Fridom Haus: Dramatičan pad demokratskih sloboda u Srbiji

Srbija je parlamentarna demokratija sa višestranačkim izborima, ali je Srpska napredna stranka konstantno erodirala politička prava i građanske slobode, pritiskala nezavisne medije, političku opoziciju i organizacije građanskog društva, ističe se u izveštaju Fridom Hausa u posebnom izdanju „Obeležavanje 50 godina borbe za demokratiju“.

Tokom 2022. došlo je do  brojnih kršenja sloboda okupljanja, uključujući represiju na skupovima aktivista i protestima, koju su vršile privatne bezbednosne agencije i maskirane osobe navodno povezane sa Vladom.

Iz Fridom hausa podsećaju da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić zbog „pretnji desničarskih grupa“ otkazao održavanje Evroprajda u septembru u Beogradu, ali da su uprkos zabrani hiljade LGBT aktivista učestvovale na neformalnoj paradi.

Predizbornu kampanju pre opštih izbora 3. aprila 2022. su obeležila medijska pristrasnost i optužbe na račun zloupotrebe javnih resursa, konstatuje američka nevladina organizacija.

„SNS koristi brojne taktike da smanji šanse opozicije na izborima, kao što je biranje vremena izbora, pritisak na nezavisne državne institucije i mobilizacija javnih resursa u kampanje vlasti. SNS je proširio uticaj na medije kroz državna preduzeća i mnoštvo privatnih medija koja zavise od državnog finansiranja i koristi svoj uticaj da pojača svoj položaj i diskredituje rivale. Opozicioni političari su sve više predmet maltreriranja i nasilja prošlih godina“, piše tako u izveštaju.

Lokalni posmatrači prijavili su da su državna preduzeća bila pod pritiskom da podrže SNS, a „operativci SNS-a su takođe direktno zastrašivali glasače, dolazili im u kuće i vršili pritisak da se glasa za SNS. Sa druge strane, Rusija je optužena da pokušava da utiče na srpsku politiku kroz državne medije i deo proruskih stranaka, medija i nevladinih organizacija“.

Istraživačica Ejmi Slipovic je izjavila da su sloboda medija i izražavanja u celom regionu u poređenju sa drugim zemljama na relativno niskom nivou, prenosi Glas Amerike. Prema njenim rečima, Regulatnornom telu za elektronske medije (REM) nedostaje nezavisnost, pogotovo kada odlučuje o dodeli nacionalnih frekvencija.

„Još je veća stvar što država i vladajuća partija imaju uticaj preko privatnih medija i to preko reklamnih ugovora i drugih indirektnih subvencija“, kazala je ona i dodala da su mnogi privatni mediji u vlasništvu lica koja podržavaju Srpsku naprednu stranku.

M.N./FoNet

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com