciju je među mladima u uzrastu od 19 do 29 godina, a upravo su oni u poslednje vreme u Crnoj Gori najviše i oboljevali. Tek svaka deseta osoba u ovoj starosnoj grupi je vakcinisana. Istraživanje IPSOS-a (vidi okvir: "Verujem, ne verujem") kaže – kada bi danas dobili bebu, troje od petoro građana Crne Gore navodi da bi želeli da njihovo dete primi sve preporučene vakcine. Ipak, nešto više od jedne petine navodi da to ne bi želeli. Zabrinjava da među njima ima znatno više građana uzrasta od 18 do 29 godina.

A zatim, i velika većina građana Crne Gore navodi da nosi masku u cilju zaštite od koronavirusa, dok više od tri četvrtine građana tvrdi kako drži distancu od jednog do tri metra prilikom razgovora s drugima. Među građanima koji ne primenjuju navedene mere znatno više ima muškaraca, kao i mlađih ljudi uzrasta od 18 do 29 godina. Teško da ti podaci bilo koga mogu da ohrabre.

Za sada, na papiru, situacija u Crnoj Gori nije previše zabrinjavajuća. Pitanja i problemi kroz koje ova država prolazi izgledaju takoreći univerzalni, s tim što razlike u odgovorima svakako zavise od organizovanosti države, zdravstvenog sistema, a među njima su pitanje poštovanja mera u teoriji i praksi, pitanje odnosa ekonomije i pandemije, ljudskih prava i javnog zdravlja, odnosa prema vakcinaciji, (ne)odgovornosti i (ne)poverenja…

I dok se već mesecima traži dobra mera između zaštite sebe i drugih od virusa, s jedne strane, i nastavka života – kada je reč o ekonomiji, obrazovanju, druženju, aktivnostima, itd – sa druge, potrebno je svakako naći i način da se priđe mladima. U suprotnom, kreće još jači talas antivaksera.

Verujem, ne verujem

U junu 2021. IPSOS je objavio istraživanje stavova građana Crne Gore o dezinformacijama i teorijama zavere o koronavirusu i vakcinama, obavljeno u martu ove godine, uz podršku Britanske ambasade i UNICEF-a u Crnoj Gori.

Neki od rezultata do kojih su došli kažu sledeće:

Tri od pet građana u Crnoj Gori veruju da postoji tajna grupa moćnika koja kontroliše događaje u svetu, kao i da je koronavirus namerno proizveden i raširen kao biološko oružje, koje neke svetske sile koriste za svoju političku ili ekonomski dobit. Više od polovine građana veruje da su svetske elite napravile koronavirus kako bi se srušile ekonomije, od čega bi one imale finansijsku dobit, kao i da bi smanjile broj stanovnika na planeti. S druge (svetlije) strane, skoro dve trećine građana ne veruje u tvrdnju da koronavirus ne postoji, već da je to zavera svetske elite da nam oduzme slobodu. Dodatno, blizu tri petine građana ne veruje da Bil Gejts želi da iskoristi masovnu vakcinaciju protiv koronavirusa da bi ugradio mikročipove u ljude.

Ukupno, trećina građana veruje, trećina niti veruje niti
ne veruje, dok trećina ne veruje u teorije zavere vezane za kovid 19.

Među građanima koji veruju u teorije zavere, statistički značajno više ima građana koji su: osnovnog ili nižeg nivoa obrazovanja (46%); ne koriste internet (47%) i ne govore engleski jezik dovoljno dobro da bi razumeli informacije na internetu na tom jeziku (45%); smatraju da je svet opasno i neprijateljsko mesto za život (45%) i da nije lako naći na svetu ljude koji ih zaista razumeju (46%); smatraju da bi Vlada trebalo da prestane da govori ljudima kako da žive svoj život (41%), da se otišlo predaleko insistiranjem na jednakim pravima u Crnoj Gori (43%), da je pokret za prava žena otišao predaleko (47%), kao i da veliki broj problema u današnjem društvu potiče od rušenja tradicionalne porodice (44%); kada bi danas dobili bebu, ne bi želeli da njihovo dete primi sve preporučene vakcine (50%), uključujući MMR vakcinu (55%).

Kada je reč o vakcinama – dve trećine građana (66%) u Crnoj Gori veruje da su vakcine jedan od najznačajnijih doprinosa zdravlju ljudi, dok oko tri petine (>60%) njih veruje da se vakcine detaljno ispituju u laboratoriji i da nisu dostupne javnosti sve dok nije sigurno da su bezbedne, te da vakcine predstavljaju bezbedan i pouzdan način da se zaustavi širenje bolesti, kao i da su koristi od vakcina veće od rizika od neželjenih efekata. S druge strane, više od dve petine (>40%) građana veruje da se zataškava šteta koju nanosi vakcina kako bi farmaceutske kompanije imale veliki profit, dok više od trećine (37%) građana ne brinu bolesti koje vakcine sprečavaju jer su retke, a svaki treći (33%) građanin smatra kako je rizik od neželjenih efekata vakcine veći od svake potencijalne koristi od vakcina.

U istraživanju se, između ostalog, navodi da postoji direktna korelacija između (ne)poverenja u vakcine i nivoa obrazovanja – niže obrazovanje je povezano sa više sumnje, kao i poverenje u nauku, svet i druge ljude – procenat onih koji veruju u teorije zavere u vezi sa vakcinom, svet i druge percipiraju mnogo više kao preteće.

Tri od pet građana Crne Gore navode da bi se vakcinisali protiv koronavirusa. Među građanima koji bi se vakcinisali ima znatno više građana koji su stariji od 60 godina (73%), koji su višeg ili visokog nivoa obrazovanja (74%).

S druge strane, trećina građana ne želi da se vakciniše i među njima ima značajno više građana koji su uzrasta od 18 do 29 godina, koji veruju u teorije zavere i dezinformacije o koronavirusu (49%) i o vakcinama (78%), kao i građana koji navode da ne veruju u nauku (60%) i da nemaju povjerenja u zdravstvene ustanove (51%) ni u Univerzitet (48%).

Zanimljivo je da je odnos između nižeg obrazovanja i verovanja u teorije zavere deo opšteg trenda – što ima veze sa pristupom onim alatima te (ne)razvijanjem one pismenosti koja bi im omogućila da naprave razliku između pravih i lažnih vesti, kredibilnih i nekredibilnih izvora, kako je i ovo istraživanje pokazalo – s tim što je istraživanje BiEPAG-a "Sumnjivi virus: Zavere i COVID-19 na Balkanu", rađeno krajem prošle godine, jedno od retkih koje nije pokazalo tu korelaciju.

Izvor: https://www.unicef.org/montenegro/istraživanja-javnog-mnjenja-o-koronavirusu

Iz istog broja

Portret savremenika – Saša Radulović, lider pokreta Dosta je bilo

U sukobu sa samim sobom

Nedim Sejdinović

Klimatske promene – Šesti izveštaj Međuvladinog panela IPCC

Crveni alarm za civilizaciju

Nemanja Milović

Vinča – Još jedan požar na neuređenoj deponiji

Dim nad Beogradom

Nikola Zdravković

Godišnjica pada Knina

Bilo je gotovo pre nego što je počelo

Davor Lukač

Državna pomoć

Kuda dalje nakon Geoksa

Radmilo Marković

Naprednjački rat na društvenim mrežama

Ko sme da ide do kraja

Zora Drčelić

Svi brojevi Vremena na jednom mestu!>

Pogledajte arhivu