Telekomunikacije

Ima li besplatnog rominga 1

POZDRAV S LETOVANJA: Pregovori su u toku

foto: sxc.hu

2. 9. 2014. / 23.02

Ima li besplatnog rominga

Na sastanku regulatora u Skoplju (21. avgusta) zemlje Jugoistočne Evrope i to Srbija, Crna Gora, BiH, Makedonija, Albanija i Turska dogovorile su se da postupe slično kao i EU, odnosno da ograniče cene rominga u regionu. Ostavljeno je tridesetak dana za konsultacije i dogovoreno je da se ponovo nađu na Infofestu u Budvi (od 28. septembra do 4. oktobra) gde će objaviti svoje namere

U suštini, roming je sjajna stvar. Nastao je krajem sedamdesetih u SAD u vreme kada su mobilni operatori funkcionisali na nivou gradova. Tamo gde je bilo tehničkih mogućnosti, odnosno gde se koristio isti sistem, korisnik je uz odgovarajuću naknadu mogao da gostuje na drugoj mreži. A posle se, regulacijom, to prenelo na nivo država.

Budući da su u početku samo bogati ljudi imali mobilne telefone, nije se pitalo za cenu, tražilo se samo da radi. Problemi su počeli da se javljaju tek pre desetak godina, kada je korišćenje mobilnog telefona postalo masovna i uobičajena stvar i kada su operatori gonjeni oštrom konkurencijom drastično spustili cene na domaćem tržištu. Više niko nije vodio računa koliko priča i koliko poruka šalje, čak je i mobilni internet postao svakodnevna navika.

Međutim, cene saobraćaja u romingu uglavnom se nisu menjale ili barem ne tako brzo i dramatično. Državne regulatore slabo zanima šta se događa izvan (državnih) granica njihovog uticaja, to je ostavljeno tržištu i samim operatorima. Vremenom je razlika između korišćenja usluge u romingu i u domaćem saobraćaju postala ne samo očigledna, već i šokantna. Skuplja deset do hiljadu puta!

Inače, roming tarife imaju mnogo nelogičnosti, ako ih čovek malo analizira. Reklo bi se da je normalno da cena raste sa udaljenošću, da je skuplje koristiti telefon u Čileu nego u Francuskoj, ako ste iz Srbije. Ali zašto je onda cena ista i u Moskvi i u Vladivostoku, odnosno Njujorku i Enkoridžu na Aljasci, pod uslovom da koristite istog operatora? Oni koji se tehnički razumeju u mobilnu telefoniju reći će vam da roming tarifa uopšte ne mora da postoji, baš kao što je nema na Skajpu ili Vajberu, pod uslovom da se mobilni operatori dogovore. Jer, razvoj i održavanje mreže mobilne telefonije nemalo košta i kada rominga ne bi bilo, u sadašnjem poretku stvari, pretplatnici bi kupovali kartice tamo gde su najjeftinije (tipujem na Devičanska ostrva) a koristili bi ih svuda.

Da nema Evropske unije, mi bismo roming prihvatili takav kakav jeste i plaćali koliko nam se kaže. Ali, tamo su besni korisnici, uglavnom u septembru kada im stignu takozvani "šok-računi" posle letovanja, počeli da postavljaju sva ta logična pitanja. Zašto dva građanina Evropske unije, gost iz Belgije i domaćin iz Španije, recimo, koji sede za istim stolom i telefoniraju preko istog operatera plaćaju mnogostruko različitu cenu za istu uslugu? Dok ih (belgijsko) pivo košta isto.

Kako apeli operatorima da se urazume, dogovore i spuste cene nisu imali odjeka, a regulatorna tela nisu imala uticaja, Evropska komisija donela je krovna pravila i negde od 2007. krenula prisilno da spušta cene. U avgustu 2007. cena minuta razgovora u romingu unutar EU ograničena je na pola evra, da bi postepeno do prvog jula ove godine bila snižena na 19 evrocenti. U decembru 2016. naplaćivanje rominga unutar EU biće ukinuto za sve usluge i taj propis će važiti do jula 2022. Prihvatile su ga i članice EFTA, Norveška, Island i Lihtenštajn, ali ne i Švajcarska, gde će roming ostati skup.

Tu, konačno, dolazimo do za nas na Balkanu zanimljivog trenutka. Na sastanku regulatora u Skoplju (21. avgusta) zemlje Jugoistočne Evrope i to Srbija, Crna Gora, BiH, Makedonija, Albanija i Turska dogovorile su se da postupe slično kao i EU, odnosno da ograniče cene rominga u regionu. Ostavljeno je tridesetak dana za konsultacije i dogovoreno je da se ponovo nađu na Infofestu u Budvi (od 28. septembra do 4. oktobra) gde će objaviti svoje namere.

Prva ideja bila je da se kontrola rominga uvrsti u Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (sve države su na "evropskom putu"), ali to sa strane EU za sada nije naišlo na razumevanje. Oni ne bi da dodatno komplikuju već prekomplikovane procedure i rokove za "pregovaranje".

Kako stvari stoje, ni regionalni pregovori neće ići lakše.

Sva tri operatora u Srbiji (Telekom Srbija, Telenor i VIP) kažu za "Vreme" da ih niko zvanično nije obavestio o inicijativi, odnosno da su za nju saznali iz medija. U Telekomu kažu da bi "potpuno ukidanje rominga moglo da znači i formiranje jedinstvenog telekomunikacionog tržišta za pomenute zemlje, što je vrlo kompleksno pitanje." Telenor i VIP se podudaraju u stavu da svi dalji koraci po ovom pitanju moraju biti transparentni, da se mora očuvati poslovni ambijent i predvidljivost poslovanja.

Operatori ističu da ne sede baš skrštenih ruku i da svojim korisnicima godinama unazad nude posebne pogodnosti za roming u regionu naročito tamo gde imaju partnere iz svoje grupacije (Telekom u BiH i Crnog Gori, Telenor u Crnoj Gori, VIP gde god da su Vodafon i Telekom Austrije). Dodaju i da je taj proces i prilagođavanje tržišta u EU trajao godinama i da nije realno očekivati da se u regionu obavi za nekoliko meseci.

Direktor RATEL-a Milan Janković slaže se da dogovaranje neće ići lako, jer za razliku od EU u regionu ne važe zajednički zakoni. "Da je zakonski moguće, RATEL bi to već uredio," kaže Janković za "Vreme" dodajući da misli da je inicijativa dobra jer građanima jasno pokazuje da su evrointegracije isplative za njihov džep.

Ako nema zakona, ostaju sporazumi, i to međudržavni. Moguće je da se države dogovore svaka sa svakom ili sve odjednom i u tom slučaju bi nastala i zakonska obaveza za operatore. Međutim, oni u svim državama regiona spadaju u najprofitabilnije firme koje pune budžet, finansiraju kulturu i sport, troše značajan novac za reklamiranje u medijima te nije mudro pritiskati ih previše. S druge strane, političarima (ministrima) biće sve teže da odgovore na pitanja birača zašto je u Bugarskoj i Hrvatskoj moguće ukinuti roming, ali ne i kod nas ako već moramo da prihvatamo evropske propise o izlovljavanju tuna.

Ima li besplatnog rominga 2
ROMING SPAJA LJUDE: Kompleksna procedurafoto: sxc.hu

Nekadašnji savetnik u (nekadašnjem) Ministarstvu za telekomunikacije i informaciono društvo Slobodan Marković više veruje u to da će roming biti ukidan tek ulaskom neke zemlje regiona u Uniju. Baš kao u slučaju Hrvatske, koja nije poštovala taj evropski propis sve do dana priključenja iako tamo posluju operatori iz EU.

"Moj lični utisak je da su šanse za tako nešto minimalne, da ne kažem nikakve, ali svim srcem navijam i podržavam ideju", procenjuje Marković ovu inicijativu za "Vreme".

Jedno od mogućih rešenja je da se prepiše evropski recept, da se operatorima ograniči maksimalna cena usluga u regionu i maksimalna provizija i da se napravi skala kako bi se u nekoliko narednih godina prilagodili. Na njima je da unutar te cene deluju tržišno, to što je stavljena kapa ne znači da ne mogu da nude povoljnije. S druge strane, primer Hrvatske je za njih krajnje nepovoljan jer pokazuje da proces prilagođavanja nije neophodan. Može i preko noći, kad mora.

Inače, regionalni dogovor neće imati baš nikakvog uticaja na roming sa EU. To će svaka zemlja morati da rešava sa Unijom ponaosob, tako da se može desiti da za korisnika iz Srbije cena rominga u Crnoj Gori bude snižena, a da u Grčkoj bude kao i do sada.

Šta će se dešavati u ove tri nedelje koliko ima do Infofesta, prilična je misterija. Ali za pretpostaviti je da će ministarstva u svih šest zemalja da ispituju političku volju, operatori će lobirati da se ne srlja, regulatori će tiho predlagati rešenja i balansirati između interesa biznisa i politike, a mediji bombastično najavljivati pojeftinjenje, možda i ukidanje rominga ako ne već u oktobru onda najkasnije do sledeće letnje sezone.

Ako ste se sada zagrejali da odete na ovaj istorijski Infofest u Budvi i ako ćete tamo da koristite mobilni internet, toplo vam preporučujemo da prijatelje kojima je socijalizam omogućio kuću na tom primorju pitate da vam pozajme "crnogorski broj". Znaće odmah šta im tražite.

Interesi

Mogućnost da roming u regionu bude ukinut prvi je, Tanjugu, najavio ministar za trgovinu, turizam i telekomunikacije Rasim Ljajić. Najavljujući avgustovski sastanak regulatora u Skoplju, Ljajić je nagovestio da bi ukidanje rominga išlo u dve faze, najpre između Srbije, Crne Gore, Makedonije, Albanije i Turske, a kasnije bi se pridružile BiH i Kosovo. Prvo bi se dogovorile države, odnosno regulatori, a onda bi se razgovaralo sa operatorima.

"Interes građana regiona postoji, ali je pitanje da li je to i interes operatora", rekao je tada Ljajić dodajući da ne očekuje da ovo bude rešeno jednostavno i brzo i da nije realno da roming u regionu bude ukinut do početka 2015.


Megablam

Najveći problem napravili su pametni telefoni koji su nas navikli (navukli) na servise zavisne od interneta. Većina korisnika u romingu isključuje prenos podataka, sem preko bežične mreže u kafiću ili hotelu, sve češće i na plaži. Greške su skupe i bolne. Čim (slučajno) omogućite prenos podataka u romingu, vaš aparat krene da se "apdejtuje" po astronomskim cenama.

Po najnovijem, cena prenosa jednog megabajta informacija unutar Evropske unije je ograničena na 20 evrocenti. Prevedeno u gigabajte to je malo više od 200 evra po gigabajtu (1024 megabajta plus PDV). Prosečan dvosatni film zauzima jedan gigabajt ako vam je tako lakše da se orijentišete, pa vi računajte da li se to i ovako sniženo isplati. Poređenja radi, ako u Crnoj Gori kupite lokalnu karticu za internet, gigabajt će vas koštati oko dva evra, znači sto puta manje nego po novim, najpovoljnijim propisima u EU. Od 2017. i taj trošak biće ukinut.

Inače, cene data rominga su bile desetak puta veće, pomenuti gigabajt u romingu u SAD ili Egiptu vas i danas košta oko dve hiljade evra. A radoznali tinejdžer to začas napuca na Fejsbuku. Malo je povoljnije ako mobilnim proveravate put, jer ste se izgubili, ali i takva pretraga zna da košta od desetak evra pa naviše, "po komadu".

Srećom, enormne cene ostavljaju i veliki prostor za pregovore sa operatorom tako da je račun za slučajna prekoračenja moguće smanjiti i deset puta, umesto nekoliko hiljada, platićete "tek" nekoliko stotina evra.

Važna napomena je da prema ugovoru koji ste potpisali operator broji i naplaćuje ono što vam je poslao, a ne ono što ste vi primili i što pokazuje vaš uređaj. Kod mobilnog interneta ima mnogo rasipanja tako da je moguće da vam operator pošalje dva ili tri gigabajta da biste primili taj jedan. Što veći fajl, to je i rasipanje veće.

Iz istog broja

Međunarodni sajam šljiva u Osečini

Mokro i suvo

Dragan Todorović

Užičani, dan posle

Slatko bez vode

Ivana Milanović Hrašovec

Intervju – Ivan Simič, bivši direktor Poreske uprave i predsednik Udruženja poreskih savetnika

Nikad nisam razumeo ministra Krstića

Radmilo Marković

Politički život

Tabloidni rijaliti u režiji vlade

Zora Drčelić

Previranja i sukobi u arapskom svetu

Malo ubistvo među prijateljima

Momir Turudić

Portret savremenika – Boris Tadić

Stari glumac u »novom filmu«

Tamara Skrozza

Lični stav – Konferencija o Zapadnom Balkanu u Berlinu

Primiće nas u EU kad budemo kao oni

Goran Svilanović

In memoriam – Mirko Tepavac (1922–2014)

Odlazak druga Belog

Dokumentacioni centar "Vreme"

Svi brojevi Vremena na jednom mestu!>

Pogledajte arhivu