Na licu mesta: Negotin
PREMOŠĆAVANJE DISTANCE: Panorama Negotina;...
foto: vule marković
Grad pred umiranjem ili novom nadom
“Napuštao sam rodni kraj – činilo mi se zauvek. S bolom u grudima piljio sam u brda iznad seoskih krovova, u zabrane i vinograde. Svaki čas sam se osvrtao da pogledom dotaknem orahove krošnje, crveni krov očeve kuće i, nad njim, jedini bor u selu.” (odlomak iz romana Raslo mi je badem drvo Živojina Pavlovića)
U ovom citatu danas bi se mogao prepoznati skoro svaki stanovnik istočne Srbije, koja odumire. Da li je Živojin Pavlović, čuveni srpski književnik i reditelj crnog talasa jugoslovenskog filma, slutio tako nešto još dok je pisao svoje delo? To nećemo nikada saznati. Poznato je da je pisac voleo Timočku Krajinu, a ponajviše selo Vratarnicu kod Zaječara gde je proveo detinjstvo. Od objavljivanja Pavlovićevog romana prošlo je tri i po decenije. Za to vreme, nad ovim delom zemlje nadvio
Hvala Vam što čitate Vreme!
Članak koji ste otvorili dostupan je samo pretplatnicima.
Pretplatite se na jedan od naših paketa i čitajte tekstove iz najnovijeg broja bez ograničenja!
Pretplatite seInteresuje Vas samo aktuelni broj?
Nikakav problem.
Kupite samo aktuelni broj i PDF štampanog izdanja.
Kupite aktuelni broj
