Pitali smo „Maison Royale“ kako će sačuvati uspomenu na arhitektonske vrednosti Slavije kad su sve kuće porušene – nisu odgovorili
Ove srede poslali smo mejlom firmi „Maison Royale“, koja gradi na Slaviji, pitanja o izgledu budućih zgrada i evo ni danas u subotu nismo dobili odgovor. U međuvremenu, u četvrtak, takođe mejlom, zamolili smo da potvrde prijem pitanja, nisu odgovorili.
Kao što verovatno svi znaju, zbog stambeno-komercijalnog bloka čiji je investitor firma „Maison Royale“ čiji je većinski vlasnik bivši fudbaler Dejan Stanković, na Slaviji su porušene tri od četiri zgrade koje su imale istorijsko-arhitektonsku vrednost (kuća u kojoj je nekada bila kafana „Manjež“ je pošteđena). Prema odluci Sekretarijata za urbanizam Grada, investitor je dužan da sačuva njihove fasade, kao trag vredne beogradske arhitekture.
Na pitanje portala „Vremena“ da li će poštovati ovu odluku, investitor je odgovorio da će se „apsolutno pridržavati svih odredbi koje su istaknute u Planu detaljne regulacije iz 2022. godine“.
Kako konkretno će se pridržavati, s obzirom da fasade srušenih kuća nisu sačuvane, nisu objasnili.
Foto_ Fonet
Zato smo u sredu postavili naknadna pitanja, na koja nisu odgovorili ni do danas.
Zanimalo nas je:
S obzirom da su izjavili da će apsolutno poštovati plan, kako misle da to urade kad je sve srušeno, i da li će rekonstruisati fasade vrednih kuća, što bi bilo moguće, recimo, na osnovu dokumenata.
Pitali smo ih i zašto nisu poštedli fasade s obzirom da je odluka Sekretarijata za urbanizam da se sačuva uspomena na arhitektonske vrednosti u Svetozara Markovića objavljena u „Službenom glasniku“ februara 2022. godine, a rušenje je počelo polovinom avgusta ove godine.
Kako je za portal „Vremena“ rekao Rade Milić iz Centra za urbani razvoj, „u Planu detaljne regulacije iz 2022. godine na koji se poziva investitor, piše da novi objekat u Ulici Svetozara Markovića inkorporira već postojeću arhitekturu, ali u planu koji je pokazao javnosti investitor, to nije ispunjeno“.
Kazao je i da je „na osnovu projekta investitora ’Maison Royale’ koji je usvojila Komisija za planove i po kome će se zidati taj kompleks, jasno je da odluka Gradskog sekretarijata za urbanizam nije usvojena“.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
“Ljubavi smo naučili vatru, da zemlja nam više ne gori”. To je stih Vaska Pope, jednog od naših najvećih pesnika koji je rođen u selu Grebenac, na obodu Deliblatske peščare, u jednom od naselja koja su direktno bila ugrožena vatrom. Uprkos nadljudskim naporima vatrogasaca, dobrovoljaca i meštana, uprkos pomoći koju studenti i građani šalju nemajući šta drugo da čine, uprkos apelima da se ranije zatraži strana pomoć, šumski požar u Pesku se ovog leta sasvim oteo kontroli i nastala je šteta koja će se sanirati decenijama. Neko bi mogao da zaključi kako je Pesak u plamenu parabola današnje Srbije solidarnih građana i studenata kojima vlada zloćudni režim koji nije dostojan da štiti ekosisteme kakva je Peščara, da čuva naša prirodna blaga, našu zemlju
Uprkos tome što nema jasnog diskontinuiteta u radu Sektora za vanredne situacije, opšti utisak stručne javnosti je da reakcija na požar u Deliblatskoj peščari nije bila adekvatna. Na retkim snimcima videlo se da vatrogasaca nema dovoljno, da su u pomoć priticala lokalna dobrovoljna vatrogasna društva i da je prisustvo tehnike neprimereno veličini požara. Komentatorima su u oči upadale najčešće dve činjenice – da su u Peščari korišćeni kamioni cisterne FAP i TAM, koji se ne proizvode 40 i više godina
Velike nejednakosti među decom, preobimni programi, loš položaj nastavnika, nedostatak kadra i sve veća centralizacija, neke su od neuralgičnih tačaka naših osmogodšnjih škola, kaže za “Vreme” profesor Aleksandar Baucal. Kakvo nas onda sutra čeka? Zašto svi đaci osmog razreda iz Srbije u proseku zaostaju za vršnjacima iz Evropske unije i kako to promeniti? Kako u tom duhu učitelj Predrag Starčević, čovek kome je njegov posao misija, uči decu pravim vrednostima
Kultura sećanja: 26 godina od ubistva bivšeg predsednika Predsedništva Srbije
Otmica Ivana Stambolića usred dana u Košutnjaku bila je i poruka svima koji su se suprotstavljali režimu. Ako vlast odluči da nestaneš, neće biti ni svedoka, ni tragova, ni istrage. Neće biti čak ni vesti da te nema. O tome koliko je država bila pretvorena u sredstvo privatnog opstanka na vlasti govori i zaključak suda: pripadnici JSO i čelnici Resora državne bezbednosti nisu delovali kao samostalna kriminalna grupa, već su državni aparat sile upotrebili za očuvanje političke vlasti jednog čoveka
Za samo dve godine, od početka rata u Gazi oktobra 2023, izvoz srpske municije za Izrael povećao se 42 puta i tokom 2025. i početkom ove godine dostigao 133 miliona dolara. Sve to uprkos izjavi predsednika Aleksandra Vučića juna prošle godine da Srbija obustavlja sav vojni izvoz. Samo u prva dva meseca 2026. organizovano je 14 kargo letova za Izrael, u poređenju sa 32 tokom čitave 2025. Vojne veze nisu jednosmerne. Izraelski “Elbit Systems” je krajem 2024. Srbiji prodao savremene artiljerijske sisteme, dronove i opremu u vrednosti od 335 miliona dolara. Opremu je vlast u Beogradu upotrebila za masovno praćenje svojih protivnika
Dobar deo režima rehabilitira Mladića zbog rehabilitacije vlastitog ratnog i političkog puta. Pogani mit o junačkom generalu potreban im je kako bi predstavili čitav srpski narod kao njegove i svoje saučesnike
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Prema odluci Gradskog sekretarijata za urbanizam, novi objekti na Slaviji su obavezni da sačuvaju „u maksimalno mogućoj meri“ četiri zgrade koje su deo istorijskog i arhitektonskog nasleđa Beograda. Međutim, za firmu Dejana Stankovića to ne važi
Posle isteka statusa prethodne zaštite, uprkos pritisku javnosti, institucije nisu preduzele ništa, kaže bivši glavni arhitekta Beograda Đorđe Bobić, uz ocenu da su te zgrade postale lovišta za investitore.
Investitor stambeno-poslovnog kompleksa na Slaviji tvrdi portalu „Vremena“ da sve radi po DRP-u. Iz Centra za urbanizam kažu da se na njihovom planu to ne vidi
