Intervju – Mlađan Dinkić, ministar finansija Vlade Srbije

30. 8. 2006. / 16.18

Igramo utakmicu do kraja

Sve ukazuje na to da postoje ozbiljni pomaci u naporu naših službi bezbednosti da završe posao oko saradnje sa Hagom. Imamo Akcioni plan za izvršenje tog zadatka, svaki dan se održavaju sastanci koordinacije bezbednosnih službi i civilnih struktura koje učestvuju u realizaciji Akcionog plana. Svakako, konačan izveštaj daje Karla del Ponte, ali komesar Ren je, nedavno, na našem sastanku u Briselu ocenio da se realizacija Akcionog plana odvija u dobrom pravcu

Igramo utakmicu do kraja 1

Tokom ovog leta, u vreme kada je pažnja vlade i javnosti Srbije uglavnom usmerena na pregovore o kosovskom pitanju, u našoj ekonomiji zapažen je neobičan, pozitivan sticaj obično međusobno isključivih tendencija. Dinar jača prema evru, a izvoz raste po godišnjoj stopi od 20 odsto. Industrijska proizvodnja drži dobar tempo rasta od oko sedam odsto, mada Narodna banka stalno steže monetarne dizgine, pa inflacija usporava već tri meseca zaredom. Smirivanje inflacije pri tom prate veliki planovi o povećanju državne potrošnje, to jest o povećanju državnih investicija. Pritisak međunarodne zajednice na Srbiju zbog Kosova i Metohije se pojačava, pregovori o novom aranžamanu sa MMF-om nisu ni počeli, dok su pregovori sa EU-om u zastoju, a istovremeno imamo snažan priliv stranih investicija (to jest porast privatizacionih prihoda).

Zbog svih ovih kretanja odlučili smo se za razgovor sa ministrom finansija Vlade Srbije Mlađanom Dinkićem, a počeli smo ga sa, za njega, delikatnim pitanjem:

"VREME": Gospodine Dinkiću, prošlo je već tri meseca od prekida pregovora Srbije i Evropske unije o stabilizaciji i pridruživanju. Da li se tokom ovog razdoblja nešto menjalo na relaciji BeogradBrisel i da li jačaju razlozi da vi i ministri iz G17 plus ipak ostanete u Vladi Srbije i posle 1. oktobra, čak i ako nastavak pregovora sa EUom ostane neizvestan?

MLAĐAN DINKIĆ: Sve ukazuje na to da postoje ozbiljni pomaci u naporu naših službi bezbednosti da završe posao oko saradnje sa Hagom. Imamo Akcioni plan za izvršenje tog zadatka, svaki dan se održavaju sastanci koordinacije bezbednosnih službi i civilnih struktura koje učestvuju u realizaciji Akcionog plana. Svakako, konačan izveštaj daje Karla del Ponte, ali komesar Ren je, nedavno, na našem sastanku u Briselu ocenio da se realizacija Akcionog plana odvija u dobrom pravcu. Bitno je, naravno, da on u jednom trenutku donese rezultat, a već je sigurno da se veoma suzila mreža pomagača generala Mladića, tim pre što je u međuvremenu izdat nalog za kontrolu finansijskog poslovanja firmi za koje se sumnja da su finansirale njegovo skrivanje.

Spomenuli ste nedavne razgovore u Briselu, gde ste potpredsednica Vlade DulićMarković i vi izneli komesaru Renu sadržinu takozvanog Paketa plus. Naša javnost je o tom planu obaveštena, ali, moj je utisak, dosta uopšteno. Hoćete li za naše čitaoce reći nešto preciznije bar o glavnim konturama tog Paketa plus?

Gospođa Dulić-Marković i ja smo osmislili ovaj plan, jer spadamo u ljude koji uvek gledaju unapred i vide dalje od drugih. Dakle, razmišljali smo o tome kako da Evropska unija pomogne Srbiji da se brže razvija nakon okončanja haške epizode. Jer, jednog dana će Hag biti prošlost, a mi ćemo morati da rešavamo daleko složenije probleme od kojih zavisi budućnost naše zemlje. Tako smo došli na ideju o "paketu plus", koji je dobio podršku Vlade Srbije, ali i evropskog komesara Olija Rena. To nas je ohrabrilo da nastavimo njegovu razradu. Plan sadrži nekoliko nosećih ideja čija bi realizacija pomogla bržem razvoju srpskog društva – najpre vizne olakšice za studente i naučnike, a potom i potpuno ukidanje viza za sve građane do 2008; drugo, da već do kraja sledeće godine postanemo zemlja kandidat za ulazak u Evropsku uniju; treće, da EU participira u realizaciji Nacionalog investicionog plana sa između 250 i 500 miliona evra godišnje u periodu 2007–2011; četvrto, da dobijemo političku podršku za zamenu do milijarde dolara spoljnog duga za investicije u završetak autoputeva na jugu Srbije, izgradnju komunalne infrastrukture u siromašnim opštinama i ekološke projekte; i konačno, da EU učestvuje u razvoju obrazovanja u Srbiji, koje je trenutno kod nas prilično izgubilo korak. Nastavni programi u poslednjih petnaestak godina nisu pratili evropski tempo, pa je potrebno da naši nastavnici, pre svega, dobiju dodatnu obuku, kako bi bolje obrazovali mlade za nova zanimanja i tako im omogućili da posle završetka školovanja nađu posao lakše nego što je to danas slučaj.

Da za trenutak pažnju koncentrišemo na finansijski deo tog plana, koji je vezan za preostale obaveze prema Pariskom klubu. S tim u vezi pada mi na pamet da su kritičari Vlade Srbije, i vaše i one prethodne, stalno govorili o nekoj nadolazećoj krizi spoljne likvidnosti Srbije, a vi ste sada u poziciji da paralelno govorite i o zameni duga prema Pariskom klubu za investicije i o krupnim samostalnim ulaganjima. Otkud ta promena?

Kada uskoro sprovedemo sve što smo naumili i najavili, "matiraćemo" sve one koji su, poput radikala i neozbiljnih analitičara, govorili o nekakvoj nadolazećoj dužničkoj krizi. Srbija će, u stvari, uskoro od srednje zadužene zemlje postati država sa relativno niskim nivoom spoljnog duga. Za mene je, zapravo, uvek bio najveći izazov da razne "vračare" koje večito prodaju javnosti crne prognoze mogu da demantujem u praksi, da postignem pozitivne rezultate koji su dijametralno suprotni od njihovih predviđanja.

U tom smislu, potpuno sam ubeđen da bi Srbija u 2007. godinu mogla da uđe sa znatno smanjenim nivoom spoljnog duga. Najpre, jedan deo takozvanog kosovskog duga sigurno će nam biti otpisan (što je logično, jer porezi koji se prikupljaju na teritoriji Kosova ne pune naš, već UNMIK-ov budžet), a taj deo duga nije mali, jer iznosi oko milijardu dolara. Pored toga, Vlada je prošle nedelje usvojila plan o "zameni" do milijardu dolara obaveza prema Pariskom klubu za investicije, a na tu zamenu imamo prava u skladu sa ugovorom koji smo zaključili sa tim Klubom 2001. godine, ali smo sada prvi put u prilici da je sprovedemo u praksi.

Na osnovu platforme koju je Vlada upravo usvojila, krenućemo u bilateralne pregovore sa najvećim poveriocima Pariskog kluba, s predlogom da nam do 850 miliona evra (oko milijardu dolara) izbrišu iz "knjiga", a da mi taj novac u narednim godinama plasiramo u projekte koji su u zajedničkom interesu, kao što su npr. ulaganja u evropski koridor 10 na jugu Srbije. Ukoliko postignemo dogovor s ključnim poveriocima, u narednim godinama oslobodićemo značajan prostor u budžetu i, umesto za otplatu dugova, novac ćemo uložiti u završetak autoputeva na jugu Srbije do makedonske i bugarske granice.

Predložićemo poveriocima da se deo dugova "zameni" i za ulaganja u ekološke projekte i izgradnju infrastrukture na nivou lokalnih samouprava. Pored toga, spremni smo i da jedan deo spoljnog duga prevremeno otplatimo. Podsećam da je još ranije odlučeno da Narodna banka do maja iduće godine potpuno otplatiti dug prema MMF-u u iznosu od milijardu dolara.

Na ovaj način, ukupan spoljni dug Srbije mogao bi da se uskoro smanji za 2,5 do 3,5 milijardi dolara. Ovo je moguće jer smo ove godine ostvarili izuzetno visoke privatizacione prihode od preko 1,8 milijardi evra, uz istovremeni suficit redovnog budžeta. To nam omogućava da paralelno pokrećemo velike infrastrukturne investicije i znatno smanjujemo javni dug.

Govorite o Nacionalnom investicionom programu koji se na televiziji očigledno već zahuktao, svako veče već vidimo ministre koji polažu temeljce nekih objekata. Ipak, još niz stvari u vezi sa institucionalizacijom tog NIPa nije potpuno jasan. Jesu li to tekuće budžetske investicije koje su samo dobile novi "kod", novo ime, što bi išlo u prilog tezi da je reč o političkom marketingu, to jest o "predizbornom investicionom planu"? Ili je reč o nekom širem investicionom programu, novoj ulozi Vlade u investicijama…? O čemu se tu radi?

Igramo utakmicu do kraja 2

Nije reč o tekućim budžetskim investicijama, već o kapitalnim ulaganjima koja se dešavaju jednom u deset-dvadeset godina. Zbog toga će sredstva opredeljena za NIP biti posebno iskazana uz redovan budžet. Te investicije su, naravno, suštinski gledano, budžetski rashod, ali je taj rashod (kao i prihod koji ga pokriva) vanredan – jednom se u dugom razdoblju gradi veliki autoput.

Najveći deo NIP-a biće ulaganja u saobraćajnice. Spomenuo sam one od nacionalnog značaja na koridoru 10, ali će se graditi i veoma važni regionalni i lokalni putevi. Drugi segment NIP-a su projekti za podsticanje zapošljavanja i preduzetništva, za koje ćemo odvojiti oko 165 miliona evra. Jer, osnovna ideja našeg plana je da se u Srbiji na duži rok obezbedi visoka stopa privrednog rasta, što će neminovno dovesti i do rasta zaposlenosti. Polazna tačka svakog razvoja je poboljšana infrastruktura, bez koje nema ozbiljnijeg priliva privatnih investicija. Deo sredstava moramo da odvojimo za poboljšanje infrastrukture u zdravstvu, obrazovanju i državnoj upravi. Sve to su istovremeno direktne ili indirektne investicije u podizanje nivoa standarda građana.

Već sam mnogo puta rekao da je naš NIP kopija jednog sličnog irskog plana koji je ovoj zemlji pomogao da, u relativno kratkom vremenu, od siromašne zemlje postane država sa godišnjim bruto domaćim proizvodom od oko 46.000 dolara po stanovniku.

Od trenutka kada ste izneli konture NIPa, pojavile su se i brojne kritike njegove koncepcije i sadržine. Ako ih dobro grupišem, one idu u tri pravca. Prvo, da Vlada preuzima suviše značajnu ulogu u investicionoj politici, te da je to anahrono i dokazano neefikasno. Drugo, da su predviđena prevelika ulaganja u Beograd, to jest da centralizovano odlučivanje o investicijama uvek završi sa investicijama u centar države. Treće, da Vlada previđa i dalje značajne deficite u javnim fondovima, te da bi bilo logično da vanredne prihode uloži za njihovo osposobljavanje za investicije na finansijskom tržištu (iz kojih bi servisirala buduće obaveze). Kako komentarišete ove tri grupe kritika NIPa?

Mislim da nijedna od te tri primedbe ne stoji. Prvo, sve zemlje koje su se ubrzano razvijale imale su kapitalne budžetske investicije na nivou od oko pet odsto BDP-a godišnje. Mi ćemo taj cilj dostići tek sledeće godine – jer, podsećam da je jedan odsto našeg BDP-a oko 20 milijardi dinara. Ako želimo da sledimo irski model, to znači da moramo da podignemo nivo kapitalnih investicija na 100 milijardi godišnje (oko 1,2 milijarde evra). Do kraja ove godine planiramo da investiramo maksimalno oko 34 milijarde dinara. Ali već sledeće godine dostići ćemo irski nivo jer tada očekujemo oko 1,2 milijarde evra investicija, od čega će oko 75 odsto biti finansirano iz sopstvenih privatizacionih prihoda, a preostalih 25 odsto iz pretpristupnih fondova Evropske unije i kredita. Zapravo, na ovaj način konačno ćemo podići nivo kapitalnih investicija na nivo neophodan za brzi razvoj i taj potez jeste u neku ruku revolucionaran, imajući u vidu da se u Srbiji godinama investiralo izuzetno malo zbog čega smo i zaostajali za razvijenim zemljama. Zbog toga je svako ko kritikuje suštinu ovog programa krajnje zlonameran.

Znate, otkako je u Srbiji pokrenuta privatizacija, celokupan državni prihod odlazio je na pokrivanje tekućeg budžetskog deficita. Kada sam prošle godine u Skupštini najavio da prelazimo na politiku budžetskog suficita, svi su me popreko gledali, jer suficit nije normalan u državi koja navodno nema novca. Verujem da će tek sada neki shvatiti zašto je prošlogodišnji potez bio dobar. Jer, sada smo u situaciji da sav privatizacioni prihod možemo da koristimo za investicije i za smanjenje spoljnog duga. Ovaj potpuni preokret koji smo napravili u javnim finansijama smatram jednim od svojih najvećih uspeha u profesionalnoj karijeri. Posle samo dve godine ozbiljnih reformi u fiskalnom sektoru došli smo u priliku da idemo na jedan agresivan investicioni plan. Naravno, on je agresivan samo u poređenju sa proteklim godinama, a tek na putu da dosegne evropske standarde. Cilj nam je da bruto domaći proizvod u Srbiji kontinuirano raste po visokoj stopi od sedam do osam odsto godišnje u narednih pet godina, kako bismo nadoknadili ono što smo propustili tokom Miloševićevih godina.

Želeo bih ovde ponovo da naglasim još jednu veoma važnu komponentu našeg NIP-a na koju se ne obraća dovoljno pažnje. Uvek su javne investicije preduslov povećanja privatnih investicija. Tačnije rečeno, velike privatne investicije uvek se lociraju tamo gde su prethodno stvoreni dobri infratsrukturni preduslovi, dakle u područja iz kojih imate brz pristup evropskom tržištu, u kojima imate dobru energetsku infrastrukturu itd. Zbog toga je Vojvodina danas veoma privlačna, a mi hoćemo da to obezbedimo i centralnoj i južnoj Srbiji, ne kočeći, naravno, razvoj Vojvodine.

Primedba da suviše ulažemo u Beograd takođe je neosnovana. Već sredinom idućeg meseca, kada ceo NIP bude dostupan javnosti, videće se da je za 2006-2007. godinu za Beograd izdvojeno iz privatizacionih prihoda samo oko 200 miliona evra, dok je ukupan plan za Srbiju oko 1,3 milijarde evra. To znači da će Beograd dobiti samo jednu šestinu predviđenih investicionih sredstava u Republici, a na njegovoj teritoriji živi jedna četvrtina našeg stanovništva. To upućuje na zaključak da ćemo više ulagati u druge krajeve Srbije, posebno u manje razvijena područja. Beograd će, istina je, imati neke dodatne investicije iz spoljnih kredita, jer su u pitanju projekti od nacionalnog značaja kao što je na primer obilaznica koja je sastavni deo koridora 10. Na drugoj strani, iz privatizacionih prihoda usmeravamo sredstva u one regije koje ne mogu lako da dobiju te kredite.

Povodom treće primedbe, zašto ne uložimo privatizacioni prihod u penzijski fond, podsetio bih da smo prošle godine preduzeli značajan korak u reformisanju penzionog sistema i tada smo povukli i neke nepopularne poteze (produženje starosne granice za penzionisanje itd). Takođe smo doneli zakon koji omogućava stvaranje dobrovoljnih penzionih fondova. Da smo se odlučili za to da veliki privatizacioni prihod uložimo u pokrivanje deficita penzionog fonda, ništa ne bismo dobili na strani bržeg razvoja. To bi se istopilo u jednoj godini.

Važno je reći da smo mi u Ministarstvu finansija u osnovi koncipirali NIP šest meseci pre nego što su veliki prihodi uopšte stigli. Jednostavno, želeli smo da preduhitrimo i sprečimo navalu voluntarnih zahteva raznih socijalnih grupa i interesnih lobija, koji bi imali svoje parcijalne ideje za šta treba izdvojiti velike privatizacione prihode. Naša je sreća što niko osim nas nije verovao da će taj veliki priliv stvarno biti i ostvaren. Bio sam ubeđen u to i još tada sam u Vladi rekao da mi nećemo ponoviti grešku socijalista iz 1997. godine, kada je Milošević prodao Telekom Srbije i veliki prihod koji je dobio, iz političke potrebe, dobrim delom podelio u plate i penzije. Tako je veliki novac ubrzo potrošen, a ništa nije uloženo u budućnost. Mi pokušavamo upravo nešto suprotno.

Dakle, taj NIP će ići kroz rebalans ovogodišnjeg budžeta i preko budžeta za 2007. godinu?

U septembru ćemo ići na rebalans ovogodišnjeg budžeta i tu ćemo povećati sredstva za investicije u ovoj godini za oko 35 milijardi dinara. Istovremeno ćemo prvi put nagovestiti višegodišnje budžetsko planiranje, putem plana investicija i za narednu godinu i dalje. Dakle, NIP će postati sastavni deo ovogodišnjeg budžeta, ali će biti iskazan u posebnom delu. U budžetu za 2007. godinu planiraćemo investicije za 2008. Višegodišnje planiranje uobičajeno je u mnogim zemljama i to privlači strane ulagače da oni bolje planiraju i svoju dinamiku ulaganja. Zapravo, ove godine ćemo imati rekordna strana ulaganja od oko 3,5 milijardi dolara, naspram dosadašnjeg rekorda, iz prošle godine, od 1,5 milijardi dolara. Inače, tražićemo u Skupštini da nam se za pripremu budžeta za sledeću godinu odobri pomeranje roka sa 1. novembra na 1. decembar ove godine, kako bismo mogli da okončamo pregovore sa Pariskim klubom i neke druge aktivnosti u cilju poboljšanja finansijskog položaja Srbije. (Na primer, da okončamo tender za treću licencu mobilne telefonije u Srbiji).

Neki posmatrači su se plašili da će ovogodišnje najave budžetskog suficita, velikih državnih prihoda i ulaganja potpiriti odmah inflaciju, ali poslednjih meseci se i inflacija smiruje. I dinar jača. Da li smatrate da se takav trend može duže održati?

Inflacija će ove godine sigurno biti jednocifrena. Mislim da je pre svega centralna banka zaustavila inflaciju svojom restriktivnom monetarnom politikom. Mi iz Ministarstva finansija dali smo doprinos štedljivom politikom plata u javnom sektoru. Naime, plate su ove godine realno povećane za 10 odsto, ali od tih 10 poena, osam vuče privatni sektor. U toj kombinaciji monetarnih restrikcija, kontrolisanih plata u javnom sektoru i jakog dinara (devizni kurs) – inflacija je zaustavljena. Ako u narednim mesecima ne bude jačih turbulencija zbog cena nafte na svetskom tržištu, onda ćemo imati prihvatljivu stopu inflacije. Dakle, desiće se nešto potpuno suprotno od onoga što su analitičari prognozirali: u doba najvećih javnih investicija, inflacija će biti niža od one kada investicija uopšte nismo ni imali.

Iz vaših usta u božje uši!

Evo, nedavno je ovde bio šef misije MMF-a i najavio mi je da će ponovo doći tek u decembru. To znači da oni nemaju krupnijih primedaba na ono što radimo.

Hoću da ponovim, Srbija sada ima velike šanse da relativno brzo nadoknadi gotovo sve što je Milošević upropastio. Ako ubrzo nastavimo pregovore sa EU-om, do kraja godine bićemo i u Partnerstvu za mir NATO-a. To će povećati stabilnost naše zemlje i povratno ubrzano delovati na ulaz u EU. A to nam onda otvara put za velike investicije i brže zapošljavanje.

Dakle, sve je na nama. Pri tom, veoma je važno da održimo i učvrstimo krhki konsenzus oko ključnih pitanja između premijera i predsednika Republike, da bismo okončali teške pregovore o Kosovu.

To bi bila dobra vest za takozvani demokratski blok, jer iduća godina je godina redovnih opštih izbora?

Pokazalo se da kada Evropska unija šalje pozitivne signale prema Srbiji i kada splasnu svađe unutar demokratskog bloka – radikali padaju.

Kada smo već na političkom terenu, ne mogu da zaobiđem pitanje o vanrednoj skupštini G17 plus, 9. septembra. Vi ste jedini kandidat za mesto predsednika stranke posle Labusove ostavke. Da li smatrate da stranka treba da menja nešto u programu ili da menja prioritete?

Mi nemamo problem sa programom, mi smo stranka građanske orijentacije, ali smo izuzetno patriotski nastrojeni jer želimo brz razvoj Srbije. Otud naš slogan "Srbija na prvom mestu". Naravno, ističemo načelo da je pre svega važan kvalitet svakog pojedinca, a ne da se ljudi dele na osnovu njihove nacionalnosti.

Naš problem je bio što nismo imali dobre kadrove na svim pozicijama. Ukoliko budem izabran za predsednika, da dodam i to, trudiću se da G17 plus ima veći broj žena u najužem rukovodstvu – jer mi imamo mnogo sposobnih žena. Glavni cilj nam je da povratimo ugled koji smo ranije imali u Beogradu i u Vojvodini, a koji smo, rekao bih, zasluženo u međuvremenu izgubili. Zbog toga sam uložio mnogo truda da stabilizujem našu organizaciju u Beogradu, a vojvođansku će, siguran sam, ponovo podići Ivana Dulić-Marković, na čelu pokrajinske organizacije. Ukratko, naš cilj je da ponovimo ono što smo postigli na prethodnim izborima, podršku 11,5 odsto birača. To trenutno izgleda gotovo nemoguće, ali mi smo već mnogo puta dokazali da znamo da igramo utakmicu do kraja i da smo najbolji u "zaustavnom vremenu".

Unakrsna diskrecija

Povodom takozvanog unakrsnog ispitivanja, da li su bogati ljudi Srbije izmirivali proteklih godina poreske obaveze, već su krenule različite priče, pa i ona da to može postati "politička batina" za one koji sponzorišu stranke koje ne pripadaju vladajućoj koaliciji. Šta kažete na tu priču?

Taj zakon o unakrsnom ispitivanju doneo je moj prethodnik na mestu ministra finansija, ali potom nije ništa uradio na njegovoj realizaciji. Čak nije doneo ni famozni pravilnik koji bi omogućio primenu zakona. Mi smo krenuli postupno u uterivanje finansijske discipline i došli smo do tačke da je postalo realno moguće da sprovedemo i ovo unaksrsno ispitivanje izvršenja poreskih obaveza kod ljudi sa velikom imovinom.

U taj posao nismo ušli zbog neke političke manipulacije i koristi. Čak bih mogao reći da takve akcije uvek izazivaju medijske kampanje protiv poreskih i političkih organa koji sprovode takve zakone, jer su na udaru poreske policije upravo ljudi koji su u stanju da takve kampanje organizuju i finansiraju, pa bi se pre moglo govoriti o "političkoj šteti" koju bi mogao da ima pokretač poreske akcije. No, mi smo u takvim prilikama uvek beskompromisni, kada je o primeni zakona reč. Takvi ćemo biti i u ovom slučaju.

Dakle, ne krećemo u neki lov na veštice, nego gradimo pravedan poreski sistem. Mi smo dužni da ispitamo "unakrsno" kretanje porasta imovine i poreska davanja od 2003. godine do danas, ali nam je glavni cilj da prevashodno sprečimo pojavu izbegavanja plaćanja poreza u budućnosti, to jest da tačnije postavimo osnovicu za praćenje porasta imovine iznad 30.000 evra u narednim godinama. Još da dodam da će se kontrola obavljati uz apsolutnu diskreciju, što automatski znači da se grdno varaju oni koji smatraju da se akcija izvodi radi političke zloupotrebe i propagande. Jer, kao i u svim drugim slučajevima, cilj nam je da se što više novca slije u budžetsku kasu kako bi se taj novac naknadno redistribuirao onim građanima Srbije kojima je najpotrebniji.

Iz istog broja

Vreme uspeha

Biznis

Sajam u Osečini

Svi pod jednom šljivom

Dragan Todorović

Lični stav – Srbija i Evropska unija

Sačuvajmo ljude za budućnost

Zorica Janković, kustos Istorijskog muzeja Srbije

Crkva i cenzura

Egzorcizam u Zmaj Jovinoj

Tamara Skrozza

Diplomatija

Cilindre na glave posle izbora

Dragoslav Grujić i Dokumentacioni centar "Vreme"

Izbori u Crnoj Gori

I posle Mila – Milo

Neđeljko Rudović

Kosovski pregovori

Zaoštravanje

Milan Milošević

Svi brojevi Vremena na jednom mestu!>

Pogledajte arhivu