Postoji li pravno utemeljen put da se, u momentu kada su međunarodne prilike veoma složene, izađe iz situacije u kojoj je Narodna skupština raspuštena, a Vlada ima ograničen mandat? Izlaz može biti ustavna odredba (član 101, stav 4) prema kojoj je Narodna skupština konstituisana kada se potvrdi mandat dve trećine poslanika, a koja dopušta mogućnost da se Narodna skupština konstituiše i kada je mandat jedne trećine poslanika sporan
30-01-blu…
U izborima “đavo leži u sitnicama” i samo na prvi pogled tehničkim pitanjima. Ove sitnice i tehnička pitanja imaju, međutim, često krupne konsekvence. U ovom momentu, najvažnija institucija koja reprezentuje građane i građanke – Narodna skupština – raspuštena je već četiri meseca, a Vlada je u tehničkom mandatu. Neizvesno je kada će biti konstituisana i kada će biti formirana nova vlada. Ustavom propisani rok za konstitusanje Narodne skupštine je istekao 14. aprila 2022. godine, pa se opravdano može postaviti pitanje legalnosti izbora i mandata Narodne skupštine koja nije konstituisana u Ustavom propisanom roku.
Izdvajamo dva faktora n ormativne prirode koji su doprineli ovakvom toku izbora.
1. Neprecizne odredbe Ustava koje regulišu rokove za raspisivanje i održavanje izbora i konstitusanje Narodne skupštine (što nije praksa u komparativnoj ustavnosti)
U slučaju raspuštanja Narodne skupštine, ustavom propisani rok za okončanje izbora je 60 dana od dana raspisivanja izbora (član 109, stav 5). Sporno je šta se podrazumeva pod “okončanjem izbora”. Da li termin “okončanje izbora” (član 101, stav 1 Ustava) podrazumeva samo okončanje postupka glasanja ili podrazumeva da se ceo izborni proces mora privesti kraju, uključujući ponavljanje glasanja, okončanje postupaka po prigovorima i žalbama, kao i “proglašenje konačnih rezultata izbora” (član 101, stav 2 Ustava). Nepreciznost odredbi u istom članu Ustava ostavlja mogućnost različitih interpretacija i može imati različite konsekvence po pitanje da li je poštovan ustavom propisani rok u kome se izbori završavaju.
Od 14. februara 2022. godine računaju se rokovi u kojima je potrebno okončati izborni proces. On je morao biti završen 14. aprila 2022. godine kada ističe rok za “okončanje izbora” (član 101, stav 1 Ustava). Narodna skupština bi morala da održi prvu sednicu u roku od 30 dana. Taj rok istekao je 14. maja 2022. godine.
Moguće je i drugo tumačenje, o kome svedoči i četvrto ponavljanje glasanja u Velikom Trnovcu, ako se za “dan proglašenja konačnih rezultata izbora” (član 101, stav 2 Ustava) uzima dan u kome je izborni proces završen. Ponavljanje glasanja nije završeno. Narodna skupština nije konstituisana. Zašto je do toga došlo i kako naći izlaz iz ove situacije? Od momenta donošenja odluke o raspisivanju izbora pa do dana glasanja, ima 49 dana. Za sve aktivnosti koje slede nakon zatvaranja biračkih mesta do isteka Ustavom propisanog roka u kome izborni proces mora biti okončan, preostaje 11 dana.
2. Odredbe Zakona o izboru narodnih poslanika koje nisu usklađene sa Ustavom
Pojedine odredbe ovog zakon nisu u skladu sa rokovima propisanim Ustavom. To se naročito odnosi na:
– Dostavljanje izbornog materijala sa biračkog mesta OIK-u (rok je istekao 4. aprila u osam sati ujutru);
– Za deo izbornog postupka koji se odnosi na kontrolu izbornog materijala, podnošenje prigovora i odlučivanje o prigovorima na zapisnike o radu biračkih odbora rezervisano je šest dana. Rok je istekao 10. aprila;
– Deo izbornog postupka koji se odnosi na poništavanje glasanja na biračkom mestu na osnovu zahteva podnosioca izborne liste ili birača čije pravo je povređeno, odvija se tokom devet dana i istekao je 15. aprila u 20 sati. U ovoj fazi izbornog procesa, za jedan dan prekoračen je ustavom propisani rok prema kome se u slučaju raspuštanja Narodne skupštine izbori moraju okončati u roku od 60 dana. Izbori su morali biti završeni 14. aprila;
– Za sve naredne korake u izbornom postupku koji uključuju ponavljanje glasanja, kontrolu izbornog materijala i zaštitu biračkog prava u postupku po prigovorima i postupku po žalbi upućenoj Upravnom sudu, odlučivanje suda i postupanje RIK u sprovođenju odluke Upravnog suda, zakon je rezervisao ukupno 30 dana. U slučaju višekratnog ponavljanja glasanja na jednom biračkom mestu (u ovom slučaju to je biračko mesto u Velikom Trnovcu), rokovi se multiplikuju i produžavaju.
Normativni ambijent u kome se izbori odvijaju trebalo bi kritički preispitati, a neprecizne, nepotpune ili kontradiktorne odredbe precizirati izmenama propisa koji regulišu izbore. Ustavni sud, kao zaštitnik i čuvar Ustava, mogao bi razmotriti neujednačenu terminologiju koju Ustav koristi i precizirati je u svom stavu.
I konačno, postoji li pravno utemeljen put da se, u momentu kada su međunarodne prilike veoma složene, izađe iz situacije u kojoj je Narodna skupština raspuštena, a Vlada ima ograničen mandat?
Izlaz može biti ustavna odredba (član 101, stav 4) prema kojoj je Narodna skupština konstituisana kada se potvrdi mandat dve trećine poslanika, a koja dopušta mogućnost da se Narodna skupština konstituiše i kada je mandat jedne trećine poslanika sporan. Ustavni sud, koji je nadležan da odlučuje o izbornim sporovima za koje zakonom nije određena nadležnost sudova (član 167, stav 2, tačka 5 Ustava), mogao bi da postavi osnov da se konkretan slučaj razreši. Zahtev za odlučivanje o izbornom sporu za koji nije određena nadležnost sudova može podneti: svaki birač, kandidat za poslanika i podnosilac predloga kandidata (član 75, stav 2 Zakona o Ustavnom sudu).
Autorka je profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu u penziji i članica Centra za pravosudna istraživanja CEPRIS
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
“Ljubavi smo naučili vatru, da zemlja nam više ne gori”. To je stih Vaska Pope, jednog od naših najvećih pesnika koji je rođen u selu Grebenac, na obodu Deliblatske peščare, u jednom od naselja koja su direktno bila ugrožena vatrom. Uprkos nadljudskim naporima vatrogasaca, dobrovoljaca i meštana, uprkos pomoći koju studenti i građani šalju nemajući šta drugo da čine, uprkos apelima da se ranije zatraži strana pomoć, šumski požar u Pesku se ovog leta sasvim oteo kontroli i nastala je šteta koja će se sanirati decenijama. Neko bi mogao da zaključi kako je Pesak u plamenu parabola današnje Srbije solidarnih građana i studenata kojima vlada zloćudni režim koji nije dostojan da štiti ekosisteme kakva je Peščara, da čuva naša prirodna blaga, našu zemlju
Uprkos tome što nema jasnog diskontinuiteta u radu Sektora za vanredne situacije, opšti utisak stručne javnosti je da reakcija na požar u Deliblatskoj peščari nije bila adekvatna. Na retkim snimcima videlo se da vatrogasaca nema dovoljno, da su u pomoć priticala lokalna dobrovoljna vatrogasna društva i da je prisustvo tehnike neprimereno veličini požara. Komentatorima su u oči upadale najčešće dve činjenice – da su u Peščari korišćeni kamioni cisterne FAP i TAM, koji se ne proizvode 40 i više godina
Velike nejednakosti među decom, preobimni programi, loš položaj nastavnika, nedostatak kadra i sve veća centralizacija, neke su od neuralgičnih tačaka naših osmogodšnjih škola, kaže za “Vreme” profesor Aleksandar Baucal. Kakvo nas onda sutra čeka? Zašto svi đaci osmog razreda iz Srbije u proseku zaostaju za vršnjacima iz Evropske unije i kako to promeniti? Kako u tom duhu učitelj Predrag Starčević, čovek kome je njegov posao misija, uči decu pravim vrednostima
Kultura sećanja: 26 godina od ubistva bivšeg predsednika Predsedništva Srbije
Otmica Ivana Stambolića usred dana u Košutnjaku bila je i poruka svima koji su se suprotstavljali režimu. Ako vlast odluči da nestaneš, neće biti ni svedoka, ni tragova, ni istrage. Neće biti čak ni vesti da te nema. O tome koliko je država bila pretvorena u sredstvo privatnog opstanka na vlasti govori i zaključak suda: pripadnici JSO i čelnici Resora državne bezbednosti nisu delovali kao samostalna kriminalna grupa, već su državni aparat sile upotrebili za očuvanje političke vlasti jednog čoveka
Za samo dve godine, od početka rata u Gazi oktobra 2023, izvoz srpske municije za Izrael povećao se 42 puta i tokom 2025. i početkom ove godine dostigao 133 miliona dolara. Sve to uprkos izjavi predsednika Aleksandra Vučića juna prošle godine da Srbija obustavlja sav vojni izvoz. Samo u prva dva meseca 2026. organizovano je 14 kargo letova za Izrael, u poređenju sa 32 tokom čitave 2025. Vojne veze nisu jednosmerne. Izraelski “Elbit Systems” je krajem 2024. Srbiji prodao savremene artiljerijske sisteme, dronove i opremu u vrednosti od 335 miliona dolara. Opremu je vlast u Beogradu upotrebila za masovno praćenje svojih protivnika
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Petnaest godina ove vlasti se ogledaju u tome što duže od mesec dana nadležni ne umeju da ugase požar u Deliblatskoj peščari. Tu ne pomažu nikakve teorije zavere
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
