Širenje posla – Lufthanza

23. 3. 2001. / 13.37

Isplativ rizik

Nemački avioprevoznik uveo je još pet letova iz Beograda. Manfred Fok, predstavnik Lufthanze za Jugoslaviju, kaže da je kompanija zadovoljna uslugama koje ovde dobija i da kao mušterija to redovno plaća

Isplativ rizik 1
NE KUPUJEMO JAT: Manfred Fok

Pored postojećih sedam nedeljnih letova iz Beograda, nemačka aviokompanija Lufthanza najavila je da od 25. marta uvodi još pet letova – reč je o ranom jutarnjem polasku za Minhen svim danima izuzev ponedeljkom i sredom. Da bi se ovaj let organizovao, bilo je neophodno da posada i avioni Lufthanze dobiju dozvolu za noćni boravak u Beogradu. Tako je, u sklopu "otvaranja Jugoslavije prema Evropi i svetu na svim poljima", Luftahanza prva strana aviokompanija koja je dobila ovakvu dozvolu. Prva posle deset godina pauze.

Ova vest, koja bi do pre samo par meseci privukla veliku pažnju javnosti, ostala je, međutim, u senci vesti koju je u februaru objavio jedan beogradski dnevnik, a u kojoj je Lufthanza navedena kao najverovatniji kupac Jugoslovenskog aerotransporta. Iako je rukovodstvo nemačkog avioprevoznika to demantovalo, priča je, kako to već biva, ostala. "U toj priči nema ničeg istinitog. Strategija naše kompanije nije da kupuje druge kompanije, niti njihove akcije. Naša strategija je da održimo dobre poslovne odnose sa kompanijama koje imaju interese približne našim", kaže u razgovoru za "Vreme" Manfred Fok, predstavnik Lufthanze za Jugoslaviju. Prema njegovim rečima, pre objavljivanja spornog teksta, predstavnici Lufthanze imali su s predstavnicima JAT-a dva sastanka, koje je neko možda protumačio kao dogovore o kupoprodaji, a koji su u stvari bili posvećeni određivanju rasporeda letova i rezervacionom sistemu jugoslovenskog prevoznika.

"VREME": Osim o kupovini JATa, spekulisalo se upravo o mogućnosti da JATu ponudite svoj rezervacioni sistem. Kakve su šanse za to?

MANFRED FOK: Mi smo JAT-u ponudili rezervacioni sistem, ali još ne znam da li je ponuda prihvaćena. Manje aviokompanije nemaju mogućnosti za sopstveni rezervacioni sistem, i u tom smislu uobičajena je njihova saradnja sa većim prevoznicima.

Ima li mogućnosti da, kako se priča, instaliranjem tog sistema na neki način kontrolišete poslovanje jugoslovenske kompanije?

Naš sistem ima, na primer, slovenačka Adria, tako da o eventualnoj kontroli možete da pitate njih (smeh). Naravno, nikakva kontrola nije moguća. Uostalom, za njom nema ni potrebe – zašto bismo mi uopšte bili zainteresovani da kontrolišemo JAT-ove aktivnosti?

Da li bi JAT, prihvatanjem tog rezervacionog sistema, mogao da se približi eventualnom članstvu u Star alijansi, međunarodnom udruženju avioprevoznika, čiji je član i vaša kompanija?

Koliko mi je poznato, stav upravnog tela Star alijanse jeste da je trenutni broj članova (15) optimalno rešenje. Naravno, uvek postoji mogućnost da se alijansi priključi još nekoliko kompanija, ali nema potrebe za većim širenjem. Naime, važno je da se sa članovima alijanse može sarađivati i ako niste član – dobar primer su slovenački i hrvatski avioprevoznici. Inače, Star je pre svega marketing asocijacija, čiji je cilj bio samo da se radi lakšeg organizovanja letova avioprevoznici nekako udruže. Rezervacioni sistem ne može mnogo da utiče na ulazak u članstvo, pošto ni trenutni članovi ne koriste identične sisteme.

Vaša kompanija će uskoro imati pet jutarnjih letova za Minhen. Poznato je da je noćni boravak posade i aviona najskuplji način organizovanja leta. Koliko će se letovi za Minhen isplatiti ako se to uzme u obzir?

Moramo pomalo da rizikujemo jer bez rizika nijedan posao ne može da opstane. Istina je da su troškovi veliki: boravak posade, parking, tehničke usluge… sve to mnogo košta i možda ćemo u početku imati neki manjak. Uostalom, već smo imali slučajeve da se noćni boravci nisu isplatili – sličan let iz Hararea morali smo zbog toga da ukinemo. Ukoliko avioni budu puni, to će se isplatiti. Pošto na osnovu dosadašnjeg iskustva znamo da je ovde i ranije nedostajao ovakav jutarnji polazak, odnosno polazak na neku destinaciju sa koje putnici istog dana mogu da otputuju na konačno odredište, ja sam optimista.

Da li ste imali u vidu ekonomsku moć eventualnih jugoslovenskih putnika?

Bilo bi vrlo lepo kad bismo uspeli da snizimo cene ili omogućimo neku vrstu plaćanja na rate za jugoslovenske letove, ali u tom slučaju ne bismo imali nikakav profit. Uostalom, i troškovi koje mi imamo ovde nisu ništa niži nego bilo gde u svetu. S druge strane, naše cene su vrlo razumne, na šta ukazuje i činjenica da su nam avioni uglavnom puni. Treba imati u vidu i činjenicu da se i u drugim slučajevima u matičnoj zemlji kupi svega 25 odsto karata, dok 75 odsto bude kupljeno u drugim zemljama. Verovatno će tako biti i u Jugoslaviji.

Evropske turističke agencije koje sklapaju ugovore sa crnogorskim hotelima i agencijama ne angažuju evropske aviokompanije, pa ni Lufthanzu. Zašto?

Mi nikada nismo poslovali u Crnoj Gori, iako za to imamo sve uslove: aerodromi u Podgorici i Tivtu vrlo su dobro opremljeni, a na osnovu ugovora Nemačke i Jugoslavije o avio-saobraćaju, imamo pravo da letimo u Crnu Goru. Međutim, potražnja nije dovoljno velika. Crna Gora u turističkom smislu još nije dovoljno atraktivna, iako sam siguran da će postati. Čim potražnja bude dovoljna da se popuni bar jedan let nedeljno, siguran sam da će čarter kompanija Condor, čiji smo suvlasnici, biti zainteresovana. Potrebno je ipak neko vreme za povratak reputacije u turističkom smislu – posle rata taj problem imala je i Hrvatska.

Da li su se uslovi za vaše poslovanje poboljšali od petog oktobra?

Mi smo u Srbiji neprekidno od 1967. godine; čak i u vreme bombardovanja naša kancelarija je radila u Beogradu. Dakle, nikad se nismo osećali nesigurno. Jedina promena jeste to što smo dobili pravo na dodatne letove, koje smo ranije bezuspešno tražili. Što se ostalog tiče, ni do sada nije bilo nikakvih problema. Imamo veoma dobru saradnju sa JAT-om i zadovoljni smo servisnim uslugama koje nam pruža. Mi smo mušterije koje plaćaju usluge, a usluga je onakva kakvu smo tražili. Tako je sada, a tako je bilo i nekad.

Iz istog broja

Ekonomske (ne)jednačine

Budžet kao socijala

Dimitrije Boarov

Nova TV Košava

Sporno nasleđe

Dušan Radulović

Intervju – Sonja Liht

Partneri za novi početak

Slobodanka Ast

Sukob legaliteta i legitimiteta

Tepanje u Lebane

Dragoslav Grujić

Crna Gora

Predizborno sejanje straha

Velizar Brajović

Makedonija u očima Zapada

Prosvetni rat

Dejan Anastasijević

Zona bezbednosti

Čarlijevi anđeli

Zoran Stanojević

Na licu mesta – Tetovo

Makedonija u plamenu

Nenad Lj. Stefanović

Ekskluzivno

Ispovest Mire Marković /2/

Igor Mekina i Svetlana Vasović Mekina

Lik i delo

Milovan Đorić

Uroš Komlenović

Ekskluzivno – Zoran Đinđić piše za "Vreme"

Predlog dogovora o državnom cilju

Zoran Đinđić

Izbori u JOK-u

Divac for President

Vladimir Stanković

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu