Sivo tržište

I narod i država bez para 1

LEGENDARNI ŠVERC: Prodaja na tezgama / foto: r. marković

I narod i država bez para

Samo dve nedelje nakon što je štampa objavila "povratak u devedesete", u javnosti se pojavila i informacija da je, zbog povećanja cena ali i prodaje nelegalnog rezanog duvana, opala prodaja cigareta za devet odsto. Između ostalog, i zato je prihod od akciza u državnom budžetu u januaru 2013. bio za oko 12,4 miliona evra (1,37 milijardi dinara) manji nego u istom mesecu u 2012

"Nema narod para", ovako doskorašnji vlasnik tezge u Beogradu objašnjava odluku da se nakon godinu i po dana povuče iz posla prodaje čokolade, kafe, konzervi i mnogobrojnih drugih (uglavnom konditorskih) proizvoda. "Pred kraj 2012, i u najboljim danima promet je bio jedva 15-20 hiljada, a to ti se ne isplati. Nesigurna je zarada, ne smeš da ostaviš robu u tezgi da ti neki narkoman ne obije i pokupi sve, a dešavalo se, tako da svaki dan moraš da nosiš robu kući, drndaš kola, trošiš gorivo… Tokom 2011. smo se ubijali od para, bukvalno, samo u decembru smo zaradili da pokrijemo celu godinu. Onda je došlo leto, ljudi su na odmorima, ne možeš ni da držiš sve izloženo, a kad ti je tezga poluprazna, to nije to, ljudi vole da dolaze tamo gde je krcata tezga. A i čokolada se topi, pa sam morao da je držim po ručnim frižiderima. Mislio sam da će opet krenuti bolje kad zahladni, ali jok. Pazi, ja sam prošle godine u aprilu, kad je neki ‘običan’ dan, imao bolji pazar nego sad pred kraj godine na neki praznik, na Svetog Nikolu, na primer", kaže 30-godišnji momak za "Vreme, nazovimo ga Kristijan.

Sa Kristijanovim rečima je saglasna i "Dragica", koja uprkos, kako kaže, drastično manjem prometu, ne odustaje od posla kojim se bavi već pet godina. Njoj bolje i ide – dnevni pazar joj je 40-50 hiljada. "Ali od jutra do mraka se radi", odmah dodaje. "Od osam do osam, svakog dana, i po zimi i po snegu, obijaju ti tezgu – ta ti je dvesta pedeset, dušo – evo, noćas su mi isekli struju i alarm, napravili štetu od 50 evra", kaže Dragica, dok je brojni kupci svaki čas prekidaju. Na pitanje kako je roba kod nje jeftinija za nekoliko desetina dinara nego u prodavnicama, samo sleže ramenima uz lakonski odgovor: "Zdrava konkurencija."

"DEVEDESETE": Samo dve nedelje nakon što je štampa objavila "povratak u devedesete", odnosno "nezapamćen šverc hrane" iz Mađarske, koji preti da pogasi mnoge trgovinske radnje na severu zemlje, u javnosti se pojavila i informacija da je, zbog povećanja cena ali i prodaje nelegalnog rezanog duvana, opala prodaja cigareta za devet odsto. Između ostalog, i zato je prihod od akciza u državnom budžetu u januaru 2013. bio za oko 12,4 miliona evra (1,37 milijardi dinara) manji nego u istom mesecu u 2012.

"Na osnovu preliminarnih procena obima nelegalnog tržišta rezanog duvana, državni budžet bi do kraja godine mogao da ostane uskraćen za najmanje pet milijardi dinara samo po ovom osnovu i to pod uslovom da ne dođe do daljeg povećanja obima crnog tržišta rezanog duvana", kaže za "Vreme" Goran Pekez, direktor korporativnih poslova i komunikacija kompanije Japan Tobacco International (JTI) za Zapadni Balkan. "Ilegalna trgovina rezanim duvanom ugrožava poslovanje duvanske industrije koja je u Srbiji uložila više od 1,2 milijarde evra u poslednjih 10 godina i koja zapošljava oko 4000 ljudi. Ovakvo crno tržište ugrožava poslovanje i više od 30.000 maloprodavaca duvanskim proizvodima. Oni plaćaju godišnju naknadu za prodaju duvanskih proizvoda i imaju obavezu dostavljanja brojnih izveštaja o prodaji, a sve u cilju sprečavanja ilegalne trgovine. Crno tržište demotiviše njihovo legalno bavljenje trgovinom, ali destimuliše i buduće investicije. Treba skrenuti pažnju i potrošačima koji odluče da kupe duvan na crnom tržištu, da taj duvan ne podleže nikakvoj kontroli, te da su poreklo, ispravnost i kvalitet duvana u najmanju ruku sumnjivi", kaže Pekez.

Cigarete su pak još uvek daleko od svoje "konačne" cene: da bi Srbija dosegla minimalnu visinu akciza na cigarete po direktivama Evropske unije, one treba do kraja 2016. da porastu još oko 2,2 puta. Po rečima Milana Petrovića, generalnog direktora "Štampa sistema", problem će nastati ako u regionu akcize ne rastu istim tempom. "Ukoliko se u Srbiji nastavi povećanje akciza i poreza, a u regionu (Crna Gora, Bosna, Makedonija) dođe do njihove stagnacije, što je vrlo izvesno, desilo bi se prelivanje duvanskih proizvoda u Srbiju preko crnog tržišta. Država mora unapred da se pripremi za ovu vrstu problema, po ugledu na evropske zemlje kao što su Nemačka, Švajcarska, Francuska, i spreči ih, tako što će kontrolisati samu distribuciju i maloprodajne objekte kroz koje se prodaju duvanski proizvodi", kaže Petrović za "Vreme" i dodaje da se, osim duvana, na crnom tržištu najčešće nalaze prehrambeni, naročito konditorski proizvodi. "Prodaja sa tezgi na pijacama veoma brzo i lako dospeva do kiosaka. Negativni efekti u oba slučaja imaju iste posledice i mogu dugoročno narušiti ekonomiju Srbije. Procene koje su objavljene u medijima govore o izuzetno velikom udelu ovog tržišta – od 1,5 do čak 4 milijarde evra, a to je i do 800 miliona evra poreza manje u državnom budžetu", kaže Petrović.

ISTO KAO LOKAL: "Pred kraj su mi nudili i duvan da prodajem, ali ja sam već izlazio iz posla, tako da ne mogu da ti kažem mnogo o tome", kaže Kristijan. "Ali od ovih što donose robu iz Mađarske, najbolje rade oni sa suhomesnatim proizvodima i sirevima, najveća im je zarada, a realno to najviše i ide, to ljudi jedu, a mnogo su jeftiniji nego kod nas da kupiš. Ovde (u Beogradu) nemaš toliko toga. Meni je čokolade i konzerve neko vreme direktno iz Mađarske donosio na kuću jedan lik što je imao ‘kombinaciju’, inače sam kupovao na Kvantašu. A kafu, pa uglavnom se to kupovalo na akcijama – bude jedan dan akcija u nekom hipermarketu, mi to sve pokupujemo, nestane za sat."

"Mađarska", "Kvantaš" ključne su reči i u Dragičinoj priči. "Tamo (u Mađarskoj) imate onu njihovu ‘afu’, Mađari daju povraćaj na robu koju platite kod njih od 27 odsto, al’ to tek kad opet odete tamo, tako je bilo kada sam ja išla. Međutim, ja to uglavnom nabavljam sa Kvantaša. Kako oni to uvoze, ja to ne znam, ali verovatno neko uvozi, jer može da se napravi uvoz i da se unese veća količina", kaže ona.

Na pitanje da li ima problema sa inspekcijom, kaže "samo s komunalcima, kad stavim nešto ispred tezge", a Kristijan se priseća da mu je inspekcija samo jednom bila, ali je "imao sve papire": "To gde sam ja prodavao nije se vodilo kao pijaca, nego kao poslovni prostor, iako su bile obične tezge. Plaćaš mesečni ili tromesečni zakup, oko 6700 dinara mesečno, za te pare koristiš i onaj plastični WC. Registrovao sam se u APR-u, uplaćivao sebi staž, moraš da imaš ime firme, pečat, sve kao kad pravu firmu otvaraš. Došla je jednom inspekcija, proverila papire, bilo je sve okej, i to je to, ti radiš legalno, kao da imaš lokal", zaključuje Kristijan.

Kršenje zakona i propisa

"Teško je da procenimo godišnji uticaj ilegalno uvezene robe na Kraft, ali je reč o milionima evra", kaže za "Vreme" Fil Dikinson, generalni direktor kompanije "Kraft Foods East Adriatic Markets", koja je deo "Mondelēz International" grupe kompanija. "Krajem prošle godine smo procenili da Vlada Srbije gubi dva miliona evra godišnje kao rezultat ilegalno uvezenih ‘milka’ proizvoda. Ono što je možda još važnije, u mnogim slučajevima potrošač treba da bude zaštićen od ovog ilegalnog uvoza, jer se mnogi proizvodi često prodaju bez etikete na srpskom jeziku, ili se ne prevoze, ili se pak čuvaju u ispravnim uslovima skladištenja. Zakoni o zaštiti potrošača postoje, a mi smo dobili žalbe od potrošača koji su bili zabrinuti zbog nedostatka etikete na lokalnom jeziku. U ovim okolnostima mi smo obavezni da obavestimo vlasti o prodavnicama u kojima je ova roba kupljena. Naše iskustvo je da se najviše ilegalno uvezenih ‘milka’ proizvoda može naći u Vojvodini, ali je jasno da se ‘milka’, sa drugim zapakovanim prehrambenim proizvodima, prodaje na otvorenom u celoj Srbiji, a ovo krši zakone i propise o proizvodima koji mogu da se prodaju na otvorenim tržnicama. Problem se ne rešava samo strožim graničnim kontrolama i kaznama. Važno je da svi trgovci prodaju robu na koju su plaćeni odgovarajući porezi i nameti, koja je korektno obeležena da zaštiti i posavetuje potrošača, i koja je skladištena i prodaje se u korektnim uslovima, obezbeđujući tako najveći mogući kvalitet za potrošača."

Iz istog broja

Političko nasleđe Slobodana Miloševića

Nastavljači izgubljenog kovčega

Jovana Gligorijević

Deset godina od smrti Zorana Đinđića

Šetnja i venci kao tužno podsećanje

Tamara Skrozza

Intervju – Goran Ješić, o mleku i politici (najava)

Srbija je postala depo za najgoru hranu

Dimitrije Boarov

Intervju – Goran Ješić, o mleku i politici

Srbija je postala depo za najgoru hranu

Dimitrije Boarov

Lični stav

Da li je Bil Gejts dobar čovek

Maja Piščević

Intervju – Fransoa Gzavije Denio, ambasador Francuske u Srbiji

Prirodno mesto Srbije je u EU

Radmilo Marković

Vreme Beograda – Priprema za struku

Iskustvo za uspešnu karijeru

Selena Latinović

Intervju – Prof. dr Zorana Mihajlović, ministarka energetike, razvoja i zaštite životne sredine (najava)

Skoro pa kao sav ostali svet

Zoran Majdin

Intervju – Prof. dr Zorana Mihajlović, ministarka energetike, razvoja i zaštite životne sredine

Skoro pa kao sav ostali svet

Zoran Majdin

Svi brojevi Vremena na jednom mestu!>

Pogledajte arhivu