Sudija treba da bude nezavisan. Sudija je u vršenju sudijske funkcije nezavisan kako u odnosu na zakonodavnu i izvršnu vlast, medije, političke partije, druge institucije društva, stranke u postupku, advokate (spoljašnja nezavisnost), tako i u odnosu na druge sudije, predsednike sudova, sudije viših sudskih instanci (unutrašnja nezavisnost)
Etički kodes sudija je doneo Visoki savet sudstva 2010. godine. Etičkim kodeksom sudija se utvrđuju principi i pravila ponašanja sudija kojih bi sudije trebalo da se pridržavaju kako u obavljanju sudijske dužnosti tako u privatnom životu, a sve u cilju očuvanja i unapređenja dostojanstva i ugleda sudije i sudstva.
Obavezuje sve sudije u Republici Srbiji.
Čemu služi Etički kodeks sudija?
Etički kodeks sudija propisivanjem etičkih principa i pravila ponašanja sudija zapravo daje sliku “dobrog sudije”, tako što iskazuje kakav sudija treba da bude, kojim vrednostima treba da teži u obavljanju sudijske dužnosti, ali i u privatnom životu, a sa druge strane građanima i javnosti opisuje kakvo ponašanje od strane sudija mogu da očekuju.
Zašto je Etički kodeks sudija važan za građane?
Građani imaju pravo na pravično suđenje, a to može da im obezbedi jedino nezavisan i nepristrasan sudija. Da bi bio takav, sudija treba da bude etičan. A šta sve to znači, kakva ponašanja od sudije građanin treba da očekuje i zahteva, to građanin saznaje iz Etičkog kodeksa sudija.
Kakav to sudija treba da bude u skladu sa Etičkim kodeksom sudija?
Sudija treba da bude nezavisan. Sudija je u vršenju sudijske funkcije nezavisan kako u odnosu na zakonodavnu i izvršnu vlast, medije, političke partije, druge institucije društva, stranke u postupku, advokate (spoljašnja nezavisnost), tako i u odnosu na druge sudije, predsednike sudova, sudije viših sudskih instanci (unutrašnja nezavisnost).
Sudija je u vršenju sudijske funkcije potčinjen samo Ustavu i zakonu. Sudija sudi na osnovu provedenog postupka, i na utvrđeno činjenično stanje primenjuje materijalno pravo u skladu sa vlastitom ocenom činjenica i tumačenjem prava (slobodno sudijsko uverenje), a potpune i jasne razloge za takvo svoje postupanje izlaže u sudskoj odluci. Izuzev u obrazloženju odluke, sudija nije dužan da ikome objašnjava svoja pravna shvatanja i utvrđeno činjenično stanje.
Sudija treba da bude nepristrasan
To znači da je sudija dužan da nepristrasno vodi postupak, podjednako se ponašajući prema obe stranke pred sobom i podjednako poštujući njihova prava.
Sudija je dužan da obavlja sudijsku dužnost bez naklonosti, predubeđenja i predrasuda prema stranama u postupku zasnovanih na rasi, boji kože, nacionalnoj pripadnosti, verskim ubeđenjima, političkoj opredeljenosti, polu, starosnoj dobi i drugim ličnim svojstvima. Mora da se uzdrži od suđenja u postupcima u kojima postoje razlozi koji dovode u sumnju njegovu nepristranost (porodične, prijateljske, poslovne, socijalne i druge veze sa strankama i njihovim zastupnicima).
Sudija ne samo da mora da bude nepristrasan, već mora i da ostavi utisak nepristrasnosti. Radi toga, sudije su dužne da se uzdrže od davanja bilo kakvih obaveštenja ili komentara u medijima o konkretnim predmetima koji bi mogli da utiču na ishod postupka, da izbegavaju učešće u političkim aktivnostima koje mogu da ugroze utisak nepristrasnosti, da van suda u svojim ličnim odnosima sa pripadnicima pravne profesije izbegavaju situacije koje bi opravdano mogle da izazovu sumnju u njihovu nepristrasnost.
Sudija bi trebalo da bude stručan i odgovoran
Sudija bi trebalo da poseduje teorijsko i praktično znanje i veštine za odgovorno, stručno i efikasno vršenje sudijske funkcije. Mora da prati promene u zakonodavstvu, međunarodnom pravu i društvu u celini. Sudija mora da razume društvo i društvene odnose da bi pravilno primenio pravo i pravično sudio.
On ima pravo i obavezu da usavršava teorijsko i praktično znanje i veštine, i to celog profesionalnog života. Sudija ima pravo na stručno usavršavanje i obuku o trošku države Republike Srbije.
Odgovoran sudija poštuje rokove, pravila o redosledu rešavanja hitnih predmeta, razvija i održava dobre kolegijalne odnose i stručnu saradnju sa drugim sudijama, od učesnika u postupku zahteva da se ponašaju pristojno, obzirno i s poštovanjem, uzdržava se od svakog postupka ili ponašanja koje bi dovelo u pitanje ugled suda, čuva poverljive informacije do kojih je došao u toku postupka.
Sudija treba da bude dostojanstven
Sudija mora da se ponaša dostojanstveno, kako u obavljanju sudijske funkcije, tako i u postupcima van suda. Mora da se uzdržava od nedoličnih postupaka, da čuva ugled suda i sudijske funkcije, da ne koristi sudijsku funkciju radi ostvarivanja ličnih interesa ili interesa članova svoje porodice i drugih bliskih osoba, da se uzdržava od svakog postupka kojim se stvara utisak o postojanju korupcije u sudu, da se odeva prikladno.
Sudija treba da bude posvećen svojoj profesiji
To znači da je sudija dužan da svoj trud i znanje uloži u ostvarivanje najboljih rezultata.
Pored obavljanja sudijske dužnosti, sudija je dužan da obavlja i druge poslove koji su od važnosti za podizanje ugleda sudije i unapređenje rada suda. Pritom, obavljanje sudijske dužnosti ima prvenstvo nad svim drugim aktivnostima sudije.
Sudije imaju pravo da se udružuju radi zaštite svojih interesa i očuvanja svoje samostalnosti i nezavisnosti.
Sudija je dužan da se u svakoj prilici pridržava Etičkog kodeksa sudija i principi ovog kodeksa su način života sudije.
Iz svih navedenih pravila i principa ponašanja sudija propisanih Etičkim kodeksom sudija, jasno je da su sudije u svom ponašanju ograničene brojnim pravilima, koja ne važe za ostale građane. Nije lako ispoštovati sva navedena pravila. Dakle, nije lako biti sudija.
Ali, sudija stupanjem na sudijsku funkciju i polaganjem zakletve slobodno i svojevoljno prihvata lična ograničenja koja mu nameće sudijska funkcija, a principi Etičkog kodeksa sudija su način života sudije.
Da li sve sudije poštuju Etički kodeks sudija?
Sve sudije su dužne da poštuju Etički kodeks sudija. Nažalost, i među njima ima i pojedinaca koji se ponašaju neetički.
Manja odstupanja od etičkih pravila nisu sankcionisana, osim moralnom sankcijom (negativnim stavom kolega, stranaka, poznanika, grižom savesti). Međutim, određena neetička ponašanja koja su većeg značaja, kao kršenje odredaba Etičkog kodeksa u većoj meri, predstavljaju disciplinski prekršaj i podležu kažnjavanju.
Za disciplinski prekršaj sudiji mogu da budu izrečene disciplinske sankcije: javna opomena, umanjenje plate do 50 odsto do jedne godine i zabrana napredovanja u trajanju do tri godine, a ako je sudija izvršio težak disciplinski prekršaj, može doći i do razrešenja sudije.
Ko nadzire primenu odredaba Etičkog kodeksa sudija?
Za to je nadležan Etički odbor Visokog saveta sudstva, koji je konstituisan 15. 10. 2021. godine, o kome ćemo uskoro pisati.
Istraga ubistva u restoranu „27“ na Senjaku uz eventualnu umešanost Veselina Milića odavno je kontaminirana i teško da će biti pravde. To za novi broj „Vremena“ kaže tužilac Radovan Lazić
Iz saopštenja tužilaštva stiče se utisak da se uloga bivšeg šefa beogradske policije u čitavom događaju kontinuirano umanjuje. Da li je to zaista rezultat do sada sprovedenih dokaznih radnji i novih saznanja prikupljenih tokom istrage ili je reč o relativizaciji njegove uloge iz nekog drugog razloga, teško je utvrditi. Ipak, imajući u vidu sve čudne i neuobičajene poteze Visokog javnog tužilaštva u Beogradu, sasvim je opravdano sumnjati da se radi o relativizaciji odgovornosti i da neko sa veoma visokog položaja pokušava da zaštiti Milića
Nemanja Nenadić naglašava da su vršioci dužnosti spremni da, zarad očuvanja svog nezakonitog statusa, čine još veće kompromise nego što bi činili oni koji su postavljeni, pa makar to bilo i po principu partijske podobnosti, na pun mandat. Ili, kako je objasnila Ana Brnabić 2019. godine “v.d.” status zapravo motiviše ljude da rade još bolje
U razgovoru za “Vreme” predstavnici nekoliko opozicionih partija govore o studentskom pokretu. Jedni ga bezrezervno podržavaju i odustaju od isticanja svojih kandidata na izborima, drugi se spremaju da za učešće na izborima u nekom koalicionom formatu, treći su negde između i još važu. Za buduće analize, neka se zna ko je bio na kom stanovištu u junu 2026. godine, pošto će još promena sigurno biti
Šta, zapravo, u procesu pridruživanja EU hoće, a šta neće od Srbije i obratno? Gde je danas Srbija u onome što hoće i neće od EU, te šta je suština fingiranja ovdašnjeg režima – za nedeljnik “Vreme” govori dr Vladimir Međak, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji i bivši glavni pravnik u pregovaračkom timu Vlade za pregovore o pristupanju EU
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Intervju: Radovan Lazić, tužilac
Kako je kontaminiran slučaj Veselina Milića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
