Muke sa švajcarskim frankom

Guvernerska nežnost prema bankama 2

fotografije: reuters

Guvernerska nežnost prema bankama

Zašto NBS sada postaje tako otvoren advokat poslovnih banaka i njihov zaštitnik prema građanstvu – dok guverneri Hrvatske i Mađarske rade upravo suprotno

Guverner NBS Dejan Šoškić izjavio je (15. avgusta) da je razgovarao sa poslovnim bankama o problemu između 25.000 i 30.000 građana koji su podigli kredite u visini od 110 milijardi dinara i vrednost anuiteta vezali za kurs dinara sa švajcarskim frankom, pošto su banke te kredite nudile sa kamatama za oko petinu nižim od kamata koje su tražene za kredite povezane sa kursom evra. I šta je rezultat tog razgovora?

Guvernerska nežnost prema bankama 3
BEZ ODGOVORA NA PRAVA PITANJA: Dejan Šoškić

Banke su, prema rečima našeg guvernera, razumele da treba da se odreknu "svih dodatnih troškova u procesu redizajniranja tih kredita" (dakle, ne odriču se ničega, ako neće da "redizajniraju"). Šoškić je, dalje, rekao da zbog toga treba ići u banku gde se navodno može naći rešenje, valjda od slučaja do slučaja, a da, dakako, država ne može subvencionisati bankama gubitak profita na tim kreditima.

Prostije rečeno, Šoškić je rekao da on neće ništa preduzeti da pričepi banke da manje zarade na kreditima vezanim za švajcarski franak – a odgovarao je na pitanje koje mu i nije postavljeno – da država ne može na račun svih poreskih obveznika subvencionisati građane koji su navučeni bankarskim zovom na nižu kamatu, jer su oni ranije ubirali benefit nižih kamata.

Šoškićev prethodnik, guverner Jelašić, još je pre tri godine javno upozorio građane da ne vezuju kredite za švajcarski franak, ni kad se oni nude po nižim kamatama – kao da je, zapravo, znao da će Evropska unija imati problem oporavka posle finansijske krize, pa će švajcarski franak izvanredno poskočiti prema evru!? Bez ironije rečeno, poslovne banke pre tri godine nisu imale kapital u švajcarskim francima, one su kredite i davale u evrima ili dinarima, ali su nudile nižu kamatu na vezu sa švajcarskim frankom – procenjujući "kao profesionalci" da će se oni uprkos nižim kamatama debelo isplatiti (pa ko se upecao, upecao se). I isplatili su se. Zašto NBS sada postaje tako otvoren advokat poslovnih banaka i njihov nežni zaštitnik prema građanstvu – dok guverneri Hrvatske i Mađarske rade upravo suprotno, to je jedno dublje pitanje.

Pre nego što u najkraćem opišemo kako centralne banke u komšijskim državama pokušavaju da odbrane građane od šokantnih kursnih razlika, moramo podsetiti na već poznatu suštinu problema. Evo računice. Onaj ko je 2008. godine, na primer, uzeo kredit od "virtuelnih" 100.000 švajcarskih franaka, banka mu je odbrojala 61.400 evra, jer je avgusta te godine evro vredeo 76,2 dinara, a švajcarski franak 46,8 dinara. Danas, dve godine kasnije, zbog gotovo egal odnosa švajcarca i evra, glavnica tog kredita se popela na fantastičnih 93.400 evra, to jest glavnica je uvećana za 50 odsto.

Takav porast duga ne knjiži ni najcrnja mafija – ali knjiže banke. Neverovatno je da one ne razumeju da tako rizikuju ponovni gubitak kredibiliteta u Srbiji, koji je ovde teškom mukom povraćen posle Miloševićevih vremena. Na stranu ta tragikomična građanska, "amaterska pohlepa" da se dobije zajam po nešto nižoj kamati, ali škola koju oni treba da plate u igri sa profesionalnim lihvarima, pod zaštitom NBS – čini se da je ipak preskupa.

Verovatno imajući to u vidu, zbog problema oko 130.000 hrvatskih građana sa kreditima vezanim za švajcarca, čuveni tamošnji guverner Željko Rohatinski okupio je bankare (dakako strance, koji drže preko 90 odsto tamošnjeg bankarstva) i nametnuo program "ublažavanja" problema sa naraslim otplatama kredita – u pet koraka. Prvi korak bi bio smanjenje kamate na te kredite (još se natežu između sniženja od 0,5 do 1,5 procentnih poena). Drugi korak je uvođenje namenskog poreza prema bankama na aktivu za kredite u švajcarcima (namena nije još definisana, ali su novi namenski porezi dozvoljivi u EU). Treći korak je da se razvrstaju korisnici kredita i da se najviše pomogne onima koji su kupili prvu nekretninu (obično stan) i koji nisu kupovali najskuplje nekretnine (najbolje lokacije i opremu). Tako bi se, procenjeno je, problem suzio na oko 30.000 kreditiranih, kojima bi Narodna banka Hrvatske "fiksirala" plafon kursa kuna – švajcarac na šest prema jedan, a ako franak padne ispod šest kuna, primenjivao bi se povoljniji kurs. Četvrti korak bi išao u korist svih zaduženih – da kursne razlike plate na kraju kredita, a ne po tekućim otplatama. Peti korak je da se propozicije u vezi sa švajcarcem ugrade u zakon koji bi važio i za zaštitu kreditiranih sa svakom valutnom klauzulom.

Prema onome što javlja saradnik "Vremena" iz Budimpešte, Gabor Bodiš, problem sa kreditima povezanim sa švajcarcem najkrupniji je u Mađarskoj. Tamo ima više od 1,2 miliona ljudi sa kreditima na podlozi švajcarskog franka. Od toga, trenutno, više od 140.000 zaduženih ne može da plaća svoje rate duže od 90 dana.

Zbog toga se umešala Vlada Mađarske i naterala banke na paket mera čija je suština da se kurs švajcarca u ovim poslovima fiksira na 180 forinti – sada je oko 240 (pre nekoliko dana 275), a u vreme kada su ljudi masovno uzimali kredite povezane sa tom valutom (pre 4-5 godina), oni su kalkulisani sa kursem od 140-150 forinti za švajcarski franak. Razlika između fiksiranog kursa od 180 i tekućeg kursa – skupljaće se na posebnom računu klijenta do kraja 2014. godine (izborna godina). Onda bi klijent počinjao da otplaćuje i kredit na novu "glavnicu" stvorenu od kursnih razlika, ali se još ne zna po kojoj kamati i pod kojim tačno uslovima. Ovaj paket pomoći efektuiran je početkom ovog meseca.

U Mađarskoj, klijenti zaduženi "švajcarskim kreditima" plaćaju ne samo glavnicu u francima, nego i kamate, pa i "troškove rukovanja" (tj. "čisti profit"). Inače, u ovoj zemlji raširena je procena da banke skupim kreditima kompenzuju poseban porez na bankarski profit (težak više od milijardu evra), koji im je nametnula vlada Viktora Orbana.

Ergo, kad pritisneš banke na jednom mestu, one to naplate svima ostalima. Možda zbog toga Šoškić neće da pritisne nigde, ali to bi onda trebalo drugačije objasniti.

Iz istog broja

Smrt Dade Vujasinović

Dva komadića filca i sedamnaest godina nagađanja

Miloš Vasić

Lični stav

Urbana katastrofa u Vranju

Zoran Dimić

Vojni budžeti i ekonomska kriza

Cena ratovanja

Momir Turudić

Portret savremenika – Nebojša Čović

Čovek brend, gradonačelnik i limenka

Slobodan Georgijev i Dokumentacioni centar "Vreme"

Evropska Unija

Sve se vrti oko Nemačke

Andrej Ivanji

Biznis u raljama politike

Bauk nove globalne recesije

Milan Milošević

Intervju – Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Republike Srbije

Pravičnost i efikasnost ispred ideala

Ana Radić

Arhiva nedeljnika Vreme>

Pogledajte arhivu