Obračun u Vladi

Gasni nesporazum 1

12 GODINA NA ČELU SRBIJAGASA: Dušan Bajatović

foto: zoran žestić / tanjug

Gasni nesporazum

Da li se vidi kraj vladavini Dušana Bajatovića u JP Srbijagas, ili je na delu još jedan formalni pokušaj da se to preduzeće restrukturira, a da se zapravo ne dogodi ništa, i kakve to ima veze sa fudbalskim klubom Vojvodina

Da smo u komunizmu, ili nekakvom socijalizmu, Dušan Bajatović (star 53 godine) bio bi odavno kandidat za visoku političku funkciju. Ako ne za predsednika Republike, ono bar za predsednika Vlade, ili za predsednika partije. Drug Bajatović se dokazao u privredi, vodi dugo godina važnu državnu firmu, Javno preduzeće Srbijagas, ima iskustva u upravljanju velikim kolektivima, zna, dakle, da vodi sednice – on je poput neke nove vrste "tehnomenadžera".

Sada je u najboljim godinama i naoružan je velikim "iskustvom upravljanja u privredi", kako se nekad govorilo. Pored toga, vodi miran porodični život, dobro je situiran i sklon je dobrotvornim akcijama. Omiljen je drug u partiji, i narod dobro reaguje na njegove nastupe.

Međutim, ovo je 2020. godina, Srbija nije u takvom uređenju i partija druga Bajatovića jeste važna, ali je daleko od toga da može da donosi neke važne odluke u državi. Štaviše, veruje se da je njegova snaga, kao i snaga SPS-a, u tome što su dobro povezani sa delom vlasti u Moskvi, i da lični odnosi sa nekim ruskim oligarsima i nekim važnim ljudima iz ruskog sektora bezbednosti omogućavaju SPS-u da, iako nikad slabiji, i dalje bude u vlasti i ima neke poluge moći u rukama.

Na drugoj strani nalazi se nova/stara ministarka energetike Zorana Mihailović, koja se u taj kabinet vratila posle šest godina upravljanja građevinom i saobraćajem. Ona je u tom periodu postala verovatno najuspešnija srpska ministarka jer su neki važni autoputevi završeni, neki drugi započeti, počela je rekonstrukcija nekih pruga (ali su i mnoge likvidirane). Ona je potpisnica Ugovora o izgradnji Beograda na vodi sa partnerima iz Ujedinjenih Arapskih Emirata i potpisnica Ugovora o koncesiji na beogradski aerodrom. Dakle, dva ugovora, dva ogromna posla kojima se ponosi vođa SNS-a Aleksandar Vučić i često ih navodi kao svoje najveće uspehe.


LJUTA TRAVA ZA LJUTU RANU

Po formiranju ove nove, oročene Vlade, pre nešto više od mesec dana, moglo se odmah naslutiti da će "leteli perje" u odnosima između najproduktivnije ministarke iz redova naprednjaka i najdugovečnijeg direktora jednog Javnog preduzeća iz redova SPS-a, jer je koren tog sukoba u prošlosti i ima svoje i lične, i formalne elemente.

Ključno pitanje danas, kada je taj sukob u pitanju, jeste da li on služi da se važna oblast trgovine i distribucije prirodnog gasa, kao jednog od nosećih energenata u državi, uredi na način da od toga korist imaju krajnji korisnici – građani i kompanije, ili je samo još jedno jalovo odmeravanje snaga unutar koalicije, koje služi Vučiću da se malo zabavi i da kruni energiju i svojih protivnika, ali i svojih saradnika koje bi mogao da doživi kao protivnike.

Za Zoranu Mihailović je pitanje JP Srbijagas, čini se, ključno u ovom mandatu na mestu ministarke rudarstva i energetike. Od prvog dana je sprovela akciju "vaspitavanja" SPS Dušana Bajatovića, koji je toliko dugo direktor jedne od najvećih kompanija u Srbiji (12 godina) da verovatno i ne može da zamisli da nije na toj poziciji.

Dvanaestu godinu njegovog direktorovanja firma kojoj je na čelu završava kao ogroman gubitaš – zbirni dugovi ovog javnog preduzeća 2019. godine bili su 1,2 milijarde evra, što je nezamisliva suma. Razume se, vlada je taj dug konvertovala u udeo u vlasništvu, što će reći da je na sceni jedna vrsta administrativno-računovodstvene akrobatike.

Pritom, Bajatović godinama važi za najplaćenijeg direktora u Srbiji sa bezobrazno visokim mesečnim primanjima. U ponedeljak, 14. decembra, Zorana Mihailović je tokom posete rudarima u rudniku Resavica rekla: "Mislim da nije normalno da direktor Srbijagasa ima mesečna primanja od 2,4 miliona dinara. Radnici Resavice imaju prosečnu platu oko 65.000 dinara, što znači da gotovo čitav svoj radni vek, 38 godina, rade za ono što zaradi direktor Srbijagasa za godinu dana." Kada se čuje da direktor firme koja ima toliko velika dugovanja mesečno zarađuje 20.000 evra bes je jedina reakcija, i ministarka Mihailović je verovatno sa tim i računala.

Pored ove populističke računice rekla je i nešto još važnije: "Reforma je počela i tačno je određeno i definisano po datumima kad šta mora da se uradi. Poslovodstvo Srbijagasa to mora da sprovede, ako ne bude sprovelo, neće biti poslovodstvo Srbijagasa."

I zaista, u planu Vlade Srbije koji se zove "Plan za sprovođenje aktivnosti u cilju reorganizacije JP Srbijagas Novi Sad", navedeno je 29 tačaka transformacije ove firme iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo do 1. maja 2021. godine i, paralelno, prenošenje poslova transporta gasa i distribucije gasa na firme Transportgas Srbija i Distribucijagas Srbija.

U Zaključku Vlade ovo je obrazloženo formalnim razlozima: em je to u skladu sa odlukama iz 2014. godine, em su to naše obaveze preuzete potpisivanjem Ugovora o osnivanju Energetske zajednice Jugoistočne Evrope iz decembra 2014, em je to nužan uslov da bi se Srbije kvalifikovala za otvaranje poglavlja 15 u pregovorima za EU. Na kraju, a ne najmanje važno, to je neophodno da bi se tržište gasa liberalizovalo i da bi građani i kompanije imali em bolju uslugu, em više izbora kao "u svim civilizovanim državama".

Na sve ovo, kao i na ranije izbacivanje sa sastanka u Vladi Srbije, drug Bajatović je ostao nem i koristi strategiju "pravim se mrtav". Posrednička uloga predsednika SNS-a Aleksandra Vučića u ovoj "ko je moćniji" raspravi s početka decembra, kao da je išla protiv Zorane ("Uprkos nesuglasicama, svi moraju da rade zajedno i da ostvaruju zajedničke ciljeve", rekao je Vučić), ali ona je pokazala da, uprkos svemu, ume da izgura neke stvari ako se "zapne".

Gasni nesporazum 2
GOSPODARI I IZVRŠIOCI: I. Dačić, A. Vučić, Z. Mihailović, D. Bajatovićfoto: đorđe arambašić / fonet


GAS, GAS

Međutim, nešto tu nije u redu. Kada se pogleda istorija odnosa između Zorane Mihailović i Dušana Bajatovića, teško je poverovati da ova nova inicijativa, zasnovana na odluci Vlade, ima cilj da zaista donese neku promenu, i da će Bajatović napustiti kormilo industrije trgovine, distribucije i skladištenja prirodnog gasa.

Na portalu Istinomer sakupljene su i predstavljene izjave Zorane Mihailović još od 2011. godine, vremena kada je kao velika zvezda prelaznog roka iz udobne zone ekspertkinje za energetiku prešla u praktičnu politiku, kroz delovanje u SNS-u.

Kao predvodnica partijskog saveta za energetiku te 2011. poručuje: "Vi imate i direktore javnih preduzeća, poput direktora ‘Srbijagasa’ Dušana Bajatovića. Njegova mesečna primanja su 10.000 evra. To je 300 puta više od najniže plate u Srbiji. To je sramota. To su naše pare, to je novac građana. Pri tome, on je direktor preduzeća koje je zaduženo 700 miliona evra. On je, dakle, direktor preduzeća koje maltene vodi u bankrot, a ima platu 10.000 evra. Ono što će se promeniti sa novom vladom jeste da stručni ljudi budu na pravim mestima i borba protiv korupcije."

Dalje, bila je i stroga i ozbiljna, obećavala je šta će SNS da uradi za samo godinu dana: "Srpska napredna stranka je to već rekla, danas ponavljamo – za godinu dana obećavamo da će ‘Srbijagas’ da bude efikasno preduzeće, donosiće profit, ali ne tako što ćemo tražiti povećanje cena gasa i tako što ćemo otpuštati ljude, nego što će postojati jedna ozbiljna energetska i ekonomska politika u ovom preduzeću koja podrazumeva: stručni ljudi na prava mesta, borba protiv korupcije, pokušaj korupcije će se ne samo u ‘Srbijagasu’ nego u bilo kom drugom preduzeću ozbiljno kažnjavati, i sa treće strane poštovanje svih zakona."

U kampanji 2012. šalje snažnu poruku: "Tražimo od nadležnih organa da prekontrolišu poslovanje ‘Srbijagasa’, jer smatramo da je Bajatović kao generalni direktor prekoračio dužnost i zaključio štetne ugovore za to javno preduzeće, a samim tim i za državu Srbiju i građane."

A onda, na jesen te iste godine, i dalje zvuči kao opozicija, a ne kao neko ko je u vlasti i u koaliciji sa SPS-om druga Bajatovića: "Kod ‘Srbijagasa’ tražimo da se ispita poslovanje sa prevelikim brojem dobavljača i posredničkim firmama. Moramo da znamo gde je otišao novac."

Ima toga još, i sve to zapravo više govori o tome da je mesto u vladi često mnogo slabije od mesta u koalicionom dogovoru: jednostavno, ako su se SPS i SNS dogovorile da ta firma pripada SPS-u, ni bog to ne može da promeni. Poslednja verzija vlade, iz ove kovid jeseni, pokazuje istu stvar: SPS se odrekao ministarstava, ali je Bajatoviću ostao Srbijagas. Pritom, Zorana je ostala bez ministarstva za koje se verovalo da je najuspešnije u istoriji, vraćena je u energetiku koju je vodila od 2012-2014, i sada bi trebalo da verujemo da će, za razliku od prvog mandata, biti u stanju da uradi ono o čemu govori deset godina.


SVILEN KONAC (GAJTAN)

Neko bi mogao sada da kaže, nema zime za Bajatovića, mogu da mu "pljunu pod prozor", on je "ruski čovek", njega čuva Šojgu, ne može mu niko ništa, ovo je samo još jedna jalova akcija.

Ali, nešto se proteklog vikenda promenilo na drugom mestu, važnom za simboličku moć i politički uticaj u Vojvodini. Kako je 12. decembra objavljeno u dnevniku "Danas", u tekstu "SPS izbačen sa Karađorđa", Bajatoviću je izvučena stolica iz uprave FK Vojvodina, gde je bio na mestu generalnog direktora i glavnog sponzora.

Detaljno je objašnjeno ko su novi ljudi u upravi, a svima je zajedničko da su u vezi sa SNS-om i, posebno, već večitim gradonačelnikom Novog Sada Milošem Vučevićem. Izvori iz Novog Sada govore da je Bajatoviću oduzet resurs za prikupljanje glasova, što se dobija kontrolom fudbalskog kluba i navijačkih grupa, a nije do kraja jasno šta će taj resurs SNS-u, koji već ima sve u svojim rukama. Kao da je, pošto su preuzete bukvalno sve političke funkcije na svim nivoima, sada potrebno imati potpunu kontrolu i u svim sportskim i drugim klubovima.

Da li je o tome reč, ili se "steže obruč" oko Bajatovića, videćemo u narednih nekoliko meseci. Bajatović odavno nije pojedinac, nego lider jedne poslovne grupacije koja svojevoljno troši milijarde evra iz zajmova koje garantuje i vraća svaki građanin Srbije. U javnosti su poznate i firme i ljudi iz kompanija koji su povezani sa poslovima izgradnje svega što je u vezi sa gasnom mrežom u Srbiji, na čemu se zgrće veliki novac.

Problem za ministarku Mihailović jeste u tome što svi ti partneri Srbijagasa jesu i partneri SNS-a, odnosno vezani su za glavne graditeljske projekte u Srbiji: od izgradnje takozvanog Beograda na vodi, do novih autoputeva. A gde je u celoj priči drug Bajtović, lord među socijalistima?

On tihuje na Tatarskom brdu kraj Novog Sada i ne brine previše. Uostalom, davno je rekao: "Jesam socijalista, ali neću da budem socijalni slučaj". U toj maksimi kao da su sabrane sve njegove političke ideje i projekti.

Iz istog broja

Digitalna transformacija obrazovnog sistema

Skok iz učionice u Zoom

Nikola Božić

Međunarodni dan migranata

Moralne i pravne obaveze

Bojan Stojanović

Intervju – Čedomir Cicović

Stvaranje izjednačenih mogućnosti

Sonja Ćirić

Kosovsko društvo, o razgovorima (2)

Susreti na porušenim mostovima

Jelena Jorgačević

Terorizam – stanje, iskustva, pouke

Đavo je u informacijama koje želite da čujete

Davor Lukač

Porodica u političkom životu Srbije

Sačekuša za svetinju

Ivana Milanović Hrašovec

Srbija i vakcine

Licitiranje i šibicarenje poverenjem građana

Jovana Gligorijević

Propagandne tehnike Aleksandra Vučića

Da narodu bude jasno

Radmilo Marković

Svi brojevi Vremena na jednom mestu!>

Pogledajte arhivu