»Mera optimizma« po građaninu

Helikopter u brišućem letu 2

100 EVRA, MALI GEST PAŽNJE VLASTI: Ministar finansija Siniša Mali

foto: zoran žestić / tanjug

Helikopter u brišućem letu

Čini se da Ministarstvo finansija računa da će se samo stanovnici Srbije sa važećim dokumentima prijavljivati za novčanu pomoć. Ali, čak i ako je to slučaj, zapravo neće moći da se odbiju građani koji možda žive van zemlje, ali imaju prijavljeno prebivalište i važeću ličnu kartu. Stoga bi maksimalan broj građana koji bi formalno mogli da se prijave veći od 5,5 miliona, ali u stvarnosti će se na kraju celog procesa verovatno prijaviti manji broj

Ovih dana, iznad glava građana Srbije počeće da leti jedan pomalo čudan helikopter. Letelica će, naime, biti puna novca, a na građane Srbije, kako se najavljuje, sručiće se "kiša para" u apoenima od sto evra.

Radi se, naravno, o "helicopter money", jednoj od mera ekonomskog, neki kažu i izbornog plana Aleksandra Vučića namenjenih građanima Srbije. Odnosno, što bi rekao Siniša Mali, ministar finansija, biće to mali gest pažnje vlasti, odnosno "mera optimizma" posle teškog perioda borbe protiv kovida-19. Kako god bilo, kako nam je još krajem marta obećao predsednik, svaki punoletni građanin dobiće sto evra "helikopterskih para" u dinarskoj protivvrednosti. U tu svrhu Vlada je izdvojila 550 miliona evra.

"Novac iz helikoptera" nije nepoznat pojam u svetskoj ekonomskoj teoriji. Prvi ga je upotrebio čuveni Milton Fridman 1969. godine predlažući podelu po 1000 dolara građanima radi ekonomskog podsticaja preko rasta potrošnje. I u teoriji, ali i praksi, od tada traje rasprava o ovoj temi sa različitim ishodima, a sada je još više aktuelizovana ekonomskom krizom nastalom zbog virusa korona.

U odnosu na druge države, kod nas je "helikopterski novac", ipak, dobio prateće elemente koji imaju više veze sa politikom nego sa ekonomijom. Mahom svi opozicioni lideri su ovu meru ekonomskog tima Vlade Srbije proglasili kupovinom glasova i dodvoravanjem biračima.


JEDAN MINUT, DVA

Najpre je obelodanjeno da će se do novca doći po automatizmu, a potom se od "svih građana" na kraju došlo do onih koji se prijave na određeni broj telefona, sa sve imenom i prezimenom. Osim primedbi da je tako nešto sa stanovišta zaštite podataka o ličnosti veoma problematično, bilo je i tumačenja da se radi o ponižavanju građana, pa je i to brzo promenjeno. Sada, kako stvari stoje, onaj ko želi da dobije tih sto evra, osim penzionera i građana koji se nalaze u evidenciji socijalnih službi, moraće ipak da se dohvati telefona i da kaže broj lične karte i tekućeg računa.

"To je vrlo prosto, jedan minut da ubacite dva, tri podatka koji su potpuno zaštićeni. Imate jedan mali kvadratić gde kaže, svako ko želi, slažem se da dam ove podatke da bi se iskoristilo za uplatu 100 evra", rekao je Mali. Dodao je da se "nakon toga, taj registar podataka briše", jer je to "privremeni registar a ne nešto što će da ostane ne znam koliko godina, nego je privremeni, ako bude nekih primedbi, žalbi".

Iako je zvanično pojasnio promenu plana tako što je, naravno, kriv bio Đilas "kome pare nisu potrebne", biće da je Vučić imao i nešto drugo na umu. Ako, naime, novac dobijaju svi građani Srbije, onda se otvaraju i neka druga pitanja. Recimo, pošto je politički stav, ali i ustavno slovo da je Kosovo deo Srbije, neko bi mogao da zapita srpske vlasti: ako je već Kosovo srce Srbije, zašto svi građani naše južne pokrajine, uključujući tu Albance, nisu dobili svojih sto evra? Hipotetički rečeno, da li bi narušavanje teritorijalnog integriteta države Srbije bilo ako bi država izdvojila po 100 evra samo za "naše", to jest Srbe sa Kosova?

"Po Uredbi o uplati novčane pomoći državljanima Srbije, onako kako ju je predstavilo Ministarstvo finansija, ta pomoć zaista bi trebalo da pripadne svim građanima Srbije, bez obzira na nacionalnost. Jedini uslov za uplatu sredstava jeste da je građanin punoletan i da je državljanin Srbije", kaže Sofija Mandić, pravnica iz Centra za pravosudna istraživanja – CEPRIS. Ona, međutim, upozorava da ćemo, ako pogledamo postupak isplate koji je uređen Uredbom, videti da se za uplatu – bilo da se ona vrši prema socijalno-materijalnim kriterijumima ili po prijavi, zahteva ne samo državljanstvo, već i važeća lična karta Republike Srbije.

Ovo suštinski znači da, tvrdi Sofija Mandić, iako Ustav Srbije i dalje tretira Kosovo kao svoju autonomnu pokrajinu sa posebnim statusom, naizgled tehničkim uslovom za uplatu novčane pomoći, na nju mogu da računaju samo oni sa važećom ličnom kartom Republike Srbije. Kako većina kosovskih Albanaca ne ispunjava ovaj uslov, time bi njima na zaobilazan način bilo onemogućeno da ostvare pravo na tu pomoć. "Na širem planu, ovaj manevar samo potvrđuje da naše vlasti žele da zadrže privid da je Kosovo deo Srbije, ali da se želja da se Kosovo zadrži odnosi pre svega na teritoriju, ali ne i na ljude koji na toj teritoriji žive", ističe Sofija Mandić.

Ono što je za mnoge problematičnije jeste podatak od 570 miliona evra i način do koga se došlo do 5.700.000 građana koji imaju uslova za "dozu optimizma". Oko dva miliona građana, konkretno penzionera i korisnika socijalne pomoći, novac će dobiti direktno na račun. Na čemu se onda bazirao ostatak od 3,7 miliona ljudi u proceni ministarstva?

Pravo na jednokratnu novčanu pomoć u iznosu od 100 evra u dinarskoj protivvrednosti imaju svi punoletni državljani Republike Srbije koji na dan stupanja na snagu Uredbe (24. april 2020. godine) imaju prebivalište na teritoriji Republike Srbije, sa važećom ličnom kartom, kaže se u Vladinoj Uredbi. Spisak Registra i birački spisak bi po logici trebalo u najvećoj meri da se podudaraju, ali po svemu sudeći, ovoga puta to nije slučaj.

Broj birača upisanih u birački spisak na poslednjim predsedničkim izborima, prema podacima Saveznog zavoda za statistiku, iznosio je 6.724.949 građana. To je, kako se navodi, zbir broja birača za centralnu Srbiju, AP Vojvodinu, AP Kosovo i Metohiju, inostranstvo i zavoda za izdržavanje zavodskih sankcija. "Srbija čeka nezavisnu analizu tačnosti biračkog spiska, koja jedina može da otkloni sumnje i da da odgovor na pitanja o tačnosti evidencije, kao i da odgonetne dileme o broju birača koji žive u inostranstvu ili broju mrtvih lica i drugih potencijalnih neažurnosti", kaže Raša Nedeljkov, programski direktor Crte.


POJAŠNJENJE METODA

On ističe da je godinama zanemarivano pitanje broja građana u biračkom spisku, prilično netransparentan proces ažuriranja, ali i zloupotreba biračkog spiska u političkim razmiricama, dovelo do stanja da je poverenje građana u birački spisak izuzetno nisko. Crtina istraživanja pokazuju da čak 59 odsto građana Srbije smatra da birački spisak nije tačan. Upravo zbog toga, Crta pokušava da utiče na sprovođenje nezavisne analize tačnosti biračkog spiska, kako bi se makar u odnosu na taj segment izbora počelo graditi poverenje građana.

"Razlika između brojeva punoletnih građana u biračkom spisku i spiska koje je pripremilo Ministarstvo finansija može proisticati i iz činjenice da je Ministarstvo računalo samo punoletne građane koji žive u Srbiji. Ministarstvo finansija u javnosti može da doprinese otklanjanju dilema tako što bi javno pojasnilo metod kojim se vodi prilikom izrade registra potencijalnih primalaca pomoći. Nažalost, do sada smo uskraćeni za tu informaciju", navodi Nedeljkov.

I sad, ko tu može da se snađe i kako je uopšte Mali došao do 550 miliona evra "helikopterskih para"? Što se tiče pitanja o broju birača sa Kosova u biračkom spisku, gledajući izbore 2016. i 2017. godine, u Srbiji je pravo glasa sa te teritorije imalo nešto više od 100.000 birača. Penzionera i lica u evidenciji ima oko dva miliona, a na biračkom spisku je skoro sedam miliona duša. A pomoć samo za 5,5 miliona ljudi.

"Ne zna se još uvek kako je Ministarstvo finansija došlo do procene od 5,5 miliona građana koji imaju pravo na jednokratnu pomoć, ali može da se pretpostavi. Po poslednjim zvaničnim podacima RZS, u 2018. godini je u Srbiji bez Kosova živelo sedam miliona stanovnika, od toga 5,8 miliona punoletnih, mada se veruje da je i ovaj broj precenjen. Ako se uzme u obzir da se od tada broj punoletnih građana smanjio, kao i da značajan broj građana nema važeću ličnu kartu, mogla bi da se napravi ovakva gruba procena o broju stanovnika Srbije obuhvaćenim tim privremenim registrom", objašnjava Vujo Ilić, politikolog.

Birački spisak je, sa druge strane, dodaje Ilić, odvojen registar koji održava Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave. Razlika od oko milion ljudi između procenjenog punoletnog stanovništva Srbije i broja građana upisanih u birački spisak je stari problem koji se vuče decenijama. Uzroci tog neslaganja su u dugotrajnim migracijama, neažurnosti u administrativnoj obradi podataka, ali i ustaljenoj navici da se promene prebivališta ne prijavljuju. "Čini se stoga da Ministarstvo finansija računa da će se samo stanovnici Srbije sa važećim dokumentima prijavljivati za novčanu pomoć. Ali čak i ako je to slučaj, zapravo neće moći da se odbiju građani koji možda žive van zemlje, ali imaju prijavljeno prebivalište i važeću ličnu kartu. Stoga je maksimalan broj građana koji bi formalno mogli da se prijave veći od 5,5 miliona, ali u stvarnosti će se na kraju celog procesa verovatno prijaviti manji broj", naglašava Vujo Ilić.

I na kraju, moglo bi se reći: spisak je spisak, ali 100 evra je 100 evra. Naročito, kad su nam tu, na dohvat ruke. Kao, uostalom, i izbori.

Intervju – dr Slaviša Tasić

"Helikopterski novac" koji to nije

"Inicijativa Vlade Srbije da građanima podeli po 100 evra nazvana je helikopterskim novcem, ali ona to nije. Novac ne deli Narodna banka Srbije. Srbija nema deflaciju i – na sreću – ne vodi samostalnu monetarnu politiku da bi mogla lako štampati pare, već prati kurs evra. Monetarna politika NBS ograničena je opredeljenjem da se uzdrži od avantura i cilja kurs evra. Umesto toga, država građanima novac deli iz budžeta. U tom smislu, 100 evra se pre može svrstati u mere socijalne ili mere fiskalne politike", kaže ekonomista dr Slaviša Tasić.

"VREME": Kako je termin "helikopterski novac" ušao u upotrebu?

DR SLAVIŠA TASIĆ: Početkom 2000, uporna deflacija u Japanu navela je mnoge da sumnjaju da se država i njena centralna banka mogu izboriti sa deflacijom. Nonsens, kazao je Ben Bernanke, drugi monetarni ekonomista, koji će kasnije postati predsednik Feda, američke Centralne banke. Neka Centralna banka Japana odštampa jen i podeli ga ljudima – makar ga bacala iz helikoptera – i deflacija će odmah nestati. Tako je helikopterski novac dospeo na meni mogućih ekonomskih politika.

Znači, centralna banka štampa novac preko poslovnih banaka?

Ona od banaka kupi neku imovinu, najčešće obveznice, a zauzvrat im uplati sveže odštampani novac. Taj novac na kraju svakako završi u privredi, jer su banke samo posrednik. "Helikopterski novac" bi značio preskakanje banaka u tom procesu. Centralna banka bi mogla direktno podeliti novac građanima, bez ikakve povratne obaveze. Međutim, to do sada nijedna zemlja nije uradila.

Kako vidite "helikopterski novac" kao meru socijalne politike?

Kao socijalna mera, podela novca na ravne časti nema smisla. Smisao socijalne politike je u uspešnom pronalaženju i ciljanju stvarno ugroženih ljudi. Ako jedna mera to uopšte ne pokušava da uradi, već deli jednako svima, onda se teško može nazvati socijalnom.

A kao meru fiskalne politike?

Kao mera fiskalnog stimulusa, 100 evra po osobi takođe nema mnogo smisla. Fiskalni stimulusi služe podsticanju kupovne moći, u nadi da će uvećanje tražnje za robom i uslugama pokrenuti privredu. Ovaj mehanizam je inače upitan, a posebno se ne preporučuje malim i otvorenim zemljama poput Srbije. Kod njih se dosta novca upotrebi za kupovinu uvozne robe i time besplatno stimulišu strani proizvođači. Osim toga, problem u ovoj pandemiji nije tražnja sama po sebi, već mogućnost kretanja. Ogromna većina kod frizera ili pekara nije otišla ne zato što nije imala novca, već zato što je izbegavala kontakte.

Vi tvrdite da se ne radi o "helikopterskom novcu"?

Dakle, ne radi se o "helikopterskom novcu", nije socijalna mera i nije smislena fiskalna mera. Ipak, jedna svetla strana podele para je u samoj činjenici da će novac preći sa računa države u džepove građana. Ljudi bolje brinu o svom novcu i troše ga pametnije nego što to radi država. Država može da u isto vreme vapi za stvarno neophodnim resursima, a na drugoj strani rasipa novac na neobjašnjiv način. Ljudi retko tako postupaju sa sopstvenim novcem. Na svetu ima bogatih filantropa, pa opet nikad nisam čuo da je neko poklonio kompaniji 144.000 evra po radnom mestu, kao što je država Srbija upravo uradila. Ako će 100 evra po osobi doći umesto nekoliko takvih subvencija, onda je to neto dobitak za zemlju.

Iz istog broja

Lični stav

Solidarnost nije ista za sve

Danilo Ćurčić

Mediji u doba kampanje

Laž, udvorištvo i linč

Tamara Skrozza

Izbori 2020

Vučićev Cirkus korona

Zora Drčelić

Intervju – Maja Vukadinović, analitičar medija

Imaginarijum je državni projekat

Sonja Ćirić

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu