Klimatske promene – Cena prelaska na zelenu ekonomiju

Fit za 55 1

ŠTA ĆE BITI S KUĆOM: Termoelektrana Kostolac B

foto: m. janković

8. 9. 2021. / 18.47

Fit za 55

Kako bi ispunila cilj o postizanju klimatske neutralnosti, Evropska komisija je predstavila ambiciozan plan pod radnim nazivom "Fit za 55". Namera EK je da se u EU do 2030. godine smanji emisija gasova koji podstiču efekat staklene bašte za 55 odsto u odnosu na nivo iz 1990. godine, da bi se do 2050. godine postigla nulta emisija tih gasova. Plan, za sada, nailazi na veliki otpor, a ako se usvoji, određene promene neće zaobići ni Srbiju

Poslednji izveštaj međuvladinog panela o klimatskim promenama (IPCC) – telo koje su osnovale Ujedinjene nacije – sadrži alarmantne tvrdnje o potencijalno katastrofalnim posledicama globalnog zagrevanja (takvi izveštaji se, doduše, redovno ponavljaju poslednjih tridesetak godina). Globalno zagrevanje, prema tom izveštaju, podiglo je u poslednjoj dekadi temperaturu za 1,09°C u odnosu na period 1850–1900. godine; tempo promena se ubrzava i zahteva hitnu akciju, odnosno postizanje "karbonske neutralnosti" do 2050. godine kako se globalna temperatura ne bi povećala za više od 2 stepena. Pitanje je da li su takve prognoze tačne i do koje mere je globalno zagrevanje isključivo vezano sa aktivnostima čoveka, tek danas ubedljivo preovlađuje stav da su klimatske promene uzrokovane emisijom ugljendioksida. Autor ovog teksta se, doduše, seća i da se pre više desetina godina pričalo o globalnom zagrevanju, rastu nivoa mora od nekoliko metara, plavljenju Njujorka itd. Sve to je, prema tadašnjim procenama, već odavno trebalo da se dogodi, ali kao što znamo nije.

Kako bi ispunila cilj o postizanju klimatske neutralnosti, Evropska komisija (EK) je sredinom jula predstavila ambiciozno planiran paket od 13 zakonskih predloga nes(p)retno nazvan "Fit za 55". Namera EK je da EU smanji emisiju gasova koji podstiču efekat staklene bašte do 2030. godine za 55 odsto u odnosu na nivo iz 1990. godine, da bi se do 2050. godine postigla nulta emisija tih gasova. Na efekat staklene bašte utiče čitav niz gasova, kao što je metan, a ne samo ugljen-dioksid, ali se za obračun ukupne emisije koristi njihov ekvivalent u ugljen dioksidu (zato će se dalje u tekstu pominjati samo ugljen dioksid).

Tako visoko postavljen cilj podrazumeva drastične promene ne samo u privrednom ambijentu, već i veliko zahvatanje iz džepova građana EU. Stanovništvo će morati da promeni ne samo automobile koje sada koristi, već i da uloži u promenu načina grejanja i izolaciju stanova. Mnoga radna mesta biće dovedena u pitanje zbog tranzicije ka "zelenoj ekonomiji", a jeftine avio-karte za putovanja ka egzotičnim destinacijama postaće prošlost. Ako se taj paket usvoji, određene promene neće zaobići ni Srbiju, pošto će se vršiti ogroman pritisak da se pridruži tim merama, uz pretnju da će razni nameti koji se planiraju biti usmereni i ka našim izvoznicima. Moguće je i da će uvođenje ambicioznih troškova dekarbonizacije biti uslov za otvaranje ili zatvaranje klastera odnosno poglavlja.

Inače, Srbija je za otvaranje nekoliko poglavlja bila uslovljena da pocepa javna preduzeća na delove, kao i da znatno poveća akcizno opterećenje domaće rakije. To je sprovedeno, ali i pored toga nijedno poglavlje nije otvoreno.


NESLAVAN POČETAK

Još pre objavljivanja predloga EK, radni naziv tog paketa "Fit za 55" izazvao je podsmeh i sprdnju uz primedbe da podseća na ime nekog "joga-kluba sa periferije" ili aplikacije za flertovanje, piše magazin "Politiko".

Međutim, sprdnja oko nes(p)retno odabranog naziva (u međuvremenu se od njega odustalo) je sitnica u odnosu na prepreke na koje je plan naišao još na samom početku. Već prilikom glasanja, šest komesara je bilo uzdržano, dok je komesar Johanes Han bio protiv, uz insistiranje da se to zapisnički konstatuje, što se prvi put dogodilo od početka rada ovog sastava EK. Brojne primedbe su stigle i od niza država članica EU.


UKIDANJE PROIZVODNJE AUTOMOBILA SA UNUTRAŠNJIM SAGOREVANJEM

Komisija planira da se od 2035. godine prestane sa proizvodnjom automobila sa unutrašnjim sagorevanjem (benzinski i dizel motori), uz očekivanje da do 2050. godine u EU sva vozila budu "klimatski neutralna". To praktično znači prelazak na električne automobile pošto se za sada ne vidi mogućnost da se koristi neko ekološki čisto gorivo u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem.

Unija očekuje da se, posle ukidanja proizvodnje benzinskih i dizel automobila 2035. godine, u narednih 15-ak godina ceo vozni park elektrifikuje, pošto se procenjuje da će do tada svi polovni automobili nestati sa ulica.

Fit za 55 2
KAKO DA SE SRBIJA PRILAGODI EKOLOŠKOJ AGENDI EU: Rudnik Kolubara…foto: dimitrije goll / tanjug


OPOREZIVANJA EMISIJE UGLJOVODONIKA

EU je još 2005. godine uvela sistem naplate "karbonskih" kvota (Emissions Trading SystemETS). Fabrike koje su emitovale ugljen dioksid morale su da "kupe" kvote za emisiju ugljovodonika u atmosferu. Svaki emiter ugljendioksida je dobio određenu kvotu koju može da potroši, s tim da se te kvote s vremenom smanjuju. Ako fabrika u određenom roku ne smanji emisiju gasova, prinuđena je da kupuje kvote na tržištu. Ideja je da se tako stimuliše smanjivanje emisije gasova, pošto će fabrike koje ne smanje emisiju imati povećane troškove proizvodnje.

To defakto predstavlja posebno oporezivanje proizvodnje, što je naročito opteretilo cenu struje iz termocentrala na ugalj i gas, ali je do sada bila izuzeta energetski intenzivna proizvodnja cementa, čelika, aluminijuma i veštačkih đubriva.

Kada su uvedene karbonske kvote, cena koja se plaća za emitovanje tone ugljen dioksida u atmosferu nisu bile velike (posebno su pale usled krize 2008. godine), iznosila je oko 10 evra po toni. U poslednje vreme ta cena raste pa danas iznosi više od 60 evra po toni.

Posledice rasta cene karbonskih kvota najviše se odražavaju na cenu struje iz termoelektrana, tako da je gradnja novih kapaciteta, pa čak i modernizacija postojećih postrojenja, postala ekonomski neisplativa.

Na regionalnoj berzi struje za ovaj deo Evrope cena je praktično duplirana u odnosu na period od pre nekoliko godina – a to se neposredno prenosi i na cenu za industriju u Srbiji (stanovništvo je pošteđeno pošto ima garantovane tarife). Bez tih karbonskih nameta, cena struje iz termoelektrana i dalje bi bila više nego dvostruko jeftinija od struje dobijene iz vetrogeneratora ili solarnih panela.

Novi paket EU predviđa da više neće biti izuzetaka od primene ETS, pa će se primenjivati i za proizvodnju cementa, đubriva, čelika i aluminijuma. Što je još značajnije, predviđa se proširenje sistema "kupovine kvota" na pomorski transport, avio-saobraćaj, kamionski prevoz, kao i na grejanje domaćinstava.


RAST TROŠKOVA ZA GRAĐANE

Nije teško zaključiti da će cena primene mehanizma ETS biti prevaljena sa kompanija na građane kao krajnje potrošače. Pritom će nesrazmerno biti pogođeni siromašni slojevi jer troškovi za grejanje čine nekoliko puta veći deo kućnog budžeta kod ljudi sa niskom primanjima nego kod imućnijeg dela stanovništva. Pored toga, ugroženi slojevi stanovništva žive po pravilu u nekvalitetnim stanovima, sa lošom izolacijom, u kojima se troši mnogo više energije za grejanje nego u modernim, skupim, energetski efikasnim zgradama.

Komisija zato predlaže da se 25 odsto sredstava koja se prikupe od prodaje ETS kvota, kao i deo sredstava iz budžeta EU, iskoristi za stimulaciju stanovništva za kupovinu električnih vozila, bolju izolaciju stanova i promenu energenta za grejanje kako bi lakše podneli udar te tranzicije.

To je složen administrativno-tehnički posao, pošto države-članice treba da pripreme planove za raspodelu tih sredstava koje mora da odobri EK, kao i da obezbede sopstveno učešće. Fond koji se planira za tu namenu iznosiće 72 milijarde evra. Korišćenje tih sredstava moraće da prođe i kroz birokratsku proceduru (projekti, ponude, razne saglasnosti i slično), što će, opet posebno siromašnim slojevima, biti dodatna prepreka.

Namera Komisije je da uz pomoć tog fonda izbegne masovne proteste stanovništva pošto će primena svih mera dovesti do drastičnog povećanja troškova života. Svima u Evropi je u sećanju neslavni pokušaj uvođenja "zelenih" taksi na gorivo u Francuskoj pre nekoliko godina. Ta mera, koja je neuporedivo bezbolnija od predloženog paketa, dovela je do eksplozije nezadovoljstva u protestu "žutih prsluka", pa je vlada brže-bolje odustala od tih planova.


KARBONSKA TAKSA NA UVOZ

Ako EU optereti svoju industriju (pre)velikim cenama za karbonske kvote preko mehanizma ETS, njeni proizvodi postaće nekonkurentni. Zato se predlaže uvođenje posebnih carina za energetski intenzivne proizvode kao što su čelik, gvožđe, cement, aluminijum, đubriva, i za uvezenu struju. Ti proizvodi će se oporezivati tako da troškovi proizvodnje van EU budu ekvivalentni onima koje imaju proizvođači iz EU (posebno je pitanje da li će to biti fer). Ukoliko pojedina država uvede sličan mehanizam oporezivanja emisije gasova, na nju se ova mera ne bi primenjivala.

Primena prekograničnog oporezivanja počeće od 2026. godine, uz pripremni period 2023–2025. godine. Već sama najava ove mere dovela je ne samo do žestokih protesta velikih trgovinskih partnera Unije, već se postavlja i pitanje da li je ovakav potez u skladu sa pravilima Svetske trgovinske organizacije.

Fit za 55 3
…i ulice prepune starih automobilafoto: m. janković


KAKO RASPOREDITI TERET

Komisija predlaže da se smanjivanje emisije za dodatnih 11 odsto podeli tako da smanjenje bude proporcionalno visini BDP-a po stanovniku. To je očigledno ustupak državama na Istoku, pošto su one siromašnije a i mnogo više zavisne od uglja. Pored toga, kvalitet stanova na Istoku Evrope je neuporedivo lošiji, slaba tačka im je izolacija, pošto su se te države decenijama oslanjale na tada veoma jeftin gas iz SSSR-a.

Nemačka bi prema ovom planu morala do 2030. godine da smanji emisiju za 50 odsto u transportu, potrošnji energije po zgradama i poljoprivredi, Francuska za 47 odsto, dok bi za Bugarsku smanjenje iznosilo samo 10 odsto.

Ekspanzija obnovljivih izvora energije (OIE)

Naravno, samo oporezivanjem emisije gasova nije moguće obezbediti ambiciozan cilj smanjenja za 55 odsto, već je neophodno znatno povećati proizvodnju iz OIE. OIE treba da obezbede do 2030. godine 40 odsto ukupne energije za EU umesto 32 odsto koliko je trenutno predviđeno, dok se za grejanje predlaže da čak 49 odsto energije bude iz OIE.

To je izuzetno ambiciozan cilj pošto trenutno OIE obezbeđuju samo 20 odsto ukupnih energetskih potreba EU. Ta mera će dovesti do daljeg poskupljenja energije i otvoriće nove probleme sa balansiranjem potrošnje, pošto OIE nisu kvalitetni.


MASOVNO RENOVIRANJE ZGRADA

Na grejanje i hlađenje zgrada, prema procenama EK, ide oko 40 odsto ukupne energetske potrošnje, a novi paket zahteva da se do 2030. godine za to koristi čak 49 odsto energije iz OIE.

Trenutno države članice imaju obavezu da renoviraju jedan odsto javnih zgrada godišnje kako bi bile ekološki prihvatljive, a sada se predlaže da se godišnje renovira bar tri odsto javnih zgrada. Pored toga, potrebno je da države krenu u renoviranje tzv. socijalnih stanova, koji čine oko deset odsto stambenog fonda.

I stanovništvo će morati da renovira objekte tako da budu energetski efikasni, pošto će uvođenje karbonskih taksi preko ETS drastično poskupeti cenu grejanja. Tu se kao poseban problem javlja pitanje renoviranja stanova najsiromašnijih slojeva – posebno kod stanova koji se izdaju. Vlasnici će teško biti spremni na velike troškove renoviranja, već će to po svoj prilici pokušati da prevale na stanare. A to su socijalno najugroženiji slojevi.


POSEBNO OPOREZIVANJE "PRLJAVE" ENERGIJE

Umesto oporezivanja korišćenja energije prema obimu potrošnje, planira se selektivno oporezivanje u zavisnosti od oblika energije. Reforma treba da obezbedi da se najviše oporezuju najprljavija goriva.

Do sada je oporezivanje energije bio isključiv prerogativ država članica. Komisija želi da uvede jedinstven pristup kako bi se izbegle određene olakšice i izuzeća koje primenjuju pojedine države. To pitanje je već dugo predmet polemike unutar EU i svi dosadašnji pokušaji da se oporezivanje energije objedini na nivou Unije neslavno su propadali (poslednji je bio 2019. godine).

Drumski transport bi na ovaj način bio dvostruko pogođen pošto bi se pored "kupovine" emisija gasova plaćao dodatan porez na samim pumpama, što je već izazvalo velike proteste kod prevoznika.


"OZELENJIVANJE" AVIONSKOG I POMORSKOG SAOBRAĆAJA

Avionski saobraćaj trenutno je oslobođen plaćanja akciza i PDV-a na gorivo. Uvođenje ETS na kerozin dovešće do drastičnog poskupljenja avio-karti, pošto je cena goriva najveći trošak kompanija (pored aerodromskih taksi). Zamena za fosilna goriva trenutno su bar pet puta skuplja.

Posledica uvođenja ETS-a na avio-saobraćaj otvoriće i pitanje konkurencije sa avio-prevoznicima koji lete rute van EU, a koji i dalje mogu da se snabdevaju jeftinim fosilnim gorivom.

Kod pomorskog saobraćaja neće biti oporezovani samo unutrašnji transport nego i prevoz do EU luka iz drugih država. Prevoznici će biti primorani da pređu na korišćenje tečnog naftnog gasa (TNG) ili biogoriva, koji, doduše, niti su potpuno "čisti" (TNG), niti održivi izvori (biogoriva).


DRASTIČNI IZDACI

Električni automobil trenutno je za više od 50 odsto skuplji od sličnog vozila na klasična goriva. Pored toga, potrebno je obezbediti i priključak za punjenje, što je takođe nimalo zanemarljiv trošak ako se ne poseduje garaža sa adekvatnom instalacijom. Za brzo punjenje potrebna je strujna instalacija od 50 do 70 KW, što ne poseduju čak ni zasebne kuće. Za stanovništvo koje nema garažu potrebno je izvesti instalacije po ulicama kako bi se mogli priključiti automobili, što zahteva velike izmene na električnoj mreži i znatne troškove.

Ogroman izdatak biće i investicije u energetsku efikasnost stambenih objekata – reč je o iznosima od po minimum deset hiljada evra po stanu za kompletnu izolaciju (zamena stolarije, termička izolacija fasade ili unutrašnjih zidova, tavana i sl). Pored izolacije, domaćinstva će morati da odustanu od kotlova na fosilna goriva i da ih zamene toplotnom pumpom, što može koštati i više od deset hiljada evra po stanu. Ko to ne bude uradio, biće suočen sa drastičnim poskupljenjem grejanja.

U toku je debata da li je grejanje na drva (ili pelet) karbonski neutralno. Loženjem drva emituje se ugljendioksid, ali zagovornici tog oblika grejanja smatraju da šume "povlače" ugljendioksid iz vazduha i da tako eliminišu negativne efekte sagorevanja. Takav pristup kritikuju stručnjaci kao izvrdavanje, ali ako bi se isključila drvna masa kao "poželjni" energent, EU bi veoma teško mogla da dostigne željeni cilj smanjenja emisije.

Zelena tranzicija drastično će poskupeti i čitav niz artikala kao što su građevinski materijali – cement, gvožđe, aluminijum, kao i sve metalne uređaje, što će dovesti do lančanog poskupljenja čitavog niza roba. To će pratiti i poskupljenje cene transporta robe zbog uvođenja ETS u robni i pomorski transport, što će se preliti na cene praktično svih artikala.

I da ne zaboravimo – povećanje cene veštačkih đubriva, kao i dizela, uticaće na rast cena poljoprivrednih artikala.


VELIKE PREPREKE

Najteži deo posla za evropske političare tek predstoji. Da bi se ovako ambiciozno smišljen plan realizovao, potrebno je obezbediti jednoglasnost svih 27 država članica i usvajanje u Evropskom parlamentu. Sam postupak usvajanja mogao bi da traje duže od dve godine.

Ako nova regulativa nije mogla jednoglasno da bude usvojena u sâmoj Komisiji, pitanje je kako će proći usaglašavanje sa 27 država članica. Već su se čule primedbe na niz rešenja iz Francuske, Poljske i Luksemburga, a da ne govorimo o Mađarskoj, čiji je premijer Viktor Orban glatko proglasio predloge EK potpuno neprihvatljivim. Komisija za ovaj predlog ima čvrstu podršku samo Nemačke i proširenje ETS na transport i zgrade usvojeno je na njihovo insistiranje.

Najveći otpor može se očekivati kada se javnosti prezentiraju precizni podaci o tome koliko će "zeleno zadovoljstvo" koštati stanovništvo. Primer za to je Velika Britanija, koja za smanjenje emisije gasova ima još ambicioznije ciljeve od EU. Međutim, britanska vlada izbegava da objavi studiju Ministarstva finansija o troškovima te tranzicije jer bi se onda videlo koliko bi time bili ugroženi mnogobrojni (siromašni) birači koji žive na severu i koji su tek od skora počeli da glasaju za konzervativce. Trenutno vlada pokušava da nađe izlaz iz ćorsokaka u koji je upala.

Nema odgovora ni na pitanje od čega će se puniti državni budžeti ako prestane prodaja fosilnih goriva koja su trenutno veoma opterećena državnim zahvatanjima (oko 60-70 odsto cene goriva ide u državne budžete).


GLOBALNI OTPORI

Čitav plan EU postaje besmislen ako nema saradnje sa velikim globalnim igračima kao što su SAD (gde se ne primenjuje opterećivanje sa ETS) i Kina, ali i od niza zemalja u razvoju koje ne mogu sebi da priušte da vode energetsku politiku kakvu planira EU. Amerikanci su počeli da pominju uvođenje kaznenih tarifa ako EU optereti njihov izvoz. Kineski predsednik Si Đinping je u aprilu imao veoma neprijatan razgovor sa Angelom Merkel i Emanuelom Makronom upravo na tu temu.

Klimatski emisar SAD i nekadašnji državni sekretar Džon Keri dobio je prošle nedelje oštru poruku kineskih vlasti da saradnja vezana za klimatske promene ne može biti izolovana od saradnje na ostalim geopolitičkim poljima – odnosno, da neće sarađivati ako nastave da ih tretiraju kao "neprijatelje".


KINESKI FAKTOR

Kina je tako u poslednjih pet godina aktivirala termocentrale na ugalj snage 200 GWh, a planira da u narednom periodu aktivira termocentrale sa novih 200 GWh. Kini je teško prigovoriti o potrebi smanjivanja emisije kada, prema podacima Svetske banke, emituje duplo manje gasova od SAD po stanovniku, a povećana emisija gasova u Kini počela je tek posle 2000. godine, dok je pre toga bila 6-7 puta manja nego u SAD ili Nemačkoj. Inače, Kina iskazuje nameru da sarađuje oko klimatskih promena i počela je uvođenje sistema ETS.

Takođe, veliko je pitanje zašto sve to Evropa radi ako se u zemljama u razvoju povećava emisija gasova usled prirodnog razvoja tih država? Te države bi morale da dobiju ogromne kompenzacije od Zapada kako bi pristale na slične mere – pominje se suma od 100 milijardi dolara godišnje, ali nije rešeno odakle će doći te pare.

Usaglašavanje oko ove agende dovešće do novih tenzija i problema u funkcionisanju EU. Veliko je pitanje da li će i kako EU uopšte usvojiti ovakve predloge, i po koju cenu, ili će zbog ovoga i samo postojanje EU doći u pitanje. Kriza zbog kovida potisnula je u drugi plan ogromne probleme sa usvajanjem budžeta EU, a planirane mere samo će ih ponovo otvoriti.

Iz istog broja

Intervju – Vesna Rakić-Vodinelić, profesorka prava i aktivistkinja

Belivukova grupa je bila Vučićeva Pretorijanska garda

Nedim Sejdinović

Korona virus

Novi crni talas

Jovana Gligorijević

Rudarenje kriptovaluta

Posla ima, ko hoće da radi

Dr Saša Marković

Lični stav

Baj baj, Milo

Vladimir Pavićević

Škola i pandemija

Normalizacija na talasu korone

Zora Drčelić

Crna Gora, podeljena zemlja

Suzavac, tamjan i odmeravanje snaga

Voislav Bulatović

Svi brojevi Vremena na jednom mestu!>

Pogledajte arhivu