Foto: AP Photo
Uverena sam da vaša bolja budućnost leži u Evropi. Ujedinjeno Kraljevstvo je spremno da zajedno sa svojim nekadašnjim partnerima iz EU, kao i drugim zemljama koji razmišljaju na isti način, pruži podršku procesima koji održavaju stabilnost, bezbednost i prosperitet vašeg regiona
Svet je sa užasom i u neverici 24. februara 2022. godine posmatrao kako je Vladimir Putin izvršio ilegalan i ničim izazvan napad na Ukrajinu. Mnogi ljudi, uključujući i one u Srbiji, ne veruju ili ne žele da veruju da Moskva preduzima tako nepromišljene korake, naročito protiv drugog slovenskog naroda, sa kojim deli mnogo zajedničkih istorijskih, porodičnih i kulturnih veza. Od tada svedočimo nezamislivom broju poginulih, neslućenom razaranju, okrutnosti i patnji.
Međutim, koliko god da se činilo neverovatnim, Putinova odluka da primeni vojnu silu kako bi napao susede nije bila ništa novo. On je 2014. godine uz pomoć vojske, a unutar međunarodno priznatih granica Ukrajine, anektirao Krim i pokrenuo sukob u Donbasu.
Ujedinjeno Kraljevstvo je verovatno više nego većina drugih zemalja iskusilo neosetljivost Vladimira Putina i njegovo nepoštovanje međunarodnog prava i ljudskih života. On je poslao svoje operativce da puste smrtonosni radioaktivni izotop i nedozvoljeni, vojni nervni agens na ulice britanskih gradova. Planirana ubistva primenom polonijuma i novičoka prekršila su mnoge međunarodne ugovore i obaveze, a sprovedena su nevešto, dovodeći u opasnost veliki broj ljudi.
Ruski rat u Ukrajini je podjednako bezobziran prema ljudskim životima i patnji – što pokazuje i namerno gađanje civila i civilne infrastrukture, kao i podaci o ljudskim žrtvama. Postoje značajni dokazi da je ruska vojska počinila ratne zločine: tužioci Međunarodnog krivičnog suda za sada se fokusiraju na nasilno premeštanje hiljade dece iz Ukrajine i njihovo razmeštanje širom Ruske Federacije.
Putin želi da vrati svet u eru u kojoj velike sile određuju uslove manjima. Principi i obaveze OEBS-a su jasni u vezi sa poštovanjem jednakosti suvereniteta, kao i odstupanja od pretnji i upotrebe sile. Rusija je priznala Ukrajinu kao nezavisnu državu 1991. godine. Godine 1994. Rusija je, poput Britanije i SAD, potpisala memorandum u Budimpešti kojim garantuje bezbednost Ukrajine. Nedostatak demokratskih mehanizama kontrole u okviru ruskog sistema vladavine, podržane delovanjem mašinerije propagande i dezinformacija omogućili su da se ovo dogodi.
Putin se preračunao. To je razlog za stalne promene i premeštanje njegovih vojnih komandanata. Upravo iz ovog razloga njegovi propagandisti konstantno izmišljaju nove narative. Zato njegovi saradnici moraju da regrutuju kriminalce iz zatvora kao paravojne snage. I umesto da prekine ovo ludilo kako bi spasao ruske i ukrajinske živote i sačuvao generaciju od koje zavisi budućnost njegove zemlje, Putin nastavlja da vuče svoju zemlju sve dublje u ambis.
Radila sam nepunih sedam godina u Moskvi. Živeći i putujući po Rusiji, doživela sam mnoge srećne trenutke. Dovoljno je samo da pogledate moje police sa knjigama i da vidite koliko divljenje imam prema toj zemlji koja je svetu dala neke od najvećih pisaca, kompozitora, matematičara i naučnika. Lično sam zaprepašćena zbog trenutne nehumanosti u Ukrajini, ali i posledicama koje će ovo imati na sadašnje i buduće generacije građana Rusije. Popravljanje štete i vraćanje u normalnost mogu trajati decenijama.
Izuzetno se divim onim ljudima u Rusiji koji su se hrabro i javno suprotstavili ratu. Ovaj rat je katastrofa za njihovu zemlju. Želim takođe da ne zaboravimo na milione ljudi širom Rusije kojima se plasiraju pogrešne informacije i neistine o takozvanoj “specijalnoj vojnoj operaciji”.
Ali, naravno, narod Ukrajine najviše pati i potrebna mu je međunarodna podrška i praktična pomoć. Stoga je 141 zemlja članica UN-a, uključujući UK i Srbiju, dvanaest meseci nakon invazije ponovo glasala da Rusija povuče svoje snage iz Ukrajine. Upravo su iz ovog razloga države, uključujući UK i Srbiju, glasale protiv Rusije u drugim međunarodnim organizacijama uključujući OEBS i EBRR.
Takođe, iz ovog razloga države i pojedinci širom sveta nastavljaju da pružaju preko potrebnu humanitarnu pomoć. Ponosna sam što je naša ambasada bila u mogućnosti da pomogne kod organizacije jednog izuzetnog koncerta ovde u Beogradu, na Kolarcu, u cilju prikupljanja sredstava za humanitarni rad u Ukrajini.
Mnoge zemlje, uključujući Srbiju, pomažu izbeglicama iz Ukrajine putem lekarske nege i drugih oblika pomoći. Pozdravljam sve korake koje je vaša Vlada preduzela i nadam se da ćete nastaviti da to činite u još većoj meri.
Upravo zato mnoge zemlje, uključujući UK, šalju vojnu opremu i obezbeđuju vojnu obuku kako bi pomogle Ukrajini da se odbrani, s obzirom da je to u skladu sa međunarodnim pravom.
Postoji jedna oblast u kojoj se politike naših zemalja trenutno razlikuju. To je pitanje sankcija Rusiji. UK je, zajedno sa svim ostalim evropskim državama i drugim važnim međunarodnim partnerima, uvela sankcije kako bi oslabila sposobnost Kremlja da vodi ovaj besmisleni rat. Nadam se da će Srbija moći da se pridruži ovoj politici. To bi bio važan signal za Kremlj.
Srbija je već donela neke teške odluke od početka invazije na Ukrajinu – i bez sumnje trpi određene forme pritiska. Ali vaši lideri su pokazali političku hrabrost u UN kao i na drugim mestima. Drugi partneri, uključujući UK, SAD, Norvešku i EU su tu da vam pomognu da ubrzate proces energetske tranzicije kako biste smanjili zavisnost od Rusije. Uverena sam da Srbija ima hrabrosti da izabere ispravno i da želi da bude na pravoj strani istorije.
Uverena sam takođe da vaša bolja budućnost leži u Evropi. UK je spremno da zajedno sa svojim nekadašnjim partnerima iz EU, kao i drugim zemljama koje razmišljaju na isti način, pruži podršku procesima koji održavaju stabilnost, bezbednost i prosperitet vašeg regiona. Ne verujem da Moskva želi da Srbija i vaš region donose nezavisne odluke, nastave da razvijaju ekonomiju i regionalnu povezanost, ili da rešavaju stare i tekuće probleme.
Sigurno nije slučajno da kad god postoji neka tenzija ili raskol u okviru ili između država, Moskva je tu da ohrabri raspravu ili istakne razlike, a ne kompromis i saradnju. Nećemo videti grupu Vagner ili Noćne vukove kako rade na tome da unaprede prekograničnu trgovinu, promovišu mogućnosti za obrazovanje ili čistiji vazduh, ili da se bore protiv korupcije.
Da bi očuvale i unapredile svoj mir, bezbednost i nezavisnost, zemlje regiona treba naporno da rade kako bi umanjile ranjivosti koje spoljni i unutrašnji faktori mogu da zloupotrebe i time omoguće prilike za dalji napredak.
Zvanični britansko-srpski diplomatski odnosi datiraju iz 1830-ih. Naš prvi zvanični diplomatski predstavnik ovde pukovnik Džordž Lojd Hodžiz je stigao 1837. godine Dunavom u austrijskoj topovnjači kako bi predao akreditive otomanskim vlastima na Kalemegdanu, a kasnije je putovao do Kragujevca da to isto učini na srpskom kneževskom dvoru. Do naše najbliže saradnje je došlo tokom dva svetska rata. Svaka moja poseta grobovima britanskih vojnika i medicinskog osoblja u Beogradu, Nišu i širom Srbije, podseća me na dane zajedničke borbe.
Kada sam pre skoro četiri godine stigla u Beograd, rekla sam da je moj cilj da radim na jačanju odnosa između UK i Srbije koji su okrenuti ka budućnosti, da se usredsredimo na saradnju i zajedničke mogućnosti, kao i da razgovaramo o razlikama na konstruktivan način.
Odlazim iz Beograda u junu uverena da će moj naslednik nastaviti da razvija odnose između naših zemalja na osnovama uzajamnog poštovanja i razumevanja. Samo zajedničkim radom možemo da razumemo i odgovorimo na pretnje sa kojima se suočavamo u današnjem svetu. Nadam se da ćemo nastaviti da sarađujemo i zajedno ubedimo Moskvu da prekine ovaj konflikt i patnju.
Tekst predavanja britanske ambasadorke Šan Makleod na Univerzitetu odbrane u Beogradu
Populističke mere, koliko god se Vučić upinjao, nemaju šanse. I to što sada deluje da je on u ofanzivi i da se konsolidovao, daleko je od istine. Kako može da bude konsolidovan čovek koji jednom rukom nudi kuću za sto evra, a drugom pokazuje policiji znak da bez milosti nasrće na građane
“Nakon petooktobarskih promena napravili smo brojne propuste. To se ne sme ponoviti. Moraju se pokrenuti postupci, utvrditi odgovornost i sankcionisati svi oni koji su činjenjem ili nečinjenjem doveli do sadašnje situacije. Za nečinjenje moraće odgovarati svi oni koji su pasivno posmatrali, a nisu smeli, pokušaj jednog čoveka da protivustavnim sredstvima uzurpira celokupnu vlast”
Posledice po društvo već su tu – institucije su paralisane, pravde nema, a mnogi ne vide ni privid svetlije budućnosti u ovakvom sistemu. Ipak, paradoksalno, ova represija rađa i novi talas solidarnosti i otpora. Uprkos hapšenjima, pokret protesta se ne gasi, već prilagođava: studenti mesecima istrajavaju u kreativnim oblicima otpora, od blokade fakulteta i ulica do performansa koji osvajaju podršku javnosti. Solidarnost među različitim društvenim grupama – učenicima, roditeljima, nastavnicima, advokatima – sve je jača, jer mnogi u hapšenjima prepoznaju nepravdu koja već kuca i na njihova vrata
Ko peva zlo ne misli! Srbija je u skladu sa svojom neutralnom politikom, odlučila da učestvuje na ovogodišnjem izdanju festivala Intervizija u Moskvi, koji je oživljen kao alternativa Evrosongu, na kojem je Rusiji zabranjeno učešće. Ovaj festival šezdesetih godina okupljao je izvođače sa “one” strane Gvozdene zavese, osamdesetih se samougasio, da bi danas postao muzički BRIKS, odnosno pokušaj da se u svemu pronađe alternativa “kolektivnom Zapadu”, kako se to govori na našim ТV kanalima.
“Zašto mi, građani ove neproglašene diktature, pristajemo da mesecima sedimo u kolonama automobila zaobilazeći Ćacilend, koji nam se ruga u lice svojim besmislom i primitivizmom? Zašto živimo, drugujemo, razgovaramo sa bilo kojim pripadnikom policije i specijalnih jedinica koji nemilosrdno tuče studente i građane? Zašto ne koristimo beskrajne mogućnosti građanske neposlušnosti koje su nam na raspolaganju”
To što Vučić u činjenici da studenti jedu triput dnevno vidi „obojenu revoluciju“ svedočanstvo je autoprojekcije – on nikad nije iskusio podršku, a da nije plaćena
Kao što Vučić govori o dijalogu, Dačić i Vasiljević zbore o zakonu, borbi protiv kriminala i policiji od koje „ni jedne nema bolje“. Reč je o čistom fejku, kao što je i sve ostalo pod naprednjačkim režimom
Nova kampanja za brzometnu legalizaciju za 100 evra ne razlikuje se u suštini mnogo od one od pre deset godina. Zanimljive su, međutim, finese, poput legalizacije divlje gradnje u nacionalnim parkovima
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
