Ekonomija u regionu

Isto kao i kod komšije 2

PREDSTAVLJANJE MERA: Predsednik Privredne komore Srbije M. Čadež i ministar finansija S. Mali

foto: tanjug / zoran žestić

Isto kao i kod komšije

Ako uporedimo mere koje su neke zemlje u okruženju donele kao pomoć privredi u borbi protiv pandemije sa onima koje je donela Srbija, vidimo da je reč uglavnom o vrlo sličnim potezima

U osnovi sve balkanske države su pokrenule ili najavile smanjivanje referentne kamatne stope, osnivanje raznih fondova za likvidnost firmama, plaćanje minimalnih zarada ugroženim radnicima, odlaganje plaćanja poreza i doprinosa…

Jedino je Severna Makedonija donela i pomoć za nezaposlene i one koji rade "na sivo", a Srbija je jedina među posmatranim zemljama koja će dati pomoć od 100 evra svakom punoletnom građaninu.


SRBIJA

U Srbiji je prva reagovala Narodna banka Srbije, smanjivši referentnu kamatnu stopu i uvodeći moratorijum na plaćanje kredita od 90 dana, a bankama je zabranjeno da koriste meru izvršenja kako bi naplatile dugovanja. Potom su odložena plaćanja poreza za fizička i pravna lica, bez kamate. Poslednjeg dana marta je najavljena ekonomska pomoć od 5,1 milijardi evra – plaćanje doprinosa je odloženo za 2021. godinu, zaposlenim kod preduzetnika i u mikro, malim i srednjim preduzećima biće tokom tri meseca plaćan minimalac (oko 250 evra) tek od maja, dok je radnicima u velikim preduzećima predviđeno plaćanje polovine minimalca.

Takođe, preko garancije Fonda za razvoj i komercijalnih banaka predviđena su sredstva za povećanje likvidnosti preduzetnika, mikro, malih i srednjih preduzeća i poljoprivrednika. Uslov za pomoć privrednicima jeste da nisu otpustili više od 10 odsto zaposlenih i da nisu zamrznuli svoje aktivnosti pre 15. marta, a najavljeno je i davanje po 100 evra svakom punoletnom građaninu.


HRVATSKA

Sredinom marta je vlada izašla sa prvim merama, u ukupnom iznosu od 30 milijardi kuna (blizu četiri milijarde evra). Među njima je bila mera pomoći za one koje pružaju usluge smeštaja, pripreme i usluživanja hrane i pića, prerađivačku industriju, kao i sve one koji su morali da obustave poslovanje zbog uvođenja vanrednih mera. Pomoć je bila 3250 kuna po radniku (430 evra) i nije važila za kompanije gde je udeo države u vlasništvu najmanje 25 odsto. Treba napomenuti da su mere bile takve da se pomoć isplaćuje od početka marta, odnosno retroaktivno. Potom, početkom aprila, ova pomoć je za april i maj podignuta na 4000 kuna neto (530 evra), s tim što se država obavezala da plati i doprinose na ovaj iznos, zarad očuvanja radnih mesta.

Firme kojima je rad onemogućen ili znatno otežan, odnosno, imale su pad prihoda veći od 50 odsto, oslobođene su poreskih obaveza za april, maj i jun (uz uslov da imaju prihode manje od milion evra – kako je rekao premijer Plenković, reč je o "92 ili 93 odsto svih hrvatskih firmi"). Za one koje su imale pad prihoda 20-50 odsto odložena je obaveza, koju će moći da plaćaju na 24 meseca bez kamate.

Privrednicima je omogućeno da plate PDV nakon što se naplate izdati računi.

Takođe, uveden je tromesečni moratorijum na obaveze prema bankama, koje neće moći da primenjuju prinudnu naplatu u tom periodu.


BUGARSKA

Planirana je pomoć privredi u iznosu od 2,3 milijarde evra. Bugarska vlada će tri meseca plaćati 60 odsto zarada zaposlenih u firmama koje su privremeno morale da budu zatvorene, dok bi poslodavac trebalo da pokrije ostalih 40 odsto. Ujedno, vlada je upumpala kapital u Bugarsku razvojnu banku, kako bi imala dovoljno garancija za povoljne kredite firmama – u ovu namenu predviđeno je oko 1,3 milijarde evra.

Takođe, bugarska vlada će pozajmiti do 760 evra svim radnicima koji su na neplaćenom odsustvu zbog vanrednog stanja, a plaćanja poreza su odložena za kraj juna, dok moratorijum za plaćanje bankama može biti i do šest meseci, ali ne kasnije od kraja 2020. godine. Ujedno, prema MMF-u, povećana je likvidnost bankarskog sistema tako što je smanjena inostrana izloženost komercijalnih banaka.


BOSNA I HERCEGOVINA

U oba entiteta su osnovani garantni fondovi za pomoć privredi, kao što su i odobreni moratorijumi na plaćanje kredita od tri meseca. Republika Srpska će pokriti doprinose za oko 40.000 radnika koji su zaposleni u "zatvorenim" sektorima, a platiće i minimalne zarade za te radnike u aprilu. Slično je i u Federaciji BiH. Za fizička lica i firme pogođene zarazom važiće šestomesečni bankarski moratorijum, a bankama je zabranjeno da isplaćuju dividende i bonuse.


SEVERNA MAKEDONIJA

Razvojna banka Severne Makedonije izdvaja između tri i 30 hiljada evra beskamatnog kredita mikro, malim i srednjim preduzećima (ukupno oko šest miliona evra). Planirano je davanje minimalne zarade (235 evra) za radnike u ugroženim kompanijama, kao i subvencije za doprinose, a centralna banka je smanjila referentnu kamatnu stopu. Uslov je da firma ne isplaćuje dividende, ima umanjenje prihoda od bar 30 odsto i zadrži isti broj radnika do jula 2020. Najpogođenije grane privrede (ugostiteljstvo, turizam, transport) biće oslobođene poreza za period april-jun, a trebalo bi da u aprilu i maju po 114 evra dobiju svi nezaposleni i oni koji su radili u sivoj ekonomiji.


CRNA GORA

Uveden je moratorijum od 90 dana na plaćanje kredita, a na isti period je odloženo plaćanje poreza i doprinosa. Osnovan je kreditni fond za likvidnost koji bi zainteresovanim kompanijama, nevezano od veličine, davao do 1,5 miliona evra po kamatnoj stopi od 1,5 odsto i grejs periodom od dve godine.

Iz istog broja

Vakcina protiv kovida-19

Tako blizu, a ipak predaleko

Slobodan Bubnjević

Gugl, Epl i pandemija

Saradnja ljutih rivala

Dr Saša Marković

Dnevnik oporavka

Korona i posledice

Ivan Milenković

In memoriam

Profesor doktor Goran Kronja

Vesna Rakić Vodinelić

Korona u Valjevu

Anatomija lokalne pandemije

Dragan Todorović

Virus i medijska slika

Epidemija targetiranja novinara

Tamara Skrozza

Vanredno stanje, popuštanje

Pijačni pristup epidemiji

Jovana Gligorijević

Mere Vlade

Srbija je uvek drugačija

Slobodan Georgijev

Vreme solidarnosti

Žene u karantinu

J. Gligorijević

Afrika

Na pragu kataklizme

Milan Milošević

Policija i korona

Gde se dede doktor Stefanović

Davor Lukač

Vaskrs i pandemija

Dan odškrinutih vrata

Jelena Jorgačević

Intervju – Nebojša Zelenović, gradonačelnik Šapca

Vučić nije sposoban da organizuje sistem

Radoslav Ćebić

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu